#Срби са Космета

[vaseljenska]

Срби са Косова и Метохије захвални ставу СПЦ поводом косовског проблема

Срби са Косова и Метохије захвални ставу СПЦ поводом косовског проблема https://is.gd/6LwyWV

[palankaonline]

Шта после слома Вучићеве косовске политике Часлав Копривица Српске власти су месецима уназад поручивале: „Са Србијом се сада другачије разговара“, „Србија је много снажнија“, „На Западу су спремни да саслушају мишљење Србија“. Ако је заиста тако, и ако „власти“ косметских Албанаца ништа не раде без претходног договора са Западом, пре свега с Американцима – што, исправно, понављају наше власти, како то да су ови недавно фактички забранили трговину између Косова и Метохије и остатка на Западу „уважене“ Србије? Притом је јасно – и у Приштини и у престоницама Запада – да ова мера није толико уперена против економских интереса Србије колико доводи у питање сам опстанак косметских Срба на својем завичају. Дакле, Албанци и Запад су нас, у већ традиционално уцењивачком маниру, довели у ситуацију да бирамо између опстанка Срба на КиМ и (какве-такве) легитимне одбране српских државних интереса на КиМ. Они који су током недавног понижења столећа Србије у Паризу, „пред 20–25 сведока“, како нам рече председник, рекли како су „Срби велики народ“, спремни су да, не трепнувши, државу тог народа убрзо поново доведу у болно понижавајућу позицију. Очигледно је, дакле, да не стојимо ни близу тако добро као што су то наше власти доскора процењивале – „доскора“, јер им је ваљда сада јасно да је Запад према нама суштински и даље ПОДЈЕДНАКО бескрупулозан и агресиван као 1999. и 2008. Наше скорашње дипломатске успехе у борби за КиМ, неспорне и вредне похвале, западњачки отимачи Космета схватили су као своје мале поразе, и зато су решили да нам се одмах освете – не директно, већ преко својих пријатеља на терену: наркодилера и трговаца људским (српским) органима, које они зову „косовске власти“. После избијања последње кризе председник је, с правом, приметио да су „косовске власти“ преговоре са Србијом схватиле као праволинијски процес признавања њихове „независности“, а не као праве преговоре, чији исход није унапред познат и одлучен. На страну што је председник Србије, неовлашћено и противуставно, одлучио да ти преговори треба да се окончају исходом који излази изван оквира Устава и Резолуције 1244, према којем су Косовo и Метохија целовито и недељиво део Србије, због чега не долази у обзир никакво ново повлачење граница у облику тзв. „разграничења“ (Србије са самом собом), којим би се лавовски део српске Покрајине бесповратно даровао Великој Албанији. А сада је постало и јасно – тачније, макар сада, јер, за разлику од високих српских чиновника, има нас којима је то све време било очигледно – да не само „косовске власти“ него и Запад сматра да бриселски „преговори“ морају да се заврше српским признањем „Косова“, у границама које су солидарно одредили и потврдили српски и југословенски комунисти и НАТО-бомбардери. Правих преговора током њихове вишегодишње бриселске инсценације никада није било, а тај трагикомични игроказ, најозбиљнијих посљедица по Србију и косметске Србе, трајао је само док је Србија постепено одустајала од разних нивоа и манифестација своје суверености на КиМ. А када су наше власти – због 10% илегалне „царине“, а не, рецимо, због 5 година онемогућавања Заједнице српских општина, унутар, наглашавамо, „косовског“ „правног“ система – решиле да због најновије дрскости ратног злочинца Рамуша само одгоде наставак „преговора“, суочиле су се, бруталније него раније, са правим и непромењеним ставом Запада: признајте Косово, а онда ћемо видети шта ћемо с вама. Чак се ни нечасна трампа Косово за чланство у ЕУ не ставља у изглед. Уосталом, већ има гласова на Западу да после „решења“ „косовског питања“ на ред долази „проблем“ Српске, претпостављамо с намјером да (поново) уцењена Србија дâ допринос њеном институционалном гушењу. Привид преговора повезан је с привидом наше, на „кооперативности“ са Западом засноване „снаге“ – у који су наше власти, у својој нарцисоидној конструкцији, нажалост поверовале, а читаво уображење било је потхрањивано нашом политиком пузајућeга признавања „косовске“ независности. Но одавно је прошло крајње време да српске власти схвате у каквој међународној реалности живимо, да Запад према нама од 1999. „ни за јоту“ није променио непријатељске циљеве, те да зато темељито преиспитају бриселске „преговоре“ и усредсреде се на одбрану остатака од суверености Србије на КиМ које досад још, на тадићевско-јеремићевском трагу, не стигоше да предају. Часлав Д. Копривица, Факултет политичких наука, Београд (Политика, 1. 12. 2018)

Шта после слома Вучићеве косовске политике

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[rasen-rs]

У Европи постоји народ чији је језик сличан српском, а чија се престоница у средњем веку звала Београд. То су Кашуби, који живе на најлепшим обалама Балтичког мора – каже др Душан Пажђерски, научник из околине Гдањска.

Кашуби

Када као туриста дођете у Гдањск и околину, не треба да знате пољски да би сте се споразумевали са локалним становништвом. Овде већину житеља чине Кашуби, стари словенски народ, који одлично разуме српски. Доктор славистике Душан Пажђерски је човек за ког се данас говори да је први свету открио овај нови народ.

– Дошао сам 1999. године из Новог Сада у Пољску да докторирам и упознао сам људе који одлично разумеју српски језик. То ме је привукло да истражујем и откријем да су Кашуби аутохтони словенски народ, који живи на најлепшим обалама Балтичког мора. У свом речнику имају фонд српске говорне традиције. Уосталом, Кашуби на југу Балтика, имају Српско село и Српско језеро – открио нам је своју тајну везу са овим народом др Душан Пажђерски, који за себе каже да је Новосађанин.

Његова истраживања су показала да су Кашуби остатак средњовековног народа Поморјана, који је на просторе покрајине Помераније дошао пре Пољака.

Кашуби су били поморци, који су пословали са Бокељима. Приликом поделе интересних сфера на Версајској конференцији њихова област Померенија или Кашуба је додељена Пољској. За време Другог светског рата Кашуби су једини имали организовани партизански покрет. Данас их у Пољској има више од 5.000.

