#Национална издаја

[vaseljenska]

Да ли су Срби на Косову и Метохији свесни Вучићеве националне издаје?

Да ли су Срби на Косову и Метохији свесни Вучићеве националне издаје? http://www.vaseljenska.com/misljenja/da-li-su-srbi-na-kosovu-metohiji-svesni-vuciceve-nacionalne-izdaje/

[palankaonline]

Устанак против „нове аристократије“ Од демократије је, заправо, преостала само једна „гигантска обмана“. Пример такве обмане је и сам Макрон Током америчке председничке кампање 2016. године Хилари Клинтон се наругала народу, „Трамповим бирачима“, називајући их „шачицом очајника“. То су они који мрзе – безразложни „мрзитељи“ свега и свачега: „расисти, сексисти, хомофобични, ксенофобични, исламофобични…“ У својој књизи под насловом Шта се десило (What Happened) Клинтонова тврди да је ова „грешка“ била један од кључних разлога њеног пораза. „Грешка“ је у ствари несмотреност: Клинтонова је погрешила зато што је свој презир према малим, „свакодневним Американцима“ исказала јавно. За либералну штампу, то је она „радничка“ и „рурална Америка“, достојна једино подсмеха или сажаљења, која је здушно подржала Трампа и одлучила исход председничких избора. У пакету хакованих мејлова које је објавио Викиликс, шеф њене кампање Џон Подеста каже да зна да су јој се већ смучили ти мали „свакодневни људи“, али да, макар на почетку кампање, треба да каже нешто у њихову корист, како би постала „хероина обичних“, а не (искључиво) симбол омражених елита. Заиста, како сакрити мучнину коју елита осећа према народу, посебно ако изрази такве врсте гађења обезбеђују аплаузе, неподељено одобравање и издашне донације богатих и моћних? Клинтонова је ове речи изговорила на Менхетну, на окупљању елите супербогатих ради прикупљања новца за њену председничку кампању. ПСИХОПАТЕ У ВРХУ ВЛАСТИ Ни Емануел Макрон није „човек из народа“. Напротив, у време „јефтиног популизма, политичара који се плаше суда људи који с тешкоћом читају и таблоиде“, читамо у једном београдском недељнику, „он је јасно стављао до знања ко је, одакле долази и с поносом је причао о својој баки с којом је слушао Шопена и пио топлу чоколаду, о свом образовању, успесима, каријери“. Био је, како наводи коментатор, „довољно храбар“ да призна да не потиче из радничке средине. Психијатар Адријано Сегатори о томе има другачије мишљење: његова анализа указује на психопатску структуру личности француског председника. У корену тога је трауматско искуство из ране адолесценције, последица „завођења“ од стране знатно старије и доминантне жене, „завођења које је било и физичко и психичко“. Макрон је као адолесцент постао жртва педофилије. Последица тога је нарцисоидност и осећање свемоћи које се јавља „када су табуи и све границе прекорачене“: „Наравно, ово осећање свемоћи се јавило унутар богатог буржоаског друштва… Да се то догодило у пролетерској друштвеној средини, коју Емануел Макрон дубоко презире, он би био уништен и под надзором социјалних служби, а Брижит Макрон у затвору.“ Квалификација „психопата“ није увреда, упозорава италијански психијатар. То је психијатријска дијагноза. Није ни препрека за друштвени успех. Под извесним условима, „уколико је добро организован са културне и социјалне тачке гледишта, психопата се може успети на сам врх владајуће класе у политици или финансијама“. Емануел и Брижит Макрон приликом посете Музеју геноцида у Јеревану, 11. октобар 2018. Он се може успети на сам врх, али психопати не треба веровати: „Психопата није достојан поверења… Он се не каје. Када говори о сиромашнима или вређа раднике на северу Француске, сводећи их на `пушаче и алкохоличаре`, када деградира жене, спуштајући их на ниво незналица, враћамо се на идеје које је савршено објаснио Жак Лакан“. НЕЈЕДНАКОСТ НЕЗАБЕЛЕЖЕНА У ИСТОРИЈИ Емануел Макрон није усамљен у свом презиру према радничкој Француској, према „алкохоличарима“, „пушачима“ и „незналицама“. Заправо, он је пре типичан пример своје касте. У питању је синдром од кога су масовно оболеле глобалистичке елите, такозвана „Давос класа“. Према речима новинарке Љиљане Смајловић, прави симбол те „Давос класе“ су Клинтонови: „Клинтонови су толико дуго на различитим нивоима власти да они отеловљују ту такозвану `Давос класу`, односно крем глобалног, планетарног друштва у ком се преплићу холивудске звезде, шефови држава, технолошки и други милијардери… То су умрежени људи који владају добрим делом света. Сви су повезани, сви размењују услуге и тргују утицајем, то је елитни клуб са својим правилима и поимањем морала.“ „Давос класа“ живи по сопственим правилима и у сасвим другачијој стварности, поуздано удаљена и изолована од народа, од „обичних људи“ с којим има мало тога заједничког и према којима, углавном, осећа мучнину и дубоки презир. „Глобалистичка аристократија“ не пати ни од емпатије према сиромашним. Да није тако, не би била могућа друштвена неједнакост каква до сада није забележена у историји. Прошле године у Давосу, на највећем светском окупљању либералних елита, изнет је запрепашћујући податак: да свега осморо појединаца располаже са богатством од 426 милијарди долара, баш као и 3,6 милијарди најсиромашнијих на планети. Односно, да један одсто најбогатијих поседује колико и осталих 99 одсто. Тај један одсто је 2017. присвојио укупно 82 одсто новоствореног богатства. Наравно, они нису ти који су га створили; друштвено богатство се ствара радом. „Ниједан фараон, цезар, кан, цар, шах, султан, краљ није успео да створи свет толиких разлика“, додаје Слободан Рељић. „Никад и нигде“. Али ни то није врхунац: „Врхунац је апсолутна безосећајност либералног света пред том чињеницом“. ЕЛИТА У ТРАНЗИТУ Александар Дугин се у својој анализи популизма и популистичких покрета позива на америчког социолога Кристофера Лаша (1932-1994), који је у делу Побуна елита и издаја демократије (1994) већ описао „новолевичарске“, у ствари, савремене глобалистичке елите. То је прецизна анатомија једне друштвене класе. Лаш говори о широком слоју посредника, банкара, финансијера, консултаната свих врста, публициста, новинара, уредника, забављача, редитеља, поп-звезда, телевизијских продуцената, политичара, професора универзитета… Свима њима је заједничко то што „живе у свету апстрактних концепата и симбо��а, који се протежу од цена на берзи до визуелних приказа какве стварају Холивуд и Медисон авенија…“ Та „нова (глобалистичка) аристократија“ настањује „специјализоване географске џепове“, њени припадници комуницирају искључиво између себе; једини њихов додир с народом, са локалним становништвом је онај са „личном послугом“: обезбеђењем, куварима, чистачима базена, собарицама… Они су космополити који сматрају да ником не дугују ништа, ни прецима ни потомцима, и не припадају ниједној традицији, поготову не националној. Пригрлили су мултикултурализам, који им нуди једну „пријатну слику глобалног базара“. „Њихова лојалност – ако тај израз у овом контексту већ сам по себи није анахрон – јесте интернационална, а не регионална, национална или локална. Имају много више тога заједничког са својим парњацима у Бриселу или Хонгконгу, него са масама Американаца који се још нису укључили у мрежу локалних комуникација.