#glumc

[belog-grada-crna-princeza]

18. februar ove godine, rečenica u dnevniku: super si im dok mogu da te gaze, kad više ne mogu postaješ zver i nakaza.

9. decembar je, ja mislim o tome, o projekcijama. svemu što sam dozvolila ljudima i na kraju potvrdila sebi svoju moć u nemoći. moćna sam jer dobro predviđam da ću biti nemoćna. moćna sam jer znam početak, sredinu i kraj.

Malo si samo promjenila glumce, al' isti je komad, isti zaplet i kraj. uvek sam volela te stihove, uvek sam razumela o čemu pričaju. verovala da su mi dodeljene uloge i predstava u kojoj se ja ne pitam bog zna šta i crpela snagu u tajnovitosti, u tome da vam serviram iluziju ispod koje nećete videti. sve dok se granice nisu.. malo previše zamaglile.

ja ostajem pri stavu da sebe ne možemo lagati uspešno i dugoročno. to su istine koje te probude uz lupanje srca u gluvo doba i parališu te, učine te taocem sopstvenog zatvora sačinjenog od krvi i mesa. nemaš kud.

cele godine shvatam da nestajem. iz jednog unosa u dnevnik u sledeći zaključak je : nestajem. možda je to osećaj smrti koji me prati na dnevnoj bazi. mislim da umirem i u psihološkom smislu, u pravu sam. iz toga prirodno proizilaze i su*cidalne misli jer iz ovog stanja fizička smrt deluje kao jedini izlaz.

slušam u podkastu psihijatra, kaže, svaki čovek ima neku svoju priču, svaka priča je važna. doktore, meni drugi kroje priče od kad znam za sebe. moj glas ne postoji, on je tihi krik koji ostaje nečujan i meni samoj. nema me. možda me nikad nije ni bilo. doktore, ima li vas? ili ste i vi projekcija?

u psihozama čovek više ne razlikuje subjektivnu od objektivne stvarnosti, objektivna je pritom ona oko koje se većina slaže. borderlajn pacijent je tu negde. jednom nogom u ovoj, drugom u onoj realnosti. Ni na nebu ni na zemlji, što kaže dada.

ja sam osoba koja voli da donosi zaključke i u izvesnom smislu da mudruje. to sam možda nasledila od mojih omiljenih ljudi - bake sa majčine i deke sa očeve strane. ako ikad doživim starost, gotovo sigurno ću biti od onih starih ljudi koje klinci karakterišu kao daveže. podmićivaću ih mentol bombonama ukoliko budu još uvek postojale i pričaću priče koje, kao, mogu jedino ja da ispričam. možda će neko nešto izvući iz njih. verovatno će samo krišom prevrtati očima i pitati se je li bombona uistinu bila vredna ovoga.

a možda će nas do tad sve pokositi neka apokalipsa.. volimo mi ljudi da mislimo da smo neuništivi, zaboravljamo koliko smo u istoriji postojanja mladi i zeleni. rekla bih čak: nebitni. doći će neka druga bića kojima mi nećemo ni biti na mapi, ako se to već nije desilo.

vidite? dokle dosežu moje misli. i šta sam sve u stanju da pomislim i da izmislim da bih opravdala sebi osećaj apsolutne izolovanosti koji mi je utkan negde duboko u dnk.

Neki će razumeti, rekao je Buda. danas je budizam jedna od najrasprostranjenijih religija u svetu. ali on je svom učenju ostao dosledan. ja nemam šta ni da prihvatim ni da odbacim.

nisam tu. nema me.

sve je iluzija.

-Katarina

[zoranphoto]

Deseci tisuća ljudi na petom prosvjedu u Beogradu; Bjelogrlić kroz suze prenio posebnu poruku mladima

  Deseci tisuća ljudi okupili su se u subotu u Beogradu na petom prosvjedu "Srbija protiv nasilja", a namjera prosvjednika je da u povorci od Skupštine Srbije okruže četvrt u kojoj je sjedište predsjednika Republike i time naglase zahtjeve da se zaustavi promiviranje i poticanje nasilja u javnom prostoru.     Današnjem prosvjedu pridružili su i brojni glumci, glazbenici i javne osobe nakon što u zastupnici vladajuće Srpske naperdne stranke (SNS) nazvali "šljamom" glumce koji su podržali prosvjednike i njihove zahtjeve. Glumci su ovog tjedna objavili proglas nazivajući nasiljem ocjene zastpunika SNS-a, a njihove poruke u kojima ukazuju da su na različite načine javno označeni kao mete o kojima se šire laži, uvrede i klevete, čitane su uz predstave u kazalištima u posljednja dva dana.  

