#Глумац

[catwoman-studio]

Да ми је неко рекао да никад нећу до краја одгледати Матрикс... Ја не знам да ли више волим главног глумца, или научну фантастику, алии... А да, ту сам се чекала. Кјану испаде главни филозоф, а не глумац, јер му свако мало трпају у уста филозофске доскочице типа како живети живот... А да, ипак је он глумио у Матриксу! А да — наш живот је Матрикс, па зато...

Нисам одгледала серијал... А да — па за који ће ми мој серијал — кад га живим. Матрикс!

Лепо каже,

На сцени.

Каже - поново Матрикс. Наставак.

Шта, бре, поново — никад није ни престајало!

Зато људи, не палите свећу (на својим профилима) јер, како је почело, нама (људима) неће имати ко да је запали. А и — ритуално је. Ко вам командује да сада сви на профилима качите свеће?!

Уживо? Пренос?

Пренос — уживо?! Намртво?!

Зато људи, не палите свећу (на својим профилима) јер, како је почело, нама (људима) неће имати ко да је запали. А и — ритуално је. Ко вам командује да сада сви на профилима качите свеће?!

Уместо ваших људских лица?!

Јер

разбуцана је међународна трговина децом, са акцентом на — нашу, српску, словенску децу, па одједном — димна завеса; Разбуцано је да су «задња отета деца од стране државе Србије, носила су имена три арханђела;

Јер међународна трговина децом је хорор, а не трагедија...

Па питам:

— хоћете ли њима ланце и катанце, или вама — лудачке кошуље,

или

нама ланце и катанце?!

А да — то већ имамо. И једно и друго —

јер и ово је било уживо - слетање на Месец.

Уживо?!

али са снимања — филма! Спилберг, а ко други. Ух, заостала, има други — Кјубрик:

Ново време донело и нове мудрости. Као на пример:

— Дај трагедији десет година и она постаје — комедија.

Буди бог с нама, ја стварно нисам за ово ново време. Напротив, ја сам испред времена. А ја кажем:

— Свака наша трагедија — одмах се претвара у — комедију!

[ksteatar]

ТЕАТАР! ТЕАТАР ТРЕБА ЧИНИТИ!

Јоаким Вујић је рођен 9. септембра 1772. у Баји од родитеља Григорија и Јевре. Школовао се у Баји, Новом Саду, Калачи, Острогону и Пожуну (Братислава) где је изучио права. Написао је Путешествије по Сербији, Земљеописаније, Почетак описанија србски манастира као и 21 драмско дело, укључујући Крешталицу, Фернанда и Јарику и Љубовнају завист через једне ципеле. Аутор је и једне Француске граматике. Прва театрална представленија приредио је у Пешти, Баји и Сегедину између 1813. и 1815, а у Земуну 1823. 24. августа 1813. године, у Рондели на пештанској обали Дунава, на позорници Мађарског театра, Јоаким Вујић приређује прву световну и грађанску позоришну представу на српском језику Крешталица немачког списатеља Аугуста Коцебуа. Прву вест о овој представи пренеле су Новине сербске из царствујушче Вијене Димитрија Давидовића. На позив Кнеза Милоша у јесен 1834. године у Кргујевац долази Јоаким Вујић као личност великог позоришног искуства и познавалац обимног позоришног репертоара. Постављен је за директора Театра са задатком да организује рад позоришта. Књажеско-србски театар смештен је у адаптираним просторијама типографије и имао је бину, ложе и партер. Репертоар Театра чинила су углавном дела Јоакима Вујића, а глумачки ансамбл, поред Вујића, који је био главни глумац и редитељ, сачињавали су млади чиновници и ђаци гимназије. Прве представе одржане су у време заседања Сретењске скупштине од 2. до 4. фебруара 1835. године, када су приказани Вујићеви комади уз музику коју је компоновао Јожеф Шлезингер. За три дана изведене су четири представе: Фернандо и Јарика, Ла Пејруз или Великодушије једне дивје, Бедни стихотворац и Бегунац. Позоришну публику сачињавали су Кнез са породицом, чиновници и позвани гости, као и посланици у време скупштинских заседања. На Сретење Господње, 15. фебруара 1835. године (2. фебруара, по Јулијанском календару) приказао је Јоаким Вујић свој позоришни комад Фернандо и Јарика, према делу Карла Екартсхаузена. Последње године свога живота Јоаким Вујић је провео у Београду у оскудици. Ипак је био живнуо видећи да се у Србији све више утврђује позориште. То му бејаше последња радост. Умро је 20. новембра (8. новембра по Јулијанском календару) 1847. године, очекујући први повезани примерак своје нове књиге Ирина и Филандар.

