#народна ношња | Explore Tumblr posts and blogs

rasen-rs · 7 years ago

Text

Саадак, ћурдија, коретина, модрина, дорамак, долемица, саја, зубунац, зубун – речи су којима су народи Балканског полуострва вековима називали дуги прслук без рукава, који је спреда разрезан и отворен, део одеће који је већ заборављен. Носили су га сви широм полуострва сем муслимана.

#gallery-0-5 { margin: auto; } #gallery-0-5 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 25%; } #gallery-0-5 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-5 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

Вез на зубуну, Косово и Метохија Извор: Етнографски музеј

Зубун, околина Јајца, крај XIX века

Зубун, Локвице (Требиње, Република Српска) XIX век

Зубун, Козара – Музеј Приједор

Зубун представља незаобилазан део традиционалне културе одевања српског народа из периода 19. и прве половине 20. века, који је током миграција на простору Балканског полуострва трпео разне утицаје истока и запада, мењајући донекле свој изглед али не и своју препознатљивост.

Благај – Купрес

Иако се везује за мушки одевни асортиман, зубун је доминантно женски део одеће, израђен је углавном од домаће вунене тканине, сукна, и претежно је беле боје. Пошто је украшен разноврсним орнаментима, при чему је боја украса најчешће црвена, у ликовно-естетском смислу један је од најрепрезентативнијих делова српске народне ношње – објашњава мр Мирјана Менковић, аут��р изложбе посвећене овом старом одевном предмету и саветник у Етнографском музеју.

Наша саговорница истиче да се зубун носио и лети и зими и да се стога сматрао веома практичним. Његова распрострањеност може се мерити и по томе што је био незаобилазан део гардеробе на просторима Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Македоније.

Зубун, детаљ, западна Босна, око 1900. године

Сложеност различитих утицаја, климатских, друштвених и културних, који су током векова утицали на формирање народних ношњи балканских народа, резултирала је бројним типовима и варијантама облачења, тако да је одећа у већим или мањим сеоским целинама имала специфичне карактеристике.

„Може се рећи да зубун обједињује источно-азијске и византијско-српске елементе, који у корелацији дају један, за то време, веома значајан одевни предмет.“

Аутор: М. Димитријевић

извори: Политика, Ср��и у БиХ

Зубун: свечана женска хаљина Саадак, ћурдија, коретина, модрина, дорамак, долемица, саја, зубунац, зубун – речи су којима су народи Балканског полуострва вековима називали дуги прслук без рукава, који је спреда разрезан и отворен, део одеће који је већ заборављен. Носили су га сви широм полуострва сем муслимана. Зубун представља незаобилазан део традиционалне културе одевања српског народа из периода 19. и прве половине 20. века, који је током миграција на простору Балканског полуострва трпео разне утицаје истока и запада, мењајући донекле свој изглед али не и своју препознатљивост. Иако се везује за мушки одевни асортиман, зубун је доминантно женски део одеће, израђен је углавном од домаће вунене тканине, сукна, и претежно је беле боје. Пошто је украшен разноврсним орнаментима, при чему је боја украса најчешће црвена, у ликовно-естетском смислу један је од најрепрезентативнијих делова српске народне ношње – објашњава мр Мирјана Менковић, аутор изложбе посвећене овом старом одевном предмету и саветник у Етнографском музеју. Наша саговорница истиче да се зубун носио и лети и зими и да се стога сматрао веома практичним. Његова распрострањеност може се мерити и по томе што је био незаобилазан део гардеробе на просторима Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Македоније. Сложеност различитих утицаја, климатских, друштвених и културних, који су током векова утицали на формирање народних ношњи балканских народа, резултирала је бројним типовима и варијантама облачења, тако да је одећа у већим или мањим сеоским целинама имала специфичне карактеристике. „Може се рећи да зубун обједињује источно-азијске и византијско-српске елементе, који у корелацији дају један, за то време, веома значајан одевни предмет.“ Аутор: М. Димитријевић извори: Политика, Срби у БиХ

#Занати #зубун #Народна ношња

0 notes

rasen-rs · 6 years ago

Text

У Европи постоји народ чији је језик сличан српском, а чија се престоница у средњем веку звала Београд. То су Кашуби, који живе на најлепшим обалама Балтичког мора – каже др Душан Пажђерски, научник из околине Гдањска.

