#убица

[tsurugi-kamiya0]

Мне поставили измеритель суточного давления, так что теперь я КиБоРг УбиЦа

[comonblancechance]

10/06/2024И разумевши да је из подручја Иродова посла га Ироду, који такође бијаше у Јерусалиму онијех дана. Лука 23:7 Пилат, римски судија, је био познат као неправедан и суров представник власти. Он је Господа Исуса Христа, и ако је био потпуно сигуран у његову невиност, послао Ироду. Тако је желео да се реши овога непријатног задатка који је имао. Али је Ирод Господа Исуса Христа опет вратио Пилату, а да није успео да реши проблем. И данас је Исус за многе велики проблем и не знају како да га се реше! Због тога је Пилат тражио неко друго решење. У тамници се налазио још један затвореник, који је такође био осуђен на смрт. Био је то Варава, један побуњеник и убица. Код судије је био обичај за време Пасхе, да једном осуђенику дају помиоловање. Избор је препустио народу. Пилат је био сигуран, да ће народ између Пилата и Вараве, одлучити се за Исуса. Али народ заведен од свештеничких поглавара и народних вођа, је викао:,, Овога смакни, а пусти нам Вараву!’’ Лука 23:18 И тако је Исус још стајао пред Пилатом и велики проблем Христа је још увек висио у ваздуху. Пилат је јавно за њега морао заузети став. Или ће бити ЗА њега и суочити се са мноштвом Христових непријатеља, у којима је кипио бе�� не само против Исуса, него и против судије који је одуговлачио са пресудом. Или ће се одлучити ПРОТИВ њега, и ако је његова савест говорила да је потпуно невин. Он је чуо Исусове речи:,, Свако ко је пријатељ истине слуша мој глас.’’ Пилат се одлучио да буде против Исуса. А ти? Да ли си се већ одлучио? За њега па тиме и за вечно спасење, или ПРОТИВ  њега и тако за вечну пропаст? Одлука се налази у твојим рукама. Одлучи се добро!

[ststevanofdecani]

“Ђаво, будући лукави и подмукли убица од искони, нашаптава сваку злобу у помисао и одмах се сакрива, а обманути човек прихвата то као своје сопствене мисли и прима отров у своје срце.”

Архиепископ Антоније Гољинско-Михајловски

[sudaksworld]

И задержали убицА

[vaseljenska]

Братанац Оливера Ивановића: Не занима нас убица него наручилац

Братанац Оливера Ивановића: Не занима нас убица него наручилац http://www.vaseljenska.com/vesti/bratanac-olivera-ivanovica-ne-zanima-nas-ubica-nego-narucilac/

[evil-harpy]

>Погружаюсь в Жестокость

[trojerucica-blr]

СТРАХ ЈЕ НАЈВЕЋИ УБИЦА - Мила Алечковић разбија светску мафију

[wisekryptonitebanana-blog]

Жизнь так ничтожна! Почему, почему я должна видеть, как она умирает? Почему?! Кто? Кто посмел погубить еще не распустившийся цветок?..

Мои руки трясутся еще больше. Не могу ими шевелить. Не могу встать. Почему-то внутри бурлит чувство. Странное. Никогда не приходившее ранее. Я... схожу с ума? Смерть друга, нет, любого человека или существа - это ужасно. Но с какой-то стороны это... красиво? Нет, я точно обезумела.

Ее светлые волосы ле��ли длинными локанами на полу. Ее глаза закрыты. Но если бы она была жива, я уверена, ее глаза все также светились синевой подобно небу. Почему, почему нечто подобное произошло именно с Ирой? Ведь она никому не желала зла...

Ее рот окровавлен. Наверно, будет лучше, если я вытеру кровь с ее лица. Нужно идти за помощью. Но есть ли в этом смысл? Ее уже не спасти. Она мертва. Хотя, убица все еще где-то рядом. Мне уже все равно. Но если кто-то другой умрет? Не могу открыть дверь.

Я слышу свое имя вдали. Кто зовет меня? Зачем я кому-то нужна? Я глупа. Я не смогла даже защитить Иру. Не хочу жить.

Там... Чей-то смех? За стенкой. Очень тихий. Наверно они поймают меня. Перережут горло. Или сделают так, чтобы я подавилась собственной кровью. А может, затящят в подвал... Мне все равно. Я глупа. Дура...