Јоаким Вујић је сахрањен у гробу Симе Милутиновића Сарајлије у близини цркве Светог Марка на старом ташмајданском гробљу у Београду.

[mortal-kombat-gledaj-movi]

ХД-cijeli~ Борба Смртника (2021) цео филм српски језик субтитри

ХД-cijeli~ Борба Смртника (2021) цео филм српски језик субтитри  Борба Смртника 2021 цео филм српски језик субтитри Погледајте Mortal Kombat Фулл Мовие Онлине Беспла��ногледај сад➫️ https://bit.ly/3cQI3AE

Pogledajte >> https://world.zmovies25.com/movie/460465/mortal-kombat.html

Наслов: Мортал Комбат Издање: 2021-04-07 Време извођења: 0 мин. Жанр: фантазија, акција, авантура Звезде: Левис Тан, Јессица МцНамее, Јосх Лавсон, Таданобу Асано, Мехцад Броокс, Луди Лин Нестали боксер открива породичну тајну која га води на мистични турнир зван Мортал Комбат где упознаје групу ратника који се боре до смрти како би спасили царства од злог чаробњака Сханг Тсунг-а.

Операција хапшења Драгољуба Драже Михаиловића, бившег начелника Врховне команде Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО), изведена је у периоду јануар—март 1946. године, а сам чин хапшења одиграо се у ноћи 12/13. марта 1946. у селу Добрунска Ријека у околини Вишеграда. Операцију хапшења су организовали и извели припадници Одељење за заштиту народа (ОЗНА), док је потрага за Михаиловићем отпочела још маја 1945. године, након слома његових снага на Зеленгори.

Драгољуб Михаиловић (1893—1946) Вест о хапшењу Драже Михаиловића јавности је објављена неколико дана касније, 24. марта 1946, а након пар недеља он је изведен на јавно суђење на коме је осуђен на смрт и 17. јула исте године погубљен. Дуги низ година прича о његовом хапшењу је била обавијена велом тајне, а пошто су се у иностранству, у четничкој емиграцији, почеле јављати различите верзије Михаиловићевог хапшења, у листу „Политика” је августа 1962. године објављен фељтон о његовом хапшењу у коме је изнета званична верзија, према којој је кључни фактор у хапшењу био Никола Калабић, командант Горске краљеве гарде.[1][2][3][4]

По званичној верзији, један агент ОЗНЕ је у јесен 1945. године успео да се убаци у илегалну београдску четничку организацију и преко ње ступи у везу са четницима у ваљевском крају, а посредством њих и са Калабићем, кога је причом о пребацивању у иностранство, почетком децембра намамио у Београд, где је ухапшен. У току истраге Калабић је пристао на сарадњу са ОЗНОМ и са групом од десетак официра прерушених у четнике се упутио на терен у потрагу за Дражом Михаиловићем, који се вешто скривао у селима у околини Вишеграда. Због сталних потера, које су непрекидно вршиле јединице Корпуса народне одбране Југославије (КНОЈ), Дража је често мењао место боравка, па је „Калабићева група” имала тешкоће да успостави везу са њим, преко неповерљивих четничких јатака. Након два неуспешна изласка на терен, група је тек из трећег пута успела да успоставе везу са Будимиром Гајићем, четничким командантом из Добруна и преко њега дође до Михаиловића. Након сусрета са Калабићем и прерушеним официрима ОЗНЕ, Михаиловић је поверовао у причу о повољном стању у Србији и одлучио да крене са њима, након чега је у близини пута Добрун—Прибој, био ухапшен и потом спроведен у Београд.[1][2][3][4]