– Моје анализе су показале да се око 51.000 људи у Пољској изјаснило да говоре кашупским језиком. Сматра се да особа које су пореклом Кашуби у Пољској има око 300.000. Кашуби немају статус народа, већ регионалне етничке заједнице. Њихов језик као оргинална баштина има статус националног. Они су сачували своје етничке особине, јер вековима живе изоловано. Основали су град Гдањск. Увек су имали везе са српским народом. Једна од престоница кашупских кнезова у средњем веку звала се Београд. Тај град, нажалост, више не постоји – открива нам др Пажђерски.

Кашуби су, кажу сами Пољаци, једини прави западнословенски народ. Религиознији су од Пољака. Наталитет им је прилично висок, иако су подвргнути асимилацији и емиграцији. Баве се пољопривредом и рибарством. Највеће пољске фабрике за прераду рибе и најбољи пољски приморски туристички центри су на Кашубима.

Грб Кашуба

– По менталитету су слични Словенцима. Вредни су, предузетни, али су гостољубиви као Срби. Њихова народна ношња личи на нашу. Одликује је народни вез, који имају српске кошуље, кецеље и доламе. Уз то, имају велико разумевање за српску историју. Један од највећих кашупских песника Станислав Пестка је за време кризе око Космета, превео и објавио песму Стефана Лазаревића “Речи на мраморном стубу на Косову”. А, први научно уређени кашупско-пољски речник Стефана Рамулта, који је 1893. године издала Пољска академија наука из Кракова, рецензенти су упоредили са “Српским рјечником” Вука Караџића – казује Душан Пажђерски, иначе, велики пријатељ Кашуба.

Наш саговорник прећуткује да је тој вези Кашуба и Срба сам највише допринео. Пажђерски живи у градићу Вејхерову са Кашубама. Први је о овом народу написао стручне радове, а у Београду је, у издавачком предузећу “Алма” отворио Кашупску библиотеку. Уз помоћ Пројекта Растко 2004. године отворио је прву кашупску интернет библиотеку и тиме овај народ представио као своје научно откриће. За тај допринос народ Кашуби је др Душана Пажђерског наградио Медаљом Столема, коју је 2006. године добио и пољски премијер Доналд Туску, који је и сам Кашуб.

– Моји планови су да отворим прву катедру кашубистике на Гдањском универзитету и да припремимо Прву међународну конференцију о Кашуби, како би цео свет упознао овај народ. Како сам на последњем Сајму књига у Београду у госте довео издавача Јарослава Елварта, првог Кашуба који је посетио Србију, планирам да доведем још неколико важних представника овог народа – поверио нам се др Душан Пажђерски.

Средином маја 2011. године је са групом студената први пут у посету Србији дошла и мала група Кашуба. Делегацију је водили једини кашупски издавач и угледни пољопривредник, иначе сувласник једине кашупске приватне телевизије. Истовремено је одржана библиотечка конференција у граду Вејхерову, на којој су учествовали представници две српске библиотеке, из Чачка и Новог Сада.

Кашубија, топоними у 20. веку

Становништво кашуба у Кашубији 2005. године; фото: Википедија

ПОЉСКИ СРБИН

Др Душан Пажђерски је рођен у Зеници 1967. године у породици Леха Пажђерског, професора пољског језика. На рођењу је добио име Владислав.

Студирао је славистику у Београду, радио у новосадском Радију 100 и Матици српској. Отишао је у Пољску да изучава пољско-српски речник биљака. Ради на универзитету Гдањск, предаје граматику српског и пољског језика.

Истражује тајне кашупског језика. Објавио је “Антологија кашупске народне приповетке”, а ради први кашупско-српски речник.

Кашуби; фото: Візова підтримка

Германизација кашубских Срба

“Архива за словенску литературу, уметност и науку” [1], где ћемо наћи један потресан чланак о однарођавању древног сербског племена Кашуба, са обала Балтичког мора, текст који ћемо овде да цитирамо, тешка је оптужба бруталне и безобзирне германизације. 

“Кашуби – огранак великог словенског стабла, насељавали су у најстаријим временима целу низију дуж Балтичког мора, између Одре и Висле, све до Неце и Варте. Већ са увођењем хришћанства, појавили су се и први почеци страног језика и страних обичаја у (њиховој) земљи… Пре тога, они нису били никоме потчињени и господовали су … по својој сопственој вољи…… али, немачки службеници настојали су свим силама, да у погледу културе старе становнике потискују све ниже, да би потом

– духовно и материјално осиромашени народ могли да лакше германизују.

Због тога и службене власти не поступају ни мало мање окрутно против словенских душебрижника, од верског старешине… Непосредна последица тога је била, да су католички душебрижници немачког језика имали свуда предност и имали само они наклоност, не само код верских, већ и код државних власти… У окрузима Лауенбурга, Битова, Столпа, Румелбурга и Новог Штетина, где је живело најмање 40.000 Кашуба, исто тако као и у Данцишком округу, где су Немци представљали највише четврти деостановништва, у школским семинарима нема ни једног учитеља за словенски језик, управо као ни у богословском семинару у Пелпину, или у одговарајућим гимназијама…

Док се тако код омладине не негује никаква клица нечега бољег, док се угушује чак и сваки племенитији осећај настао сам од себе… дотле се ни старост не оставља недотакнута од разорних утицаја…

Тако се настоји још и данас свим могућим средствима, да се истребе остаци Кашуба на такав начин, да се не убијају више физички, већ духовно. И то се врши у ХIХ веку! Који циљ је довољно велики, да би могао такво једно средство да освешта? Али, већ се верује, да је дело потпуно извршенонемачки часописи и брошуре већ нам довикују с осећањем насладе: “Ви сте германизовани!

Крсто Крцун Драговић

Напомена:

 [1] Jahrbücher für slavische Literatur, Kunst und Wissenschaft. Hrsg. von J. P. Jordan.Том 1 књиге Jahrbücher für slavische Literatur, Kunst und Wissenschaft. Hrsg. von J. P. Jordan, Johann Ernst Schmaler, Johann-Paul Jordan, Johann Ernst Schmaler, Binder, 1843, sтранe 243,244,245,246,247

Извори: Вечерње Новости, weebly

  Кашуби су као Срби У Европи постоји народ чији је језик сличан српском, а чија се престоница у средњем веку звала Београд.

