#блага вест | Explore Tumblr Posts and Blogs

vprki · 5 years

Text

РЕФЛЕКСИИ: Появяват се нови пространства за изкуство в София

Винаги е хубаво, когато се появяват нови пространства за изкуство и култура, а не се унищожават съществуващи. Това се случи в София в седмицата преди Христовото възкресение. И дава надежда и Блага вест за Възкресение за ролята на изкуството или поне за неговите обиталища. Защото изкуството ни е било винаги живо, независимо от житейските или политически трансформации и несгоди.

Derida Dance Center вече има нов дом. Той е на знаково за културата ни място – на ул. „Цар Самуил” 32. Да припомним, че на тази улица в отсечката между улиците „Солунска” и „Денкоглу” има няколко галерии – „Париж”, „Астри”, „Интро”, „Контраст”, а и възникват нови като тази на Иван Газдов. Тук е и къщата – музей „Борис Христов”, има и къща за кукли, както и няколко малки галерии – магазинчета с произведения на приложното изкуство. Не случайно ние и като Фондация „Въпреки” вече два пъти организирахме на това място пърформанси по програма „Европа” на Столична община – „Европа в една софийска улица” и „Европа през младите в изкуството” /можете да прочетете тук и тук/. Колкото до новия дом на „Дерида”, го помним от времето, когато тук се помещаваше павилионът за комбинирани снимки на Студия за телевизионни филми „Екран”. Бившият зимник, съществуващ от 30-те години на миналия век в централна София, придобива с годините различни предназначения. Може би причината се крие в комуникативността на локацията и принадлежността ѝ към централната търговска част на града. Така на практика мястото е започнало да функционира с важно предназначение – съхранение на хранителни продукти. Както вече стана дума, зимникът се превръща в студио на СТФ „Екран”, а след трансформацията на студията в звено към БНТ, тук се нанасят тв шоу програми и детски предавания на Къци Вапцаров.

Новото пространство на Derida Dance Center

След няколко години затишие, зимникът на ул. „Цар Самуил” 32 заживява като сцена за съвременно изкуство и култура. Безспорно, към днешна дата, София има нужда от независима сцена за представяне на съвременни форми в изпълнителските изкуства. Създаден през 2010 година като първи център за съвременен танц и пърформанс, Derida Dance Center успешно развива мисията си за популяризиране на това изкуство, създаване на условия за развитие на артисти и междукултурен обмен. Не случайно организацията получи признание от Европейската Комисия за добра европейска практика през 2014 година. Работният модел на центъра влиза в учебника Международно предприемачество в изкуствата (International Entrepreneurship in the arts) в Канада. Организацията печели награда на Столична община за развиване на съвременните жанрове в изкуствата, както и награда в областите „ТАНЦ“, 2018-та година и „Съвременни изкуства”, 2016-та.

Атанас Маев – арт мениджър на Derida Dance Center

„Създаването на устойчив модел на управление на културна организация в нестабилна среда е огромно предизвикателство и изисква време. Партньорствата с неправителствения сектор и чужди културни организации са от изключителна важност в нашия контекст. Екипът ни е благодарен за дългогодишната подкрепа на Фондация „Америка за България” за това, че партньорството ни позволи да осъществяваме важни проекти, докато опознаваме в дълбочина средата, в която работим и постепенно изграждаме международно доверие. Благодарение на партньорства с организации от Европа, Америка и Азия, успяхме да популяризираме дейността си и да превърнем Derida Dance Center в предпочитана дестинация за артисти от цял свят. Доказателство за това е рекордният брой от 180 кандидатури на артисти от три континента, които се борят да реализират проектите си при нас. Друго силно партньорство е това със Столична община, и бих се радвал, ако тенденцията за взаимодействие с независимия сектор продължи да се развива!“, казва Атанас Маев – арт мениджър на Derida Dance Center.

Сцена DERIDA е с капацитет от 100 седящи места, сцена с размери 10 x 10 метра, професионална танцова настилка, осветление и звук

През последната година фокусът на екипа е изцяло насочен към създаване на независима сцена, която да представя танц, театър, мултижанрови форми, филмови прожекции, изложби, както и събития насочени към детската аудитория. С тази инициатива екипът си поставя още една цел – да развива нови публики и да не спира да създава предпоставки за сближаване на хора с общи интереси в различни области от съвременното изкуство. Новата локация Сцена DERIDA е с капацитет от 100 седящи места, сцена с размери 10 x 10 метра, професионална танцова настилка, осветление и звук. Тази спецификация на пространството дава възможност ��акто за програмиране на разнообразно съдържание, така и за разпознаването на новата сцена на София сред малкото пространства в световен контекст, които предлагат отлични условия, без да имат държавно или друго институционално финансиране.

