#tiršova

[zanimljivaekonomija]

II Humanitarni fudbalski turnir „Diplomats 4 Children”.

(Saopštenje Ambasade Poljske u Beogradu)

14. septembra 2019. godine u 10 časova na sportskim terenima Zavoda za sport i medicinu sporta Republike Srbije (ul. Kneza Višeslava 72) u Beogradu održaće se II Humanitarni fudbalski turnir „Diplomats 4 Children”.

Nakon prošlogodišnjeg uspešnog događaja odlučili smo da nastavimo i zahvaljujemo se na odzivu brojnih diplomatskih predstavništava i drugih institucija koje će učestvovati na ovogodišnjem turniru. Pored fudbalskih mečeva biće organizovan i prateći program za posetioce i decu, i zagarantovano dobra zabava za sve koji tog dana dođu da podrže manifestaciju na terenima u Košutnjaku.

 Cilj Humanitarnog fudbalskog turnira „Diplomats 4 Children” je prikupljanje pomoći za najugroženije. Ove godine prikupljaćemo sredstva, uz pomoć svih naših takmičara, za Odeljenje za hematologiju i onkologiju Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj u Beogradu.

Ovo će biti prilika da vidite ambasadore i diplomate bez kravata, u šortsevima, kako u duhu sportske saradnje i konkurencije predstavljaju svoje fudbalske veštine. A sve to u prijatnoj i porodičnoj atmosferi. 

Pozivamo Vas da dođete, podržite „fudbalere” i navijate za svoje timove.

Organizatori turnira su Ambasada Republike Poljske u Beogradu i Ambasada Republike Slovačke u Beogradu u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije. Ideja i glavna tema ovog jedinstvenog sportskog događaja je pomoć najugroženijim i promocija zdravog i aktivnog stila života.

Učestvuju ambasade Češke Republike, Finske, Francuske, Grčke, Italije, Irana, Kanade, Mađarske, Nemačke, Poljske, Rusije, Slovenije, Severene Makedonije, SAD, Slovačke, Ukrajine, Velike Britanije, EU delegacija u Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji, Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije. Naše drage kolege iz Misije OEBS-a pripremile su prateći program za porodice i decu - fudbal sa malim golovima, badminton, pikado i sl. Tako da povedite svoje najdraže sa sobom! A u slučaju da još niste dobili pozivnice za FB događaj, evo ga (https://vvv.facebook.com/events/2385976058283938/) , pa vas molim da ga podelite!

Turnir su podržali: Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, Coca – Cola, Knjaz Miloš

 Za sve koji ne mogu da budu sa nama, a žele da podrže našu akciju dostavljamo takođe dinarski račun za donacije Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj: 840-3081761-12

[lookerweekly]

Opremanje dečjih bolnica fondacije Novaka Đokovića Doživljaj usamljenosti u izazovnim okolnostima se pojačava i tada nam je svima, više nego ikada potrebna ruka povezanosti i zajedništva. Upravo ovom donacijom, u tri dečije bolnice u Begradu – u Univerzitetskoj dečjoj klinici Tiršova, Bolnici za pedijatriju „Dr Olga Popović Dedijer“, kao i u Institutu za zdravstvenu zaštitu […]

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/stvaran_svet/nova-iskra-radosti-u-tri-decje-bolnice/

[imonovanekretnine]

Slavija-Tiršova-Jednosoban

Savski venac, Tiršova, jednosoban, 38m2, lođa, 2/5st, cg, namešten, izdaje se na duži vremenski period uz jedan depozit. Stan se nalazi u neposrednoj blizini trga Slavija i hrama sv. Save. Cena: 300 eura

Foto Galerija – Slideshow

CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 90

CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 90

CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality…

[mndzdr]