'Dug koji moramo platiti'

Glumac Dragan Bjelogrlić rekao je okupljenima da mu se čini da ih danas ima više nego ikad. 'Bravo. Želim vas pozdraviti, ali se danas posebno želim obratiti mladosti Srbije', rekao je. Podsjetio je na dve tragedije koje su potresle Srbiju. 'To što ste vi mladi izašli na ulice, s jasnom porukom da više nećete živjeti u ovom oboljelom društvu, daje nadu da ćemo se možda s tog dna podići', rekao je. Zamolio ih je da 'ljudima koji su primorani da uđu u autobuse' pruže ruku. 'Dužni smo djeci iz Ribnikara, imamo dug prema njima, da omogućimo istinu i pravdu, da im pružimo i napravimo društvo koje nismo bili u stanju pružiti njima za njihovog života. To je dug koji moramo platiti njima, svakom djetetu u Srbiji i na kraju sami sebi', rekao je on kroz suze. Zapamtite, rekao je, 'Srbija nije 'malo i vaša', ona je vaša'. 'Vidimo se sljedeće nedjelje', rekao je, prenosi N1.  Glumce je podržala udruga glazbenika, a na prosvjedu sudjeluju i predstavnici brojnih nevladih organizacija, udruga i sindikata.     Organizatori prosvjeda upozorili su na mogućne provokacije vlasti i pokušaje diskreditiranja zahtjeva, ali su poručili i da neće biti razgovora s predsjednikom Srbije sve dok ne budu ispunjeni svi zahtjevi građana koji "traže normalnu državu, u kojoj će svi biti sigurni". Među ostalim, traži se smjena vodstva RTS-a, oduzimanje nacionalnih frekvencija komercijalnim provladinim televizijama Pink i Happy zbog kršenja zakona, promicanja nasilja i nemorala i emitiranja programa koji afirmiraju nasilje, kriminal i agresiju. Na popisu zahtjeva je i smjena ministra unutarnjih poslova Bratislava Gašića, direktora sigurnosne agencije (BIA) Aleksandra Vulina, nakon što je prethodno pod pritiskom javnosti ostavku podnio ministar prosvjete Branko Ružić. Vlast prosvjede smatra političkim, a proeuropsku oporbu optužuje da "lešinari" na tragedijama. Prosvjedi su potaknuti dvjema masovnim pucnjavama s početka svibnja, kada je ubijeno 18 mladih ljudi koje prosvjednici vide kao žrtve toleriranja nasilja u javnom prostoru i medijima pod kontrolom vlasti, a današnji se održava točno mjesec dana nakon ubojstva u OŠ "Vladislav Ribnikar". Sudionici prosvjeda pozvani su da ponesu po cvijet i odaju počast žrtvama. Tportal.hr Read the full article

[weekly-tea]

29.7. 6.8.2024. -- part 2

Zbirka:

Road rage

Još jedan od Max prevedenica. Intrigantno. Luda Amerika.

Brats

Zanimljiva/ok tema, hit razdoblje za mlade glumce sredinom osamdesetih prošlog stoljeća.

Boris Johnson: A Faking It Special

Nisam mislila baš gledati, ali taj serijal mi je ok i on dovoljno intrigantan kao figura.

Muzika:

Charli xcx - Guess featuring Billie Eilish

Instant zaraza i nenadano šipanje.

Distorted Dreams - Acid Cry

Mood. Difuzija (?)

Charli xcx - 360

Charli uvijek revolucionarna i pokreće trendove.

Anastasija Spasevska - Tvoja Nina

Zamamno.

Megan Thee Stallion - Mamushi (feat. Yuki Chiba)

Prokleta pjesma za Tik Tok. Trend.

Tinashe - Nasty

Isto poznato sa Tik Toka-, Realsa i sl.; znaju što rade.

Tragedija:

The Bear - treća sezona

Ovo stavljam samo kao primjer koliko nešto može biti negledljivo. Koliko sam uživala u prvoj sezoni i onda ovakvo s**nje.