Кашуби

Када као туриста дођете у Гдањск и околину, не треба да знате пољск�� да би сте се споразумевали са локалним становништвом. Овде већину житеља чине Кашуби, стари словенски народ, који одлично разуме српски. Доктор славистике Душан Пажђерски је човек за ког се данас говори да је први свету открио овај нови народ.

– Дошао сам 1999. године из Новог Сада у Пољску да докторирам и упознао сам људе који одлично разумеју српски језик. То ме је привукло да истражујем и откријем да су Кашуби аутохтони словенски народ, који живи на најлепшим обалама Балтичког мора. У свом речнику имају фонд српске говорне традиције. Уосталом, Кашуби на југу Балтика, имају Српско село и Српско језеро – открио нам је своју тајну везу са овим народом др Душан Пажђерски, који за себе каже да је Новосађанин.

Његова истраживања су показала да су Кашуби остатак средњовековног народа Поморјана, који је на просторе покрајине Помераније дошао пре Пољака.

Кашуби су били поморци, који су пословали са Бокељима. Приликом поделе интересних сфера на Версајској конференцији њихова област Померенија или Кашуба је додељена Пољској. За време Другог светског рата Кашуби су једини имали организовани партизански покрет. Данас их у Пољској има више од 5.000.

– Моје анализе су показале да се око 51.000 људи у Пољској изјаснило да говоре кашупским језиком. Сматра се да особа које су пореклом Кашуби у Пољској има око 300.000. Кашуби немају статус народа, већ регионалне етничке заједнице. Њихов језик као оргинална баштина има статус националног. Они су сачували своје етничке особине, јер вековима живе изоловано. Основали су град Гдањск. Увек су имали везе са српским народом. Једна од престоница кашупских кнезова у средњем веку звала се Београд. Тај град, нажалост, више не постоји – открива нам др Пажђерски.

Кашуби су, кажу сами Пољаци, једини прави западнословенски народ. Религиознији су од Пољака. Наталитет им је прилично висок, иако су подвргнути асимилацији и емиграцији. Баве се пољопривредом и рибарством. Највеће пољске фабрике за прераду рибе и најбољи пољски приморски туристички центри су на Кашубима.

Грб Кашуба

– По менталитету су слични Словенцима. Вредни су, предузетни, али су гостољубиви као Срби. Њихова народна ношња личи на нашу. Одликује је народни вез, који имају српске кошуље, кецеље и доламе. Уз то, имају велико разумевање за српску историју. Један од највећих кашупских песника Станислав Пестка је за време кризе око Космета, превео и објавио песму Стефана Лазаревића “Речи на мраморном стубу на Косову”. А, први научно уређени кашупско-пољски речник Стефана Рамулта, који је 1893. године издала Пољска академија наука из Кракова, рецензенти су упоредили са “Српским рјечником” Вука Караџића – казује Душан Пажђерски, иначе, велики пријатељ Кашуба.

Наш саговорник прећуткује да је тој вези Кашуба и Срба сам највише допринео. Пажђерски живи у градићу Вејхерову са Кашубама. Први је о овом народу написао стручне радове, а у Београду је, у издавачком предузећу “Алма” отворио Кашупску библиотеку. Уз помоћ Пројекта Растко 2004. године отворио је прву кашупску интернет библиотеку и тиме овај народ представио као своје научно откриће. За тај допринос народ Кашуби је др Душана Пажђерског наградио Медаљом Столема, коју је 2006. године добио и пољски премијер Доналд Туску, који је и сам Кашуб.