Dr Nestorović: SPF kreme nisu bezopasne, NAPRAVITE sami

Branislav Nestorović, pedijatar, alergolog i pulmolog u Univerzitetskoj bolnici Tiršova, gostujući u "Jutarnjem programu" RTS-a rekao je da je na delu manija zaštite od sunca. Savetuje korišćenje prirodnih preparata, a ima i recept za prirodnu kremu protiv UV zračenja. Kada su u pitanju deca, roditeljima, posebno majkama, poručuje da više slušaju svoju intuiciju, a ne internet. Internet je učinio da roditeljstvo izgleda kao jedna nerešiva enigma. Suštinski, roditelji ne slušaju sopstvenu intuiciju. "Zamislite sada majku koja je devet meseci nosila dete u sebi, komunicirala sa njim. Znamo da majka i dete razmenjuju ćelije. Šest odsto nervnih ćelija majke tokom trudnoće potiče od njenog deteta. Majke imaju neku 'telepatsku' vezu sa detetom i znaju šta mu treba, ali one više ne slušaju svoje osećaje, nego neke savete sa Interneta", objašnjava Nestorović. Što se tiče dužih putovanja, Nestorović navodi da roditelji treba obavezno da ponesu dovoljno vode i da brinu o tome da se deca redovno hidriraju. "Najvažnije je da ponesete dovoljno tečnosti i to vode u staklenoj ambalaži ili čaj u termosu", kaže Nestorović. Prema njegovim rečima, danas je na delu ta manija zaštite od sunca. "Kažu sunce je štetno. Ultra-ljubičasti zraci oštećuju oči, ali za to imate naočare za sunce. Što se kože tiče, suncu se ne treba izlagati u periodima kada je najveći indeks zračenja. Ali treba reći i da je sunčanje neophodno za život", ističe pedijatar. Nestorović kaže i da ne treba preterivati sa kremama za zaštitu od sunca, jer uopšte nisu bezopasne. "Zamislite sada na plaži ili u bazenu kada hiljade ljudi uđe namazano u vodu. Te kreme se razlažu u vodi i vi onda tu hemiju ponovo upijate preko kože", kaže Nestorović, napominjući da se treba mazati, ali da ne treba preterivati. Njegov savet je koristiti kremu za sunce od prirodnih sastojaka, koja ima faktor zaštite od 48. "Osamdeset odsto maslinovog ulja, deset odsto ulja od koštica maline i deset odsto cink-oksida, koji se može uzeti u obliku paste u apoteci. To kad pomešate je potpuno sigurno i bezbedno", navodi Nestorović. Recept je potpuno bezbedan i delotvoran, tvrdi pedijatar Univerzitetske bolnice "Tiršova". Dr Nestorović je naveo i da je za opekotine meduza, ali i za ubode insekata najbolje koristiti prirodne "preparate" - presecite paradajz ili krastavac na pola i istrljajte mesto koje treba da tretirate. Kada je reč o ubodu ježa, savetuje da ne pokušavate ništa sami već da odete kod lekara: "Bodlje obično ulaze malo dublje i prave ozbiljnije zapaljenje, tako da tu ne bi trebalo primenjivati domaću radinost". Ujede komaraca možete da tretirate krastavcem ili paradajzom, ali postoji li način da se deluje preventivno i da se ujedi spreče? "Mislim da ljudi to ne znaju dovoljno, ali uzimanje kompleksa vitamina B može da pomogne. Istraživanja su utvrdila da komarci reaguju na miris, a miris vitamina B tera komarce. Ovaj vitamin inače smrdi, tj. ima neprijatan miris, to znaju svi koji su ga uzimali". Takođe, eterična ulja, lavande, eukaliptusa i slično, mogu da oteraju komarce. Let's block ads! (Why?)

[miloradroganovic]

Tiršova (у месту Belgrade, Serbia)

[serbiainside-blog]

[B92] Veliko srce 'male' Olge: Novac od nagrade bolnici u Tiršovoj

Olga Danilović doniraće novac od međunarodne nagrade "Hrabro srce" u humanitarne svrhe, odnosno Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova u Beogradu. Trostruka juniorska Grend Slem šampionka je za požrtvovanost i rezultate u Fed kup takmičenju osvojila nagradu "Hrabro srce" Međunarodne teniske Federacije. Detaljnije ...

[mndpor]

Kako sačuvati decu od dehidracije, sunčanice...