Организацијом хапшења Драже Михаиловића руководио је лично Александар Ранковић, министар унутрашњих послова ФНРЈ, док је непосредном реализацијом руководио Слободан Пенезић Крцун, начелник ОЗНЕ за Србију, који је и сам учествовао у прве две потраге за Михаиловићем. Групом официра ОЗНЕ, у трећој потрази за Михаиловићем, када је и изврешно хапшење, руководио је Светолик Лазаревић Лаза, заменик начелника ОЗНЕ за Србију. Упоредо са групом, која је преобучена у четнике заједно са Калабићем, вршила тајну потрагу за Михаиловићем, јединице Народне милиције, КНОЈ-а и Југословенске армије су вршиле јавне потере за Дражом и преосталим четницима.[а] Такође, значајан допринос акцији дала је и група оперативаца ОЗНЕ, предвођена Јовом Капичићем, која је прерушена у метеорологе, боравила у Вишеграду и околини и сакупљала информације о кретању четника на овом терену.[1][2][5]

Ухапшени Драгољуб Михаиловић, марта 1946. године Званична верзија Михаиловићевог хапшења касније је у јавности поткрепљена књигом Велика игра са Дражом Михаиловићем, објављеном 1971. године, као и доста романтизованим филмом Клопка за генерала снимљеним исте године. Ипак највећу пажњу јавности, имала је телевизијска серија Последњи чин снимљена 1981. године, у којој је веома реалистично приказана званична верзија операције хапшења Драже Михаиловића, а посебну популарност код публике имао је лик Николе Калабића, кога је веома надахнуто тумачио глумац Зоран Ранкић. Такође, пажњу јавности је привукла и књига Како сам хватао Дражу Михаиловића, издата 1988. године, која представља раније написану исповест Слободана Крстића Уче, једног од учесника акције хапшења.[6][7]

Почетком 1990-их година, након увођења вишепартијског система у Србији, отпочео је процес политичке рехабилитације четничког покрета, као и самог Драже Михаиловића, доводећи у сумњу многе до тада неспорне историјске чињенице на којима је почивала југословенска послератна историографија. Након много година, тада су се у јавности у Србији и Југославији појавиле, у емиграцији раније настале, алтернативне верзије хапшења Драже Михаиловића, које су имале за циљ да оспоре званичну верзију, по којој је Калабић издао Михаиловића. Према алтернативној верзији Михаиловићевог хапшења, коју заступа истраживач четничког покрета Милослав Самарџић, оперативци ОЗНЕ су уз помоћ британских официра, који су им предали шифре, успели да преко радио-станице прате Дражу Михаиловића и лоцирају место његовог боравка. Док је сама акција хапшења изведена уз помоћ авиона, који су били преправљени да изгледају као савезнички. У један такав авион који се спустио недалеко од Вишеграда, припадници ОЗНЕ су преобучени у савезничке униформе и снабдевени савезничким пропусницама наговорили већ болесног Дражу да пође са њима у иностранство, али је уместо иностранства авион одлетео за Београд.[8][9]

Алтернативна верзија Михаиловићевог хапшења, оспорена је од стране појединих историчара, међу којима су и они који заступају ревизионистички поглед на период Другог светског рата у Југославији, а сама акција хапшења била је једна од тема „Комисије за откривање чињеница о извршењу смртне казне над генералом Драгољубом Дражом Михаиловићем”, формиране 2009. године. Иако ова Комисија није успела у својој намери да открије место на коме су сахрањени посмртни остаци Драже Михаиловића, чланови Комисије, међу којима су били историчари Института за савремену историју — Бојан Димитријевић и Коста Николић, имали су прилику да прегледају документа из архиве Безбедносно-информативне агенције (БИА), као и друга доступна документа везана за операцију хапшења Михаиловића, чиме су се уверили у њихову аутентичност.

https://mortal-kombat-gledaj-movi.tumblr.com

SADRŽAJ FILMA:

Za razliku od prvog filma čija je radnja smještena u vrijeme Drugog svjetskog rata, nastavak priče o Diani Prince smješten je, kako i naslov kaže, u osamdesete godine prošlog stoljeća.