[posmatraclegenda]

Наслов: Re: СРБИ СА КОСМЕТА ПОРУЧИЛИ ВУЧИЋУ: Ко не слуша ветар слушаће олују, Линк: http://ift.tt/2yztiMh, Садржај:

Изгледа да је ово увод у окпуљање расељиних лица са територије АП КиМ у Београду у октобру. Неки пријатељи ми рекоше да се припреме врше у тишини да не би биле саботиране од режима. Већ су формирана повереништва расељених са КиМ по свим општинама у Србији. Ако се скупи 50 хиљада расељених ето и 100 хиљада осталих и ето смене власти. Ова власт може да пропадне буквално за пар недеља у једном дану. Петоктобарска револуција може да буде мачији кашаљ за ове са Косова и Метохије који су бесни због свих превара режима. Вучићу. Спремаш ли се за госте који су бесни и незадовољни свим твојим лажима.

[geto-srbija]

ВУЧИЋЕВО ДИСЦИПЛИНОВАЊЕ СРБИЈЕ И КОЗМЕТИЧКИ ДИЈАЛОГ ДО „КОНАЧНОГ РЕШЕЊА“!!???   Куд` то жури Председник Србије и ко га то тера на „потпуну нормализацију односа“ са „РКС-Косова без звездице“???????? Зашто он као Председник Отаџбине не инсистира на испуњење и оних одредби из Резолуције 1244 а које иду у прилог нашој држави!!???? А зашто Албанци са КиМ не воде унутрашњи дијалог о нормализацији односа са својом државом Републиком Србијом???? Како то да привремене институције албанских власти са територије Косову и Метохији могу да постављају услове властима Републике Србије, ако је по важећој Резолуцији 1244 територија КиМ у саставу Србије!!! ????????       Председник Србије не треба тако страствено да намеће своје планове кроз формулацију „дијалог са грађанима“ и да не манипулише свешћу народа и спроводи демонтажу Срба и Србије, већ да обавља задатке из своје надлежности (док овамо заступа легитимне интересе Албанског народа и ван Албаније), и да распише референдум са питањем: „да ли признајете Републику Косово??“, као карту за вожњу путем без алтернативе!!!? Вучић је ��ато и доведен на власт и заскочио на функцију Председника, не испуштајући ни једну полугу апсолутног господара у којег је инаугурисан као „Лидер Србије и Западног Балкана“, светског калибра!!! А Срби су склони слушању Лидера – Вође који ће их као стадо оваца повести у сигуран останак без Отаџбине!!! А („иницијатива Председника Србије у ауторском тексту објављеном у дневном листу „Блиц“) све ово може да значи да ће се, „унутрашњим дијалогом“, питање Космета утопити у свеобухватну промену Устава за наш бржи пут у ЕУ, управо зато да би се избегло појединачно питање о Косову и Метохији на Р��ферендуму, и тако ствар заврши у „једноУмној“ Скупштини, па ће се на Референдуму наћи Устав Србије у целини, који ће обухватити СВЕ промене, па и ту да Србија више нема власт над Косметом, па је то реалност!!??? Без обзира што се до те „реалности“ стигло оружаном побуном и жалосне чињенице да је на Србиjу извршена (цинички названа) „хуманитарна агресија“, уз свесрдну подршку ЕУ и САД на челу НАТО алијансе, и иста није чињена кроз међународне институције. Тада су Америка и ЕУ, са још 18 других НАТО злотвора, 78 дана, по Србији сејали смрт својим крстрећим ракетама, касетним, уранијумским и другим бомбама, … остављајући жртве и међу цивилним становништвом!!! Нема државе на планети која би пристала да се лако одрекне дела своје територије као и своје имовине на тој територији. Без обзира што су косовски Албанци добили политичку власт (аутономију, изборе, управљање,) они никако не могу да добију власништво над целокупном имовином Србије!! А кад` Србија призна „РКС-Ќосово без звездице“ као самосталну државу, онда може да га врати само агресијом на тада „суседну државу“ и НАТО!!????? И тако замишљен „унутрашњи дијалог“ треба да траје са циљем да убеди српски народ и остале грађане Србије, да се сви сложе са мишљењем Председника Србије!! Јер Србија се креће незаустављиво путем без алтернативе и на том путу не сме да буде препрека, без обзира на цену, па чак и све до нестанка Србије као националне државе српског народа!!! Србија се својевремено вратила са Крфа, али је питање хоће ли се вратити из Брисела!!!???? П.С. У истом циљу је и сутрашње ( уторак увече) емитовање епизоде „Карађорђева смрт“ на РТС1, како би се показало “да смо Народ који је вођама само скидао главе”, и да нисмо препознали „светлу будућност“ у коју нас они воде!!! Такво емитовање има одвраћајући значај због онога што смо вечерас чули (на „Пинк“ ТВ), са опоменом да некоме не падне нешто на ум против изабраног вође........   ©Гето Србија

[vaseljenska]

Марко Јакшић: Отворено писмо председнику републике Србије

Марко Јакшић: Отворено писмо председнику републике Србије http://www.vaseljenska.com/misljenja/marko-jaksic-otvoreno-pismo-predsedniku-republike-srbije/

[vaseljenska]

Срби са Космета - прва класа јаничара

Срби са Космета - прва класа јаничара http://www.vaseljenska.com/vesti/srbi-sa-kosmeta-prva-klasa-janicara/

[vaseljenska]

Да ли су Срби на Косову и Метохији свесни Вучићеве националне издаје?

Да ли су Срби на Косову и Метохији свесни Вучићеве националне издаје? http://www.vaseljenska.com/misljenja/da-li-su-srbi-na-kosovu-metohiji-svesni-vuciceve-nacionalne-izdaje/

[vaseljenska]

Када следећи пут будете причали како су Срби продали Косово, сетите се делом и овога...

Када следећи пут будете причали како су Срби продали Косово, сетите се делом и овога... http://www.vaseljenska.com/vesti/kada-sledeci-put-budete-pricali-kako-su-srbi-prodali-kosovo-setite-se-delom-ovoga/

[vaseljenska]

Шиптари спремни за „крваво пролеће“ — чекају само миг

Шиптари спремни за „крваво пролеће“ — чекају само миг http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/siptari-spremni-za-krvavo-prolece-cekaju-samo-mig/

[palankaonline]