“ „Мултикултурализам“ је за њих „егзотична кухиња, егзотично облачење, егзотична музика, егзотични племенски обичаји, који се могу пробати насумце, без сувишне запитаности и без одговорности“. Њихов поглед на свет у суштини је туристички, они су овде само у транзиту. Брачни пар Клинтон на предизборном митингу у Де Мојну, Ајова, 1. фебруар 2016. (фото: Ројтерс) Фатално удаљени од физичке стране живота, изгубили су „свако поштовање према поштеном мануелном раду“. Од своје фундаменталистичке идеологије направили су „науку“ која се предаје на универзитетима будућим припадницима исте те елите. Они уништавају културу, „европски логос“, будући да је према њиховом мишљењу читава европска традиција заснована на „мизогинији“, „сексизму“, „расизму“, „национализму“, „хомофобији“… Те „елите говоре искључиво саме себи“ и „причају на сопственом дијалекту“. Ко не користи њихов језик – „родна дискриминација, хомофобија, сексизам…“ – осетиће на својој кожи гнев „нове аристократије“. Изнад свега, они презиру народ из кога су поникли, радничку класу, сељаштво – све оне којима и дугују свој положај у друштву. „Нова аристократија“ не схвата да је она само корисник рада читавих покољења произвођача и верује да све своје привилегије дугује једино самој себи. Тако су се претворили у „изопачену руљу“, која представља основу модерне глобалистичке елите, а та „елита“ данас уништава саме темеље цивилизације. Сада је у току (популистички) „устанак периферије друштва против његовог центра“ (А. Дугин). Макрон је, као и Хилари Клинтон, истински је представник те „нове елите“. Он је „последњи глобалиста“. Зато се бес демонстраната усмерава против њега. Он је и симбол и сам врх власти која се заувек одвојила од народа. СВЕТИ БОЖЈИ ГНЕВ Насупрот таквој глобалистичкој елити, бројчано занемаривој мањини, стоји нејасно дефинисан и двојако схваћен „народ“ – анонимна и бесловесна маса, она у чије име елита спроводи своје друштвене експерименте и „усрећитељске пројекте“. С друге стране, ова маса се састоји од „доказаних нерадника, лезилебовића и неспособњаковића“, „неписмених“ и „необразованих“, као и оних који „немају шта да понуде на тржишту рада и услуга“. То је растућа већина „губитника транзиције“ ка обећаном либералном рају. Користећи термине из доба Француске револуције, то су „голаћи“, санкилоти (sans-culottes), дословно: „они који немају панталоне“. У време „савезничке интервенције“ у Либији, француски „нови филозоф“ и идеолог глобализације Бернар-Анри Леви бескомпромисно је стао на „страну народа“, а против „диктатора Гадафија“: „Гадафи је тај који води рат. Савезнички бомбардери спречавају Гадафија да води свој рат. Рат против властитог народа…“ Тада су и амерички и француски бомбардери били „на страни народа“. Поздравио је и кијевски „Мајдан“. Тамо се, према филозофу, десила народна револуција у којој је „рођена нова Украјина“. Само један дан после првог великог протеста Жутих прслука (18. новембра), овај „нови филозоф“ је у говору на Националној конвенцији CRIF – Заједнице јеврејских организација Француске – прецизније описао свој однос према „народу“: „Кажу, зар не, да се тамо изражава народ? Зар у демократији немамо свету дужност да се ставимо на страну народа?“ Одговор је пажљиво одмерен: „Па… и да и не“. Демократија има два лица – једно у Либији и Украјини, које су после „ослобођења“ потонуле у хаос и безакоње, захваљујући, између осталог, и залагању „новог филозофа“ – сасвим другачије лице у Француској. Овде је то „играње с ватром“. Бернар-Анри Леви „Мислим да морамо смоћи храбрости да кажемо и једном заувек утврдимо да је демократија, наравно, суверенитет народа и поштовање његове воље, али није само то.“ Народ може злоупотребити свој суверенитет, упозорава Леви у емфази библијског пророка, а у том случају ће се на њега сручити „свети Божји гнев“: ,,…демократија је много више од поштовања права гласа већине народа… Јеврејска мисао афирмише тај став, поштује народ све док он не злоупотребљава свој суверенитет и, на пример, не поштује законе усвојене на Синају. Против оног народа који не поштује ништа осим себе самог и каже: ми смо народ, и будући да смо народ имамо сва права, апсолутно сва права, па и право на кршење закона, против тог народа се диже свети Божји бес.“ ЖУТИ ПРСЛУЦИ –СИМБОЛ ПАУПЕРИЗАЦИЈЕ Такво „свето право“ је, на пример, „право остатка народа, посебно мањина, да постоје“. Тај „остатак народа“, упозорава Леви, може доћи у позицију „непријатеља народа“. „Остатак народа“ или „мањина“, то су у овом случају глобалистичке елите, „фракција на власти у Француској“. Покрет Жутих прслука је јасно усмерен против такве мањине „народних непријатеља“: „против клике глобалиста која је преузела управљање државом и владом против воље и интереса народа“. Управо зато, закључује Леви, „народ (више) не може имати све привилегије и овлашћења; институције у Републици, у демократији… створене су како би ограничиле овлашћења, сва овлашћења суверена – укључујући и суверени народ или фракцију народа која се представља као портпарол других фракција, блокира земљу и позива председника да поднесе оставку“. А то је недопустиво. У том случају, на такав народ ће се обрушити „света Божја срџба“, у виду бруталних полицијских акција, кордона, праћених премлаћивањем и сузавцем – или нешто још горе. Упркос чињеници да Жуте прслуке подржава око 80 одсто Француза, овако первертирана логика налаже председнику „свету дужност“ да демонстрације сузбије силом и одбије било какве преговоре. По било коју цену. „Сада се поставља само једно питање – подржавате ли, или не, институције Републике, снаге реда, демократски изабраног председника? Све остало је само бла-бла…“ За разлику од сложене интелектуалне акробатике Бернар-Анри Левија, филозоф Мишел Онфри сасвим отворено указује на стварне разлоге побуне у Француској: „Жути прслуци су симбол пауперизације… Сиромашни су бивали све сиромашнији и бројнији, а богати све више богати и све мање бројни; ево шта је пауперизација. Царство Мастрихта (данашња Европска унија) је творевина кловнова Карлоса Госна чији је посао пауперизација. А Макрон је један од њих. Новинари мејнстрим медија тврде да је порука Жутих прслука конфузна, невидљива, нечитка, вишеслојна, контрадикторна. Али не, није. Она је чак врло јасна: оно што Жути прслуци осуђују, то је једноставно пауперизација“. Влади су упутили петицију у којој јасно дефинишу сопствене захтеве. Као у револуционарној 1789, ове захтеве називају „народним директивама“, опомињући посланике у Скупштини и председника да су они само представници народа. „То је покрет народа“, закључује један коментатор, „али не читавог народа“. То је онај „део земље који се обично не види. Да би се видели, они облаче упадљиве жуте прслуке, нешто што сваки возач мора имати у свом аутомобилу“. Побуњеници не долазе из великих урбаних центара (тамо станују богати), већ из мањих градова и сеоских подручја. Жути прслуци су постали глас те презрене, радничке и сељачке Француске. И то је већ довољан разлог да их као „ниже класе“ презру „урбане“, „либералне и просвећене“ елите. У медијима и на друштвеним мрежама они им се сада подсмевају као „свињоглавим“, „имбецилима“ и „француском дну“. НОВА ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА Као и сви друштвени покрети, и овај има дугу предисторију. Пауперизација о којој говори Онфри започела је под Митераном, а наставила се под његовом „кавијар левицом“. Пауперизација је непосредна последица глобализације и њених друштвених експеримената. „Друга француска револуција“, тврди руски политиколог Валериј Коровин, „почела је неприметно, иако је била видљива издалека.