Ovaj film nije napravljen da se čini kao nastavak, zato je ovo i potpuno novo utjelovljenje

Gledaj Борба Смртника 2021 цео филм,

Gledaj Борба Смртника 2021 цео филм Online

Gledaj Борба Смртника 2021 Filmuvi film sa prevodom

Gledaj Борба Смртника 2021 film sa prevodom HD-1080p

Борба Смртника 2021 Online film its prevodom Cinestar

Gledaj Борба Смртника 2021 цео филм Online

Gledaj Борба Смртника 2021 Cijeli HD movie 1080p

[vaseljenska]

Српски медији лажу да је Раде Шербеџија одбио улогу Адема Јашарија, у ствари је он одбијен

Српски медији лажу да је Раде Шербеџија одбио улогу Адема Јашарија, у ствари је он одбијен http://www.vaseljenska.com/vesti/srpski-mediji-lazu-da-je-rade-serbedzija-odbio-ulogu-adema-jasarija-u-stvari-je-on-odbijen/

[rukopisi-ne-gore]

књижевност (književnost), f - literature

књига (knjiga), f - book

страна (strana), f / страница (stranica), f - page

корице (korice), f, pl - cover

меки повез (meki povez), m - paperback

тврди повез (tvrdi povez), m / укоричена књига (ukoričena knjiga), f - hardback

рукопис (rukopis), m - manuscript

књижара (knjižara), f - bookstore

библиотека (biblioteka), f - library

лик (lik), m - character

херој (heroj), m - hero

хероина (heroina), f - heroine

негативац (negativac), m / зликовац (zlikovac), m - villain 

главни јунак (glavni junak), m / главни лик (glavni lik), m - main character

читалац (čitalac), m - reader

аутор (autor), m - author

ауторка (autorka), f - author

писац (pisac), m - writer

текст (tekst), m - text

прича (priča), f - story

поезија (poezija), f - poetry

песма (pesma), f - poem, song

песник (pesnik), m - poet

песникиња (pesnikinja), f - poet

стих (stih), m - verse

рима (rima), f - rhyme

строфа (strofa), f - strophe

балада (balada), f - ballad

сонет (sonet), m - sonnet

поема (poema), f - narrative poetry

ода (oda), f - ode

проза (proza), f - prose

приповетка (pripovetka), f - short story

роман (roman), m - novel

новела (novela), f - novella

бајка (bajka), f - fairy tale

басна (basna), f - fable

еп (ep), m - epic poem

криминалистички роман (kriminalistički roman), m - crime novel

књижевност за децу (književnost za decu), f - children’s literature

аутобиографија (autobiografija), f - autobiography

мемоар (memoar), m - memoir

дневник (dnevnik), m - diary

фикција (fikcija), f - fiction

наслов (naslov), m - title

поднаслов (podnaslov), m - subtitle

поглавље (poglavlje), n / глава (glava), f - chapter

увод (uvod), m - introduction

предговор (predgovor), m - preface

белешка (beleška), f - note

цитат (citat), m - quote

пролог (prolog), m - prologue

епилог (epilog), m - epilogue

пасус (pasus), m / параграф (paragraf), m - paragraph

ред (red), m - line

радња (radnja), f - plot

приповедање (pripovedanje), n / нарација (naracija), f - narration 

ток свести (tok svesti), m - stream of consciousness    

управни говор (upravni govor), m - direct speech

неуправни говор (neupravni govor), m - indirect speech

драма (drama), f - play, drama

трагедија (tragedija), f - tragedy

комедија (komedija), f - comedy

трагикомедија (tragikomedija), f - tragicomedy

чин (čin), m - act

сцена (scena), f - scene

глума (gluma), f - acting

глумац (glumac), m - actor

глумица (glumica), f - actress

монолог (monolog), m - monologue

дијалог (dijalog), m - dialogue

based largely on this post

Bonus: A short list of classics of Serbian literature

Novels:

Na Drini ćuprija (The Bridge on the Drina), Ivo Andrić   Nečista krv (Impure Blood), Borisav Stanković Seobe (Migrations), Miloš Crnjanski  Pop Ćira i pop Spira (Priest Ćira and Priest Spira), Stevan Sremac   Hazarski rečnik (Dictionary of the Khazars), Milorad Pavić 

Collection of short stories:

Rani jadi (Early Sorrows), Danilo Kiš Enciklopedija mrtvih (The Encyclopedia of the Dead), Danilo Kiš

Short stories by Laza Lazarević:  - Prvi put s ocem na jutrenje (The First Matins with My Father) - Sve će to narod pozlatiti (People Will Reward All This)  - Školska ikona (The School Icon)  - Švabica (The German Girl)