Първите зрители при откриването

Новата сцена беше открита с представлението „Госпожица Юлия” (MISS JULIE), последната продукция на компания DERIDA. Физическият спектакъл е провокиран от едноименната пиеса на Стриндберг и представлява дисекция на главния образ. Много други социални казуси ще бъдат засегнати в програмата на Сцена Derida. Животните като източник за извличане на ресурс, стремежът към материалното, проблемът с идентичността в глобализирания свят са другите теми, които биват артикулирани с представленията „S INNER”, „FLAPSƎ” и „ArteFACT” на компания DERIDA. В програмата присъства и мултимедийното представление „MONOCROSSING”, което впечатлява с динамично променящата се визуална среда, а „Zen Play” ни провокира за размисли върху джендър проблематиката. Преди време в разговор за „въпреки.com” попитахме Атанас Маев какво е най-важно за съвременния танц и за пърформанса: „За съвременния танц най-важното е да успява да води диалог и да предава съобщения към публики. Да говори на езика на различните играчи, институции от една страна, от друга – на международните партньори. От трета страна – за вътрешни партньорства и начин на правене на екипност. Той предлага универсалния език. Той предлага един начин на създаване на изкуство, който граничи с максимална свобода. И включва много други изкуства – както визуални изкуства, така и театър и различни форми на танц”, отговори арт мениджърът на центъра.

nOva art space е новопостроена галерия от нов тип – изцяло от метал и стъкло

Открита беше и една нова галерия - nOva art space. Тя е новопостроена галерия от нов тип – изцяло от метал и стъкло, в самото сърце на София - на ул. „Съборна” №3. Сградата е проектирана изцяло с мисъл за модерно представяне на изкуство, като разполага с 300 кв.м изложбена площ и височина от 7 метра. Модерната визия на пространството създава един малко по-различен и разчупен начин на представяне на изкуството. Екипът, който стои зад nOva art space, е Ваня Атанасова и Спартак Атанасов – собствениците на арт галерия „Форум” - София – галерия с повече от 20-годишен опит в презентирането на най-доброто от съвременното и класическо българско изкуство. Амбицията зад проекта е голяма, а именно nOvaart space да се превърне в притегателна точка за всички, които имат отношение към изкуството, един модерен храм на духовността, в който освен изложби, да могат да бъдат представяни литературни произведения, камерни концерти, театрални постановки и други. Откриването на пространството беше с изложба с класически произведения на едни от най-известните български художници – Жорж Папазов, Елиезер Алшех, Генко Генков, Димитър Казаков - Нерон, Георги Божилов-Слона, Атанас Яранов, Иван Георгиев - Рембранда и скулптура от Пенка Никова.

Както стана дума, в изложбата за откриването има картини на Жорж Папазов. А преди време в предишната галерия „Форум” беше открита изложба на 15 картини на Жорж Папазов /Националната галерия притежава само 7 творби на художника/, обхващащи всички периоди на големия творец. Голяма част от тях са били притежание на реномирани колекции и са участвали в редица международни изложби. Някои от творбите са били част от колекцията на Petit Palais Женева и са монографирани в каталозите на художника. За екипа на галерията беше огромно щастие по повод своята 20-годишнина да представи колекция от произведения на категорично един от най-известните български художници. За него критикът и изкуствовед Кирил Кръстев /1904 – 1991/ пише: „След полуреалистичната - полустилна пластичност на първия метафизичен художник на века Джорджо Кирико, Жорж Папазов е първият сюрреалист, който придава убедителен органично постигнат стил на това голямо художествено направление, изпърво живописно-автоматичен, после геометрично - конструктивистичен и накрая „пулсиращо параболичен”. Това именно е новото, индивидуалното и приносното у него, че той през всичкото време се старае и успява да „стилизира” сюрреализма. С него в пътя на стилизацията тръгва Макс Ернст, но той изхожда от заниманията си с илюстрации върху природонаучни геологични, ботанични и зоологични материали, докато Папазов има особен инстинкт и способност да създава самостойно новаторски „картинни светове”. А ние искаме да добавим, че е прекрасно една частна галерия също да изпълнява образователно функция.