“ Глобалистичке елите су предуго игнорисале француске раднике, доносећи све монструозније и монструозније законе и не придајући никакву пажњу манифестацијама незадовољства: „Ви сте још живи? Подићи ћемо цене горива. Још се увек осећате као Французи, исказујете национални понос, гласате за Марин Лепен? Добро, додајте још миграната.“ Демонстрант у жутом маше француском заставом, Париз, 1. децембар 2018. Током неколико деценија изгледа да су сви либерални рецепти опробани у Француској. „Ево шта је Liberte у својој лепоти и пуноћи“, каже Коровин. „Корпоратократија, коју је утврдио режим успостављен од стране глобалне олигархије, бившег америчког `економског убице` Џона Паркинса, дуго је игнорисала француске масе, само повећавајући економску репресију, на позадини друштвених експеримената ка дехуманизацији. Изгледа да је Француска постала поље свих либералних експеримената. Није изненађујуће што је то довело до побуне.“ Коментатор листа Фигаро упозорава да ово није спорадичан револт, нека успутна jacquerie (сељачка буна), него револуција. ЗВЕРСКИ ОСМЕХ ПРАВОГ КАПИТАЛИЗМА Социјализам (комунизам) на истоку је нестао, а страх од комунизма био је једини разлог због кога је капитализам показивао људско и насмејано лице. Сада ти разлози отпадају. Више не постоји ни демократија, тврди италијански писац Ђулијето Кјеза, већ само њен „церемонијални привид“, у коме се, додуше, још понегде може гласати, али гласање нема никаквог значаја, јер они који гласају уопште не знају за кога гласају. Од демократије је, заправо, преостала само једна „гигантска обмана“. Пример такве обмане је и сам Макрон. Они малициозни га пореде са Маријом Антоанетом, која је, према легенди, незадовољницима предлагала да једу колаче кад већ немају хлеба. Макрон и његова супруга су, пише француска штампа, само на козметичке третмане месечно издвајали око 10.000 евра. Поскупљење горива је тек кап која је прелила већ препуну чашу. Или „сламка која је камили сломила леђа“. Поскупљење горива од двадесетак процената, уосталом, није занемарљив трошак за оне који живе у „периферној Француској“. Макронове реформе укључују промене радног законодавства (увек на штету радника), затварање болница, школа, пошта и железничких станица у „руралним срединама“ – као и стални раст животних трошкова, намета и дажбина на ионако ниске и прениске зараде, због којих се „улази у минус 10. у месецу“. Њихова директна последица је осиромашење – радника, сељака, ситних предузетника и занатлија, који већ преживљавају с тешком муком – свих оних које влада презриво назива „улицом“. „Сада је разлога за промену владе и распуштање парламента стотину пута више (него у време кад је Макрон доведен на власт)“, наставља Коровин, „али зверски осмех стварног капитализма више не изводи церемоније са масама“. Не постоји више никаква идеја, „јер идеје у свету освајачког капитализма више нису важне. Постоји само једна идеја – профит олигархијске мањине, а остали нека преживљавају како хоће“. Или како могу. Зато је „нова француска револуција борба за опстанак, за остатке бар неке правде, за право народа да имају глас и остану људи. Али, то је и револуција против глобализације која умире, коју чак ни амерички председник Доналд Трамп данас више није спреман да подржи“. ОД ПАЛАТЕ ДО ГИЉОТИНЕ Историја свих масовних покрета, устанака и револуција показује да су они подложни манипулацији. Немогуће је предвидети будући ток и исход покрета Жутих прслука. Овде се, невидљиви, испреплићу веома различити, па и противуречни интереси и утицаји. Покрет може бити сузбијен силом, или расточен изнутра, оштрица незадовољства може отупити или се сломити. Али замајац је покренут, а разлози који су до њега довели неће нестати. Напротив. А то су лоше вести не само за Европу (Европску унију), него и за читав Запад. У основи, реч је о краху неолибералног пројекта, пројекта који је започео још касних 70-их, са „реганомиком“ и „срамним тачеризмом“. Тај концепт је сада дошао до свог краја, исцрпео је све своје могућности и може бити одржаван, и то још само неко време, искључиво силом. Отада до данас на Западу, упркос обећању „плиме која ће подићи све чамце“ (у будућности је требало да „сви постану милионери“), реални приходи и квалитет живота на Западу опадају, и то за огромну већину популације. И то је будућност капитализма коју је предвиђао Карл Маркс, ка пауперизацији. Средња класа (на Западу) више не постоји. Постоји само осиромашење за огромну већину становништва и енормно богаћење за изразиту, и све малобројнију, мањину. Демонстранти у Паризу носе натпис „Не Макроне, демократија јесте улица“, 1. децембар 2018. Толико изражена неједнакост неминовно изазива озбиљне социјалне конфликте и потресе. Савршено изолована „класа Давоса“ која живи у свом „друштвеном џепу“, „глобалистичка аристократија“ о којој је било речи на почетку овог текста, више не живи у реалности. Барем не у оној у којој живе француски радници. Коментатор немачког Велта је недавно упозорио: „Мехур је пукао. Мирис стварности је прокуљао из клима-уређаја и продро до последње куле од слоноваче. Оно што се десило у САД, предстоји и Европи: устанак против самозваних старатеља, елита уљуљканих у мехур од сапунице који се састоји од привилегија и предрасуда… То није само опраштање од демократије, то је почетак краја дуге ере охолости. Reality welcome!“ Градић Ле Пи-ан-Веле, 500 километара удаљен од Париза, „до кога политички шокови из престонице обично не допиру“, био је вандализован у сукобима полиције и побуњених грађана, у којима је летело камење и Молотовљеви коктели. Ив Русе, представник департмана От-Лоар у влади, тврди: „Демонстранти су били спремни да убијају“. Међутим, досадашњи биланс нереда, о чему француски медији радије ћуте, укључује најмање четворо мртвих и 156 повређених (од чега 23 полицајца). Отрежњење у таквим случајевима обично долази прекасно. Историја обилује таквим примерима. Пут од палате до вешала или гиљотине није дуг. Њега је, понекад, могуће прећи за само један дан. Да ли зато Французи током протеста доносе гиљотину на париске тргове? Може ли Макрон да схвати то злокобно упозорење? Историјска аналогија је веома непосредна. Борис Над je писац, публициста и колумниста недељника Печат. Аутор је више књига и зборника, од којих је последња ,,Америчка идеологија“ (Београд, Пешић и синови, 2018). Ексклузивно за Нови Стандард. Извор Нови Стандард Тагови: Бернар Анри Леви, Борис Над, Макрон, Хилари Клинтон, Александар Дугин, Париз, Емануел Макрон, Ђулијето Кјеза, Давос Класа, Валериј Коровин, Кристофер Лаш