Short stories by Radoje Domanović:  - Mrtvo more (Dead Sea)  - Stradija (Land of Tribulation) - Danga (The Stigma)

Plays

Narodni poslanik (A Member of the Parliament), Branislav Nušić  Sumnjivo lice (A Suspicious Person), Branislav Nušić Gospođa ministarka (The Cabinet Minister's Wife), Branislav Nušić  Pokondirena tikva, Jovan Sterija Popović * Laža i paralaža, Jovan Sterija Popović * Tvrdica, Jovan Sterija Popović *

* I couln’t find the title in English so I assume they weren’t translated

Poetry

You can check my Serbian poetry tag, I’ll keep updating it

[palankaonline]

ПРЕДСТВА „ОГЊИШТЕ“ ПОБЕДНИК ПРВОГ ФЕСТИВАЛА „ВИТОМИР ВИТА СТЕФАНОВИЋ“ У ВЕЛИКОЈ ПЛАНИ https://ift.tt/2Ijrptb Образложење жирија Прве смотре позоришног аматеризма „Витомир Вита Стефановић“, одржане у Великој Плани, у периоду од 24. фебруара до 1. марта 2020. године. Жири у саставу: Стеван Јовановић, дипломирани глумац, члан Павле Јозић, дипломирани драматург, члан и Николета Николић, професор књижевности, председник жирија, одгледао је укупно 7 представа у такмичарском програму, на иницијативу и у … Nastaviti čitanje https://ift.tt/eA8V8J #СмедеревскаПаланка #Србија #вести #новости #Паланка #Serbia #news #Palanka

[vestispalanka]

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА ЖАРКА ЛАУШЕВИЋА У ПЛАЊАНСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ Трећа књига Жарка Лаушевића – „Све прође, па и доживотна“ (у издању београдске „Хипатије“, 2018), престављена је у Библиотеци „Радоје Домановић“ у уторак, 3. септембра. О дневничкој литератури прослављеног глумца говорили су Радмила Станковић, новинар и Бенита Мариновић, издавач, а одломке из књиге читао је Петар Божовић, глумац. https://ift.tt/2Ly70Sq Вести из Смедеревске Паланке

[zanimljivaekonomija]

ОВОГ ВИКЕНДА ТУРИСТИЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА БЕОГРАДА ВАС ПОЗИВА НА:

„КОНЦЕРТ НА ЦВЕТНОМ ТРГУ“

Петак, 19. јул / 19 часова

Туристичка организација Београда и Центар за хитне поправке расположења најављују концерт групе „Минг“ на Цветном тргу која ће овог петка извести џез стандарде домаћих и страних аутора.

„ЛЕТО У СКАДАРЛИЈИ“

Петак, 19. јул / 19 часова

Уживајте у програму наших познатих глумаца који ће вас кроз песму, игру, анегдоте, приче и скечеве, на аутентичан и хумористички начин вратити у време боемске Скадарлије. Програм почиње у 19 часова, на Платоу испред Скадарлијске чесме, и одвијаће се дуж читаве Скадарске улице.

Учествују Милан Милосављевић у улози Бранислава Нушића, Милан Тубић у улози Ђуре Јакшића, Душица Новаковић у улози Жанке Стокић и Љиљана Јакшић у улози Скадарлијске даме. Глумац Бојан Хлишч ће у улози скадарлијског добошара читати Кодекс о понашању у Скадарлији, док ће оркестар извести популарне музичке нумере.

„ЛЕТО НА КОСАНЧИЋУ“

БЕСПЛАТНИ ТУРИСТИЧКИ ОБИЛАСЦИ КОСАНЧИЋЕВОГ ВЕНЦА

Субота, 20. јул / 19 часова

Обиђите Конак књегиње Љубице, Саборну цркву, Патријаршију, најстарију кафану у Београду, кућу Мике Аласа, кућу Оље Ивањицки, место некадашње библиотеке и многе друге знаменитости које се налазе на простору Косанчићевог венца. Тура почиње у 19 часова, полазак је на углу улица Краља Петра и Косанчићев венац. Због ограниченог броја места, обавезне су пријаве на igrgic@tob.rs. Од 20 часова уследиће музички концерт групе „ЕЈО“ која ће извести етно џез нумере.