Deca su deca, čak i kada je napolju 40 stepeni Celzijusovih. Živahni su, žele da se igraju, veseli...ali to ne bi trebalo da zavara roditelje da deci nije vruće. Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock "Deca su vrlo pokretna i otporna, njima vrućine ne smetaju da budu baš to - deca", kaže pedijatar iz Doma zdravlja Palilula "Milutin Ivković" Branka Maksić. Ona je za Tanjug navela i da, od kad je počelo leto, nisu imali intervencije uzrokovane vrućinom kod dece predškolskog uzrasta. To ipak ne znači, istakla je, da deca smeju da budu na suncu "usred dana", kada je sunce najjače. "Do 11 sati, deca mogu najnormalnije da izlaze napolje, ali između 11 i četiri popodne, trebalo bi da budu u zatvorenom", kaže Maksić i dodaje da, ako baš moraju da izlaze u tom periodu, treba da budu u hladovini. Pedijatar Univerzitetske dečje klinike "Tiršova" Snežana Rsovac, kaže da deca zbog svoje "živosti" ne znaju da štede energiju, pa kad se to ukrsti sa vrućinama - često dođe do dehidratacije. Kada dehidratacija nastupi najpre treba rashladiti dete, dati mu da pije tečnost, a i mlaka kupka bi trebalo da pomogne, kaže doktorka i dodaje da ako dete povraća, onda je situacija ozbiljnija, pa ga treba odvesti kod lekara. Kad je o bebama reč, one su osetljivije i roditelji tad treba da obrate više pažnje. "Male bebe nikako ne treba iznositi na sunce, ali ih treba uveče i ujutru prošetati na svežem vazduhu", smatra doktorka Maksić. Kao i starijoj deci, i bebama treba ubacivati više tečnosti u ishranu, ali i praktikovati manje, a češće obroke. Majkama koje doje bebe Maksić preporučuje da, dok traju vrućine, to čine češće nego inače. Da deca "stoički" podnose vrućinu, Tanjugu je potvrđeno i u vračarskom vrtiću Srećkolino, gde, kako kažu, među decom nema vidljivih simptoma da im smeta vrućina. "Nismo primetili nikakvu nervozu, razdražljivost, osipe, niti bilo šta što je kod odraslih karakteristično za vrućinu", kažu u Srećkolinu. Ishranu su "za svaki slučaj", prilagodili vrućinama i deci daju dosta voća i povrća. "Mnogo češće im nudimo i rashlađena pića, kao što su hladan čaj i voda", kažu. Deci nije uskraćena ni redovna fizička aktivnost, ali ona se sprovodi, kažu, samo pre devet ujutru, a nakon toga, pa sve dok po njih ne dođu roditelji - borave u klimatizovanim prostorijama. Let's block ads! (Why?)

[zanimljivaekonomija]

Danilovićevoj zahvalnica od “Tiršove”

Beograd, 24.5.2018. - Direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici prof. doktor Zoran Radojičić upriličio je danas prijem za trostruku juniorsku gren slem šampionku (Rolan Garos 2016, Vimbldon i US Open 2017), višestruku šampionku države i ponos Srbije, 17- godišnju Olgu Danilović, na kome je simbolično uručio zahvalnicu za humani gest koji je ona učinila za ovu instituciju.

Jedna od najperspektivnijih mladih igračica u svetu, koja u svojoj bogatoj kolekciji trofeja ima i tri profi titule, Olga Danilović (232. na WTA listi), osvojila je nedavno nagradu „Srce“ koje dodeljuje Međunarodna teniska Federacija(ITF)  za požrtvovanost i rezultate u Fed kup takmičenju. Danilovićeva je od ITF-a dobila 1000 dolara koje je donirala u humanitarne svrhe, a njen izbor bila je upravo klinika u Tiršovoj.

Prof. doktor Radojičić ukazao je da Olga svojim ponašanjem na terenu i van terena pokazuje da je vanserijska igračica i ličnost i da je njen velikodušan gest prema klinici Tiršova vredan svake pohvale.

Razgovor Danilovićeve i prof doktora Radojičića  protekao je u prijatnoj atmosferi, najviše reči bilo je o temama iz njihovih karijera i posla kojim se bave.  Danilovićeva je ispraćena sa željom da pehar namenjen prvoj teniserki sveta donose prilikom sledeće posete ovoj instituciji. 

 „Zahvaljujem se prof doktoru Radojičiću na prijemu, na divnim rečima i željama koje sam čula od njega i njegovog tima. Drago mi je da sam imala priliku da bar jednim delom doprinesem boljitku Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici. Nastavljam dalje sa mojim zadacima, radim i radiću na tome da ostvarim još veće rezultate koji će mi doneti još veće prilike da pomognem ovoj instituciji, jer ulaganje u zdravlje dece je nešto što je prioritet svih nas. Na deci svet ostaje. Idemo dalje u nove pobede“ – zaključila je Danilovićeva.

[mndzdr]