Ручка двери дернулась. Но мне все равно. Зачем убегать? Иры уже нет со мной. Я дура. Ручка дергается. Он хочет выбить дверь. Мне все равно. Ведь я... А кто я? Я - девочка, которая ходит в школу со своей подругой? Нет! Подруга мертва, и я сейчас умру! Почему я об этом думаю?! Нихочу, ничего больше нихочу!!!

...Я...вижу... Меня убивают. Вставляют нож в голову. Но я ничего не чувствую. Тишина... Слишком тихо. Я вижу своими глазами? Меня душат. Кидают из стороны в сторону. Кричат... Ничего не слышу. Ира... светится. Наверно, это хорошо. А может, и плохо. Я не знаю. Я не знаю ничего. Ничего о хорошем или плохом. Раз люди убивают друг друга, хотя говорят, что это плохо, то что тогда хорошо? Я незнаю.

Вокруг темно. Я падаю? Очень медленно. Ира... теперь не Ира. Она стала шариком. Прозрачный стеклянный шарик. Не больше куриного яйца. Этот шарик летит ко мне. Он светится. Нужно его поймать.

Снова темно. Ничего не вижу. Ничего не слышу. Ничего не чувствую. Что я? Ничего не знаю. Это сон? Не могу проснуться...

[ultra7791]

#Repost @fyurgal_2020 • • • • • • Khabarovsk, Russia #россия #хабаровск #хабаровскийкрай #хабаровск27 27#жизнь #выборы2021 #инстаграм #москва #осень #мы #я #правдажизни #россиябудетсвободной #1 #владивосток #закон #путин #президент #инстаграм_порусски #ямысергейфургал #свобода #жиза #вакансия #вакцина #убица #смерть #люди #навсегда https://www.instagram.com/p/CWmT2iZoJU8/?utm_medium=tumblr

[danidanuka-blog]

Таракана-убица.😃😉

[alonso2019t]

Убица! В новом году – ответишь, вдова уже на грани просто нет слов

[ststevanofdecani]

РАЗГОВОР УБИЈЕНОГ ДЕТЕТА СА СВОЈИМ УБИЦОМ

"Ја сам човек лишен човековог имена. Ја сам дете које нема родитеље. Мене је смрт уграбила пре но што сам се родио. Из таме сам прешао у таму не видевши светлост. Но ипак ти се обраћам речју 'мајка', теби која си ме носила у својој утроби, а затим ме бацила у кошчате руке смрти. Хоћу да ти кажем да сам те волео још пре свог рођења за које се испоставило да је моја смрт. У тренутку кад су се метални нокти приближили мом телу, безгласно сам узвикнуо: „Мајко, спаси ме!“. Кад су се упили у моје тело као зуби грабљивице, повикао сам: „Мајко, не убијај ме, поштеди ме!“ Али све је било узалуд и мајчина утроба је за мене постала место погубљења. Мајко, зашто си ме убила? Вероватно ниси знала колико сам те волео док сам био једно тело с тобом. Хтео сам да те загрлим, али ми је џелат одсекао руке. Хтео сам срцем да се привијем уз твоје груди, али га је проболо железо. Желео сам да ме носиш на својим рукама, али си ме бацила у хладноћу ноћне таме. Децу стављају у колевку, а моје су тело исекли и бацили на сметлиште, међу завоје натопљене крвљу. Нико није плакао над мојим телом и нико га није положио у сандук. Нашао сам свој гроб у зубима пацова. Мајка чита молитву над својим уснулим дететом, а ко ће мене овде наћи и пригрлити? Ја се чак бојим да изговорим реч мајка кад се сетим ноктиjу који су кидали моје тело и кад је у том часу мајчино тело за мене постало тело хладне змије.