Бившата топлоцентрала на НДК в Южния парк на столицата също ще се превърне в център за изкуство и култура

Но и Столична община не остава по-назад в усвояването на нови пространства за изкуство и култура. Вече има решение за учредяване на нов Общински културен институт „Топлоцентрала” и утвърден правилник за дейността му. Да припомним, че с активното участие на общината бившата топлоцентрала на НДК в Южния парк на столицата се превръща в такова място. Предстои покана за възлагане за изпълнение на строителните дейности, трансформиране на ОКИ в Регионален културен институт и подготовка на задание за обявяване и провеждане на международен конкурс за избор на директор на института. И още едно важно участие на Столична община в областта не на усвояване на нови пространства, но на възстановяване на един паметник - бюст-паметник на Панчо Владигеров в Борисовата градина. Той беше официално открит, като събитието е част от Националната програма за честване на 120-годишнината от рождението на големия български композитор.

Възстановеният бюст - паметник на Панчо Владигеров в Борисовата градина в София

Бюстът се намира на Алеята на безсмъртните (до Лятната естрада) в Борисовата градина, а възстановяването му е в резултат на създадения през 2018 г. Инициативен комитет за възстановяването на откраднатия преди години от Борисовата градина бюст-паметник на Панчо Владигеров. В комитета се включват наследниците на композитора и представители на образователни, творчески и културни институции в България. Комитетът внася предложение и получава одобрението на Столичния общински съвет за повторното изграждане на паметника, като Столична община отпуска средства за финансирането. Автор на оригиналния бюст е скулпторът Тодор Първанов. Той го създава през 50-те години на миналия век, като Панчо Владигеров лично му позира за него. Паметникът е поставен в Борисовата градина през 1987/1988 г. по повод 10-годишнината от смъртта на композитора. За щастие, преди години дъщерята на скулптора - Олга Първанова, дарява копие на Съюза на българските композитори, което и до днес се съхранява там. След откриването на това единствено запазено копие на оригиналния бюст, с цялостното му възстановяване се заема скулпторът-реставратор Марин Марков. Неговият екип изработва новата отливка, почиства съществуващия мраморен постамент, възстановява надписите и извършва цялостния монтаж на паметника, така че да върне оригиналната му визия и блясък. ≈

Текст: „въпреки.com”

Снимки: Стефан Джамбазов

#РЕФЛЕКСИИ #Дерида #Derida #Derida Dancer Center #Атанас Маев #nOva art space #галерия Форум #Жорж Папазов #Топлоцентрала #ОКИ Топлоцентрала #Панчо Владигеров

0 notes

simonsmilee · 4 years

Text

И когато аз се опоминх и и повярвах, че ти си изгубена на земята вече за мене, аз се спрях и попитах: къде сега? За кого сега? Аз никога не те погледнах с окото на мъж. И ако мечтах, аз мечтах само да бъдеш, да те зная, че си, да дишам, да живея! Тук е великата мистерия на съдбата.

Ти ме попита веднъж, защо те любя.

И аз не знаех защо.

Аз никога не те пожелах като жена. Аз никога не те погледнах с окото на мъж.

И все пак аз те любех. Аз дишах и гледах чрез тебе. Аз живеех за тебе.

Всяка моя мисъл, всяко мое дело беше от тебе и за тебе.

Ти бе началото на ��сяко мое движение. Ти стоеше в края на всички краища, додето можеше да види окото ми.

Аз не помнех да бях живял, преди да те бях видял. Не, аз не помнех, да не съм те знаел някога.

Бъдещето – аз го наричах с твоето име. Бъдещето и миналото...

Тя беше – и вече я няма. Тя мина през живота както минава... Тя беше дошла само за това, - тя, мина. М и н а."

И по-нататък продължава:

"И ето за не помня повече, освен тия две хубави очи, в чийто поглед тънеше погледа ми, и тия две малки ръце, които се потапяха в ръцете ми.

И нищо друго.

Когато я гледах, аз гледах само нейните очи, които ме обливаха с топлината на майското слънце. Когато затварях очи, аз чувствах само ръце в ръцете си, които трепереха с трепета на всички радости.

И нищо повече.

И на тия две хубави очи аз бях изпял една песен. И на нейната малка ръка аз бях турил един пръстен.

И нашите уста се бяха слели в една целувка, която беше една клетва.

Тогава тя нямаше още шестнайсет години.

То беше денят на Благовещение.

Блага вест я нарекох аз в своя живот.

