#HeroJ

[lifeinbooks]

Ja sam od kukavice pravila heroja, a na kraju priče je ta ista Ja bila jedina heroina; vodila sam bitke ogoljenog srca sa slomljenim mačem i jurila na tvoj gnjev bez štita svijesna da sam već sve unaprijed izgubila.

Ja sam krvarila po svakoj uspomeni i bila hrabra za oboje onda kada si uporno odustajao od nas, samu sam sebe previjala i tiješila dok je i zadnji gram radosti nestajao u prašini.

[zanimljivaekonomija]

Grupa E-Play održala koncert u Zappa Bazi i proslavila jubilej od 25 godina karijere

Koncert je počeo sa hit numerom "Sloboda", a nastavili su numerama "Heroj" i "Japan"

Domaći alternativni rok bend E-Play proslavio je jubilej od 25 godina karijere svojim prvim koncertom u beogradskom klubu Zappa Baza pred velikim brojem publike.

Koncert grupe je najavio poznati rok novinar i publicista Petar Janjatović, koji je istakao da je svojevremeno pogrešio kada nije mogao da predvidi da će E-Play trajati barem četvrt veka.

"I obožavam kada se na ovaj način prevarim. Najavljen sam kao predgrupa ove večeri. Ali eto neću dužiti, zna se zbog koga ste ovde večeras. Uživajte u koncertu E-Play", izjavio je Janjatović.

Koncert je počeo sa hit numerom "Sloboda", a nastavili su numerama "Heroj" i "Japan". Iako veoma retko sviraju kompoziciju "Pristanište", večeras su je konačno vratili na repertoar na oduševljenje publike u Zappa Bazi. Nakon numere "Ovde", E-Play je odsvirao najnoviju pesmu "Nije da nije", kao promociju tog singla, što je obradovalo sve prisutne. Kompozicija u kojoj poručuju "Srešćemo se neki drugi put" kao uvek impresionirala je prave fanove benda. Nakon brojnih numera bend je uskočio u dugački "Vremeplov", izuzetno brzu i dinamičnu pesmu.

Time je okončan zvaničan deo koncerta i publika je tražila produžetke, odnosno bis. Na bis rokerski kvartet E-Play izveo je "Uzmi mi sve" i "Loš dan", sa vanserijski razigranom numerom "Pop".

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)

FOTO: Danilo Mataruga

[dzimy26bre]

Sta je za vas "vitestvo"?

Sta je za vas “vitestvo”?

Photo by Gioele Fazzeri on Pexels.com Sta je za vas vitestvo? Msm, toliko cesto cujemo taj termin. Ja verujem da svako od vas ima neku neku sliku u glavi sta bi to trebalo da znaci. Bas bih voleo da cujem par misljenja na ovu temu. Za mene “vitestvo” predstavlja skupo odredjenih vrednosti koje se zasnivaju na hrabrosti i pomoci slabijima od sebe i te dve stvari su mi nekako nerazdvojne. Msm,…

[yellowmanula]

Fryderyk Hölderlin Patmos tłum. Stefan Napierski

Kroczył cień miłowany. Tedy zesłał im Ducha, zaprawdę Zatrząsł się dom i gromy Boga, Hucząc z dala, Toczyły się ponad przeczuwającymi głowami, Gdy zadumani kamiennie, zgromadzeni byli Heroje śmierci, Teraz oto, kiedy rozstając się, Raz jeszcze im się pojawił. Gdy oto zgasło słońce dnia, Królewskie, i złamało Promieniejące prosto Berło, cierpiąc bosko, nieprzymuszone: Albowiem powrócić miało O wyznaczonym czasie. Straszliwe by potem Było i nagle urwane, niewierne Dzieło człowieka, a stało się radością Od teraz oto Zamieszkać w miłującej nocy i zachować W oczach naiwnych niezachwiane Otchłanie mądrości. A zielenią się W głębi na stokach gór żywe zarówno obrazy. Jednak straszliwe jest, kiedy tu i ówdzie Bóg nieskończenie rozprasza to, co jest żywe. Gdyż to już znaczy porzucić oblicze Druha drogiego I w dal poza turnie się wspiąć Samemu, gdzie, rozpoznany dwojako, W jeden głos zestrojony niebiański był ducha; a

[belog-grada-crna-princeza]

Uvijek sam želio biti heroj Ne kao James Bond, prokleti tajni agent Želio sam biti heroj ulice Bar jedan dan, djevojko, bar jedan sat

Uvijek sam sanjao da je neko drugo vrijeme Ja bih bio Romeo, a ti Juliet Uvijek sam sanjao da sam ja heroj Koji će promijeniti baš čitavi svijet