Постоје две свете речи: Бог и мајка. Бог ме по Својој милости није оставио, али Га моје очи не виде јер нисам просвећен крштењем. Другу свету реч сам изгубио јер ти се моја љубав показала непотребном. Дете у тренуцима опасности виче: „Мама!“. Све док је мајка жива,човек није усамљен, није напуштен и зна да се мајчино срце неће одвратити од њега, па макар и цео свег устао на њега, и да ће га мајка угрејати својом љубављу. Ја сам сироче поред живе мајке. Она ме је бацила у ноћ вечности, а да ме чак није ни погледала у лице. Она ме је без кривице осудила на казну и без суда ме предала смрти. Али она је несрећнија од мене. Док је убица секао моје тело, она је изгубила своје срце а да то и не зна. Не само да си ме лишила земног живота, него си ме лишила и Цркве. Налазим се у њеној огради, али не у њој. Видим светлост која се излива из ње, али не могу ући у њу. Зато си ти постала убица не само мога тела, него и моје душе. Запамти да се убиством невиног понавља суд над Христом. Јуда је продао Невину Душу за 30 сребрника, а ти си мене продала за право да будеш слободна од свог детета. Још си и платила за моју смрт. Ти си поступила као Јуда. Кајафа је осудио Невиног. Рекао је да је боље да погине један човек, него ли цео народ, а ти си рекла да је боље да умре твоје невино дете, тобоже зарад добробити целе породице. Као да ја нисам твоје дете. Христа су распели на Крсту, а ти си мене осудила на распеће. Иако не видим Лице Божије, ипак знам да Он за све жели спасење. Ниси ме чула кад сам у твојој утроби од ужаса викао: „Мајко, поштеди ме!“, и зато макар сада чуј друге речи: „Мајко, поштеди себе поштеди своју душу и опери је сузама покајања!“ Ако будеш имала друго дете, дај му ону љубав коју си мени била дужна. И нека бар оно осети топлину мајчиних руку и чује молитву над својом колевком. Просветли га крштењем како не би отишло на онај свет слепо као ја и да, ако умре у раном детињству, чује над својим сандуком појање Цркве, а на небу појање анђела, оно чега си мене лишила. Ипак, у овом животу нисам лишен одблеска Христове светлости, па макар она и издалека допирала. У зрацима те светлости ја те волим, несрећна моја мајко."

Архимандрит Рафаил (Карелин)

[vaseljenska]

Жарко Лаушевић – најве��и Антихрист међу Србима!

Жарко Лаушевић – највећи Антихрист међу Србима! http://www.vaseljenska.com/misljenja/zarko-lausevic-najveci-antihrist-medju-srbima/

[nadyashabook-blog]

🐾ХИЩНЫЙ ТЭГ🐾 ⠀ #книги_хищники от @ronikabook. ⠀ 🐆Леопард-книга, которую вы прочитала очень быстро? 🐾"Мятная Сказка" Александр Полярный. Книга сама по себе очень маленькая, но при этом очень захватывающая❤️ 🐻Медведь-книга, во время которой вы едва не впали в спячку? 🐾"Анна Каренина", Толстой Л. Н. Может я кого-то и обижу, но эту книгу я до сих пор осилить не могу😀 каждый раз клони�� в сон. ⠀ 🦇Летучая мышь-книга, которая заставила не спать вас всю ночь? 🐾"Мы в порядке", Нина Лакур. Это не детектив, но оторваться было не возможно, даже когда откладывала книгу все равно в мыслях была только она. ⠀ 🐊Крокодил-книга, с самой неожиданной концовкой? 🐾"Четверо сыновей доктора Марча", Брижит Обер. До последнего не могла догадаться кто убица, концовка подвергла маленький шок. ⠀ 🦗Богомол-книга с интригующей любовной линией? 🐾"Соленый ветер", Сара Джио. Это был мой первый прочитаный любовный роман, который заинтриговал. ⠀ 🐍Змея-книга которая заставила вас понервничать? 🐾"Тринадцатая сказка", Диана Сеттерфилд. ⠀ 🐉Дракон-книга, которая вас заставила поверить в волшебство(в прямом или метафорическом смысле)? 🐾"Рассказы к Новому году и Рождеству". Все рассказы пропитаны волшебством и уютом, поэтому невозможно в это не поверить❤️ ⠀ Передаю этот тэг отмеченныем и всем желающим🐾 #nadyshabooks #книжныймир #книжный_тэг https://www.instagram.com/p/Bzpa9C0i-G7/?igshid=lxplr6mgx2hj

[rasen-rs]

http://www.rasen.rs/2019/04/jovan-ducic-jugoslavija-april-1941/

Јован Дучић - Југославија - Април, 1941.