„ОМЛАДИНСКА ЧЕТВРТ“

Субота, 20. јул / 20 часова

Ове суботе на Обилићевом венцу одржаће се манифестација „Омладинска четврт“ где ће наступити гудачки квартет „Има дана“. Квартет чине чланови Симфонијског оркестра РТС-а, оснивач и виолончелиста је Тешман Живановић, прво виолончело у Симфонијском оркестру РТС.

„БОЈЧИНСКО КУЛТУРНО ЛЕТО“

Петак, 19. јул / 19 часова: Вече са ЧИТАОНИЦОМ ФИШЕР

Представљање музичке, литерарне и креативне секције удружења.

Субота, 20. јул / 20 часова: Концерт НЕДЕ УКРАДЕН

„ЛЕТО НА ГАРДОШУ“

Четвртак, 18.јул / 21 час: Представа „Ковачи“ Баг театар

Петак, 19. јул / 21 час: Представа „СОКИН И БОСИНА“,

Играју:Љиљана Благојевић, Весна Станковић,Милена Ђорђевић и Милош Ђорђевић

Субота, 20.јул / 21 час: Представа „ЖИВОТ И ДРУГЕ СИТНИЦЕ“

Игра: Иван Зекић                        

Недеља, 21.јул / 20.30 часова: Дечија представа „ВУК И ТРИ ПРАСЕТА“

[catwoman-studio]

[ksteatar]

Преминуо глумац Братислав Славковић Кеша

Један од најпознатијих и најомиљенијих крагујевачких глумаца, дугогодишњи члан ансамбла Књажевско-српског театра Братислав Славковић Кеша, преминуо је 2. јула у 76. години живота у Крагујевцу, након краће болести.

Братислав Славковић Кеша припадао је плејади глумачких имена по којима је крагујевачко позориште познато и признато у земљи и региону. Рођен је 6. децембра 1945. године у Крагујевцу. У младости се успешно бавио спортом и играо за подмладак ФК "Радничког". Професионалну глумачку каријеру започео је 1970. године у Црногорском народном позоришту у Подгорици. Године 1974. враћа се у Крагујевац и остаје веран матичној кући и након одласка у пензију.

Само на крагујевачкој сцени остварио је више од стотину улога у разноврсном репертоару за које је добио бројне награде и признања. Памте се његове улоге на овој сцени: Методије у представи "Црнила", Перела у "Човек, животиња и врлина", Манојло у "Чуду у Шаргану", Никита у "Камену за под главу", Милисав у "Сумњивом лицу", Циганин Тасин у "Ослобођењу Скопља", Копривец у "Краљу Бетајнове", Идриз у "Омеру и Мерими", Бранилац Фечукович у "Браћи Карамазовима", Били Питон у "Маратонцима", Смук и "Ивковој слави", Лорд Фокур Баберли у "Чарлијевој тетки", Радак у "Станоју Главашу", Марко Пекар у "Сабирном центру", Ђура у "Балканском шпијуну", Јегор Тимофејич у "Самоубици", Кочкарјов у "Женидби", Михајловић у "Шовинистичкој фарси", Цибра у "Тетовираним душама", Нинко Белотић у представи "Свети Георгије убива аждаху", Чапајев у "Ружењу народа", Министар у "Протекцији", Кузман у "Голубњачи", Капетан Бордир у "Краљу Ибију"... Последња премијерна улога у Књажевско-српском театру био је Серебрјаков у Чеховљевом "Ујка Вањи" 2017. године. Последњу позоришну улогу остварио је у представи "Ивкова слава у Призрену" у копродукцији Народног позоришта из Ниша и Српске драме Народног позоришта из Приштине 2019. године.

Добитник је Прстена са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству 2018. године. Између осталих, добио је и Награду Културно-просветне заједнице Града Крагујевца за глумачка остварења за 1985. годину, те Печат града Бање Луке за улогу Чапајева у представи "Ружење народа у два дела" на Театар-фесту "Петар Кочић".  

Играо је у св��м медијима, на радију, филму, телевизији. На филму је дебитовао 1979. у "Жестоким годинама" Живка Ристића, а све до пандемије активно је снимао за домаћу телевизијску и серијску продукцију. Остварио је улоге у серијама "Срећни људи", "Село гори, а баба се чешља", "Мој рођак са села", "Равна Гора", "Убице мог оца", "Синђелићи", "Ургентни центар" и др.  