0 notes

palankaonline · 7 years

Photo

Божићна #посланица Српске Православне Цркве (јануар 2018) http://ift.tt/2F1uNWZ, Божићна #посланица Српске Православне Цркве (јануар 2018) Српска Православна Црква својој духовној деци о БОЖИЋУ 2017. године ИРИНЕЈ по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни БОЖИЋНИ поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! „Ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде“ (II Кор. 5, 17) Драга браћо и сестре, Установа Новога и Вечнога Завета Бога и човека остварена је управо на данашњи дан, на први Божић у историји. Јер, данас је, љубљена децо духовна, превечни Бог извршио дело веће од стварања универзума и испунио обећање дато нашим прародитељима, обећање о коме су пророци од памтивека прорицали, а које је Пречиста, Преблагословена и увек Дјева Марија у смирењу прихватила. Бог Логос постаде човек и настани се међу људима (Јован 1, 14). Син Оца небеског бива роду људском савремен, како би човек постао савечан Богу. Господ Сведржитељ „унизи Себе узевши обличје слуге“ (Филип. 2, 7) и постаде једнак телу смирења нашега, да би нас учинио једнакима лику славе Његове. Зато богомудри апостол Павле у усхићењу кличе: „О дубино богатства и премудрости и разума Божјега! Како су неиспитиви судови Његови и неистраживи путеви Његови!“ (Рим. 11, 33). У време оно, велелепну и надахнуту химну: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ клицало је мноштво анђелске војске док је небо звездом указивало на Витлејем, родни град светога пророка и цара Давида, на Дом хлеба, где се ваистину јави Хлеб Живи Који сиђе с небесâ. У тихој духовној светлости божићне ноћи људско лице превечног Сина Јединородног радосно дочекаше погледи пастирâ (Лк. 2, 4 – 15). Будући да је ова величанствена тајна побожности – јављање Сина Божјег у телу – непојмљива анђелима и људима, превечни план Божје свепрожимајуће љубави почео се откривати у свештеној тишини витлејемске пећине, испуњене крајњим смирењем и неизрецивом добротом. И заиста, приступајући побожно граду Давидову, заједно са небоземним хоровима светих, духовним очима видимо како у Ономе кроз Кога је створено све што је на небесима и на земљи „обитава сва пуноћа Божанства телесно“ (Кол. 2, 9). Ова богооткривена истина се проповеда у нашој светој Цркви небројено пута речима да је Син Божји „ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек“. Спасење о којем говори Символ вере, драга браћо и сестре, превазилази свако људско очекивање. Није се Бог очовечио како би показао Своју славу и величанство нити да би се, праћен војскама небеским, појавио у овоме свету као његов Господар. Спаситељ је благоизволео родити се од Пресвете Богородице и Приснодјеве Марије како би човек, благодатним силама Духа Светога, крштењем, учешћем у светој Литургији и животом у Христу, био препорођен и постао бог по благодати, саб��ат и сутелесник Богочовека. То нам је Он Сâм омогућио захваљујући истинском рађању за живот вечни које нам дарују свето крштење, миропомазање и свеукупни светотајински живот са врхунцем у светој Литургији, праћен нашим трудом да задобијемо јеванђелске свете врлине. Почевши да истински припадамо Заједници деце Божје, Цркви, ми благодатно учествујемо у божанском животу Христовом и бивамо спасавани и спасени у њој. У најблиставијој светлости и чудесној радости Божића древна народна мудрост изнедрила је здравицу: „Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећава имовина у пољу, тору и обору!“ Заиста је дубок смисао и далекосежна животна порука ове древне мудрости. Ништа нам, драга децо духовна, неће вредети ни држава, нити уређени градови и села, ни економски напредак коме толико тежимо, нити сва добра овога света, ако као народ постепено, али сигурно нестајемо, тојест ако више умиремо него што се рађамо. Нашим хришћанским прецима није било тешко да, током своје бурне историје, изнова, после најтежих искушења и невоља, а некада и дословце из пепела, васпоставе државу, привреду, културу и све оно што их је одувек чинило припадницима истински европске цивилизације. То им је сваки пут полазило за руком јер су њихови домови били испуњени вером, врлинама и снагом, док су им се деца изобилно рађала. Имајмо отуда на уму закон Господњи и опомињимо се нарочито заповести Божје дате прародитељима Адаму и Еви која гласи: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме!“ (I Мојс. 1, 28). Стога, љубљени у Христу Исусу, немојмо занемаривати испуњавање ове заповести! И Сâм Господ љубави својевољно пристаде да се оваплоти и поживи међу нама, а Рођењем од Дјеве Марије занавек освети и даде смисао материнству и рађању. У овим светим божићним данима усрдно се молимо за сву нашу једноверну браћу и сестре у Отаџбини и расејању, са жељом да Богомладенац Исус Христос разгори у њиховим срцима и домовима смирену радост витлејемске светлости, којом небо и земља данас бивају просветљени и блистају. Особито позивамо све верне да, у овој тихој ноћи, срцем и душом буду једно са многострадалним православним српским народом који верно чува и брани сваку стопу свете земље Косова и Метохије, која нам је, не заборавимо никада, дарована од Господа као вечни залог. Времена бурна су долазила и пролазила. За све то време наши преци су у својим срцима неизбрисиво носили Пећку Патријаршију, Грачаницу, Богородицу Љевишку, Бањску, Дечане, Свете Архангеле и на хиљаде других светих олтара широм Косова и Метохије. Знали су и памтили ко је на ту свету земљу крочио још у давном седмом столећу и раније, како бележе византијске хронике. Знали су ко је остављао записе на грнчарији из 9. века и ко је отварао прве школе при манастирима, писао књиге, живописао фреске и иконе, зидао храмове, отварао прве болнице, писао словенске књиге… Знали су да је велики рашки жупан Вукан у 11. веку одбранио град Звечан. Знали су који су владари из лозе Немањићâ, Лазаревићâ, Бранковићâ, Петровићâ, Обреновићâ и Карађорђевићâ подизали светиње широм српске земље. Све су то знали наши преци, браћо и сестре. А знамо то и ми, њихови потомци. Знамо још нешто. Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име. Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога, јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша света земља. И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме,“ – ако заборавим тебе, Косово и Метохијо, – „нека ме заборави десница моја!“ (Пс. 137, 5). Браћа наша по вери, не само на Косову и Метохији него и другде, суочена су са искушењима. Посебно данас, Богомладенац Христос нас подстиче да ми, православни хришћани и деца Цркве, Његовом благодаћу оснажени, без обзира на то како се други односе према нама било где, у Отаџбини, окружењу и васцелом свету, свима узвраћамо, по заповести Божјој, братски и пријатељски, ма које вере и народности они били, знајући да нас Бог љубави пита шта ми чинимо другима, а не шта други чине нама. Данас, када Пресвета Дјева Марија рађа Превечнога Бога, молимо се за све људе, а нарочито за младе, намучене страшним пороцима наркоманије, алкохолизма, разврата, лењости, гнева, среброљубља, зависти, гордости, неумерености, безосећајности и свим другим пороцима који, обећавајући привидну радост, заправо унижавају боголико достојанство човека и чине га робом. Молимо се да их Господ над војскама укрепи како би познали истину и препознали лик Божји у себи, па да смело устану и збаце окове погрешног избора. Господ Исус Христос говори: „…Познаћете истину и истина ће вас ослободити… Свако ко чини грех роб је греху“ (Јн. 8, 32. 34). Ми смо слободни у правом смислу речи онда кад идемо путем врлинског живота, који извире из стваралачке заједнице љубави са Богом. Насупрот томе, злоупотреба дарова Божјих и потенцијала које имамо, као и избор погрешног стила живота, раслабљује и разара нашу слободу, ниподаштава нашу личност, производи осећај празнине и бесмисла и, напослетку, води у духовно ропство. Слобода је, драга наша децо духовна, слобода за Христа, за другога, за живот и здравље. Слобода за вечност. Такву слободу нам може дати једино Бог јер је управо Он Слобода, смелост и снага. Једино слободом која подразумева ослушкивање воље Божје и самоограничење пред ближњима и пред створеном природом могу се савладати страшни и у нашем народу незапамћени сукоби између супружникâ, родитељâ и деце, рођакâ и кумова, о којима, нажалост, пречесто слушамо и читамо. Блага Вест Рождества Христовог данас се објављује и свету у којем звецка оружје, у којем се спроводи насиље над појединцима и народима, у којем владају неједнакост и социјална неправда, у којем су невина деца жртве ратних сукоба, различитих врста злоупотреба и глади, над којим је свакодневно надвијена нуклеарна претња. Иако забринути, не губећи наду, молимо се Витлејемском Богомладенцу да просветли таму и окрене добру оне који држе полуге моћи у својим рукама. Не бојмо се! Уместо овоземаљских брига и страха, молимо се да мир Божји данас испуни наша срца! То је мир који није пасивност и равнодушност него динамична, стваралачка и, поврх свега, непрестано активна сила која има моћ да преображава, као и да доноси спасење не само нама већ и људима око нас. Благодатно искуство светога Серафима Саровскога сведочи: „Стеци дух мира и тада ће се хиљаде око тебе спасти“. Бог Који је са нама – Емануил – јесте управо тај Мир кроз који долази мир Царства небеског. Такав мир се, свакако, не ��оже поистоветити са некадашњим, садашњим и будућим покушајима остварења миротворства на овој земљи, а који не подразумевају однос у чијем је средишту Тројични Бог. Христов мир је јединствен јер је заснован на неизрецивој и несхватљивој љубави Оца небеског, „Који тако заволе свет да је Сина Својега Јединороднога дао да нико ко верује у Њега не пропадне него да свако има живот вечни“ (Јн. 3, 16). Богочовек Господ Исус Христос се, дакле, рађа од Дјеве Марије како би умро на Крсту и васкрсао из мртвих, дарујући мир и блаженство вечнога живота свеколикој твари. Овакву стварност задобијања мира који побеђује грех и смрт, драга децо духовна, ми доживљавамо не само данас, на празник Рождества Христовог, већ и сваки пут када се сабирамо у нашим светим храмовима на божанствену Литургију и када се причешћујемо Живим Христом. Славећи данашњи празник, помолимо се да срца наша постану Витлејемска Пећина у којој се рађа Христос Син Божји, како бисмо и ми, обасјани светлошћу витлејемске звезде, просвећени мудрошћу мудрацâ са Истока, надахнути Духом Светим, Који је осенио Мајку над мајкама и умирио немире праведнога Јосифа, смело клицали на све четири стране света, објављујући долазак Онога Који нас спасава: Мир Божји, Христос се роди! Дано у Патријаршији Српској у Београду, о #Божићу 2017. године. Ваши молитвеници пред колевком Богомладенца Христа: #Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и #Патријарх #српски #ИРИНЕЈ Митрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕ Митрополит загребачко-љубљански ПОРФИРИЈЕ Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ Епископ будимски ЛУКИЈАН Епископ банатски НИКАНОР Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН Епископ канадски МИТРОФАН Епископ бачки ИРИНЕЈ Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ Епископ западноевропски ЛУКА Епископ жички ЈУСТИН Епископ врањски ПАХОМИЈЕ Епископ шумадијски ЈОВАН Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ Епископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕ Епископ ваљевски МИЛУТИН Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ Епископ западноамерички МАКСИМ Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ Епископ источноамерички ИРИНЕЈ Епископ крушевачки ДАВИД Епископ славонски ЈОВАН Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ Епископ тимочки ИЛАРИОН Епископ нишки АРСЕНИЈЕ Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН Епископ далматински НИКОДИМ Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ Викарни Епископ диоклијски КИРИЛО ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА: Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ Епископ брегалнички МАРКО Викарни Епископ стобијски ДАВИД Српска Православна #Црква , http://ift.tt/1rMQyM6