Шта после слома Вучићеве косовске политике https://ift.tt/2QbLdoL, Шта после слома Вучићеве косовске политике Часлав Копривица Српске власти су месецима уназад поручивале: „Са Србијом се сада другачије разговара“, „Србија је много снажнија“, „На Западу су спремни да саслушају мишљење Србија“. Ако је заиста тако, и ако „власти“ косметских Албанаца ништа не раде без претходног договора са Западом, пре свега с Американцима – што, исправно, понављају наше власти, како то да су ови недавно фактички забранили трговину између Косова и Метохије и остатка на Западу „уважене“ Србије? Притом је јасно – и у Приштини и у престоницама Запада – да ова мера није толико уперена против економских интереса Србије колико доводи у питање сам опстанак косметских Срба на својем завичају. Дакле, Албанци и Запад су нас, у већ традиционално уцењивачком маниру, довели у ситуацију да бирамо између опстанка Срба на КиМ и (какве-такве) легитимне одбране српских државних интереса на КиМ. Они који су током недавног понижења столећа Србије у Паризу, „пред 20–25 сведока“, како нам рече председник, рекли како су „Срби велики народ“, спремни су да, не трепнувши, државу тог народа убрзо поново доведу у болно понижавајућу позицију. Очигледно је, дакле, да не стојимо ни близу тако добро као што су то наше власти доскора процењивале – „доскора“, јер им је ваљда сада јасно да је Запад према нама суштински и даље ПОДЈЕДНАКО бескрупулозан и агресиван као 1999. и 2008. Наше скорашње дипломатске успехе у борби за КиМ, неспорне и вредне похвале, западњачки отимачи Космета схватили су као своје мале поразе, и зато су решили да нам се одмах освете – не директно, већ преко својих пријатеља на терену: наркодилера и трговаца људским (српским) органима, које они зову „косовске власти“. После избијања последње кризе председник је, с правом, приметио да су „косовске власти“ преговоре са Србијом схватиле као праволинијски процес признавања њихове „независности“, а не као праве преговоре, чији исход није унапред познат и одлучен. На страну што је председник Србије, неовлашћено и противуставно, одлучио да ти преговори треба да се окончају исходом који излази изван оквира Устава и Резолуције 1244, према којем су Косовo и Метохија целовито и недељиво део Србије, због чега не долази у обзир никакво ново повлачење граница у облику тзв. „разграничења“ (Србије са самом собом), којим би се лавовски део српске Покрајине бесповратно даровао Великој Албанији. А сада је постало и јасно – тачније, макар сада, јер, за разлику од високих српских чиновника, има нас којима је то све време било очигледно – да не само „косовске власти“ него и Запад сматра да бриселски „преговори“ морају да се заврше српским признањем „Косова“, у границама које су солидарно одредили и потврдили српски и југословенски комунисти и НАТО-бомбардери. Правих преговора током њихове вишегодишње бриселске инсценације никада није било, а тај трагикомични игроказ, најозбиљнијих посљедица по Србију и косметске Србе, трајао је само док је Србија постепено одустајала од разних нивоа и манифестација своје суверености на КиМ. А када су наше власти – због 10% илегалне „царине“, а не, рецимо, због 5 година онемогућавања Заједнице српских општина, унутар, наглашавамо, „косовског“ „правног“ система – решиле да због најновије дрскости ратног злочинца Рамуша само одгоде наставак „преговора“, суочиле су се, бруталније него раније, са правим и непромењеним ставом Запада: признајте Косово, а онда ћемо видети шта ћемо с вама. Чак се ни нечасна трампа Косово за чланство у ЕУ не ставља у изглед. Уосталом, већ има гласова на Западу да после „решења“ „косовског питања“ на ред долази „проблем“ Српске, претпостављамо с намјером да (поново) уцењена Србија дâ допринос њеном институционалном гушењу. Привид преговора повезан је с привидом наше, на „кооперативности“ са Западом засноване „снаге“ – у који су наше власти, у својој нарцисоидној конструкцији, нажалост поверовале, а читаво уображење било је потхрањивано нашом политиком пузајућeга признавања „косовске“ независности. Но одавно је прошло крајње време да српске власти схвате у каквој међународној реалности живимо, да Запад према нама од 1999. „ни за јоту“ није променио непријатељске циљеве, те да зато темељито преиспитају бриселске „преговоре“ и усредсреде се на одбрану остатака од суверености Србије на КиМ које досад још, на тадићевско-јеремићевском трагу, не стигоше да предају. Часлав Д. Копривица, Факултет политичких наука, Београд (Политика, 1. 12. 2018)