NVO: Vakcinisati školsku decu protiv HPV virusa

U Srbiji svake godine 1.200 žena oboli od raka grlića materice, a više od 600 žena umre, upozorili su predstavnici nevladinog sektora i zatražili od nadležnih državnih organa da se sprovede vakcinacija školske dece protiv HPV virusa i poboljša skrinig za rano otkrivanje ove opake bolesti. Više od deset udruženja pacijenata, roditelja i nevladinih organizacija potpisalo je Deklaraciju ''Stop raku grlića materice, stop HPV'' u kojoj se od Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje Srbije i drugih institucija traži sveobuhvatna aktivnost na prevenciji karcinoma grlića materice oboljenja izazvanim HPV virusom. Potpisivanju Deklaracije u Palati Srbija prisustvovala je ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović koja je istakla da je saradnja državnih institucija i nevladinog sektora neophodna u rešavanju društveno odgovornih pitanja kao što je borba protiv raka grlića materice. Đukić Dejanović je navela da opaka bolest, od koje svakog dana umru dve žene u Srbiji, nije samo zdravstveni već i društveni i populacioni problem, budući da su među obolelima i umrlima uvek i majke i one koje tek treba da se ostvare u toj ulozi.  ''Ako ne počnemo da primenjujemo preporučenu vakcinu protiv HPV virusa, koja je jedna od najmoćnijih alatki u borbu protiv ove bolesti, i ne mobilišemo žene da redovno obavljaju ginekološke preglede, borićemo se sa poražavajućim brojkama i ličnim tugama koje se odražavaju ne samo na natalitet, već i na radnu efikasnost i život uopše'', ocenila je Đukić Dejanović..  Ministarka je kao primer dobre prakse navela Australiju koja je vakcinacijom protiv HPV virusa uspela da za deset godina broj obolelih od karcinoma grlića materice sa 22,7 odsto svede na 1,1 odsto. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić ukazao je da je Srbija četvrta u Evropi po broju obolelih i umrlih od raka grliće materice i napomenuo da se ceo svet bori protiv opake bolesti, a da u Evropskoj uniji godišnje umre oko 25.000 žena. Kako kaže, i vlada i civilni sektor prepoznali su ozbiljnost ovog problema protiv kojeg će se boriti na dva načina - vakcinacijom i preventivnim pregledima. ''Pravilnikom o preporučenoj vakcinaciji želimo da obuhvatimo mlade, i devojčice i dečake, pred početak njihovog reproduktivnog doba. Sem toga, moramo da se dodatno angažujemo jer se, i pored redovnih poziva, žene u Srbiji se slabo odazivaju na skrinig program'', naglasio je Vekić na okruglom stolu povodom potpisivanja Deklaracije. On je dodao da je državnim institucijama neophodna pomoć nevladinih organizacija da bi zajednički pobudili svest građana o značaju preventive i smanjili broj obolelih i umrlih od ove bolesti. Predsednica Udruženja ''Roditelj'' koje je inicijator Dekleracije, Gordana Plemić, istkla je značaj udružene borbe državnih i nevladinih institucija kako bi se promenila poražavajuća statistika o broju obolelih i umrlih žena.  ''Želimo da pomognemo nadležnima i podignemo svest građana o ovoj bolesti. Zato tražimo od donosioca odluka da počne HPV imunizacija, koja je predviđena pravilnikom o imunizaciji, ali i da se poboljša program skrininga kao sekundarne prevencije'', rekla je Plemić.  Imunolog Univerzitetske dečje klinike Tiršova, Srđa Janković, smatra da se interdisciplinarnim naporima učestalost karcinoma grlića materice može svesti na veoma nizak nivo i približi nuli.  ''Važno je da budemo sinhronizovani i da prenesemo društvu koliko je važno da prihvate imunizaciju i sve druge mere prevencije. Skrinig ostaje primarni i najvažniji'', naznačio je Janković. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