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Вести #Новости #Србија #Serbia #World #New

0 notes

mamamiabg · 10 years

Text

Днес е Благовещение

Всички християни – православни, католици и протестанти, празнуват днес един от най-големите празници – Благовещение или Благовец. На този ден, девет месеца преди рождеството на Христос, архангел Гавраил се явява на Дева Мария. Той й съобщава, че ще стане майка на сина Божий. Тази хубава блага вест дава и наименованието на празника - Благовещение. Празникът е утвърден от православната църква през…

View On WordPress

#актуално #блага вест #Благовец #благовещение #Дева Мария #Православна църква #празник

0 notes

nurxaya · 6 months

Text

🌿🌿🌿🌿🌿🌿🌿🌿🌿

ЧЕСТИТО БЛАГОВЕЩЕНИЕ!

Нека днес всеки получи своята БЛАГА вест ,да се раздели с всичко старо и ненужно и да продължи смело напред,вярвайки в ДОБРОТО,СИЛАТА И СВЕТЛИНАТА !

🌿🌿🌿🌿🌿🌿🌿🌿🌿🌿

Благовещение е християнски празник, на който Архангел Гавраил се явява на Дева Мария и съобщава благата вест, че ще зачене и роди Божия син. Затова на този ден празнуват майките, чиято закрилница е самата Богородица.

Празнуват и хората ,носещи имената :Благовест, Благовеста, Благой, Блага, Благо, Евелина, Евангелина ,Гаврил,Гавраил.

Благовещение е един от най-важните празници в Православната църква. Той е част от Великденския празничен цикъл и се празнува винаги на 25-ти март.