Шта после слома Вучићеве косовске политике

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Слободан Антонић: Компрадорске пијавице https://ift.tt/2QphbNJ, Слободан Антонић: Компрадорске пијавице На садашњем поколењу је или да подигне ово друштво на ноге и отресе са себе све пијавице – домаће и стране, или ће већ за нашег живота Србија да постане лешина коју комадају и развлаче околне хијене Недавно је власт купила Kopernikus Tech. за 200 милиона евра (овде). Реална цена је испод 40 милиона (овде и овде). Власници Коперникуса блиски су власти (овде и овде). То ствара сумњу да су људи из врха власти „опрали” (читај: стрпали у џеп) неких 160 милиона евра, за колико је КТ преплаћен. Пре тога је власт продала ПКБ за 105 милиона евра (овде). Купац је предузеће „Ал Дахра Србија”, иначе основано 26. марта 2018, а за чију директорку кажу да је чланица СНС-а и блиска врху наше власти (овде и овде). Реална цена ПКБ је: за пољопривредно земљиште минимум 200 милиона евра и још 200 милиона када се парцеле иза Пупиновог моста претворе у грађевинско земљиште (овде). Дакле, и на овом послу изгледа да ће неко из врха власти узети између 100 и 300 милиона евра. Два посла – а више стотина милиона штете за јавно добро, и стотине милиона добитка за компрадорску врхушку. Но, не седи само врхушка на нашој грбачи. Читава пирамида пијавица паразитира на телу ове несрећне земље. Како се, између осталог, хране паразити на дну? – Преко комисија. Државни ревизор је 2016. године испитао рад 14 јединица власти у Србији (овде). У Б. Петровцу је утврдио да је постојала „Комисија за уништавање печата јавног правобраниоца”. Комисија се састала 26. августа у 10.00, а завршила рад у 10.30. Сваки члан комисије је за тих 30 минута посла добио по 14.658 динара (исто, стр. 44). У Србији има преко 7000 таквих комисија. Извештај набраја неке од њих, рецимо, у Б. Паланци: „Комисија за утврђивање испуњености услова за почетак рада плажа”, „Комисија за издавање билборда”, „Комисија за попис паса у прихватилишту” итд. (исто, стр. 85). У таквим и сличним комисијама, које заправо служе само за испумпавање пара у корист нижих ешалона власти, у Србији је ангажовано неких 48.000 особа, а просечна годишња зарада члана комисије је 54.000 динара (овде). И тако, пијавице на врху исисавају на стотине милиона, а пијавице на дну по пар стотина евра. Овакво паразитско устројство у литератури се, иначе, назива екстрактивним (extractive), односно исисавајућим системом (овде). Из извештаја државног ревизора 2014. године Како тачно тај систем функционише у Србији најбоље је описао Душан Павловић у књизи Машина за расипање пара (овде). Наслов Павловићеве књиге може да завара. То није устрој направљен да паре тек тако расипа. То је машина конструисана са циљем да се новац систематски испумпава из друштва и слива у џепове политичке номенклатуре. Павловић каже да је ова машина „настала за време владавине Бориса Тадића”, али да су „Александар Вучић и његова влада још више усавршили екстрактивне институције” (исто, стр. 30; 32). Основно питање које се, наравно, поставља је: зашто тај систем трпимо и како га демонтирати? Око одговора на први део питања вероватно би се сложили сви критичари система: народ је немоћан јер су медији контролисани, а демократија слаба. Уместо да медији данима брује због екстрактивних операција „Коперникус” или „ПКБ” – којима је украдено на стотине милиона евра, они непрестано производе тзв. информативну мећаву којом се затрпавају суштинске теме. Зато смо се ових дана интензивно бавили кокаинском кризом Дарка Лазића, питањем хоће ли београдски глумци успети да смене директора Народног позоришта, Кораксовом карикатуром на насловници листа Данас и разматрањем зашто је Вучић посађен на шамлицу у Паризу. Неки од наслова који се баве Дарком Лазићем (Извор: Гугл/Снимак екрана) Али, чак и да су медији посветили потребну пажњу очигледним примерима исисавања, да ли би то нешто променило? Да ли би се отворила расправа у парламенту? Да ли би пала влада? Да ли би били расписани нови избори? Не би. Наша демократија је фасадног карактера и толико је слаба да се готово целом поретку може одрећи демократски легитимитет. И сад, како то променити? Ако се око дијагнозе готово сви критичари слажу, разилазе се у вези терапије. Наша аутоколонијална интелигенција сматра да је главни кривац за овакво стање – српски национализам. Националисти су, наводно, још за Милошевића одвојили Србију од ЕУ како би могли да је пљачкају. Једино решење је безусловно прихватање свих захтева и норматива из Брисела, како би се, под утицајем ЕУ, медији ослободили, а институције демократизовале. Тако ће и Срби најзад моћи да уђу у Ханаан. Проблем са оваквом теоријом је што не може да објасни тесну сарадњу тих истих ЕУ структура – које, наводно треба да нас ослободе и демократизују, с овдашњом управом која је све само не „тржишно инклузивна”, медијски либерална и демократска. Каже се да је то због Космета, те да ће алантисти Вучића трпети само док не испоручи пријем „Косова” у УН. Али, не само да је наш режим у својеврсној интересној коалицији са политичким естаблишментом Запада, он је у коалицији и са његовим капиталистичким естаблишментом. Више пута сам већ писао о чињеници да режим, преко институције субвенција од „10.000 евра по раднику”, обезбеђује бесплатну радну снагу иностраним капиталистима (овде, овде или овде). Писао сам и о томе да управо институције попут „Америчке привредне коморе у Србији” имају одлучујући утицај на радно законодавство – на смањивање радничких права и на обарање цене рада (овде). Лого Америчке привредне коморе у Србији (Извор: Промо/Н1) Сада ћу навести још један карактеристични пример. Сви се сећамо побуне радника у Јури због лоших услова рада и малих плата (овде). Главни проблем тих радника био је, заправо, то што нису имали синдикат. А нису га имали зато што је првих шесторо радника, који су покушали да га оснују, отпуштено. Наш закон забрањује отпуштање вођа синдиката у неком предузећу. Али, ових шест радника нису били формално вође, него тек иницијатори. Они су, у складу са прописом, пријавили своју иницијативу надлежном министарству како би се регистровали. Али, у Србији постоји пракса да неко из Владе дојављује привилегованим послодавцима имена иницијатора синдикалног организовања (Павловић, исто, стр. 259; 282). Тако је и Јура сазнала за имена ове шесторице радника и одмах су избачени с ��осла – као и сви који су после тога покушали у Јури да направе синдикат (овде). Може ли се оваква пракса објаснити теоријом о злим српским националистима који намерно изолују своју земљу како би је пљачкали? Не. Овде је на делу, као што сам више пута писао, типична коалиција компрадорских политичара и колонијалних капиталиста, уз садејство аутоколонијалне интелигенције из медија, науке и културе. Такав систем је и направљен како би сваки од ових наметника могао добити свој део, а да жртва остане пасивна, те да и даље мирно трпи паразите који јој сишу животне сокове. И ево, анестетизирање жртве је тако успело да готово да нисмо ни приметили епски дрске операције „Коперникус” и „ПКБ”. Извор: Ал џазира Неколико пута сам већ писао или говорио шта можемо да урадимо како бисмо пружили отпор и покушали да демонтирамо систем (овде, овде или овде). Али, обратите пажњу – систем нису створили само домаћи политичари. Он је заједничко дело овдашњих компрадорских паразита и атлантистичких колонијалних структура. Зато се ови први не могу рушити у савезништву са овим другима. Као што већ написах, за Србију нема „европског пута” – ако иде њим то је само пут у статус још подложније ЕУ колоније (овде). Нама је потребно да се пробудимо из хипнотичке анестезираности, јер ће нам паразити, мало по мало, исисати сву крв. Ми смо народ који буквално одумире. На садашњем поколењу је или да подигне ово друштво на ноге и отресе са себе све пијавице – домаће и стране, или ће већ за нашег живота Србија да постане лешина коју комадају и развлаче околне хијене. Крајње је време да се тргнемо. Иначе ће већ за нашу децу бити касно. Кренимо од ситница: помозимо, најпре, сајту на коме читамо овај текст да преживи; престанимо да се кријемо иза „никова“ и напишимо под именом и презименом колико смо незадовољни и љути; ставимо до знања свакој „пијавици“ у нашој околини колико је то што ради одвратно; будимо члан макар једног грађанског удружења које пружа отпор – од заштитника планинских река, до противника обавезног вакцинисања и обавезног донирања органа; изађимо на бар неки протест против предаје Космета или пљачке народне имовине… Много је? Опасно је? Немамо времена? Није то баш прави начин?… Онда се не жалимо што ће нам деца живети као беле црнчуге у колонији Србији. Ми смо им то направили.