Prisiljen da razmišljam, ja shvatio sam sve Nisam rođen da budem heroj

[osjetimojubol]

pisao sam ti pjesme

ti ih nisi čitala

pokušao sam ti pričati

nisi imala vremena

pravio sam ti pjesme

ti ih nisi slušala

plakao sam

ali moje suze niko nije vidio

niko nije čuo moj jecaj

moj poziv za pomoć

moj poziv za pomoć je šutnja

tih dana nisam progovarao

imao sam papir i olovku

i oni su trpili ono što duša nije mogla

jastuk je kupio moje suze

koje sam proljevao noćima

svi smo mi svoji heroji

to sebi ne možemo priznati

svaki dan se borimo na polju

koplja, strijele, udarci i mačevi su svaki dan oko tebe

lokve krvi i znoja su oko nas

svaka nam čast

šta sve svaki dan gledamo

i svaki dan uspijevamo da ustanemo iz kreveta i pokušamo nešto

svako je sebi najveći heroj.

[citaatii]

na kraju,

moraš biti

sam svoj heroj

jer svi ostali

su zauzeti

spašavajući

sami sebe...✨️

[torssi]

Pozorno opazujem odlicne grafite po mestu heroj in tale zgodba na Slomskovi je res konkretna, radikalna in sklenjena celota. Strinjam se s prodajalcem nakita pri Ljubljanici, ko sem mu prebrala "zgarani in obubozani", on pa je rekel "Ja, tko piše". Respect!

#Ljubljana

[zoraradenkovic]

"Đokoviću, tvoja zlatna medalja ponižava propagatore lažne nauke, na svaki sramni talas lobista odgovarao si sjajnom igrom. Učio si na snazi dostojanstva gomilu koja nikada neće razumeti šta je to. Uhapšen si u Australiji, a oslobodili su one koji su se poklonili sramoti. Nekoliko njih se razbolelo, a ti si ostao da prodaješ zdravlje. Pokazao si da čarobni napitak ne postoji, a još manje za masovne ucene. I pored toga nakon hapšenja proteran si iz zemlje. Hteli su moralno da te unište, hteli su da prekinu tvoju trku, hteli su da nestaneš sa mape. Zauvek si na mapi, ne samo kao najveći u istoriji, zauvek si na mapi kao vođa vrste. U vreme pokornosti tvojih bližnjih ko se usudi da digne glavu videće te Novače Đokoviću. Neki to neće izdržati i radije će se ponovo suočiti sa zemljom skupljajući zlatne mrvice politički korektnih lobista. Ali oni koji se usude da se drže uspravno naći će nadu u tebi Đokoviću. Jednoga dana velika sramota čovečanstva biće na pravi način razotkrivena i tog dana nećeš biti na vrhu postolja. Bićeđ u galeriji večnosti, sa nedvosmislenim priznanjem ko si. Novače Đokoviću ti si heroj!"

[pogledomdosrzi]