Mnogooo lošija sezona u odnosu na prethodne dvije. Previše razvikana serija. Gura me za pogledati, pošto mi se nekad ipak svidjelo. Probavljiva je jedino kao pozadinska buka dok radiš nešto drugo, pa povremeno baciš pogled na ekran. Zadnje epizode sam čak i prevrtila, malo upijajući kadrove, ali o čemu su konkretno pričali - idk. Još je i moment kad je brat od glavnog lika imao sa jednom od kuharica najbolji, ali i on premotan.

[izdavanjenekretnina]

Šekspir festival u vili Stanković u Čortanovcima - NEKRETNINE ZA IZDAVANJE

[4eternal-life]

Veče sa Ivanom Ivanovićem - Žarko Laušević imitira glumce i priča anegdote

[zanimljivaekonomija]

Skadarlija, Belgrade

SKADARLIJSKA BOEMIJA

Sreda, 25. oktobar / 19 časova

-Plato kod česme na dnu Skadarlije-

Turistička organizacija Beograda i Udruženje ljubitelja Skadarlije sa zadovoljstvom pozivaju na Skadarlijsku boemiju, svojevrsnu proslavu autentičnog duha čuvene beogradske Skadarlije, koja je više od jednog veka sinonim za boemski život naše prestonice.

Doajeni naše narodne muzike, Danka Stojićević i Čeda Marković pozdraviće goste izvođenjem čuvenih pesama, a zatim će nastupiti Nikola Zekić, mladi solista grupe Legende. U programu učestvuje Vjera Mujović, glumica Narodnog pozorišta u Beogradu a među gostima je i poznati glumac Nebojša Dugalić.

„Udruženje ljubitelja Skadarlije koje okuplja umetnike, pevače, slikare, pesnike, glumce, kafane i njihove radnike, druge delatnosti Skadarlije kao i sve one koji žele da rade na čuvanju tradicije ove ulice, trudi se da čuva boemski duh Skadarlije.“, rekla je Vjera Mujović, glumica Narodnog pozorišta u Beogradu i predsednica Udruženja ljubitelja Skadarlije.

Svake godine, Turistička organizacija Beograda i Udruženje ljubitelja Skadarlije dodeljuju nagradu Skadarlijski boem, koju su do sada, prethodnih godina, dobili glumac Petar Božović, kompozitor Rade Radivojević i glumica Ljiljana Stjepanović.

Ove godine, nagradu Skadarlijski boem poneće Svetislav Pešić, proslavljeni košarkarški trener koji je sa našim košarkašima postigao izvanredne uspehe.

Tokom čitavog dana, u Skadarskoj ulici će biti postavljen Master Kraft Skadarlijski bazar na kom će posetioci od 10 časova pa sve do kraja manifestacije moći da kupe unikatne ručno pravljene proizvode, umetnine, ručno rađeni nakit, kozmetiku i druge domaće proizvode.

(Turistička organizacija Beograda)

Fotografije iz Skadarlije: Momčilo Karan

[onlinemedijipisanje]

Da li će filmski studiji koristiti A.I. umjesto WGA scenarista koji štrajkuju?

Štrajk je počeo kao borba za veće plate i novčane naknade, međutim novi strah počinje da se rađa među piscima – neosporivi napredak A.I. tehnologije. Da li je ovaj strah opravdan ili samo fantazija kao u Terminatoru?

Veliki broj ljudi objeručke je prihvatio korišćenje novih tehnologija kao alata koji im pomaže u svakodnevnom radu. Međutim, malo ljudi razmišlja o opasnosti koju ti alati mogu da predstavljaju za budućnost njjihovih profesija. Većina A.I. tehnologija radi na principu učenja – što više informacija A.I. dobije to može da da bolja riješenja za zadatke koji su mu predstavljeni.

Za sada se A.I. ne koristi za cjelokupne projekte, međutim postoji mogućnost upotrebe ove tehnologije za nacrte scenarija, koji bi se nakon toga dorađivali od strane scenarista. Međutim, ovo bi stvorilo presedan da se ideje ne dobijaju organski već uz pomoć ovih „alata“.