Устанак против "нове аристократије" - Нови Стандард Пут од палате до вешала или гиљотине није дуг. Њега је, понекад, могуће прећи за само један дан. Да ли зато Французи током протеста доносе гиљотину на париске тргове? Може ли Макрон да схвати то злокобно упозорење? Историјска аналогија је веома непосредна.

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Биљана Диковић: Фолс флег операција „Амфилохије – Вучић – Иринеј“ и опстанак србског Косова и Метохије Ниједан пролазни тренутни политичар нема ту моћ да преда територију државе и њен народ на поклон терористима и сепаратистима, успут и ратним злочинцима терористичке злочиначке организације УЋК (UÇK; алб. Ushtria Çlirimtare e Kosovës), уз свесрдну помоћ НАТО/САД/ЕУ. Није им помогао ни НАТО злочиначки еколошки/хемијски/биолошки геноцид 1999. године над Србијом, нити стални свакодневни међународни и домаћи издајнички притисак на народ србски – разним поступањима по „усклађеним“ законима – за Србију непостојеће организације ЕУ, јер НИЈЕ ЊЕНА ЧЛАНИЦА. Но, да пређем на објашњење наслова текста, односно – фолс флег операције под лажном заставом којом неки желе да „оперу образ“ који је одавно упрљан и „замажу очи“ овом напаћеном народу, представљајући се као нечији „заштитници“… Прво треба прочитати АПЕЛ за одбрану Косова и Метохије који је објављен као текст ПОЛИТИЧКОГ САВЕТА ДСС-а а не како се у народу представља „неки Амфилохијев апел“… Да се разумемо, АПЕЛ је обична петиција која је по мом скромном мишљењу – само један вапај жедног у пустињи где унаоколо километрима нема оазе, али ни некога ко ће тај вапај чути, нажалост. Па онда уопште није спорно да се тај АПЕЛ, од свих слободномислећих Срба и потпише. Не рачунам у ове оне Србе, зомбирану масу којој партије командују шта и како да раде (у највишем народном телу Скупштини и „звонцетом“). РЕЗОЛУЦИЈА СБ УН 1244 – тачка! Истина је да је међународни правни документ Резолуција Савета безбедности Уједињених нација број 1244 НА СНАЗИ и да је по Уставу Републике Србије – Аутономна покрајина Косово и Метохија територија државе Србије која је од уласка страних трупа на Космет ПОД ПРОТЕКТОРАТОМ УН… ИРИНЕЈ И АМФИЛОХИЈЕ – ИЗДАЈА ПО БЛАГОСЛОВУ Патријарх СПЦ Иринеј се одавно изјаснио о Косову и Метохији, из порте Пећке Патријаршије кад је позвао Србе да учествују на шиптарским изборима 2013. у парадржави Косово, а на србској светој земљи Косово и Метохија. Толико о заштити Косова и Метохије од стране патријарха. Остало може да се прочита и чује од сведока догађаја, правника који су испратили тај и следеће кораке које је направила СПЦ поводом Косова и Метохије. Чињеница је да је тадашња епархија РПиКМ са својим епископом Г.Г. Артемијем – речима и делима БРАНИЛА територију и чувала народ и веру, манастире и опстајала у најтежа времена на Косову и Метохији. Његово уклањање, односно протеривање са Косова и Метохије је била планирана и добро изведена операција, уз помоћ полиције, војске и страног фактора у Србији. ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ О „КОСОВСКИМ ИЗБОРИМА“ 2013. „Нико не жели да у историји буде записан као издајник. Не желе то ни они који су потписали бриселски споразум и који вас позивају и принуђавају да изађете на ове изборе. Зато они желе да оперу пилатски своје руке а да сва одговорност за губитак Косова, за одвајање Косова од Србије, за стварање нове албанске независне државе на територији Србије, да то пребаце на вас и на вашу децу којој ћете оставити у наслеђе онај одговор за који се ви определите.“ У депеши Викиликса број 06BELGRADE879 која се бави „односом СПЦ и државе према Косову“ амерички амбасадор Полт жали се – „најнезгоднији је владика Артемије, који је „сит албанских обећања“ и не сарађује са „међународном заједницом“. У депеши број 06BELGRADE1329 о разговору Полта са епископом Г.Г. Артемијем – “Амбасадор је заузео чврст став према Артемијевој запаљивој реторици и неспремности да сарађује на бољој будућности Срба на Косову. Он је настојавао на томе да треба да сарађује са са својим умереним и прогресивним колегама – какви су Теодосије и Григорије – на позитивном приступу који би охрабрио Србе да допринесу праведном и трајном решењу“. “Зашто он ближе и синхронизованије не сарађује са својим колегама – епископима, чији тон и отвореност за дијалог и помирење (на пример, Теодосијев и Григоријев позив вођама Албанаца на православне службе за Васкрс) помажу да се изграде мостови?“… “Артемије и Срби не могу да верују ратним злочицима кад је помирење у питању. Срби никад неће прихватити независност или одвајање. Он је упадао у веома критичке и каткад оптужујуће нападе на неуспехе међународне заједнице. Цивилно и међународно присуство, тврдио је, није учинило ништа да би заштитило Србе на Косову и Албанцима је, уз Кумановски споразум и Резолуцију 1244, дало покриће за учешће у зверствима“. Ниједан Албанац, по владики Артемију, није кажњен за злочине према Србима.Такође, ако се не врате прогнани, нема никаквог решења. У телеграму америчке амбасаде даље пише: “Амбасадор је нагласио да су тешкоће на Косову углавном изазване акцијама Милошевићевог режима, додајући да им се епископ (Артемије, нап. аут.) снажно и одлучно противио. Напредак на Косову ће зависити од сарадње Срба, Албанаца и осталих на овом тлу. Зашто не ради на охрабривању добре воље уместо узгајања мржње и узајамних оптужби за злочине?“ (из отвореног писма В.Д. Сави Јањићу) * У овом опасном и издајничком чину вере и државе учествовао је и митрополит Амфилохије, заједно са осталим архијерејима СПЦ – протеривањем „тврдоглавог“ епископа рашкопризренског и косовскометохијског Г.Г.Артемија са трона епархије јер „није сарађивао“ са страним окупаторима, а да би се одмах после тог чина одиграла издаја Србије и СПЦ од стране монаштва у манастиру Високи Дечани. Сава Јањић узима „документа“ терористичке парадржаве 31.мај 2012.године, фото архива Дечанци су први узели „држављанство репубљик Косове“ и тиме признали терористичку парадржаву – заменивши њеним документима србска, због чега је касније Сава Јањић награђен чином игумана манастира, а Теодосије бесрамно сео на трон живог протераног епископа! Месец дана пре подизања крста на барикадама. Због овога се ПОТПИС Теодосија који је „сарађивао“, на овом АПЕЛУ не важи – што се србског народа тиче он је лажан и „образ не може опрати“ једним потписом било каквог апела у петицији на интернету. Исто важи и за митрополита Амфилохија, који је здушно учествовао у нападима на епископа Г.Г. Артемија 2010.године „десет година је чекао да Артемију сломи кичму“, као и свих ових претходних година до данас. Фолс флег је операција са лажном заставом у којој Амфилохије учествује заједно са патријархом Иринејем који брани однарођену власт у Србији. Вучића назива „најбољим вођом“, покушавајући јавно да оправда све велеиздајничке кораке које он са својом „екипом“ прави у правцу нестанка Срба и Србије, увођењем Срба у логор звани ЕУ/НАТО у сада већ законски оствареним „усклађеним“ условима радног логора и животног статуса Србина као робе која нема никакву вредност. Истина је да митрополит Амфилохије уопште не брине за интерес народа србског ни у Црној Гори ни у Србији, на Косову и Метохији. Да се подсетимо да је Амфилохије дао подршку на изборима 1997. Милу Ђукановићу и да је од тада његов „најбољи пријатељ“ што каже јавно, и у свему до сада га је подржавао, чак и кад је то било на очигледну штету народа у Црној Гори. Од оног обраћања народу, кад је јавно благословио изјашњавање Срба из Црне Горе као Црногораца на попису, Амфилохије је тада подржао поделу Срба из Црне Горе на Србе и Црногорце, до данас – народ србски у Црној Гори нема права ни као национална мањина (Хрвати, Албанци…). И кад су Срби у Црној Гори протестовали против нове химне – Амфилохије је устао и подржао је, иако је било „пар спорних стихова“, рекавши да је много лепа и тако сломио протест Срба. Успут, потрудио се да се из свих званичних докумената Митрополије избрише оно „српски“, а како сведоче Срби – и њиховим партијама блокира сваки покушај да затраже „мањински статус“ као и да „заштите ћирилицу“. Свака мањина, осим Срба који званично у Црној Гори нису ни мањина, има заштићено писмо и национални културни идентитет. Толико о заштити Срба у Црној Гори од стране митрополита Амфилохија. А Мило Ђукановић је до сада увео Црногорце и Црну Гору у НАТО и ПРИЗНАО КОСОВО као шиптарску квазидржаву, уз подршку Амфилохија. Фолс-флег операција је делимично успела – јер неки су видевши наступ и обраћање Амфилохија њега лично скоро па „сместили у трон патријарха“ хвалоспевима да је најбољи… но, то су они што нису видели фотографију која до краја показује шта је и ко је, „са поклоњења папи“ у Ватикану… Неки други су га похвалили и приметили како се „видите покајао и променио“ а све због вербалног „не дамо Косово“ као што то одавно слушамо од „велеиздајника“ у Србији (како рече академик Чавошки) „у вишеструком поврату“… Где је образ, где је ђон, не зна се! Амфилохије и папа О Лаврентију, који je потписао петицију документа АПЕЛ за Косово и Метохију – не вреди ни трошити „оловку и хартију“ – он је показао ко је и какав је оног дана кад је на поклоњење папи отишао са својих 36 свештеника из епархије и тиме ставио целу епархију под папски примат – издаја вере без преседана! Тиме је „Каноне окачио мачку о реп“, онако културно с потписом папе и прстеном! Да поменемо и „одговорност“ за потапање светиње „Ваљевске Грачанице“ уписану у његову богату биографију… ЗАКЉУЧАК „Заклетва дата на Јеванђељу приликом преузимања дужности, обавезује да се државни и национални интереси штите без обзира на опасности и уцене. Без Косова и Метохије или било којег д��ла своје територије, Србија не би била само осакаћена, већ и трајно поражена, као земља која је своју скупу судбину продала и поништила свој идентитет“ – прве су реченице АПЕЛ-а за Косово и Метохију. Општи интерес србског народа и Србије требало би да буде приоритет и властима које би требало да раде у интересу народа као народна власт (са подсећањем да их народ плаћа да раде у народну корист), исто тако и црквеним великодостојницима који би требало да се старају о здрављу душе народа србског и очувању вере и традиције, породице... А они сви заједно, удружени, већ одавно раде сасвим супротно, па тако јавно (као и сада) разним фолс флег операцијама покушавају да обману народ да раде у корист а не на штету, која је сасвим ЈАСНО ВИДЉИВА. Овде ћу завршити речима Рајице Марковића, које је насловио КО ЈЕ ВЕРА А КО ЈЕ ЗАВЕРА: „Митрополит сумња у могућу издају Косова и Метохије од стране актуелног председника. Сумња у оно што и врапци несумњиво знају. У овој земљи завера поодавно држи све полуге власти а он сумња. Завера нас запошљава и отпушта, жени и удаје, свађа и разводи, суди, хапси и отима, разбољева, лечи и сахрањује, а он сумња. Као да између овог председника и његових предходника има неке стварне разлике. Нема, ни стварности, ни разлике изузев приграбљеног потенцијала лажи. Актуелни председник тренутно располаже најмоћнијим потенцијалом деструктивне силе, у чему ће га већ следећи превазићи. То је пут од зла на горе, пут завере која својим парама успоставља владавину грешног човека рушећи безгрешног Бога.“ Како радили тако нам Бог помогао! Биљана Диковић

Биљана Диковић: Фолс флег операција „Амфилохије – Вучић – Иринеј“ и опстанак србског Косова и Метохије Они сви заједно, удружени, јавно (као и до сада) разним фолс флег операцијама покушавају да обману народ да раде у корист а не на штету, која је сасвим ЈАСНО ВИДЉИВА.…