MMR: Pitanja, odgovori... i pitanja bez odgovora

Da li MMR vakcina izaziva autizam, zašto roditelji ne veruju pedijatrima... I zašto podizanje tona NIKADA nije način da nekoga ubedite u ispravnost svojih argumenata. Evo čemu nas je naučila tribina "Istina o MMR vakcini i vakcinaciji".Foto: Guliver/Getty images, Thinkstock Tribina "Istina o MMR vakcini i vakcinaciji" održana je u ponedeljak u Beogradu, u organizaciji Festivala porodica "Roditeljski" i Opštine Stari grad. Započela je... sasvim u skladu sa atmosferom koja vlada na pomen ove vakcine, ograđivanjem organizatora koji su istakli da ih "niko ne finansira". Povod za tribinu je povremeno "dizanje panike u novinama", pa onda jednako oštri odgovori na društvenim mrežama onih koji su protiv vakcinacije... O epidemiološkoj situaciji u Srbiji i o MMR vakcini govorili su stručnjaci, epidemiolozi, imunolozi, dečji psihijatri... Uz pomalo melodramatičan uvod u kojem su pomenute i navodne pretnje koje se ovim vrsnim stručnjacima upućuju preko društvenih mreža, atmosfera u velikoj sali Opštine Stari grad bila je... pa, začinjena nepoverenjem. U najmanju ruku.Dr Kon: Ja nisam za dramu, ja sam za zdrav razum "Ja nisam za dramu. Mi moramo svaki deo da pratimo za sebe, u ovom trenutku je u Kosovskoj Mitrovici proglašena epidemija, država je dakle proglasila epidemiju. Sutra može to da bude Beograd, sutra već, prekosutra Novi Sad. Ali, može i da ne bude. O čemu se radi, male boginje pripadaju bolestima koje mogu da se eliminišu masovnom imunizacijom, u slučajevima takvih bolesti, svaki pojedinačni slučaj se tretira kao pojava, može i odmah da se objavi da je epidemija. Ali, dva povezana slučaja kod kojih je zadovoljen vremenski razmak koji podrazumeva period inkubacije, ta dva slučaja su sasvim pouzdano epidemija. Možemo da diskutujemo kad je jedan slučaj, ili, kad se istovremeno jave dva slučaja - za nas epidemiologe to je jedan slučaj, ako se jave istovremeno. Ali, ako prođe period inkubacije duži od deset dana, onda je jasno da je u pitanju prvi potpuno autohtoni slučaj. Mi u Kosovskoj Mitrovici već imamo takve autohtone slučajeve i potpuno je jasno da je tamo epidemija." "Situacija jeste ozbiljna, ali daleko od toga da je za paniku, jer mi imamo jedan ogroman bedem imuniteta koji se sprovodi više od 40 godina. Nama su mesto gde mogu da se šire male boginje predškolske ustanove. Te predškolske ustanove, ako u njih uđe virus onda može da nastane problem. Za sada, mi imamo epidemije proglašene lokalno. Situacija jeste takva da deca treba da prime vakcinu, ali nema mesta panici. Ono što ja mogu da kažem je - roditelji, zašto biste se maltretirali. Pazite, AKO BUDE epidemije, ona će trajati duže od godinu dana. Dakle, ne možete vi držati dete kod kuće godinu dana. E sad, ako roditelj misli da je rizik veći... Odlučiće kako će odlučiti." Prisutnim roditeljima, zainteresovanim građanima, predstavnicima pokreta koji se zalaže za neobaveznu vakcinaciju prvi se obratio dr Predrag Kon, naš čuveni epidemiolog, koji je na samom početku smirio situaciju: "Situacija je ozbiljna zbog toga što poslednjih godina imamo značajno manji obuhvat vakcinacijom osetljivih grupa, pa je u Beogradu gotovo trećina dece u predškolskom uzrastu nevakcinisana, tako da će biti teško sprečiti epidemiju ukoliko se javi u tom uzrasnom dobu. Ostale starosne grupe zaštićene su prilično dobro, i da nema ove situacije sa decom, teško da bi mogla da se pojavi ozbiljnija epidemija. Male boginje imaju inkubaciju koja traje od sedam do 12 dana, i one dolaze u talasima. Ako roditelji prestanu da dovode decu u vrtić, hipotetički, ako se pojavi epidemija, to neće rešiti problem, jer ona može da potraje mesecima. U školskom uzrastu je situacija je već mnogo bolja, pošto je čak i u Beogradu, gde je taj antivakcinalni pokret prilično snažan, obuhvat vakcinisane dece preko 90 odsto. Postoji masa ljudi koji male boginje smatraju blagom bolešću, znači recimo od 1.000 obolelih, vi imate jedan slučaj encefalitisa, ali, kad razgovaramo o proceni rizika, sa punom moralnom, etičkom i ličnom odgovornošću, svojim integritetom kakav god da je preporučujem roditeljima da vakcinišu decu, da ih ne stavljaju u situaciju, pa makar taj rizik od komplikacija bio jedan promil", rekao je dr Kon. Dr Kon je takođe rekao da "ne veruje da smo u ozbiljnom riziku jer veruje da su i roditelji i zdravstveni sistem dovoljno odgovorni da donesu pravu odluku i vakcinišu