Jedan od zahtijeva WGA je bio upravo da se zabrani upotreba ovih tehnologija, specificno ChatGPT-a za generisanje ideja i scenarija, kako bi se pazilo na dobijanje odgovarajućih zasluga i da bi se spriječilo davanje zasluga A.I.-u. Dodatak zahtijevu je i da se zabrani upotreba postojećih scenarija WGA članova za treniranje A.I.-a. Međutim odgovor na ove zahtijeve vrlo je neodređen i ostao je na prijedlogu da se održavaju periodični sastanci gdje bi se diskutovalo o novim tehnologijama. Na zabrinutost o dobijanju zasluga dobijen je odgovor da po starom MBA ugovoru, pisac je definisan kao „osoba“ što bi spriječilo A.I. da dobije zasluge.

Mnogi su se javno usprotivili samoj ideji korišćenja A.I. tehnologije na ovaj način, uključujući i poznate glumce od kojih je jedan Sean Penn koji je A.I. nazvao „sramotom za čovječanstvo“. U svom govoru na Filmskom festivalu u Kanu izrazio je svoju punu podršku za WGA i njihove članove, ističući značaj „nazivanja stvari pravim imenom“ i pohlepe velikih medijskih kompanija.

Ipak, neki se ne slažu sa strahovima da će im A.I. uzeti posao i budućnost, već rado prihvataju dodatnu pomoć i ističu da upotreba A.I.-a zapravo piscima daje još više kreativne važnosti. Česta kritika A.I. generisanih scenarija je da im nedostaje „duša“ i to je argument koji su mnogi spremni da brane. A.I. može da napravi početak scenarija i olakša posao, ali pisac je i dalje onaj koji djelu treba da da tu "iskru".

IZ VO RI

[lookerweekly]

Slavik Artists Menadžment, prva lokalna i nezavisna agencija za glumce, večeras je obeležila treću godinu poslovanja. Osnovana 2020. godine, od strane domaćeg glumca, producenta i reditelja Nikole Koje i britanskog producenta Džonatana Ingliša, Slavik Artists agencija priredila je proslavu u čast domaćih i internacionalnih klijenata, ali i svih umetnika koji svoja dela realizuju u filmskoj industriji.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/najavljujemo/slavic-artists-menadzment-obelezava-trecu-godinu-poslovanja/

[ksteatar]

Преминуо глумац Братислав Славковић Кеша

Један од најпознатијих и најомиљенијих крагујевачких глумаца, дугогодишњи члан ансамбла Књажевско-српског театра Братислав Славковић Кеша, преминуо је 2. јула у 76. години живота у Крагујевцу, након краће болести.

Братислав Славковић Кеша припадао је плејади глумачких имена по којима је крагујевачко позориште познато и признато у земљи и региону. Рођен је 6. децембра 1945. године у Крагујевцу. У младости се успешно бавио спортом и играо за подмладак ФК "Радничког". Професионал��у глумачку каријеру започео је 1970. године у Црногорском народном позоришту у Подгорици. Године 1974. враћа се у Крагујевац и остаје веран матичној кући и након одласка у пензију.

Само на крагујевачкој сцени остварио је више од стотину улога у разноврсном репертоару за које је добио бројне награде и признања. Памте се његове улоге на овој сцени: Методије у представи "Црнила", Перела у "Човек, животиња и врлина", Манојло у "Чуду у Шаргану", Никита у "Камену за под главу", Милисав у "Сумњивом лицу", Циганин Тасин у "Ослобођењу Скопља", Копривец у "Краљу Бетајнове", Идриз у "Омеру и Мерими", Бранилац Фечукович у "Браћи Карамазовима", Били Питон у "Маратонцима", Смук и "Ивковој слави", Лорд Фокур Баберли у "Чарлијевој тетки", Радак у "Станоју Главашу", Марко Пекар у "Сабирном центру", Ђура у "Балканском шпијуну", Јегор Тимофејич у "Самоубици", Кочкарјов у "Женидби", Ми��ајловић у "Шовинистичкој фарси", Цибра у "Тетовираним душама", Нинко Белотић у представи "Свети Георгије убива аждаху", Чапајев у "Ружењу народа", Министар у "Протекцији", Кузман у "Голубњачи", Капетан Бордир у "Краљу Ибију"... Последња премијерна улога у Књажевско-српском театру био је Серебрјаков у Чеховљевом "Ујка Вањи" 2017. године. Последњу позоришну улогу остварио је у представи "Ивкова слава у Призрену" у копродукцији Народног позоришта из Ниша и Српске драме Народног позоришта из Приштине 2019. године.