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

НП „Отаџбина“ – Вучић у Москви лицемер, Путинов став јасан Јавна је тајна да је Александар Вучић дошао на власт у Србији уз помоћ Запада обећавајући им да ће признати Косово тако што ће му дати све атрибуте једне државе. У ових шест година он се тако и понашао. Све што је мирисало на државу Србију у њеној јужној покрајини Александар Вучић је угасио. Ипак, тиме није задовољио своје менторе. Они од њега захтевају, као од сваког вазала, да политички заоштри односе са Русијом чиме би спречили повратак Русије на Балкан. Током своје посете Русији, одговарајући на питања руских медија, председник Републике Србије је изнео низ неистина од којих су две уочљиве: – Прва, да су се за време његове владавине Срби вратили на Косово и Метохију. Истина је сасвим другачија, јер не само да се Срби нису вратили него чак и они који су остали масовно одлазе. И док су раније Срби одлазили из етнички мешовитих средина данас се Срби селе са Косова и Метохије и онде где су хомогени, а то је север јужне српске покрајине. То је сасвим разумљиво, јер највећи део Срба не жели да живи у монструм држави насталој на њиховој несрећи. Председник Србије је поставио класичну границу између КиМ и централне Србије, српске институције као што су полиција и судство предао је Приштини, тако да су пре месец дана српске судије пред Хашимом Тачијем положиле заклетву. Из руског угла то би исто било као када би судије из Доњецка и Луганска положиле заклетву пред Димитријем Јарошом, а Руска Федерација поставила класичну границу према Луганској и Доњецкој народној републици коју би контролисали цариници и полиција из Кијева. – Друга је, да је безбедност Срба побољшана од како је на власт у Србији дошао он – Александар Вучић, што није тачно. Додуше, данас Срби мање страдају од терористичке ОВК али су зато изложени језивом насиљу које врше Вучићеве мафијашко-криминалне хорде, нарочито на северу Косова и Метохије. Интересанто је, да је Србима за то време запаљено више од 120 возила, извршен велики број оружаних напада на куће и појединце, па до убистава троје Срба. Ниједан од извршилаца није откривен. Из тог разлога је Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ преко свог посланика у Скупштини Србије покренуо иницијативу коју је потписало више од 50 посланика да се формира анкетни одбор који би утврдио ко врши насиље на северу Косова и Метохије. На мети напада су пре свега Срби који се снажно залажу против стварања још једне албанске државе на Балкану, због чега и КФОР, и ЕУЛЕКС, и косовска полиција затварају очи јер им иде у прилог да се Александар Вучић обрачунава са српским патриотама. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да је 3. новебра после неуспешних локалних сепаратистичких избора, а које је Вучић снажно подржавао, он исти затражио од НАТО пакта да уђе на Косово и Метохију и да са својим безбедоносним снагама „дисциплинује“ Србе. Из овог проистиче да му није омогућено да „дисциплинује“ српске родољубе легалним али јесте криминално-мафијашким формацијама. У Србији је данас уобичајена појава да је велики број некадашњих српских националиста легао под скуте ауторитарном режиму Александра Вучића. Из тог разлога затварају очи пред издајом која се одвија на Косову и Метохији желећи да наглашеним русофилством то компензују. Присутно је и дивљење руском председнику Владимиру Владимировичу Путину покушавајући да се преко њега аболира национална издаја. После несмотреног пријема сепаратистичке „Српске листе“ и њеног председника Горана Ракића у руској Думи од стране чиновника „Јединствене Русије“ Сергеја Железњака сви провладини медији у Србији објавили су да Владимир Владимирович Путин стоји иза подршке коју „Српска листа“ даје ратном злочинцу Рамушу Харадинју за избор председника сепаратистичке владе у Приштини. Високи функционер Јединствене Русије господин Неверов морао је такво писње да демантује називајући га некоректним. Оно што може Србе на Косову и Метохији да обрадује јесте изјава председника Руске Федерације изнета на конференцији за штампу са Александром Вучићем у Кремљу где се он нада да ће споразум између Београда и Приштине бити у складу са Резолуцијом 1244. Од оног кога су Срби са Косова и Метохије прогласили за почасног грађанина друго није ни могло да се очекује. Косовска Митровица 25.12.2017. године Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ ИЗВОР: КМ НОВИНЕ

НП „Отаџбина“ – Вучић у Москви лицемер, Путинов став јасан Јавна је тајна да је Александар Вучић дошао на власт у Србији уз помоћ Запада обећавајући им да ће признати Косово тако што ће му дати све атрибуте једне државе.…

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Јавна је тајна да је Александар Вучић дошао на власт у Србији уз помоћ Запада обећавајући им да ће признати Косово тако што ће му дати све атрибуте једне државе. У ових шест година он се тако и понашао. Све што је мирисало на државу Србију у њеној јужној покрајини Александар Вучић је угасио. Ипак, тиме није задовољио своје менторе. Они од њега захтевају, као од сваког вазала, да политички заоштри односе са Русијом чиме би спречили повратак Русије на Балкан. Током своје посете Русији, одговарајући на питања руских медија, председник Републике Србије је изнео низ неистина од којих су две уочљиве: – Прва, да су се за време његове владавине Срби вратили на Косово и Метохију. Истина је сасвим другачија, јер не само да се Срби нису вратили него чак и они који су остали масовно одлазе. И док су раније Срби одлазили из етнички мешовитих средина данас се Срби селе са Косова и Метохије и онде где су хомогени, а то је север јужне српске покрајине. То је сасвим разумљиво, јер највећи део Срба не жели да живи у монструм држави насталој на њиховој несрећи. Председник Србије је поставио класичну границу између КиМ и централне Србије, српске институције као што су полиција и судство предао је Приштини, тако да су пре месец дана српске судије пред Хашимом Тачијем положиле заклетву. Из руског угла то би исто било као када би судије из Доњецка и Луганска положиле заклтву пред Димитријем Јарошом, а Руска Федерација поставила класичну границу према Луганској и Доњецкој народној републици коју би контролисали цариници и полиција из Кијева. – Друга је, да је безбедност Срба побољшана од како је на власт у Србији дошао он – Александар Вучић, што није тачно. Додуше, данас Срби мање страдају од терористичке ОВК али су зато изложени језивом насиљу које врше Вучићеве мафијашко-криминалне хорде, нарочито на северу Косова и Метохије. Интересанто је, да је Србима за то време запаљено више од 120 возила, извршен велики број оружаних напада на куће и појединце, па до убистава троје Срба. Ниједан од извршилаца није откривен. Из тог разлога је Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ преко свог посланика у Скупштини Србије покренуо иницијативу коју је потписало више од 50 посланика да се формира анкетни одбор који би утврдио ко врши насиље на северу Косова и Метохије. На мети напада су пре свега Срби који се снажно залажу против стварања још једне албанске државе на Балкану, због чега и КФОР, и ЕУЛЕКС, и косовска полиција затварају очи јер им иде у прилог да се Александар Вучић обрачунава са српским патриотама. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да је 3. новебра после неуспешних локалних сепаратистичких избора, а које је Вучић снажно подржавао, он исти затражио од НАТО пакта да уђе на Косово и Метохију и да са својим безбедоносним снагама „дисциплинује“ Србе. Из овог проистиче да му није омогућено да „дисциплинује“ српске родољубе легалним али јесте криминално-мафијашким формацијама. У Србији је данас уобичајена појава да је велики број некадашњих српских националиста легао под скуте ауторитарном режиму Александра Вучића. Из тог разлога затварају очи пред издајом која се одвија на Косову и Метохији желећи да наглашеним русофилством то компензују. Присутно је и дивљење руском председнику Владимиру Владимировичу Путину покушавајући да се преко њега аболира национална издаја. После несмотреног пријема сепаратистичке „Српске листе“ и њеног председника Горана Ракића у руској Думи од стране чиновника „Јединствене Русије“ Сергеја Железњака сви провладини медији у Србији објавили су да Владимир Владимирович Путин стоји иза подршке коју „Српска листа“ даје ратном злочинцу Рамушу Харадинју за избор председника сепаратистичке владе у Приштини. Високи функционер Јединствене Русије господин Неверов морао је такво писње да демантује називајући га некоректним. Оно што може Србе на Косову и Метохији да обрадује јесте изјава председника Руске Федерације изнета на конференцији за штампу са Александром Вучићем у Кремљу где се он нада да ће споразум између Београда и Приштине бити у складу са Резолуцијом 1244. Од оног кога су Срби са Косова и Метохије прогласили за почасног грађанина друго није ни могло да се очекује. Косовска Митровица 25.12.2017. године Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Јавна је тајна да је Александар Вучић дошао на власт у Србији уз помоћ Запада обећавајући им да ће признати Косово тако што ће му дати све атрибуте једне државе. У ових шест година он се тако и [...]

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ http://ift.tt/2BO0sxb, САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Јавна је тајна да је Александар Вучић дошао на власт у Србији уз помоћ Запада обећавајући им да ће признати Косово тако што ће му дати све атрибуте једне државе. У ових шест година он се тако и понашао. Све што је мирисало на државу Србију у њеној јужној покрајини Александар Вучић је угасио. Ипак, тиме није задов��љио своје менторе. Они од њега захтевају, као од сваког вазала, да политички заоштри односе са Русијом чиме би спречили повратак Русије на Балкан. Током своје посете Русији, одговарајући на питања руских медија, председник Републике Србије је изнео низ неистина од којих су две уочљиве: – Прва, да су се за време његове владавине Срби вратили на Косово и Метохију. Истина је сасвим другачија, јер не само да се Срби нису вратили него чак и они који су остали масовно одлазе. И док су раније Срби одлазили из етнички мешовитих средина данас се Срби селе са Косова и Метохије и онде где су хомогени, а то је север јужне српске покрајине. То је сасвим разумљиво, јер највећи део Срба не жели да живи у монструм држави насталој на њиховој несрећи. Председник Србије је поставио класичну границу између КиМ и централне Србије, српске институције као што су полиција и судство предао је Приштини, тако да су пре месец дана српске судије пред Хашимом Тачијем положиле заклетву. Из руског угла то би исто било као када би судије из Доњецка и Луганска положиле заклтву пред Димитријем Јарошом, а Руска Федерација поставила класичну границу према Луганској и Доњецкој народној републици коју би контролисали цариници и полиција из Кијева. – Друга је, да је безбедност Срба побољшана од како је на власт у Србији дошао он – Александар Вучић, што није тачно. Додуше, данас Срби мање страдају од терористичке ОВК али су зато изложени језивом насиљу које врше Вучићеве мафијашко-криминалне хорде, нарочито на северу Косова и Метохије. Интересанто је, да је Србима за то време запаљено више од 120 возила, извршен велики број оружаних напада на куће и појединце, па до убистава троје Срба. Ниједан од извршилаца није откривен. Из тог разлога је Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ преко свог посланика у Скупштини Србије покренуо иницијативу коју је потписало више од 50 посланика да се формира анкетни одбор који би утврдио ко врши насиље на северу Косова и Метохије. На мети напада су пре свега Срби који се снажно залажу против стварања још једне албанске државе на Балкану, због чега и КФОР, и ЕУЛЕКС, и косовска полиција затварају очи јер им иде у прилог да се Александар Вучић обрачунава са српским патриотама. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ подсећа грађане Србије да је 3. новебра после неуспешних локалних сепаратистичких избора, а које је Вучић снажно подржавао, он исти затражио од НАТО пакта да уђе на Косово и Метохију и да са својим безбедоносним снагама „дисциплинује“ Србе. Из овог проистиче да му није омогућено да „дисциплинује“ српске родољубе легалним али јесте криминално-мафијашким формацијама. У Србији је данас уобичајена појава да је велики број некадашњих српских националиста легао под скуте ауторитарном режиму Александра Вучића. Из тог разлога затварају очи пред издајом која се одвија на Косову и Метохији желећи да наглашеним русофилством то компензују. Присутно је и дивљење руском председнику Владимиру Владимировичу Путину покушавајући да се преко њега аболира национална издаја. После несмотреног пријема сепаратистичке „Српске листе“ и њеног председника Горана Ракића у руској Думи од стране чиновника „Јединствене Русије“ Сергеја Железњака сви провладини медији у Србији објавили су да Владимир Владимирович Путин стоји иза подршке коју „Српска листа“ даје ратном злочинцу Рамушу Харадинју за избор председника сепаратистичке владе у Приштини. Високи функционер Јединствене Русије господин Неверов морао је такво писње да демантује називајући га некоректним. Оно што може Србе на Косову и Метохији да обрадује јесте изјава председника Руске Федерације изнета на конференцији за штампу са Александром Вучићем у Кремљу где се он нада да ће споразум између Београда и Приштине бити у складу са Резолуцијом 1244. Од оног кога су Срби са Косова и Метохије прогласили за почасног грађанина друго није ни могло да се очекује. Косовска Митровица 25.12.2017. године Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ Јавна је тајна да је Александар Вучић дошао на власт у Србији уз помоћ Запада обећавајући им да ће признати Косово тако што ће му дати све атрибуте једне државе. У ових шест година он се тако и [...]