decu". Snežana Terzić iz Građanske inicijative za neobaveznu vakcinaciju javila se za reč odmah zatim i počela svoje izlaganje demantujući navode da se "lekarima preti preko društvenih mreža". Ona je rekla da se preti kaznama roditeljima koji se zalažu za pravo da odlučuju o vakcinisanju ili nevakcinisanju svoje dece. Terzićeva je, pozivajući se na izjavu dr Kona da je spreman da pod punom moralnom i etičkom odgovornošću pozove roditelje da vakcinišu decu, od njega zatražila da to i napismeno učini, dodajući da bi bilo dobro da potpiše i materijalnu odgovornost, ali je dr Kon rekao da nažalost nije u mogućnosti da materijalno odgovara. "Napismeno ću dati, neka bude objavljeno u novinama", rekao je dr Kon, što je izazvalo spontani aplauz. "Što se tiče materijalne odgovornosti, ja sam za nju spreman, ali je nemam. Smatram da što se tiče materijalne obaveze bilo koga ko ima eventualno posledice, koje su izuzetno retke, ali ih ima, materijalno obeštećenje treba da se obezbedi, i to je stav svih epidemiologa", rekao je dr Kon. "To pitanje koje ste vi postavili je jedini argument. To, da li sam spreman da potpišem i da snosim odgovornost", rekao je dr Kon.Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock Ima li epidemije ili ne? "Što se epidemije tiče, postoji 41 slučaj, i epidemija je prijavljena na području Kosovske Mitrovice, od čega je 36 prijavio Zavod za javno zdravlje Kosovske Mitrovice, dva Zavod u Vranju, ali su oba slučaja imala kontakte u srpskim enklavama, i dva je prijavilo Kraljevo, oba slučaja su imala kontakte u Kliničkom centru Priština, i jedan slučaj koji je prijavljen u Beogradu, u pitanju je dete koje se leči na Institutu za Majku i dete, ali ono ima u anamnezi kontakte u Gračanici. Znači, prijavljena je epidemija na području Kosovske Mitrovice, a Batut je izdao saopštenje da nema opasnosti od širenja epidemije malih boginja. U to ne možemo da budemo sigurni, ali imamo elemenata da o tome opravdano mislimo. Prijava epidemije se razlikuje od proglašenja epidemije koju proglašava ministar, i to se radi kad je u pitanju epidemija od većeg epidemiološkog i teritorijalnog značaja. Dakle, epidemija je prijavljena na području Kosovske Mitrovice i još uvek nemamo nijedan slučaj da oboleli nije imao kontakt sa nekim obolelim sa područja Kosova i Metohije", kaže dr Darija Kisić Tepavčević iz Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut". "Bezopasno" oboljenje od kojeg se i UMIRE "Male boginje su bezopasne za većinu, ali za značajnu manjinu dece, one su opasno oboljenje. Oboljenje od kojeg se može umreti i oboljenje od kojeg mnoga deca u svetu umiru. A deca nisu brojevi. Ako je i jedno dete ugroženo, a ne mora biti ugroženo, ja ne vidim zašto to ne bismo sprečili, ukoliko već imamo sredstvo koje je delotvorno i bezbedno a to je vakcina", dodao je dr Srđa Janković, imunolog Univerzitetske dečje klinike Tiršova. Upitan da li bi mogao da se pomeri kalendar vakcinacije i da se MMR daje u trećoj godini, kada je i prema mišljenjima stručnjaka bolji imuni odgovor na vakcinu, dr Janković je rekao da je neopravdano decu tokom tih godinu dana za koliko bi bila pomerena vakcinacija izlagati riziku od malih boginja koje nisu bezazlene. "MMR i autizam nemaju nikakve veze, a cilj je da se deca od malih boginja zaštite što pre", naglasio je on. Male boginje: Simptomi i lečenje "Uzrok autizma nije poznat, ali se zna da nije u pitanju MMR vakcina" Neurolog i dečji psihijatar dr Ana Kesić rekla je da ne postoji dokazana uzročno posledična veza između autizma i MMR vakcine i da je uzrok autizma nepoznat. "Dokazano je, takođe, da pušenje nema veze sa autizmom, ali da ima veze starost roditelja", pojasnila je ona. Kada su se prisutni roditelji pozvali na studiju kojom je navodno dokazana veza između ove vakcine i autizma, rečeno je da je jedina teorija koja je dovela u vezu autizam i vakcinu zabranjena i povučena 1999. godine i da je njenom rodonačelniku, osuđenom zbog prevare, oduzeta dozvola za rad. Zatim se u raspravu uključio Nikola Aleksić, direktor Ekološkog pokreta Novog Sada, koji se pozivao na podatke o zabrani MMR vakcina u Ruskoj Federaciji, kao i na podatke o tome da "virus malih boginja ne postoji", na presude suda u Italiji koji je presudio da je MMR vakcina uzrok autizma u predmetnim slučajevima... Situacija je pomalo izmakla kontroli, ali je dr Kon izjavio da u MMR vakcini nema žive, na šta se Aleksić pozivao, objasnivši da se živa koristi u višedoznim vakcinama. Na opaske roditelja da ne znaju šta ulazi u sastav MMR vakcine i da u njoj ima žive, dr Kon kaže da nije istina da u MMR vakcini ima žive i da je živa konzervans u višedoznim vakcinama. On je još jednom ukazao na primer Rumunije gde je od malih boginja obolelo 9.500 ljudi, a više od 30 je umrlo.Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock Mladi lekar ostao bez odgovora U raspravu se u jednom trenutku uključio i mladi lekar, dr Marko Marjanović, koji je od učesnika tribine, svojih profesora, tražio odgovore na pitanja o sastavu vakcine, pozivajući se na spise Američke agencije za hranu i lekove. Dr Marjanović radi na Institutu za Majku i dete, i otac je dvoje dece od kojih je stariji sin "parcijalno vakcinisan", a drugi "nije vakcinisan", a zatim je objašnjeno i zašto. Dr Marjanović je imao dokument Američke agencije za hranu i lekove od 19. 09. 2012. godine, dokument sa sastanka savetodavnog komiteta za vakcine i povezane biološke produkte, na kojem su davane instrukcije i iznošene sumnje i pitanja. Ono što je zabrinulo dr Marjanovića je "podatak sa kojim nije bio upoznat tokom studija", koji se navodi u dokumentu Američke agencije za hranu i lekove, a to je da se "ćelijske linije proizvedene od ljudskih tumora koriste za proizvodnju vakcina". "U ovom dokumentu diskutuje se o posledicama toga, o činjenici da se ćelijske linije koje su neophodne za proizvodnju vakcina kreiraju tako što im se indukuje 'besmrtnost' ubacivanjem virusa koji imaju onko-gene i na taj način ćelije se transformišu u tumorske ćelije da bi bilo moguće stvaranje ćelijske kulture", rekao je dr Marjanović, pozivajući se na pomenuti dokument. "Da li mi imamo takve vakcine?", ubacila se dr Kisić Tepavčević, na šta je dr Marjanović rekao da će dr Kon znati odgovor na to pitanje, i istakao da on ne citira neki trećerazredni časopis, već zvanične dokumente Američke agencije za hranu i lekove. Ono što je jako zabrinulo dr Marjanovića je to što je "do sada određeni broj vakcina ušao u kliničke studije", kako se navodi u spisu na koji se pozivao. A onda se postavilo pitanje procesa proizvodnje vakcina... I starije kolege dr Marjanovića su zaključile da je to tema za neki stručni skup, a ne za javnu tribinu... Dr Marjanoviću je odgovorio samo dr Janković, rekavši da kad se proizvodi vakcina znači da se koristi oslabljeni virus, ali da se virus može uzgajati samo u određenim ćelijama, u onima u kojima može da se replicira. Dr Janković se složio da su vakcine o kojima dr Marjanović govori sada u kliničkim ispitivanjima, ali je istakao da se sadašnje vakcine ne uzgajaju na tim tumorskim linijama ćelija. Ali, posle razmene mišljenja koja je pomalo izmakla kontroli, zaključeno je da je ipak u pitanju tema za stručnu raspravu. A onda, na samom kraju tibine... došao je red na mamu koja čeka od početka tribine čeka... i čeka... dok uz nju sedi dečak, rođen 2000. godine. "Ja odgovorno tvrdim da je moj sin govorio, i to mogu da potvrde svi, moj suprug, komšije... svi. Govorio je do MMR vakcine. I onda je prestao. Ja samo želim da pitam, zašto u ovoj zemlji ne može da postoji sloboda izbora?", i dobila je ta mama aplauz, spontani... A srce da vam se slomi. Ona nije ljuta, ne optužuje, ne krivi nikoga. Samo pita... Iako odgovor za njenu porodicu neće promeniti ništa. Jučerašnja tribina otvorila je mnogo pitanja, ali nismo na sva dobili odgovore. Jedino što je sigurno je da bi i "vakcinalna" i "antivakcinalna" struja mogle malo manje da podižu ton i malo manje prezrivo da odmahuju glavom, a malo više i malo pažljivije da slušaju šta druga strana govori. Jer je jedini način da deca rastu srećno i bezbedno jeste da roditelji veruju pedijatrima. A to poverenje u nekim slučajevima je, čini nam se, nepovratno izgubljeno. Kako smo stigli dotle? Možda tako što se roditelji čija deca žive sa teškim bolestima, sa ozbiljnim poremećajima osećaju kao da su sami na svetu, kao da su jedini kojima je stalo do sudbina njihove dece. I možda bi upravo tu valjalo napraviti prvi korak. Jer kad roditelji osete da pedijatri, stručnjaci, pa i država imaju razumevanja, kad osete empatiju, možda će biti manje ogorčenosti a više spremnosti da se saslušaju argumenti. I možda će ponovo doći vreme kada će mame i tate bezrezervno verovati pedijatrima. A jučerašnja tribina bila je mali korak u tom smeru... Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