Добитник је Прстена са ликом Јоакима Вујића за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству 2018. године. Између осталих, добио је и Награду Културно-просветне заједнице Града Крагујевца за глумачка остварења за 1985. годину, те Печат града Бање Луке за улогу Чапајева у представи "Ружење народа у два дела" на Театар-фесту "Петар Кочић".  

Играо је у свим медијима, на радију, филму, телевизији. На филму је дебитовао 1979. у "Жестоким годинама" Живка Ристића, а све до пандемије активно је снимао за домаћу телевизијску и серијску продукцију. Остварио је улоге у серијама "Срећни људи", "Село гори, а баба се чешља", "Мој рођак са села", "Равна Гора", "Убице мог оца", "Синђелићи", "Ургентни центар" и др.  

 Време и место комеморације и сахране биће накнадно објављени.

[blackkmoonlight]

IPAK POŽELIM NEKO PISMO

Nisam te izgleda volio mnogo

sve je po starom

al više nisam tvoj

i nije mi važno s kime

noćas slušaš ovu pjesmu

i plačeš li

ipak poželim neko pismo

ipak mada zajedno nismo

piši piši ko nekad 2-3 reda

piši znam da je gužva

i da nećeš stići

piši opiši mjesta

gdje nas dvoje skupa

nikada nećemo ići

ti si zadnji romantik

na ovom svijetu

što se sporo kreće

i čeka raj

malo si samo promijenila glumce

al isti je komad

isti zaplet i kraj

Bijelo Dugme // Ipak poželim neko pismo

[belog-grada-crna-princeza]

malo si samo promenila glumce

al' isti je komad

isti zaplet

i kraj

[rokenrol]

ja bih vas zauvek vodio u pozorište

Gospođice

ispalo vam je iz šnale

par vlasi

tog tamnog nakita

što vam 

kada ga ne ukrotite

teče od temena do struka

i uliva se u moju maštu

moje snove

i moje srce,

a nikako mu suđeno nije

da se ulije u moje ruke.

Ja bih vam gospođice

ispleo pletenice

da umem

i da me nije strah,

a strah me je,

gospođice, 

samo vi to ne pojmite,

da me ne opeku 

te lokne 

što ih, čim malo zahladi,

krijete pod kicoške kape,

marame,

i šešire

umesto da mi dozvolite

da uz vetar plešu

i prate me u korake,

pa da ako vetar 

i sudbina

u moju korist zasviraju,

te vaše lokne

pomiluju ponekad

dok plešu,

a mi šetamo,

i moje obraze.

Koliko je vremena potrebno,

i koliko sreće,

pitam vas gospođice.

koliko ćemo još puta

grejati ruke svako za sebe

u džepovima svojih kaputa

dok prolazimo pored reke

gde je oktobra hladno,

i žurimo u pozorište?

Baš tamo, gde vam je srcu najmilije,

da se smejete,

ponekad i plačete

dok usplahireno gledate

po ko zna koji put

te iste ljude

i te iste predstave

koje već napamet znate,

a ja ni jednu reč o njima ne znam da kažem,

jer svaki put u tom teatru

umesto u te glumce

gledam u vaše rumene obraze,

skupljene oči

i duge obraze.

Vi biste mogli do sutra

da govorite o toj nekoj sceni 

zbog koje vam srce zaigra

i krv vam venama projuri

brže nego obično,

kako kažete,

o istinitosti poljupca

tog mladića

i te, poput balerine, djevojke

a ja bih do sutra mogao

o vašem izrazu lica,

igri prstiju,

i sreći

kada uđete u to pozorište

i o tome koliko bih vas ja iskreno ljubio

da mi samo dopustite.

Znam,

možda ja nikada neću grejati vaše ruke

u džepu svog kaputa

koji sam kupio

samo zato jer vi volite kapute,

i možda nikada neću biti dostojan

da vaše lokne

vratim gde ste zamislili

da im je mesto,

kada kao sada 

skliznu niz vaš otkriven vrat 

i ukrase ga

kao nijednu ženu naušnice,

i možda vam nikada,

dok zamišljeni čitate poeziju,

neću isplesti pletenice

ali mogu li, tako vam svega,

ja biti jedini koji će vas voditi

u pozorište?