Слободан Антонић: Компрадорске пијавице На садашњем поколењу је или да подигне ово друштво на ноге и отресе са себе све пијавице – домаће и стране, или ће већ за нашег живота Србија да постане лешина коју комадају и развлаче околне хијен…

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

СРБИ СА КОСМЕТА: "НЕ ДОТИЧЕ НАС НИ ОВА МУРАТОВА ДРАМАТУРГИЈА 100%!" БУКВАЛНО. // 21.11.2018. , via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

СРБИ СА КОСМЕТА: "НЕ ДОТИЧЕ НАС НИ ОВА МУРАТОВА ДРАМАТУРГИЈА 100%!" БУКВАЛНО. // 21.11.2018. https://ift.tt/2FHZFAe, СРБИ СА КОСМЕТА: "НЕ ДОТИЧЕ НАС НИ ОВА МУРАТОВА ДРАМАТУРГИЈА 100%!" БУКВАЛНО. // 21.11.2018. , https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Драган Милашиновић: Шта то Вучић не разуме или Територија и власт https://ift.tt/2qaev83, Драган Милашиновић: Шта то Вучић не разуме или Територија и власт И не заборавите да смо власт на Косову, кроз векове, више пута губили и враћали, али да је ово први пут у нашој историји да један српски владар каже да Косово није наше и да на њему ништа немамо Александар Вучић и Хашим Тачи (Фото: Цеопом-истина) Уместо увода или хидра и њен мутант Баш им се жури. Свима који би, из неког разлога, радо видели независно Косово, са столицом у УН и другим атрибутима праве државе. Жури се Вучићу, Тачију и великој црној хидри званој „дубока држава“. Али не она „америчка“, како се обично мисли и говори, јер феномен „дубоке државе“ није сконцентрисан на једну земљу или континент. Начин на који делује, интереси за које се залаже и методи које користи јасно показују да се ради о светском феномену, рецидиву поражене идеје „униполарног света“, који покушава да, користећи постојеће ресурсе, мрежу тајних служби, тајних друштава и тајног новца, опстане у новим геополитичким условима. Да преживи пораз који су јој нанеле Русија и Кина својим концептом мултикултуларизма. То што се данас феномен „дубоке државе“ највише испољава као „амерички“ последица је избора Доналда Трампа, човека који би јој могао истргнути „мач“ из руку. А то што ми у Европи и остатку света не сагледавамо да се не ради о америчком већ светском феномену само показује да њихова пропагандна машинерија и даље савршено ради свој посао. Али, „дубока држава“ је и даље она иста глобалистичка хидра која има главу у Лондону, мач у Вашингтону, а дух у Ватикану, односно његовој испостави „Цариградској патријаршији“. Хидра која и даље сања о владању светом, свим људима и ресурсима. Хидра која би српске земље желела без Срба. Која нас је гађала уранијумским бомбама. Која нас је, једног 5. Октобра, засула квислинзима најгоре врсте… И која нам, још увек, није успела отргнути Косово из недара. Сада се вратила да посао заврши, јер време јој истиче. Заставица само што јој није пала. После предстојећих избора за Европски парламент пипци ће јој бити још мањи, а мач тањи. И зато она није наш проблем. Има ко се бави њом, врло озбиљно. Наш проблем је хидрин политички мутант, Александар Вучић, који душом свог народа покушава да нахрани умирућу хидру. Користећи све ресурсе манипулативног арсенала светске „дубоке државе“ он, бездушно газећи по националној свести и сећањима српског народа, покушава да нас убеди да „Косово није наше“, да тамо „ништа немамо“, да је оно „симбол пораза“, да Црква није пријатељ народа итд., припремајући нас за коначну предају српског Космета. Нема лажи коју у том циљу није изговорио, нема подвале којој није прибегао. Али, узалуд. Народ српски, светосавски, то одбија. С гнушањем. Но, он не одустаје. Кренуо је у нову офанзиву… Вучић и нови путеви издаје Као што сам и најавио у тексту „Српски Мефисто и косовске поруке из Сава Центра“ (1), Вучићево вајкање – Моја косовска политика доживела је пораз… – није значило најаву одустајања од политике коначне предаје Космета коју су одбили и народ, и Црква и интелектуалци, већ само улазак у њену нову манипулативну фазу, односно окретање новим путевима издаје које су мапирали његови евро-атлантски ментори. Свестан обавеза према онима који су му омогућили да преузме власт, а који сада делују из сенке светске „дубоке државе“, Вучић купује време упорно покушавајући да спроведе њихове налоге и тзв. „држави Косово“ обезбеди столицу у УН, на политички легалан начин. У основи то се крије иза свих његових идеја и иницијатива од „унутрашњег дијалога“, преко „историјског помирења“ и „добијања нечега“, до ове најновије сулудности о „разграничењу“. Иза свих његових лажи и обмана. Иза његове наводне љутње на Тачија у Бриселу, иза комичног јуначења на Газиводама, иза посете Русији и свега осталог што ради лебди сенка његовог „дубоког циља“ – косовске столице у УН. Чак ни фијаско који је са том идејом доживео код Путина и јасна порука да Русија неће на тако нешто уложити „вето“ само ако Србија званично призна Косово, чиме је зец истеран на чистину, није га навела да застане или бар мало прикочи у свом издајничком науму. Напротив. Убрзао је. Одмах након што се вратио из Москве и што је објављено да ће следећи сусрет са Тачијем имати на маргинама обележавања стогодишњице завршетка I светског рата, 11. Новембра у Паризу, као и да би се тамо могло озбиљно разговарати „о разграничењу“, његов манипулативни воз директно је погурала добро позната сила. Америка. И то по свим правилима вештачког наметања криза. Прво је амерички амбасадор у Београду, Кајл Скот, као гост у Влади Србије исправио новинара који је у свом питању употребио израз „тзв. Влада Косова“. „Није такозвана влада Косова већ влада Косова. Ми посматрамо Косово као независну и суверену