 Време и место комеморације и сахране биће накнадно објављени.

[vaseljenska]

Жарко Лаушевић – највећи Антихрист међу Србима!

Жарко Лаушевић – највећи Антихрист међу Србима! http://www.vaseljenska.com/misljenja/zarko-lausevic-najveci-antihrist-medju-srbima/

[rasen-rs]

Андрић као режисер и глумац

Постоје многе ствари из живота овог великана које се поуздано могу утврдити, а готово су непознате. Једна од њих је и та да је у раним годинама живота и стварања био веома заинтересован и везан за позориште.

Иво Андрић, Поштанска марка из заједничког серијала Србије и Бразила, поводом 50 година од доделе Нобелове награде Иви Андрићу, 2011.

Као средњошколац имао је своју позоришну трупу за коју је…

[palankaonline]

ЈАСНА ПОРУКА ВУЧИЋУ - упркос снегу преко 30 хиљада људи на улицама Београда Протест под слоганом "Један од пет милиона" одржао се и ове суботе, 12.јануара, у центру престонице. Србин.ин��о сазнаје да је испред РТС колона протестаната широком Таковском улицом пролазила више од 30 минута. По томе се најбоље види бројност учесника и данас, упркос температури испод нуле. Наредно окупљање у среду, 16. јануара. Протест је био почео у 18 часова. Окупљене су ове суботе поздравили глумац Бранислав Трифуновић и Рада Трајковић из Косовске Митровице. Ово је земља за нас а не за лопове, преваранте, оне који краду и узимају, рекао је Бранислав Трифуновић, који је обавестио присутне да су из Краљева кренули људи пешице, како је рекао, хероји, како би били на протесту 16. јануара, на протесту поводом годишњице убиства Оливера Ивановића. Додао је да желе да обележе тај дан, да се такве ствари никад не десе. „Пиштаљке оставите код куће, понесите свеће“. Добили смо још једног хероја, Деска из Раките, који је био овде – зауставили су радове и поручили да можемо да се боримо за лепу и праву земљу, додао је Трифуновић. „Има нас више и биће нас више и победићемо. Победићемо оне који народ називају издајницима, странима плаћеницима… За њих имамо метле и гов**ве мотке“, поручио је. Рада Трајковић је, говорећи о убиству Оливера Ивановића, рекла да је „туга у нама“. Прво кад се Милошевић појавио, морао је да покори Србе с Косова, и Вучић, да би се исто устоличио, покорио је Србе с Косова, рекла је Трајковићева. „Убили су нам Оливера, најбољег међу нама… Мислили су да смрт Оливера треба да промовише немогућност живота Срба и Албанаца, да разграничење буде будућност… Он им је и мртав показао, јер су изашли и комшије Албанци да га испрате на последњи пут, жалили су свог комшију, и тако је план Вучића и Тачија постао план неостварив“, додала је. Оценила је да Вучић има компромис са свима, са Тачијем, Харадинајем, осим са поштеним народом. Тај компромис је противан Уставу Србије, Резолуцији 1244, противан је паметним људима, то је компромис издаје, истакла је Трајковићева. Она је додала да је Вучић признао правни систем Косова, потписао то, али да га не признаје једино, како је рекла, за мафијаше. У Београду је увео полиграф правду за Милана Радоичића, који је, како је рекла, осумњичен да је умешан у убиство Оливера Ивановића, рекла је Трајковићева. „Ми тражимо да се Срби не плаше Срба. А од када је Вучић на власти, ми се плашимо Срба“, казала је Трајковић.

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[vestispalanka]

ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „СВЕ ПРОЂЕ, ПА И ДОЖИВОТНА“ ЖАРКА ЛАУШЕВИЋА У ВЕЛИКОЈ ПЛАНИ У Библиотеци „Радоје Домановић“ у Великој Плани у уторак, 3. септембра са почетком у 19 часова, биће одржана промоција књиге Жарка Лаушевића „Све прође, па и доживотна“. О књизи ће говорити новинар Радмила Станковић, директор издавачке куће Хипатиа Бенита ��ариновић и глумац Петар Божовић. https://ift.tt/2ZKUdFH Вести из Смедеревске Паланке