Ja ne bih podneo,

kad vam kažem, 

oprostite mi na smelosti, 

ali ja ne bih podneo 

da neko drugi posmatra

te vaše oči,

igru prstiju,

i izmešane emocije,

koje skrivate

a svetu ih prikazujete

isključivo u toku predstave

i mašta o tome kako vam pokisle

ljubi kapke

u toku tog komada

od kojeg vam srce zaigra,

krv vam brže nego obično projuri kroz vene.

Dopustite,

molim vas,

da vas dok je sveta i veka,

jedini,

vodim u pozorište.

- K. Milojević

[fallen-andrea]

Znaš... Tješi me ono moje "maktub", na koje si me u zadnje vrijeme ti stalno podsjećao. U pravu si. Biće ono što je zapisano. Možda ćemo se pronaći nekad, onda kada prvo pronađemo sami sebe, svoje mjesto pod ovim nebom. Vjerujem u to. Vjerujem da ako smo pravi, postojaćemo, negdje, nekad, opet. I bićemo vječni.

Samo... Nedostaješ mi. Trudim se biti dobro i ide mi. Slušam tvoje savjete. Okružim se mojim ljudima, smijem se i preživljavam dane, jedan po jedan. Ali nije to onaj moj osmijeh, nije to onaj moj sjaj u očima, onaj kojeg ti najbolje znaš. Sjećaš se? Nije ti nikako bilo jasno kako je moguće da te tako gledam. Da svaki put kad pogledaš u mene, ja već gledam u tebe.

Mjesec dana te nisam vidjela, poljubila, zagrlila. Mjesec dana te nisam gledala dok spavaš, dok gledaš film, dok voziš, radiš, dok se ljutiš, svađaš, smiješ...

Nedostaje mi i tvoj grad iako znaš da ga ne volim. Više nisam u njemu, sad kad sam mu sve ulice naučila, parkove, mostove, raskrsnice. Nisam ti rekla da sam ga ipak zavoljela, jer sam te u njemu imala više nego u bilo kom drugom.

Nedostaje mi i onaj tvoj drugi, kraljevski grad. Onaj što ti je još bliži srcu. Tvoja soba u njemu. Ona koja ti toliko godina nije dom, a meni je opet na neki način draga, jer mi priča o tebi kakvog te nisam znala.

Sve vidim i sad ispred sebe...... Poster Čegevare na zidu i gitara u ćošku. Pogled sa prozora na sami centar i nebo, te boje. Tvoju majku koja nas čeka naveče da dođemo iz grada, da gledamo filmove sa njom i pogađamo glumce. Vodila sam, ja, protiv tebe čuvenog filmofila...

Nedostaješ... Ne samo meni već i mojoj majci.

Da, znam... To je nešto što smo oboje mislili da se nikad neće desiti. Stalno te spominje, i dalje te zove zetom. Danas mi je čak rekla da te nazovem, čisto da pitam kako si. Nemaš pojma koliko me je to zaboljelo. Kao kad je neku veče pričala koliko sam kraj tebe bila srećna, koliko se to vidjelo na meni. I kad je rekla: "Ja sam se pomirila sa tim da ćeš ti nastaviti svoj život s njim, biti njegova supruga. I pristala bih na sve, pustila bih te da radiš šta god hoćeš, sve dok te čini toliko srećnom. Provela sam toliko godina gledajući te uništenu, kako se pokušavaš vratiti u život i kad sam vidjela da je on taj koji te čini takvom, digla sam ruke, protiv toga ne mogu."

A kad se sjetim samo kroz šta sam prošla kad sam prvi put otišla kod tebe, nikad nisi saznao ni za 10% moje borbe sa njom.

I eto, izborila sam se za svoje. "Kao i uvijek..." ti bi rekao.

Samo, sad je sve uzalud.

Od one nedjelje u kojoj si gorio od temperature dok sam odlazila od tebe. Od onog trenutka kad je prvi snijeg počinjao padati u tvom gradu, a ja te posljednji put poljubila i sjela u onaj taksi, da me ti takav ne bi morao voziti a i da me ne gledaš kako plačem...

To drugo je ipak bio veći razlog. Nikad nikome ne bih poželjela da plače kao ja tada, u onom mraku, u skoro pa praznom autobusu za Beograd.

Mislim da sam nas tad isplakala. Znala sam da je kraj i prije samog kraja.