државу. Они су изабрани представници Косова и са њима имамо контакте као са било којим представницима неке државе у региону“ (2) – рекао је Скот у присуству Зоране Михајловић која ничим није одреаговала на недипломатско изражавање искусног америчког дипломате. Случајно? Никако. Нова медијска прашина полетела је ка очима српског народа. Од Вучићевог Информера, преко разгоропађеног Вулина, до намрштеног Вучића, сви су углас прозивали што Скота, што Зорану, протурајући нам у позадини поруку да је за „Америку Косово готова ствар“ . Затим је Ники Хејли, америчка амбасадорка у УН, практично паралелно уз објављивање своје оставке на ову дужност, генералном секретару упутила писмо у коме тражи „излазну стратегију за мисију УМНИК на Косову“ што је у дипломатским круговима протумачено као прилично јасан позив на окончање ове мисије. Наравно, то је немогуће без одлуке Савета безбедности где о томе имају шта да кажу и Русија и Кина, али ето крупних наслова за медије. Онда је уследила заједничка вежба са НАТО-ом у Младеновцу, највећа до сада. И визуелни спектакл, са јасном политичком поруком. Приликом заједничког обраћања Вучића и Столтенберга јавности, уз бљештаве симболе и заставе Алијансе и њених чланица, игра боја која лого НАТО-а, изведен из нацистичке свастике, претапа у заставу Србије. Страшно. Затим је Харaдинајева влада, која већину у косовском парламенту иначе одржава гласовима Вучићеве „Српске листе“, послала, да просте господин Скот и госпођа Михајловић, тзв. „Скупштини Косова“ предлог за формирање „Војске Косова“ који заобилази процедуру сопственог квази-устава и она је то изгласала. Свиђа им се војска. А тада се, као у свим холивудским филмским бљувотинама, појавила „америчка коњица“ да стави тачку на „И“. Овога пута имала је лик Метју Палмера, заменика помоћника државног секретара САД, који је слетео у Београд, говорио на, за светску „дубоку државу“, важном регионалном скупу „Београдски безбедносни форум“, а затим нам након састанка са Вучићем поручио да САД подржавају ��рансформацију косовских безбедносних снага али да је то процес коме ће требати времена. Истовремено, казао је и то да Београд и Приштина треба да искористе „историјску шансу“ и да су САД спремне да прихвате сваки договор две стране. Александар Вучић (Фото: Цеопом-истина) Све то одједном. Изнебуха. Након Вучићеве објаве „неуспеха косовске политике“ и повратка из Москве, где се сигурно није провео онако како се хвалио. Порука је јасна. И већ позната. Срби, држите се Вучића и узмите то његово „бар нешто“. Наравно, сво то време Вучић декламује у јавности мало нападајући Америку и Запад (по оној народној „Да се Власи не досете“), нешто више Шиптаре, још више некакву имагинарну „опозицију“ која „је“ или „би“ дала „све“, али највише свој неразумни народ… Но, мени као типичном представнику свог народа чини се да је он, Вучић, неразуман. Шта то вучић не разуме и зашто? Почећемо од давно утврђене дефиниције да су кључни атрибути сваке државе – територија, становништво и власт. То да је Космет територија Србије потврђено је свим актима међународног права, рачунајући и Резолуцију 1244., последњи документ који је ово питање третирао на релевантан начин и у легитимном поступку. Сецесионистички акти шиптарских терориста, политичка „признања“, позиви на „уважавање реалности“, фамозни Ахтисаријев план који се базира на сулудом постулату да је „Србија изгубила право на Косово јер се Милошевић лоше понашао према Албанцима“ и сличне опсене, не могу избрисати ову чињеницу, посебно након реакција на проглашење тзв. „независности Каталоније“. Такође, неспорно је да Србија на Косову има свој народ. Истина, део тог народа јесте протеран, али то не умањује чињеницу да је Космет његова земља. Уосталом, према катастарским књигама преко 1,1 милион хектара обрадивих површина на Космету власништво су Срба. То што Албанаца има бројчано више не мења ову чињеницу, тим пре што већина тих Албанаца до разбијања СФРЈ нису спорили да су грађани Србије и Југославије. Оно што Србија, данас, неспорно на Космету нема јесте власт. Ту власт, након међународног насиља коме је била изложена Србија је, сходно Резолуцији 1244., пренела на мисију Уједињених Нација. Она је, ни једним актом, није предала Шиптарима, односно њиховим сецесионистима. Отуда је свако проглашење „независности“ које се одиграло под влашћу међународне мисије правно нелегитимно, јер међународна мисија није имала мандат да тако нешто дозволи. Отуда је спонзорима овог чина толико важно да га Србија призна, јер никако другачије он не може постати правно валидан. Вучић, очигледно, из неразумевања или неког другог разлога, подређује друге државне атрибуте вршењу власти, па говори да на Косову немамо ништа зато што немамо власт. То је бесмислица. У светској историји много пута се дешавало да једна држава привремено изгуби власт на делу своје територије, рецимо услед окупације, али то окупатору не доноси право на територију, нити на становништво. Дакле, питање није „да ли ми имамо нешто на Косову“, већ зашто Вучић не жели да разуме шта тамо имамо, односно зашто нас, мешајући власт и остале државне атрибуте, обмањује да тамо ништа немамо зато што тренутно не вршимо власт? Одговора на ово питање потражите у Себи, учењу наше Свете Цркве и историји нашег народа. И не заборавите да смо власт на Косову, кроз векове, више пута губили и враћали, али да је ово први пут у нашој историји да један српски владар каже да Косово није наше и да на њему ништа немамо … Као да није чуо за Клетву Кнежеву … Наслов и опрема: Стање ствари