#Благовещение #блага вест

0 notes

palankaonline · 7 years

Link

ИГИЋ (ДВЕРИ): Црногорски језик са лингвистичког становишта више не постоји! Иако, је народни посланик Двери мр Иван Костић одмах реаговао, на ову вест, и доставио медијима став Двери о вести да је Црна Гора добила међународни код за црногорски језик у оквиру ИСО стандарда, ипак имам потребу да као координатор Савета за мањинска питања Српског покрета Двери напишем и свој став, а и као дипл. филолог, у том смислу, као неко ко се својевремено бавио теренским истраживањима дијалеката у Црној Гори, да је ово небивала ситуација и пораз српске лингвистике, до које је довео пре свега владајући режим у Србији. Оно што су деведесетих пропагирали Славко Перовић и најекстремнији дукљанисти, сада је постало државна политика у Црној Гори. Ђукановићев модел конвертитства примењен је и на Вучићевом примеру, где је једна идеолошка матрица замењена другом. Пре 11 година 2006. на монтираном референдуму Црна Гора је изгласала независност и распала се Државна заједница Србије и Црне Горе, чиме је Србија остала без излаза на море и постала геополитички слабија. Народ Црне Горе је подврнут разним експериментима у циљу обликовања нове монтенегринске матрице, чији ментори су били Јеврем Брковић и раније Секула Дрљевић. И тако дођосмо до децембра 2017.-е. Шта видимо? Црна Гора је у НАТО-у. Црна Гора је против Русије. Црна Гора Србима није обезбедила никакав статус. Црна Гора је сада добила и међународну потврду за егзистенцију црногорског језика. И каква је реакција српске научне јавности? Блага, скоро никаква реакција. Ово за медије у Београду није вест. За Вучићев режим ово није вест. Став је баш нас брига што је тамо неко у Вашингтону доделио код. Све је то и разумљиво ако се има у виду однос државе Србије према заточеним Србима у Црној Гори (измишљена афера тобожњег пуча са Братиславом Дикићем). А шта кажу ђукановићевци, ево вести из њихове визуре: „Црна Гора је добила међународни код за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда, саопштио је на конференцији за новинаре директор Националне библиотеке Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ Богић Ракочевић. Ознака за црногорски језик биће ЦНР. Вашингтон је не само признао постојање црногорског језика, него и потврдио да он није варијанта српског језика, како је до скоро истицано. Уједињени саветодавни комитет за кодификацију језика, са седиштем у Конгресној библиотеци у Вашингтону, одобрио је захтев библиотеке за дефинисањем кода за црногорски језик. Ознака за црногорски језик биће ЦНР, назив на енглеском ‘монтенегриан’, на француском „монтенегрин“, а у оригиналу „црногорски језик““, рекао је Ракочевић, преноси Цетињски лист. Према његовим речима, ИСО 639 таблице биће ажуриране у недељама које следе. „Ово је нарочито важно за систем кодирања и каталогизације књига“, истакао је Ракочевић. Ово је, према речима некадашње директорке Националне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“ ��елене Ђуровић, значајна вест за академску заједницу, те црногорску културу уопште. „Национална библиотека је спроводила скоро десет година опсежне активности на добијању овог кода.” Дакле, десет година су Ђукановићеви кадрови радили да добију ово. Питање за све нас – а шта је за тих истих десет година радила српска власт, српска наука? И зашто се сада ћути? Шта је наш став у вези ове теме? Неделање Вучићеве, а раније Тадићеве власти, у заштити српског наслеђа, довело је до тога да ћемо имати нове каталогизације у којима се српско наслеђе отима и преименује (српски писци попут Лалића или српски сликари попут Лубарде, који су се за живота изјашњавали као Срби, постаће постхумно део црногорске националне баштине), а колико већ сутра имаћемо преводиоце за црногорски и у самој Србији, на пример у Врбасу или Малом Иђошу. Чисто да знају грађани Србије, а и Срби у Црној Гори, да кад срушимо напредњачку власт, угледаћемо се на земље у окружењу, које брину о својим сународницима, да ова прича није ад акта за нас. Нема те силе која ћ�� српске патриоте натерати да признамо непостојећи црногорски језик. Са лингвистичког становишта црногорски језик не постоји. Ово је политички конструкт, много горе урађен, него неки слични ранији пројекти. Његош је Србин из Црне Горе и писао је српским језиком, а он је мерило Српске Спарте. Горан Игић, координатор Савета за мањинска питања Српског покрета Двери

ИГИЋ (ДВЕРИ): Црногорски језик са лингвистичког становишта више не постоји! Оно што су деведесетих пропагирали Славко Перовић и најекстремнији дукљанисти, сада је постало државна политика у Црној Гори. Ђукановићев модел конвертитства примењен је и на Вучићевом примеру, где је једна идеолошка матрица замењена другом.