Od tada skoro pa da i ne plačem. Samo ovako ponekad. Kad zaboliš. Kad se probudi i krene vrištati iz mene sve ono što smo bili, što smo mogli biti, što možda nikad biti nećemo.

I evo, ovdje treba ići ona riječ na V.

Ali znaš ono naše, nema je, neće je biti, jer je mnogo više, mnogo jače od toga.

Tvoja Dea.

07.02.2020. 3:37a.m.

[brbljivica]

Pored tebe sam naučila da volim sebe. Da se saživim sa svakom svojom vrlinom i manom. Da budem ko jesam i da kažem šta mislim. Uvek i svima. Čak i kad nisam u pravu jer imam nekog da podrži moja uverenja.

Pored tebe sam uvidela da nisam samo Brbljivica već i da umem da slušam nečije tuge satima, dok i sama ne posustanem od njih. I da onda, kada se umorim, imam nekog da me podigne i da mi kaže: Stani, ne moraš to da radiš, nije ti obaveza da proživljavaš i njihove košmare. Radi to ako želiš, ali samo do trenutka dok ne osetiš da padaš, da propadaš. Onda stani.

Ti si me naveo da ugledam svoje skrivene želje koje su bile mutne, dok mi nisi stavio sočiva u bojama duge. Sada shvatam da moje detinjasto trčanje da zaljubljeno posmatram i slušam nekoga ko svira klavir nije samo ljubav prema muzici, već skriveni san da i sama dotaknem te dirke i da pobegnem u neke druge svetove.

Sa mnom nije lako. Ja sam bunt koji je lako povrediti, ali ne odustaje. Ja sam zaljubljenik u umetnost i plešem među oblacima svaki put kada slušam muziku koja me ponese, svaki put kada posmatram sliku pokušavajući da otkrijem skrivene tajne jednog slikara, svaki put kada odgledam glumce na sceni pretvorene u neke druge ljude, svaki put kada dotaknem ručni rad i svaki put kada čitam knjigu koja mi stegne srce. Ja sam ona koja se guši u suzama kada me neko nebitan povredi, sve dok se demon u meni, koji vraća milo za drago, ne probudi. Ja sam ona koja želi svoju (našu) devojčicu jednog dana i već ima i ime za nju, a ne znam da li ću ikada za taj korak biti spremna. Ja sam beznadežan slučaj koji je srcem među zvezdama, a umom čvrsto na zemlji. Ja sam ona koja za svakom povređenom životinjom umire, dok za ljude koje ne poznaje i koje ne voli, emocija nema. Ja sam neko ko mrzi cveće koje stoji u kući, ali ga obožavam čim zakoračim u zelenilo i pod nebo. Ja se gubim u slanoj vodi jer mi donosi spokoj i mir. Ja sam ona koja ljudima više ne veruje, ali im uporno daje šanse nadajući se da postoji još neko sa čistim srcem na ovom svetu. Ja sam mazohista za razočarenja. Ja sam sadista bez milosti za nepravde. Ja sam ona sa noćnim morama iz kojih neko mora da me budi i da me grli dok mi govori da je sad sve u redu. Ja sam ona sa napadima panike koje je naučila da drži pod kontrolom i posle kojih se inati životu. Ja sam ona koja za retke koje voli skida zvezde s neba, ali ako ti retki postanu obični sebičnjaci, zaboravlja ih u sekundi. Ja sam ona napast koja stoji na sofi, jer sam niska, i držim glasne govore sa mnogo psovki kad mi ništa ne ide kako treba. Ja sam rebus koji ti iz dana u dan rešavaš i nikada ga nećeš rešiti do kraja jer je složen i ništa se ne uklapa. Sa mnom nije lako, ali lako je dosadno.

A ti... ti si oslonac koji je ponekad težak. Ti si podrška čak i kad je ne želim. Ti si nežnost koja mi je uvek potrebna. Ti si zagrljaj u kom sam sigurna. Ti si smeh koji donosi radost. Ti si svaki tvoj uspeh na koji sam ponosna. Ti si i neke loše strane koje nosiš u sebi, ali o tome ne sada. Sada te volim. Neki drugi dan, kad me iznerviraš i kad u jednom trenutku ispliva sve ono što mi se u tebi ne sviđa.

Brbljivica

10.06.2019.