, http://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

ДРАГАШ: Издаја интелектуалаца је тежа него издаја превртљивог политичког олоша Бранко Драгаш, Издајник и конвертит Аца Драмосер је вешто поставио замку у коју су се упецали естрадне српске патриЈоте. Огласио је да позива на унутрашњи дијалог о Косову све људе од угледа и знања. Позив на дијалог је политичка превара, јер је пре четри године уцењени Аца Драмосер потписао, кршећи Устав Републике, без одржаног референдума о тако значајном националном питању, Бриселски споразум и тако отворио велики простор за признање Косова. Хвалио се у својим помахниталим и несносним, свакодневним јавним наступима на националним медијима да је надмудрио Албанце, да их је поразио, прегазио, величао је своју визионарску издају и конвертитство, маструрбирао је од среће, озарен својим нарцисоидним лудилом, јурио је у Брисел да пузи пред шеснаестим чиновницима банкротиране Уније, шенио је на хоклици у Истамбулу пред бахатим и намазаним Рамом, све у присуству султана Ердогана, његовог политичког идола, љубио се у уста са Тачијем и тражио да се српским парама финансира пут Ниш-Приштина-Тирана- Скадар, јер је то албанска трансверзала да се некако дође до Ниша, што они отворено и говоре, понижавао је нас Србе да смо примитивни, лењи, покварени и да само нешто зановетамо, тражио је да нам лоботомирају мозак и промене менталитет и свест, признао је границе на Косову као државне, пристао је на све што су Албанци помислили и сада, после свега што је штетно направио за државу и народ, позива нас на дијалог о његовој издаји. Који је смисао овог подлог позива? Подлац и преварант је покварено смислио да своју националну издају данас пребаци на читав народ и да тако добије, колективним пристајањем на издају, покриће за кршење Устава и покриће за доношење штетних одлука за државу и нацију. Замка је постављена и свако ко није провалио ову провидну превару , ко се буде одазвао на дијалог, ко буде позивао на дијалог, ко буде хвалио мудру одлуку да се разговара, свако од тих трабаната тоталитарног режима је на платном списку српског Краља Ибија. Познато је да он пати што нема подршку српских интелектуалаца и да је спреман све да учини да добије коју пристојну реч о његовој издајничкој политици. Позив на разговоре о Космету треба одбити и нико политички писмен и културан неће да прихвати да буде преварен, искоришћен и да постане топовско медијско месо једне пропале политике, која је довела српски народ до коначне пропасти. Нема преговарања, договарања и разговарања са велеиздајником! Нема никакве сарадње са политичким олошем који, према налогу својих спољних газда, намерно уништава државу и народ. Све је данас постало јасно. Делимо се само на две стране. Они који подржавају тоталитарни режим, који му служе и који су плаћени да га промовишу, који представљају мањину, и оне грађане који представљају већину и који су жртве погрешне политике тог издајничког режима, који неће никакве контакте са тим режимом и који не пристају на колаборацију. Веровао сам да ће српски интелектуалци да разумеју ову превару и да ће, све са гнушањем и презиром, одбацити било какву могућност да подрже политичку подвалу о унутрашњем дијалогу о Косову,али сам, нажалост, преценио моралну вертикалу малограђанерске, јајарске и поданичке српске интелигенције. Није прошло од позива ни неколико дана када се у булеварској штампи огласио први Душко Ковачевић, велики српски драмски писац и академик, који је рекао да Србија нема деце која ће, после гињења у шест ратова у последњих сто година, да поново гину у неким новим ратовима. Одмах после њега огласио се и председник САНУ др Владимир Костић, који изјављује да је дијалог о Косову питање на коме се прелама будућност српског народа и да су због тога сви у обавези да изнесу свој став. После њега, интервју је дао цењени историчар, како га булеварска штампа хвали, Чедомир Антић, који кликће да је КОСОВО ВЕЋ ИЗГУБЛЈЕНО, да смо ми имали неке аргументе да бранимо Косово, али да их данас више немамо, као да насиље, отимање и окупација пролазе са временом, па ми данас немамо више никакве аргументе, јер је прошло време,заборавили смо шта се догодило, немамо историјско памћење, који велича генијални позив на дијалог јер је то јако важно за развој демократије, у тоталитарном и личном режиму шизофреног Драмосера, где влада најгора цензура, где су фантомке оличење демократије и слободе, где плагијатори постају министри, гњецави историчар са привилегијама, заштитник свих Срба у космосу,велича мудру издајничку политику Конвертита, некадашњег крволочног шовинисте и ратног хушкача,позива на дијалог, који не очекује никакве смислене предлоге, јер нико ништа не зна, само свезнајућа будалетина Аца Драмосер, који једини може да изда Косово и да не буде судски процесуиран, пошто је Косово већ изгубљено и оно нам представља тешке окове око ногу, окове које морамо што пре да одбацимо како бисмо што пре ушли у банкротирану ЕУ, тамницу европксих народа. Два академика и један универзитетски професор, са предмета увода у историју, су ангажовани да прође ова нова национална превара Аце Драмосера, који, после потпуно неуспешних економских реформи, где је петогодишња стопа раста била једва -0,62%, што значи да ћемо за 200 година да успемо да се вратимо у 1989.годину, лажних реформи које су нас довеле да смо у групи неразвијених афричких земаља, који нема никакве резултате, него на све стране порази, фалсификати, плагијати, лоповлук и изборна крађа, поново подиже националну реторику како би скренуо пажњу грађана са њиховог тешког живота без перспективе, сиромаштва, беде, незапослености и националне понижености. Није проблем тај несретник Драмосер и његова банда превараната на власти, него су проблем ови српски интелектуалци, који су издали Демократију и Републику. Издаја интелектуалаца је много тежа него издаја превртљивог политичког олоша. Издаја САНУ нам теже пада него политички маркетинг олоша на власти. Није проблем, господо другови, наш грбави и поробљени српски народ, кога сви пљују и вређају, стоком и рајом га називају, него су проблем наши српски академици. Срам вас било српски академици! Ево, већ пет година, да не наводим ранију вашу срамоту, ћутите и гледате како један болесни и помахнитали лудак, егоманијак и нарцисоидни садиста, вређа, понижава, омаловажава и малтретира српски народ, ћутите и гледате како распродаје,уништава, издаје, обесмишљава, прети и уцењује,ћутите и гледате, не смете да дигнете свој глас, не смете да се побуните, да би, на његов први миг, на његов први позив, постали пропагандни авлијанери који лавежом хоће да отерају сваку здраву, паметну и отворену мисао и критику. Тиранин органски не подоси критику и добро плаћа издају интелектуалаца. Ено га, јадан био, ликује и хвали се како га подржавају академици. Ко сме њега више да критикује и прозива када га подржавају српски академици?О, бедни и јадни, поткупљени српски академици! Не пристајемо да ћутимо и да се покоримо! Не могу да нас купе политички мешетари! Отворено нападам српске академике и интелектуалце што су издали свој напаћени народ и стали на страну Зла. О каквом новом рату ви говорите? Где ви чујете ратне покличе у напаћеној и увенулој Србији? Где се вијоре ратне заставе? Где се наша деца спремају за нове погибије? Па, наша деца беже из унесрећене и окупиране Србије, где владају политички криминалци и профитери транзиције, јер не могу да преживе у својој отаџбини. Наша деца беже од лудила тоталитарног режима у растројству. Зар то српски академици не виде? Зашто затварате очи пред овом истином? Зашто ћутите? Зашто служите том издајничком режиму и сами учествујете у злочину? Зашто лажете и панику ширите? Неко може да буде велики драмски писац или одличан хирург, али може, истовремено, да буде политички идиот. Зашто причате о политици када се не разумете у политику? Колико кошта улога дворске луде? Да ли је улога САНУ да учествује у овој политичкој превари? Шта мора да краси сваког академика? Морална вертикала! Нема академика без те моралне вертикале. Разлика између академика и осталих научника и доктора је у светлости моралне вертикале. Велики научник може да буде велика хуља, али не може да буде академик. Академик је апостол заједнице. Узвишени духом и делом!Зато се враћам мојој идеји од пре више од четврт столећа да САНУ има само дванаест академика и да се нови академик бира само када неко од бесмртника промени место бивствовања. Уображени естрадни патриЈота Чедомир Антић јавно изјављује да не очекује неке смислене предлоге у дијалогу. Нико нема никакву идеју. Није тачно! Имамо идеје! Предлагао сам далеке 1981 решења какву политику морамо да водимо према Космету и 1990 и 1999 и 2001.године,али, нажалост, нико из власти није имао слуха за моје предлоге. Ево данас, одбијајући да учествујем у договору са издајницима и њиховим поткупљеним интелектуалцима, износим српској јавности шта данас мора да се уради у државној политици Србије. Такстативно ћу да набројим, због ограничености простора : 1. Издајничку и криминалну власт мора да замени ВЛАДА НАЦИОНАЛНОГ СПАСА која ће да спроведе конкретан и оперативан Програм за спас Србије, ради спаса државе и нације од даље пропасти; 2. Нова власт ће подићи тужбу за велеиздају против свих политичара који су учествовали у Бриселском спорзуму, биће ухапшени, судски процесуирани и најстроже кажњени за продају државних територија; 3. Нова власт ће поништити Бриселски споразум и прекинуће свако даље преговарање са косовским Албанцима у Бриселу, 4. Нова власт ће прихватити да се сви преговори са косовским Албанцима воде искључиво у Уједињеним нацијама, уз посредовање великих сила, 5. Србија неће никада да призна независност Косова и оставиће да се питање Косова решава у наредним деценијама и вековима, док се не створе боље историсјке прилике за наставак историјског договора, 6. Нова власт ће одобрити државне инвестиције и створиће повољне економске услове за улагање домаћег и страног приватног капитала у производњу и запошљавање на Северном Косову и енклавама где живе Срби на Космету, 7. Нова власт ће одобрити финансијска средства за заштиту свих историјских и културних споменика на Космету, који припадају српској баштини и који су саставни део српског националног идентитета, 8. Нова власт ће створити услове за успостављање пословних и културних веза између Србије и Албанаца који живе на Космету, бранећи српске државне и националне интересе, 9. Нова власт ће отворити Фонд за Прешево и Бујановац, где живи албанска већина, пренеће у тај Фонд 200 милиона евра за финансирање покретања производње и запошљавање и преквалификацију албанског становништва, 10. Нова власт ће омогућити да се у Врању отвори велика војна база Руске Федерације, која ће имати задатак да створи против равнотежу НАТО бази Бондстил код Урошевца, 11. Нова власт ће радити на примени и заштити свих тачака Резолуције 1244 Савета безбедности о Косову и Метохији, које се данас уопште не примењују, не помињу и не спроводе. Ево, академици и историчари, конкретног државотворног програма за Косово и Метохију. Нема никаквог рата и гињења наше деце. Нема никаквог насиља и ратних поклича. Имамо решења. Можемо ли да направимо јавну расправу о овим решењима? Можемо ли да потпишемо национални договор да се оваква решења прихвате и спроведу у дневној политици? Зашто не подржите ова решења? Имате ли ви боља решења? Која су то решења? Зашто не изађете на отворену јавну расправу да сви грађани Србије могу да гледају? Зашто кукавица и мекушац Аца Драмоср не сме да изађе на телевизијски дуел да грађанима Србије покажемо да је његов позив на договор лаж и превара? Маске су пале! Сада се јасно види ко је ко на нашој јавној сцени. И то је јако добро. Важно је да се обрачунамо са лажним, подмићеним и режимским естрадим патриЈотама, који су ангажовани намерно да заводе јавност, да заузимају део политичког терена, да стварају привид да постоји нека опозиција тиранији, да се води некакав дијалог истомишљеника и који сметају истинским родољубима у обрачуну са издајницима и конвертитима. Позив на дијалог је дошао у прави час, пред редовне београдске изборе и ванредне парламентарне изборе, да се види ко је ко на нашој јавној сцени. Замке су свуда постављене и зверке саме улећу у нову превару режима. Извор: magazin-tabloid.com Ознаке: анализа, Бранко Драгаш, издаја