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Новости #Србија #Вести #Паланка на вези #S

0 notes

palankaonline · 7 years

Photo

ИГИЋ (ДВЕРИ): Црногорски језик са лингвистичког становишта више не постоји! http://ift.tt/2CksZpV, ИГИЋ (ДВЕРИ): Црногорски језик са лингвистичког становишта више не постоји! Иако, је народни посланик Двери мр Иван Костић одмах реаговао, на ову вест, и доставио медијима став Двери о вести да је Црна Гора добила међународни код за црногорски језик у оквиру ИСО стандарда, ипак имам потребу да као координатор Савета за мањинска питања Српског покрета Двери напишем и свој став, а и као дипл. филолог, у том смислу, као неко ко се својевремено бавио теренским истраживањима дијалеката у Црној Гори, да је ово небивала ситуација и пораз српске лингвистике, до које је довео пре свега владајући режим у Србији. Оно што су деведесетих пропагирали Славко Перовић и најекстремнији дукљанисти, сада је постало државна политика у Црној Гори. Ђукановићев модел конвертитства примењен је и на Вучићевом примеру, где је једна идеолошка матрица замењена другом. Пре 11 година 2006. на монтираном референдуму Црна Гора је изгласала независност и распала се Државна заједница Србије и Црне Горе, чиме је Србија остала без излаза на море и постала геополитички слабија. Народ Црне Горе је подврнут разним експериментима у циљу обликовања нове монтенегринске матрице, чији ментори су били Јеврем Брковић и раније Секула Дрљевић. И тако дођосмо до децембра 2017.-е. Шта видимо? Црна Гора је у НАТО-у. Црна Гора је против Русије. Црна Гора Србима није обезбедила никакав статус. Црна Гора је сада добила и међународну потврду за егзистенцију црногорског језика. И каква је реакција српске научне јавности? Блага, скоро никаква реакција. Ово за медије у Београду није вест. За Вучићев режим ово није вест. Став је баш нас брига што је тамо неко у Вашингтону доделио код. Све је то и разумљиво ако се има у виду однос државе Србије према заточеним Србима у Црној Гори (измишљена афера тобожњег пуча са Братиславом Дикићем). А шта кажу ђукановићевци, ево вести из њихове визуре: „Црна Гора је добила међународни код за црногорски језик у оквиру ИСО међународног стандарда, саопштио је на конференцији за новинаре директор Националне библиотеке Црне Горе „Ђурђе Црнојевић“ Богић Ракочевић. Ознака за црногорски језик биће ЦНР. Вашингтон је не само признао постојање црногорског језика, него и потврдио да он није варијанта српског језика, како је до скоро истицано. Уједињени саветодавни комитет за кодификацију језика, са седиштем у Конгресној библиотеци у Вашингтону, одобрио је захтев библиотеке за дефинисањем кода за црногорски језик. Ознака за црногорски језик биће ЦНР, назив на енглеском ‘монтенегриан’, на француском „монтенегрин“, а у оригиналу „црногорски језик““, рекао је Ракочевић, преноси Цетињски лист. Према његовим речима, ИСО 639 таблице биће ажуриране у недељама које следе. „Ово је нарочито важно за систем кодирања и каталогизације књига“, истакао је Ракочевић. Ово је, према речима некадашње директорке Националне библиотеке „Ђурђе Црнојевић“ Јелене Ђуровић, значајна вест за академску заједницу, те црногорску културу уопште. „Национална библиотека је спроводила скоро десет година опсежне активности на добијању овог кода.” Дакле, десет година су Ђукановићеви кадрови радили да добију ово. Питање за све нас – а шта је за тих истих десет година радила српска власт, српска наука? И зашто се сада ћути? Шта је наш став у вези ове теме? Неделање Вучићеве, а раније Тадићеве власти, у заштити српског наслеђа, довело је до тога да ћемо имати нове каталогизације у којима се српско наслеђе отима и преименује (српски писци попут Лалића или српски сликари попут Лубарде, који су се за живота изјашњавали као Срби, постаће постхумно део црногорске националне баштине), а колико већ сутра имаћемо преводиоце за црногорски и у самој Србији, на пример у Врбасу или Малом Иђошу. Чисто да знају грађани Србије, а и Срби у Црној Гори, да кад срушимо напредњачку власт, угледаћемо се на земље у окружењу, које брину о својим сународницима, да ова прича није ад акта за нас. Нема те силе која ће српске патриоте натерати да признамо непостојећи црногорски језик. Са лингвистичког становишта црногорски језик не постоји. Ово је политички конструкт, много горе урађен, него неки слични ранији пројекти. Његош је Србин из Црне Горе и писао је српским језиком, а он је мерило Српске Спарте. Горан Игић, координатор Савета за мањинска питања Српског покрета Двери

, http://ift.tt/1rMQyM6

#IFTTT #Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts #Вести #Новости #Србија #Serbia #World #New

0 notes