Nova magnetna rezonanca u Tiršovoj

U Univerzitetskoj bolnici u Tiršovoj ulici u Beograd, počela je da radi najsavremenija magnetna rezonanca na kojoj će godišnje moći da se pregleda oko 2.000 mališana.Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock "Radi se o najboljem aparatu koji postoji u regionu po svim performansama. Koštao je više od milion evra, a nabavljen je sredstvima Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima" rekao je Lončar nakon obilaska klinike. Podsetio je da nisu isti pregledi za decu i odrasle na magnetnoj rezonanci jer je teško očekivati od dece da budu mirna tokom pregleda, te da je osim savremenog aparata neophodan i dobar tim anesteziologa, tehničara... Ministar je rekao da oko 300 pacijenata čeka na dijagnostiku i da, s obzirom na to da Tiršova sada ima dve magnetne rezonance, narednih mesec dana na pregled će stići svi kojima je potreban. Lončar je najavio i početak radova na obnovi fasade bolnice u Tiršovoj koji će početi 16. oktobra. Let's block ads! (Why?)

[mndzdr]

POČINJE: Velika rekonstrukcija srpskih bolnica!

Rekonstrukcija KBC "Dr Dragiša Mišović", jedne od sedam bolnica u Srbiji za čiju obnovu je ukupno obebeđeno gotovo 100 miliona evra, trebalo bi da počne u avgustu, a očekuje se i uređenje drugih zdravstvenih ustanova. Foto: Mondo/ Stefan StojanovićZidovi se raspadaju od buđi To je potvrdio za "Novosti" direktor Kancelarije Vlade Srbije za javne investicije Marko Blagojević. Tenderska dokumentacija je gotova i za "Tiršovu" i za Kliniku za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj i očekuje se da će i u te dve ustanove radovi početi do kraja godine. Obnova ostale četiri zdravstvene ustanove, koje su se našle na spisku prioriteta - KBC "Zemun", Klinike za neurohirurgiju KCS, Urgentnog centra KCS i "Dedinja" - za koju se čekaju planovi i tehnička dokumentacija, počeće najverovatnije sledeće godine, navodi list. Kraj 2018. godine je rok za završetak svih planiranih radova u sedam zdravstvenih ustanova, čija obnova se smatra najvećim ulaganjem u zdravstvo u poslednjih pola veka. Osim sređivanja u okviru ovog projekta, planira se i nabavka nove opreme. Blagojević kaže da su raspisani tenderi za nabavku magnetnih rezonanci za "Tiršovu", radiologiju KCS i KBC "Zemun", a do kraja meseca biće raspisane i javne nabavke za drugu opremu za "Dr Dragiša Mišović", "Zemun" i "Dedinje", u ukupnoj vrednosti od 20 miliona evra, pišu "Novosti". U obnovu "Dr Dragiša Mišović" investiraće se 12 miliona evra, a sređivaće se instalacije, kanalizacija, vodovod, zatim Bolnica za dečje bolesti i TBC, Klinika za internu medicinu, Bolnica za ginekologiju i akušerstvo, klinike za urologiju, psihijatriju, ORL, ambulantno poliklinička služba, itd. Tender je završen i sada, prema rečima Blagojevića, treba da se donese odluka o dodeli ugovora. "Za 'Tiršovu' i Višegradsku, tenderi će biti raspisani do kraja meseca. Na 'Tiršovoj' će se prvo raditi eksterijer, fasada i terase, a zatim i ambulantno-dijagnostički deo na nivou minus jedan i visokom prizemlju, hiruško-pedijatriski deo, hematološka bolica", rekao je Blagojević za "Novosti".Foto: Mondo/ Goran Sivački Ukupna vrednost investicije u "Tiršovoj" je 7,8 miliona evra. To ne obuhvata planiranu izgradnju nove zgrade za koju se radi studija izvodljivosti. "To je veliki projekat, gradiće se 30.000 metara kvadratnih i samo je za građevinske radove potrebno tri godine, tako da 'Tiršova dva' može biti useljena tek 2021. godine", rekao je Blagojević. On takođe navodi da se odustalo od ideje da se "Tiršova dva" gradi na prostoru gde je sada parking iza postojeće zgrade. Nova lokacija koja se razmatra je na potezu između Veterinarskog fakulteta i Višegradske ulice, gde bi bio dobar prilaz klinici s autoputa. U Kliniku za ginekologiju i akušerstvo KCS na prostoru od 16.000 kvadratnih metara biće uloženo 11,7 miliona evra. Planirana je sanacija krova, liftova, instalacija, operacione sale, porodilišta, bolecničkih soba. Za Urgentni centar obezebđeno je 15 miliona evra, a za Kliniku za neurohirurgiju KCS 6,6 miliona evra. Procenjena vrednost radova najniža je u KBC "Zemun" i iznosi oko dva miliona evra, a obnoviće se neurologija, pedijatrija i poliklinika.Foto: Lana Stošić, MONDO Najviše novca izdvojeno je za institut "Dedinje", 24,7 miliona evra, jer je u okviru tog projekta predviđena i izgradnja nove zgrade, na koju ova ustanova sa najvećim brojem kardiovaskularnih pacijenata čeka već duže od decenije, navode "Novosti". Rekonstrukcija postojećih 8.600 kvadratnih metara u "Dedinju" trebalo bi da se završi do kraja sledeće, a nova zgrada do 2019. godine. Let's block ads! (Why?)