ДРАГАШ: Издаја интелектуалаца је тежа него издаја превртљивог политичког олоша Хвалио се у својим помахниталим и несносним, свакодневним јавним наступима на националним медијима да је надмудрио Албанце, да их је поразио, прегазио, величао је с...

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

ДРАГАШ: Издаја интелектуалаца је тежа него издаја превртљивог политичког олоша http://ift.tt/2vqgbKx, ДРАГАШ: Издаја интелектуалаца је тежа него издаја превртљивог политичког олоша Бранко Драгаш, Издајник и конвертит Аца Драмосер је вешто поставио замку у коју су се упецали естрадне српске патриЈоте. Огласио је да позива на унутрашњи дијалог о Косову све људе од угледа и знања. Позив на дијалог је политичка превара, јер је пре четри године уцењени Аца Драмосер потписао, кршећи Устав Републике, без одржаног референдума о тако значајном националном питању, Бриселски споразум и тако отворио велики простор за признање Косова. Хвалио се у својим помахниталим и несносним, свакодневним јавним наступима на националним медијима да је надмудрио Албанце, да их је поразио, прегазио, величао је своју визионарску издају и конвертитство, маструрбирао је од среће, озарен својим нарцисоидним лудилом, јурио је у Брисел да пузи пред шеснаестим чиновницима банкротиране Уније, шенио је на хоклици у Истамбулу пред бахатим и намазаним Рамом, све у присуству султана Ердогана, његовог политичког идола, љубио се у уста са Тачијем и тражио да се српским парама финансира пут Ниш-Приштина-Тирана- Скадар, јер је то албанска трансверзала да се некако дође до Ниша, што они отворено и говоре, понижавао је нас Србе да смо примитивни, лењи, покварени и да само нешто зановетамо, тражио је да нам лоботомирају мозак и промене менталитет и свест, признао је границе на Косову као државне, пристао је на све што су Албанци помислили и сада, после свега што је штетно направио за државу и народ, позива нас на дијалог о његовој издаји. Који је смисао овог подлог позива? Подлац и преварант је покварено смислио да своју националну издају данас пребаци на читав народ и да тако добије, колективним пристајањем на издају, покриће за кршење Устава и покриће за доношење штетних одлука за државу и нацију. Замка је постављена и свако ко није провалио ову провидну превару , ко се буде одазвао на дијалог, ко буде позивао на дијалог, ко буде хвалио мудру одлуку да се разговара, свако од тих трабаната тоталитарног режима је на платном списку српског Краља Ибија. Познато је да он пати што нема подршку српских интелектуалаца и да је спреман све да учини да добије коју пристојну реч о његовој издајничкој политици. Позив на разговоре о Космету треба одбити и нико политички писмен и културан неће да прихвати да буде преварен, искоришћен и да постане топовско медијско месо једне пропале политике, која је довела српски народ до коначне пропасти. Нема преговарања, договарања и разговарања са велеиздајником! Нема никакве сарадње са политичким олошем који, према налогу својих спољних газда, намерно уништава државу и народ. Све је данас постало јасно. Делимо се само на две стране. Они који подржавају тоталитарни режим, који му служе и који су плаћени да га промовишу, који представљају мањину, и оне грађане који представљају већину и који су жртве погрешне политике тог издајничког режима, који неће никакве контакте са тим режимом и који не пристају на колаборацију. Веровао сам да ће српски интелектуалци да разумеју ову превару и да ће, све са гнушањем и презиром, одбацити било какву могућност да подрже политичку подвалу о унутрашњем дијалогу о Косову,али сам, нажалост, преценио моралну вертикалу малограђанерске, јајарске и поданичке српске интелигенције. Није прошло од позива ни неколико дана када се у булеварској штампи огласио први Душко Ковачевић, велики српски драмски писац и академик, који је рекао да Србија нема деце која ће, после гињења у шест ратова у последњих сто година, да поново гину у неким новим ратовима. Одмах после њега огласио се и председник САНУ др Владимир Костић, који изјављује да је дијалог о Косову питање на коме се прелама будућност српског народа и да су због тога сви у обавези да изнесу свој став. После њега, интервју је дао цењени историчар, како га булеварска штампа хвали, Чедомир Антић, који кликће да је КОСОВО ВЕЋ ИЗГУБЛЈЕНО, да смо ми имали неке аргументе да бранимо Косово, али да их данас више немамо, као да насиље, отимање и окупација пролазе са временом, па ми данас немамо више никакве аргументе, јер је прошло време,заборавили смо шта се догодило, немамо историјско памћење, који велича генијални позив на дијалог јер је то јако важно за развој демократије, у тоталитарном и личном режиму шизофреног Драмосера, где влада најгора цензура, где су фантомке оличење демократије и слободе, где плагијатори постају министри, гњецави историчар са привилегијама, заштитник свих Срба у космосу,велича мудру издајничку политику Конвертита, некадашњег крволочног шовинисте и ратног хушкача,позива на дијалог, који не очекује никакве смислене предлоге, јер нико ништа не зна, само свезнајућа будалетина Аца Драмосер, који једини може да изда Косово и да не буде судски процесуиран, пошто је Косово већ изгубљено и оно нам представља тешке окове око ногу, окове које морамо што пре да одбацимо како бисмо што пре ушли у банкротирану ЕУ, тамницу европксих народа. Два академика и један универзитетски професор, са предмета увода у историју, су ангажовани да прође ова нова национална превара Аце Драмосера, који, после потпуно неуспешних економских реформи, где је петогодишња стопа раста била једва -0,62%, што значи да ћемо за 200 година да успемо да се вратимо у 1989.годину, лажних реформи које су нас довеле да смо у групи неразвијених афричких земаља, који нема никакве резултате, него на све стране порази, фалсификати, плагијати, ло��овлук и изборна крађа, поново подиже националну реторику како би скренуо пажњу грађана са њиховог тешког живота без перспективе, сиромаштва, беде, незапослености и националне понижености. Није проблем тај несретник Драмосер и његова банда превараната на власти, него су проблем ови српски интелектуалци, који су издали Демократију и Републику. Издаја интелектуалаца је много тежа него издаја превртљивог политичког олоша. Издаја САНУ нам теже пада него политички маркетинг олоша на власти. Није проблем, господо другови, наш грбави и поробљени српски народ, кога сви пљују и вређају, стоком и рајом га називају, него су проблем наши српски академици. Срам вас било српски академици! Ево, већ пет година, да не наводим ранију вашу срамоту, ћутите и гледате како један болесни и помахнитали лудак, егоманијак и нарцисоидни садиста, вређа, понижава, омаловажава и малтретира српски народ, ћутите и гледате како распродаје,уништава, издаје, обесмишљава, прети и уцењује,ћутите и гледате, не смете да дигнете свој глас, не смете да се побуните, да би, на његов први миг, на његов први позив, постали пропагандни авлијанери који лавежом хоће да отерају сваку здраву, паметну и отворену мисао и критику. Тиранин органски не подоси критику и добро плаћа издају интелектуалаца. Ено га, јадан био, ликује и хвали се како га подржавају академици. Ко сме њега више да критикује и прозива када га подржавају српски академици?О, бедни и јадни, поткупљени српски академици! Не пристајемо да ћутимо и да се покоримо! Не могу да нас купе политички мешетари! Отворено нападам српске академике и интелектуалце што су издали свој напаћени народ и стали на страну Зла. О каквом новом рату ви говорите? Где ви чујете ратне покличе у напаћеној и увенулој Србији? Где се вијоре ратне заставе? Где се наша деца спремају за нове погибије? Па, наша деца беже из унесрећене и окупиране Србије, где владају политички криминалци и профитери транзиције, јер не могу да преживе у својој отаџбини. Наша деца беже од лудила тоталитарног режима у растројству. Зар то српски академици не виде? Зашто затварате очи пред овом истином? Зашто ћутите? Зашто служите том издајничком режиму и сами учествујете у злочину? Зашто лажете и панику ширите? Неко може да буде велики драмски писац или одличан хирург, али може, истовремено, да буде политички идиот. Зашто причате о политици када се не разумете у политику? Колико кошта улога дворске луде? Да ли је улога САНУ да учествује у овој политичкој превари? Шта мора да краси сваког академика? Морална вертикала! Нема академика без те моралне вертикале. Разлика између академика и осталих научника и доктора је у светлости моралне вертикале. Велики научник може да буде велика хуља, али не може да буде академик. Академик је апостол заједнице. Узвишени духом и делом!Зато се враћам мојој идеји од пре више од четврт столећа да САНУ има само дванаест академика и да се нови академик бира само када неко од бесмртника промени место бивствовања. Уображени естрадни патриЈота Чедомир Антић јавно изјављује да не очекује неке смислене предлоге у дијалогу. Нико нема никакву идеју. Није тачно! Имамо идеје! Предлагао сам далеке 1981 решења какву политику морамо да водимо према Космету и 1990 и 1999 и 2001.године,али, нажалост, нико из власти није имао слуха за моје предлоге. Ево данас, одбијајући да учествујем у договору са издајницима и њиховим поткупљеним интелектуалцима, износим српској јавности шта данас мора да се уради у државној политици Србије. Такстативно ћу да набројим, због ограничености простора : 1. Издајничку и криминалну власт мора да замени ВЛАДА НАЦИОНАЛНОГ СПАСА која ће да спроведе конкретан и оперативан Програм за спас Србије, ради спаса државе и нације од даље пропасти; 2. Нова власт ће подићи тужбу за велеиздају против свих политичара који су учествовали у Бриселском спорзуму, биће ухапшени, судски процесуирани и најстроже кажњени за продају државних територија; 3. Нова власт ће поништити Бриселски споразум и прекинуће свако даље преговарање са косовским Албанцима у Бриселу, 4. Нова власт ће прихватити да се сви преговори са косовским Албанцима воде искључиво у Уједињеним нацијама, уз посредовање великих сила, 5. Србија неће никада да призна независност Косова и оставиће да се питање Косова решава у наредним деценијама и вековима, док се не створе боље историсјке прилике за наставак историјског договора, 6. Нова власт ће одобрити државне инвестиције и створиће повољне економске услове за улагање домаћег и страног приватног капитала у производњу и запошљавање на Северном Косову и енклавама где живе Срби на Космету, 7. Нова власт ће одобрити финансијска средства за заштиту свих историјских и културних споменика на Космету, који припадају српској баштини и који су саставни део српског националног идентитета, 8. Нова власт ће створити услове за успостављање пословних и културних веза између Србије и Албанаца који живе на Космету, бранећи српске државне и националне интересе, 9. Нова власт ће отворити Фонд за Прешево и Бујановац, где живи албанска већина, пренеће у тај Фонд 200 милиона евра за финансирање покретања производње и запошљавање и преквалификацију албанског становништва, 10. Нова власт ће омогућити да се у Врању отвори велика војна база Руске Федерације, која ће имати задатак да створи против равнотежу НАТО бази Бондстил код Урошевца, 11. Нова власт ће радити на примени и заштити свих тачака Резолуције 1244 Савета безбедности о Косову и Метохији, које се данас уопште не примењују, не помињу и не спроводе. Ево, академици и историчари, конкретног државотворног програма за Косово и Метохију. Нема никаквог рата и гињења наше деце. Нема никаквог насиља и ратних поклича. Имамо решења. Можемо ли да направимо јавну расправу о овим решењима? Можемо ли да потпишемо национални договор да се оваква решења прихвате и спроведу у дневној политици? Зашто не подржите ова решења? Имате ли ви боља решења? Која су то решења? Зашто не изађете на отворену јавну расправу да сви грађани Србије могу да гледају? Зашто кукавица и мекушац Аца Драмоср не сме да изађе на телевизијски дуел да грађанима Србије покажемо да је његов позив на договор лаж и превара? Маске су пале! Сада се јасно види ко је ко на нашој јавној сцени. И то је јако добро. Важно је да се обрачунамо са лажним, подмићеним и режимским естрадим патриЈотама, који су ангажовани намерно да заводе јавност, да заузимају део политичког терена, да стварају привид да постоји нека опозиција тиранији, да се води некакав дијалог истомишљеника и који сметају истинским родољубима у обрачуну са издајницима и конвертитима. Позив на дијалог је дошао у прави час, пред редовне београдске изборе и ванредне парламентарне изборе, да се види ко је ко на нашој јавној сцени. Замке су свуда постављене и зверке саме улећу у нову превару режима. Извор: magazin-tabloid.com Ознаке: анализа, Бранко Драгаш, издаја

ДРАГАШ: Издаја интелектуалаца је тежа него издаја превртљивог политичког олоша Хвалио се у својим помахниталим и несносним, свакодневним јавним наступима на националним медијима да је надмудрио Албанце, да их је поразио, прегазио, величао је с...

, http://ift.tt/1rMQyM6