Amilin otac

Ti meni nisi bila ni otac ni mati

Ti meni nisi bila niti ona nana ili majka

Kojoj odlaziš svakog vikenda

I ostaneš po par sati

Pojedeš zvrk pite

Popiješ čašu soka i kolač

I nabereš kući

Prije nego što stigneš i doći

A stara nane ostane mahati na pragu

Dok joj ti također mašeš

Sa zadnjeg sjedišta

I razmišljaš gdje ćeš večeras izaći

Ti si meni bila više od toga

Kada god bi napomenula

Da je moja majka iz Radakova

Govorila kako je razumljivo

Da ti budeš moja draža majka

Ipak sam s tobom odrasla

A nju viđala najviše jednom sedmično

Ja sam uvijek te tvoje riječi šutke slušala

Istovremeno pomišljajući kako mi je smiješno

Koliko se kao kakvo dijete iz osnovne

Boriš za prvo mjesto u mom srcu

Dok sam u drugu ruku znala

Kako si u pravu

Tebe jesam više voljela

To je oduvijek bilo čvrsto i odlučno znanje

Poprilično očigledno

I možda ne naglas ali jesam u sebi

Jasno priznavala da tebe više volim

Tako odmalena

Međutim

Danas još uvijek ništa nije drugačije

Po pitanju količine ljubavi

Samo ja to više ne priznajem

Čak ni u mislima

Čak ni u srcu

A kamoli sebi u njedra

Možda tek jedino u ovoj pjesmi

Nakon dugo vremena

Pišem ovo priznanje

Znajući da ću se truditi ubuduće

Da se ne osvrćem na ove iskrene

Srdačne riječi

Jer to si ti uradila

To si ti kriva

Što ne mogu naglas priznati

S ponosom

Da tebe više volim

Možda nisi direktno prstima

Čaprkala po mom srcu

Ali si se svojim okrutnim ponašanjem

Zavukla u srž mog postojanja

I riječima koje čak nisu ni upućene meni

Okinula moja unutrašnje prekidače

Za koje nisam ni znala

Da se mogu okinuti

Jer ti nisi bila obična majka

Ti si bila moja majka

Ti si mene prva mimo roditelja

Dočekala iz porodilišta

Ti si rekla da sam odmah bila kilaže

Za naramka

Ti si se brinula o meni dok je mama

Bila na poslu

Mijenjala pelene kad sam bila

Slabog stomaka

Ti si me tjerala da jedem

Izrendanu jabuku i mrkvu iako ja

Ni jedno ni drugo nisam voljela

Ali to je bilo jedino voće i povrće

Koje sam barem podnosila

Ti mi nisi davala da ustanem od našeg stolnjaka

Našeg tanjira sa kajganom jaja

Salamom

I hljebom

Ti me nisi puštala da odem u obdanište gladna

Iako sam ja bila vrlo izbirljivo dijete

Kada je hrana u pitanju

Zbog tebe sam bila zdrava

Jer ti nisi odustala od mene

Zbog tebe sam odlazila iz kuće počešljana

Ti si prva voljela moju kosu

I niko je poslije tebe nije češljao

Ti si me odvodila u školu

I naučila me kako sama da odem do iste

Ti si mi u Bihaću kupila lančić

Koji i sada nosim

I tada si mi govorila nakon tog putovanja

Kako sam ti ja od svih unuka

Opet najdraža

Ja sam ipak odrasla s tobom

Ti si mi kuhala tarhanu kad bih se

Vraćala iz škole

S tobom imam najviše slika iz djetinjstva

Ti si donijela Mukija medu na vrata

I folirala se da si neko opasan

A meni je to i dan danas najdraži medo

Ti si me barem jednom godišnje

Najčešće za Novu godinu

Nosala na leđima

Ti si bila moj heroj

Koji nosi tanku dekicu oko krsta

Da joj bubrezi dodatno ne ozebu

Ti si oduvijek samo pričala

Ja sam oduvijek jedne te iste stvari slušala

Mislila sam da su samo dosadne starinske priče

Onda sam odrasla

Ne u potpunosti

Ali dovoljno da razumijem o čemu

Zapravo pričaš

Svađe s mamom koje bi se dešavale

Jednom u pola godine

Pretvarale su se u svađe

Na svakih pola sata

I ja više nisam mislila

Da su to samo nesporazumi

Ja sam čula da su to

Jako često ogavne riječi

Ja više nisam prepoznavala svoju majku

Ti si bila moj prvi dokaz

Koliko su ljudi u porodici drugačiji

Kada barem malo sazriješ

Koliko su najčešće ljudi gori

Već što ih je tvoje dječije srce gledalo

Prvih par godina svog postojanja

Ti više nisi češljala moju kosu

Nisi više ništa dirala

Došlo je do tog stadija

Da se naježim na tvoje milovanje

Da se tresem na tvoj neophodni dodir

I gdje odem leći u krevet

Smetnuta

Treskavog tijela i vilice

Suznih očiju

I gdje pronalazim utjehu u nečemu

Petom desetom

Ti si jedan od razloga zašto više

Ne volim fizički dodir

Od bilo koga

Zbog tebe više ni ne plačem

Znaš i sama koliko sam bila

Razdražljivo dijete

A sada jedino plačem

U vrh glave tri puta u mjesecu

I ništa malte ne velko

Ne može da me rasplače

Ja radi tebe plačem

Svake prijestupne godine

Jer nema smisla plakati

Radi nekog koga si tek upoznao

Ja u tebi više ne poznajem

Svoju majku

S kojom sam ležala svakog jutra u krevetu

I pretvarala se zajedno s tobom da hrčem

Kako bismo zeznule mamu

Ja svoju majku imam samo na momente

Onda kada čujem da se radi nje

I moja mama smije

Onda kada ugledam detalje na njenim rukama

Kada je čujem kako pjeva

Kada je vidim kako spava

Ja tebe imam samo na momente

I ja nemam više svoju

Majku heroja

Već imam isto što je

U Sjećanjima na plava brda

Amila imala svog oca

Ja imam tebe

A ona njega

[lifeinbooks]

[love-n-purple]

Kada bi grafiti ratko*mladic*heroj* (i druge gluposti) bili prekrečeni istom brzinom kao bilo koji natpis podrške Palestini, gde bi nam kraj bio.

[leaskisses444]

uvijek sam zelio biti heroj ulice ne kao james bond prokleti tajni agent zelio sam biti heroj ulice bar jedan dan djevojko bar jedan sat

[lady-like-wolf]

Izabrao si da dišeš

Dok se vazduh trovao lažima.