Упркос томе што су два основна тематска круга Дучићеве поезије љубав и природа, на косовску тематику наилазимо у неколико његових песама, пре свих у песмама „Вечној Србији“ и „Југославија–Април, 1941“, где Косово има вредност симбола. У првој песми употребљен је као симбол косовског јунаштва, односно јунака који су свесно кренули да се супротставе знатно бројнијем непријатељу. У другој песми „Југославија–Април 1941“, Косово као симбол стоји у релацији са немогућношћу супротстављања српског народа надирућим нацистичким снагама априла 1941. године.

Јован Дучић

Југославија — Април, 1941 —

Косовски хероји, шта мислите за нас, Без нашег Милоша и честитог цара? Где су наше војске и заставе данас: За бродолом беше довољна и бара!

Славни Немањићи, где су ваше куле, Седам ваших кула гроша и дуката? Ризнице се ваше у ситно расуле — На тврђави сва су отворена врата.

Сви наши бунари редом отровани, У кандилу уље, причест у путиру; Кроз наше бедеме сви су пути знани Нашем издајнику и туђему жбиру.

Интригу бестидну идејом су звали, А лаж под идеал продавали роду; Борили се стидно велики и мали, Рушећи законе да спасу слободу…

На трг су срамоте изнели међ свима, Савест грађанина и понос војника; Заставе продаше бедним Јеврејима, Мошти светих краља и крв Мученика.

Јер је клетва ова божанског порекла, Против нас је пао свирепи мач с неба; Од Божје је руке рана што је пекла, Од Божјег је теста мрва црног хлеба.

У тврђави доста издајник и један, Довољан и кључић од најтврђег града! Сам Архангел сруши бедем непобедан С ког застава части прва је што пада.

„Американски Србобран“, 14. јануара 1943

Као Дучићево интересовање за отаџбину, односно родољубље, а уже – косовску тематику, можемо издвојити неколико песама.

Песме „Цар“ и „Манастир“, које се налазе у антологији „Жертвено поље Косово“ (1989) у избору Момчила Војводића, нису непосредно везане за саму косовску тематику и косовске мотиве. Ови сонети из циклуса „Царских сонета“ тек на нивоу асоцијације и развијене метафоре могу да успоставе у свести рецепције аналогију са косовским дешавањем.

Другачије стоји ствар са сонетом „Паж“ из истоименог циклуса, где је централни мотив паж Милош Обилић, који „збори а звездама шта над градом плове,/ и сваки глас земље он слуша без даха“. Али, ако од Косова пође „прам праха“ његово срце затрепери и „отворе се широм очи смарагдове“, што јасно говори о његовој спремности да одговори на сваки зов своје отаџбине, као и да осећа све дамаре њеног била.

Знак Косово у песмама „Вечној Србији“ и „Југославија–Април, 1941“, има вредност симбола. У првој песми употребљен је као симбол косовског јунаштва:

„Косовски витези први пут су знали За војску убица што ће да их срете За гнусно јунаштво оних што су клали У постељи старца, у колевци дете.“

У знању косовских витезова је садржано њихово јунаштво, јер су свесно кренули да се супротставе знатно бројнијем непријатељу. То супротстављање уједно представља дубоку освешћеност средњовековног човека – слуге и кмета, ритера и монаха, учењака и трговца – да мора да спречи, или макар одложи злочин бахатих моћника.

У другој песми „Југославија–Април 1941“, Косово је као симбол садржано у првој строфи:

„Косовски хероји, шта мислите за нас, Без нашег Милоша и честитог цара? Где су наше војске и заставе данас: За бродолом беше довољна бара!“

Лирски субјект се обраћа „косовским херојима“ са дозом горчине онога који је резигниран поразом, али сâм не може ништа. Развијеном свешћу да је бара била довољна за бродолом, истиче тоталну немогућност супротстављања српског народа надирућим нацистичким снагама априла 1941. године.

– Предраг Јашовић, Мотив Косова у поезији српских модерниста, Баштина, Приштина – Лепосавић, св. 27, 2009. (Рад је написан у оквиру пројекта Духовне појаве и стваралаштво српског народа на Косову и Метохији од XV до XХ века)

РАСЕН