– Моји планови су да отворим прву катедру кашубистике на Гдањском универзитету и да припремимо Прву међународну конференцију о Кашуби, како би цео свет упознао овај народ. Како сам на последњем Сајму књига у Београду у госте довео издава��а Јарослава Елварта, првог Кашуба који је посетио Србију, планирам да доведем још неколико важних представника овог народа – поверио нам се др Душан Пажђерски.

Средином маја 2011. године је са групом студената први пут у посету Србији дошла и мала група Кашуба. Делегацију је водили једини кашупски издавач и угледни пољопривредник, иначе сувласник једине кашупске приватне телевизије. Истовремено је одржана библиотечка конференција у граду Вејхерову, на којој су учествовали представници две српске библиотеке, из Чачка и Новог Сада.

Кашубија, топоними у 20. веку

Становништво кашуба у Кашубији 2005. године; фото: Википедија

ПОЉСКИ СРБИН

Др Душан Пажђерски је рођен у Зеници 1967. године у породици Леха Пажђерског, професора пољског језика. На рођењу је добио име Владислав.

Студира�� је славистику у Београду, радио у новосадском Радију 100 и Матици српској. Отишао је у Пољску да изучава пољско-српски речник биљака. Ради на универзитету Гдањск, предаје граматику српског и пољског језика.

Истражује тајне кашупског језика. Објавио је “Антологија кашупске народне приповетке”, а ради први кашупско-српски речник.

Кашуби; фото: Візова підтримка

Германизација кашубских Срба

“Архива за словенску литературу, уметност и науку” [1], где ћемо наћи један потресан чланак о однарођавању древног сербског племена Кашуба, са обала Балтичког мора, текст који ћемо овде да цитирамо, тешка је оптужба бруталне и безобзирне германизације.

“Кашуби – огранак великог словенског стабла, насељавали су у најстаријим временима целу низију дуж Балтичког мора, између Одре и Висле, све до Неце и Варте. Већ са увођењем хришћанства, појавили су се и први почеци страног језика и страних обичаја у (њиховој) земљи… Пре тога, они нису били никоме потчињени и господовали су … по својој сопственој вољи…… али, немачки службеници настојали су свим силама, да у погледу културе старе становнике потискују све ниже, да би потом

– духовно и материјално осиромашени народ могли да лакше германизују.

Због тога и службене власти не поступају ни мало мање окрутно против словенских душебрижника, од верског старешине… Непосредна последица тога је била, да су католички душебрижници немачког језика имали свуда предност и имали само они наклоност, не само код верских, већ и код државних власти… У окрузима Лауенбурга, Битова, Столпа, Румелбурга и Новог Штетина, где је живело најмање 40.000 Кашуба, исто тако као и у Данцишком округу, где су Немци представљали највише четврти деостановништва, у школским семинарима нема ни једног учитеља за словенски језик, управо као ни у богословском семинару у Пелпину, или у одговарајућим гимназијама…

Док се тако код омладине не негује никаква клица нечега бољег, док се угушује чак и сваки племенитији осећај настао сам од себе… дотле се ни старост не оставља недотакнута од разорних утицаја…

Тако се настоји још и данас свим могућим средствима, да се истребе остаци Кашуба на такав начин, да се не убијају више физички, већ духовно. И то се врши у ХIХ веку! Који циљ је довољно велики, да би могао такво једно средство да освешта? Али, већ се верује, да је дело потпуно извршенонемачки часописи и брошуре већ нам довикују с осећањем насладе: “Ви сте германизовани!

Крсто Крцун Драговић

Напомена:

[1] Jahrbücher für slavische Literatur, Kunst und Wissenschaft. Hrsg. von J. P. Jordan.Том 1 књиге Jahrbücher für slavische Literatur, Kunst und Wissenschaft. Hrsg. von J. P. Jordan, Johann Ernst Schmaler, Johann-Paul Jordan, Johann Ernst Schmaler, Binder, 1843, sтранe 243,244,245,246,247

Извори: Вечерње Новости, weebly

Кашуби су као Срби У Европи постоји народ чији је језик сличан српском, а чија се престоница у средњем веку звала Београд.

#Гдањск #Кашуби #Пољска

0 notes