Izabrao si svetlo

Kada je tama gutala sve ispred nas.

Hrabro si birao ljubav,

Kada se rušio svet.

Bolji od najboljeg.

Sve što sam ikada želela,

Ali nisam verovala da zaslužujem.

I kada je sve izgledalo nemoguće,

Moj heroj, moj život,

Moj izbor,

Izabrao je mene.

I tog smo dana oživeli.

[zoranphoto]

Senzacionalna Hrvatska u polufinalu SP-a! Bruno Petković nas spasio, a Dominik Livaković usrećio protiv Brazila!

Hrvatska je u raspucavanju s bijele točke pobijedila Brazil i ušla u još jedno polufinale Svjetskih prvenstava. Neymar je pred kraj prvog produžetka zabio za vodstvo Brazila, ali onda su Dalićevi džokeri s klupe, Oršić i Pektović spasili Hrvatsku. Da bi u raspucavanju Dominik Livaković opet bio heroj! U polufinalu čekamo boljeg iz ogleda Argentine i Nizozemske!     Kakva večer... Kakvo slavlje... Protiv peterostrukih svjetskih prvaka, koji su bilo konkretniji i dominantniji, Hrvatska je ipak pokazala mudrost, strpljenje i hrabrost te je još jednom usrećila domovinu. Što suparnik, što zdravstveni problemi, natjerali su izbornika Zlatka Dalića na nove promjene unutar sastava. Mislav Oršić bio je virozan, samim time i ne 100 posto spreman za ovu utakmicu. Vratio se i Borna Sosa, pa je otišao na svoje mjesto lijevog beka. Osim toga, Kramarića je vratio na poziciju 'špice', iako znamo da mu to i nije najdraža uloga. Međutim, kada je s druge strane Brazil, pa se mora itekako paziti koji su igrači spremni odgovoriti, onda se i Kramarić pomirio s tom izbornikovom odlukom. Nakon početnog ispitivanja snaga, kako se to voli reći, prvu udarac u okvir gola vidjeli smo u 5. minuti, ali Viniciusov je udarac Livaković uhvatio bez problema, što je bilo dobro i za dizanje samopouzdanja. Što je bilo najvažnije, Hrvatska kad je imala loptu u svom posjedu, uspijevala je složiti nekoliko dodavanja, odnosno tjerati Brazilce da i oni shvate kako će se nešto na ovoj utakmici pitati Hrvatsku. Sjajnu hrvatsku akciju vidjeli smo u 13. minuti. Juranović je osvoji 50, 60 metara, dodao do Pašalića, a na njegov ubačaj s desne strane malo je zakasnio Ivan Perišić. Kako je vrijeme odmicalo, a Brazilci nisu izgledali nimalo impresivno, voda je polako išla na naš mlin. Puno problema na lijevoj strani stvarao je Vinicius, a u 20. minuti nakon duplog pasa s Richarlisonom čak je i zapucao, no Gvardiol se ispriječio. Sredinom prvog poluvremena Hrvatska je čak i oštećena, Danilo je visokom nogom krenuo po loptu, ne mareći za Juranovićevu glavu te ga čak i okrznuo po licu, ali sudac Oliver pokazao mu je tek žuti karton. Odličan je bio Juranović. Novi njegov juriš vidjeli smo u 29. minuti, kada je dugom loptom pronašao Perišića, ali njegov udarac s nekih 18 metara otišao je visoko preko gola. Međutim, bila je impresivna moć osvajanja prostora Celticovog beka. I nije dobar Juranović bio samo u igri prema naprijed, već i u defenzivnom dijelu. Kako je samo dostigao Viniciusa u 18. minuti i zaustavio ga pred našim 16-ercom. Opasno je bilo i u 42. minuti. Izborili su Brazilci slobodni udarac na lijevom rubu kaznenog prostora. Neymar ga je izveo, ali Livaković je još jednom bio siguran.  Tportal.hr Foto : HNS     Read the full article

[maverickflyer1948]

Okay, I'm going to Chile and I will start a club called "Serbiano" and on the jerseys it will say "Draža je heroj a ne zločinac" 😅

"In memory of those who are no longer here"

Palestino played today in a regular match of Chile's first division, and they decided to pay homage to the thousands of Palestinian victims of genocide by displaying this banner in La Cisterna's Municipal Stadium.

If anyone want to learn more about Palestino, I found this 3 years old documentary by Copa90 (it's in Spanish and Portuguese with English subtitles) where they talk about the club's history and that of the Palestinian diaspora in Chile, it's legacy and ties with Palestine