Драган Милашиновић: Шта то Вучић не разуме или Територија и власт И не заборавите да смо власт на Косову, кроз векове, више пута губили и враћали, али да је ово први пут у нашој историји да један српски владар каже да Косово није наше и да на њему ништа немамо…

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Може ли Србији помоћи међународна конференција о косову и Метохији? УЧЕШЋ И ПОДРШКА РУСИЈА, КИНЕ И ИНДИЈЕ БИЛИ БИ ЗА НАШУ ЗЕМЊУ И ИНТЕРЕСЕ - СПАСОНОСНИ Србија се не затвара у било који, па ни европски круг – чак је у односима са западним силама отворенија сада него на почетку сукоба с њима пре две деценије – отворено именује Америку да она формулише и води приштинску политику, такође и Британију, само је болешљива према Меркеловој Немачкој, очигледно због фантастичне економске сарадње… Једино је све јасније да овако више не иде, посебно и зато што је косметски сукоб већ поодавно – светски! А, у тој интерконтиненталној кризи, Србија не брани Космет, као што се брани нечија, макар и посебно блиска територија – битка за Космет је битка за Србију Пише: Раде БРАЈОВИЋ ИАКО неки актуелни догађаји забрињавају, оптимизам на њиховом самом почетку није заустављен, па добра очекивања нису угашена. Из таквог стања неке врсте неодређености, израста дилема – хоће ли се српска надања истопити или, неким компромисом, израсти у нека решења која отварају просторе обостраног постојања, сарадње и развоја. Чињеница да се истовремено обнављају познати и стари неспокоји, не гаси ватру надањима у нове и охрабрујуће варијанте решења дуговремених српско-албанских, већих и мањих сукоба и ратова. Ова и оваква, свакако уопштена слика, може да постане много конкретнија и јаснија ако се остваре најаве обнове бриселског дијалога, кажу прекраја овог месеца, и то Вучића и Тачија, а онда и шире, неке међународне конференције, у којој би, свакако под руком УН, учествовале САД, Британија и још неке западне државе, али и Русија, Кина, Индија… Да ли су овакве најаве реалност, ослоњена на доминантно међународно искуство да се углавном све тешке кризе решавају посебним и ширим учешћем више разних земаља, заинтересованих и способних да отклоне сукобе који могу да угрозе шире регионалне и светске просторе? Можда је, ипак, само варка која заклања овештале разбојнике, какав је Харадинај, да заврше злочиначко дело – отмицу древног дела српске територије, историјског српског Косова и Метохије. Наравно, уз ракетну и бомбашку одлучујућу помоћ америчких и других НАТО силника и тровача… Противуречности су очигледне, али се међусобно не гасе, што само појачава услове могуће шире конфузије, посебно понашањем западних великих сила, које не престају да се политички и свеколико ангажују, наравно супротстављеним ставовима. Једино је све јасније да овако више не иде, посебно и зато што је косметски сукоб већ поодавно – светски! А, у тој интерконтиненталној кризи, Србија не брани Космет, као што се брани нечија, макар и посебно блиска територија – битка за Космет је битка за Србију! Нека је и парола – тачна је. Истина је, наиме, да је Космет колевка Србије, њене државности, извориште и јачање њеног идентитета, историје, културе, развоја, достојанства, угледа… Надања у праведно решење кризе нису угашена, иако су, НАТО ангажовањем, спласнула. Јављају се познати методи ударања са Запада на српске интересе и елементарна права, што се постиже новим разарајућим покушајима наметања Србима разних терета под којима се не би могло опстати. Одбрана се тражи и налази у српским предлозима решења која се не могу игнорисати, а погодна су за значајну, па и спасоносну подршку Русије, наравно и Кине, Индије и других пријатељских земаља које имају и искуства са сличним територијалним проблемима. Неки посматрачи понекад сугеришу претпоставке да чак они проблеми које изазивају амерички притисци и конкретни шиптарски удари на косметске Србе, таква изазивачка понашања у садашњем добу више немогу толерисати. Срби и њихова власт, локална и централна, морали би, и брже и одређеније, у свим приликама, понекад и на парадоксални начин, да уводе целу кризу у могући почетак решавања. Не треба, наиме, избегавати да се сваком саговорнику, у земљи и свету, али и на сваком одговарајућем скупу, гласно и јавно каже сваки детаљ угрожавања српских права. И, тиме би се, Космет и Србија, још чвршће спајали. Ево, најкраће, примера како се, истицањем и ређањем старих и нових текућих проблема, могу створити услови за постизање и подсти��ање решења за које могу да се ухвате сви борци за неодвојивост Космета од Србије. Зар отмица српске имовине,имања и кућа, њихово спаљивање, као и скрнављење српских гробаља, могу да игноришу светски званичници и међународна заједница, особито на скуповима у Савету безбедности УН, али и у ЕУ институцијама, наравно и свим билатералним разговорима? Истицању тог безумља и примитивизма албанских мрзитеља Срба, ако се свуда истичу, не би могла да се, ни ћутањем, супротставе Американци и Британци, наравно ако су докази видљиви и уверљиви. Никада, да се јавно зна, шиптарски виновници за таква недела нису кажњени, а замислите како би се реаговало на југу или северу САД, или било где у Британији, па и неким њеним бившим колонијама… А, тек – шта да се ради са убицама – од оних који су покосили српску дечицу, купаче на Бистрици, до пуцања у честитог политичара, Оливера Ивановића – нећете, ваљда, помислити да шиптарски тајни предводници нису “видели” убице, кад су они тамо сами послали те убице, дајући им “бесу” да ће их заштитити - прећуткивањем њихових злочина. У том и таквом друштву, политичари су безвредни, може се рећи – не постоје! Па, онда - не постоје ни њихова недела! У амбијенту, чији се детаљи више не виде него виде, а јасне су само последице, Србија је изложена снажним и нелагодним притисцима, по много чему јединственог и противуречног типа. Европска унија хоће да је прими у пуноправно чланство, али спорије него што је иједна досад земља улазила у велику европску заједницу. ЕУ и САД наводно поштују српску спољнополитичку неутралност, али истовремено инсистирају да Србија преусмери своју политику према Русији, да би се ускладила с европском политиком, која често запљусне Русију санкцијама. Затварају се и отварају српски европски кругови, без страха шта ће бити кад Србија постане члан– довољно је само подсећање да Шпанија и још четири чланице ЕУ воде различиту политику према Србији, не признајући независност албанско-америчког Косова. Браво заслужује ова европска петорка и оне светске и несврстане државе које мењају став и отказују признање приштинским подваљивачима и њиховим силничким менторима. Србија се не затвара у било који, па ни европски круг – чак је у односима са западним силама отворенија сада него на почетку сукоба с њима пре две деценије – отворено именује Америку да она формулише и води приштинску политику, такође и Британију, само је болешљива према Меркеловој Немачкој, очигледно због фантастичне економске сарадње… Политика, и спољна и унутрашња, ипак није сасвим одређена, па ни у свему стабилна. Још се, наиме, не зна оно главно – дефинитивни став Србије према завршном концепту најављеног компромисног решавања проблема Косова и Метохије. Сви најављивани термини су пробијени, унутрашњи дијалог није завршен или га није било како је најављиван. Српска политичка неслога, посебно о коначном решавању косметске кризе, очигледна је слика изразите непристојности, понечему и баналне дрскости. Кад су се недавно, на ти-ви, и то оној главној, суочили лидери из власти и опозиције, добро је што нису имали ножеве и пуцаљке – пуцали би један у другог, јер друго је све било уништено, пре свега јавна одговорност и лична пристојност! Оваквим понашањем Космету се одмаже - гура се у албанске руке!

Може ли Србији помоћи међународна конференција о косову и Метохији? УЧЕШЋ И ПОДРШКА РУСИЈА, КИНЕ И ИНДИЈЕ БИЛИ БИ ЗА НАШУ ЗЕМЊУ И ИНТЕРЕСЕ - СПАСОНОСНИСрбија се не затвара у било који, па ни европски круг – чак је у односима са западним силама отворенија сада него на

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts