#svedočanstvo

[pleatonitum]

Svakodnevno obožavanje Gospoda, zahvala i molitva

Nedjeljom: Zahvaljujemo za Uskrsnuće Isusa Krista i Božju Riječ. Molimo za spasenje ljudi. Za punomoć Božju u pripovijedanju Božje Riječi. Blagoslov za sve slušatelje Božje Riječi. Za duhovno probuđenje i obnovu duhovnog života. Jedinstvo u duhu i bratsku ljubav. Za Kristovu Crkvu, neovisno o denominacij i njezino zajedničko svedočanstvo. Ponedjeljkom: Molimo za službu crkve u…

[optimizacijasajta]

GOOGLE GARANCIJE DA LI ZNATE ZA "GOOGLE GUARANTEE"? Na uspešnom digitalnom tržištu, poverenje je poput izvora sveže vode u pustinji - retko i dragoceno. Korisnici, bombardování anonimnim imenima i prevarama na internetu, često oklevaju pre nego što se odluče da pruže svoje teško zarađene dinare. Ali zamislite sjajnu značku, simbol viteštva koja se nosi samo na oklopima najhrabrijih boraca za uslugu. Ova značka, Google Garancija, nije samo ornament, već emblem poslovne bitke izborene i dobijene. Da bi osvojili ovu poželjnu titulu, preduzeća moraju proći kroz vatru proveravanja. Gugl, svevideći bog digitalnog carstva, podvrgava ih rigoroznim ispitivanjima. Licenca, osiguranje, i prošli podvizi se temeljito pregledaju. Samo oni sa besprekornim zapisom i gorom željom da zadovolje svoje kupce se smatraju vrednima da nose ovo digitalno odlikovanje. Za kupce, Google Garancija je više od sjajne značke, to je svetlost nade koja probija kroz mrak nepoznavanja. Više ne moraju da se slepo pouzdaju u anonimne entitete na internetu. Ali Google Garancija je dvostrani mač. Kompanije koje nose ovu značku postaju šampioni, ali i branioci časti. Njima je poverena sveta dužnost zadovoljenja kupaca. Ako se kupac oseti prevarenim, brzo i pravično rešenje je apsolutni prioritet. U protivnom, rizikuju da izazovu bes "reembursement" politike Gugla, moćnog arbitra u ovom digitalnom koloseumu. Ovaj program nije za slabe duše. Zahteva značajnu mesečnu naknadu, neprekidnu budnost nad srećom kupaca, i hrabrost da se suoči licem u lice sa nezadovoljnim klijentima. Ali za preduzeća koja se usude da se upuste na arenu Google Garancije, nagrade su bogate. Značka postaje magnet, privlačeći kupce koji traže mir i izuzetnu uslugu. To je svedočanstvo njihove nepokolebljive posvećenosti izvrsnosti, sjajna zvezda koja ih izdvaja iz mora konkurencije. Dakle, sledeći put kada budete putovali digitalnim okeanom u potrazi za uslugom, obratite pažnju na zastavu Google Garancije. To je više od marketinškog trika, već simbol pobede i kvaliteta, i dokaz nepokolebljivog duha zadovoljenja kupaca. Budite mudri kapetan svog digitalnog broda i upravljajte ga prema toj sjajnoj zastavi.

AI STRATEGIST PREDRAG PETROVIC

DIGITAL ART MARKETING - STRATEGIES FOR 2025

SEARCH EVERYWHERE OPTIMIZATION EXPERT

PREDRAG PETROVIC, SEO STRATEG

[lookerweekly]

Vulkan izdavaštvo je objavilo poetičnu sagu o ljubavi, avanturama, kao i snažno svedočanstvo o moći pripovedanja – Grad pobede, najnoviji roman Salmana Ruždija. Protkana magijom, čudima, tugom i humorom, ovo je priča koja čeka da bude ispričana. Pod velom religije, filozofije, moći i pravde, u središtu romana je žena koja pokušava da izleči svoj bol tako što će stvoriti novi, radikalni svet.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/knjige/trijumfalni-povratak-salmana-ruzdija-i-roman-grad-pobede/

[e-kultura]

Rob Garza sredinom novembra nastupa u Beogradu

Američki vizionar, muzičar i producent,

ROB GARZA,

svojim DJ setom zatvara ovogodišnju muzičku konferenciju Runda Digital Days #5, a koja će se održati

15. novembra

u Domu omladine Beograda.

ROB GARZA, producent, muzičar i DJ, poznat i kao jedan od osnivača dvojca Thievery Corporation uz Erika Hiltona (Eric Hilton), sredinom novembra nastupaće u Beogradu u okviru petog po redu RUNDA Digital Day. Svojim DJ setom, sa početkom u 21h, zatvoriće ovu muzičku konfenciju, koja će se ovoga puta održati u dva grada - 15. novembra u Beogradu (Dom omladine) i 5. decembra u Zagrebu.

Sa slavnom karijerom koja traje decenijama, stalno pomerajući granice, Rob Garza je ostavio neizbrisiv trag na globalnoj muzičkoj sceni. Njegov solo projekat, prikladno nazvan "GARZA", služi kao zadivljujuće istraživanje njegovih umetničkih dubina.

Uronuvši u zvučni univerzum gde se žanrovi spajaju i granice nestaju, Garzin solo rad je svedočanstvo njegove neustrašive kreativnosti. Crpeći inspiraciju iz svojih opsežnih putovanja i različitih kulturnih uticaja, njegova muzika plete zamršene tapiserije zvuka koje prkose kategorizaciji. Kroz očaravajuće ritmove, eterične melodije i tekstove koji izazivaju razmišljanje, njegove kompozicije pozivaju slušaoce na transformativno putovanje.

Kao polovina pionirskog dua Thievery Corporation, uz Eric Hilton-a, Rob Garza je pomogao u oblikovanju pejzaža elektronske muzike, spajajući elemente daba, rege-a, world muzike i elektronike u nepogrešivo inovativni, zarazno melodični zvuk.

[natural-supplements-benefits]

Calvita Virago – Istraživanje otpornosti i potencijala izuzetne vrste

U ogromnoj tapiseriji prirode postoji bezbroj vrsta koje nas osvajaju i inspirišu svojim jedinstvenim kvalitetima. Jedan takav izuzetan organizam je Calvita virago, fascinantno stvorenje koje poseduje izuzetan nivo otpornosti i prilagodljivosti. Ovaj članak ulazi u intrigantni svet Calvita virago, bacajući svetlo na njegove karakteristične karakteristike, evolucionu istoriju i potencijal koji ima za naučna istraživanja i napore očuvanja. Zagonetni Calvita Virago: Calvita virago, opšte poznat kao „gvozdeni ratnik“, je vrsta zglavkara koja potiče iz gustih kišnih šuma sliva Amazona. Njegovo ime, izvedeno iz latinskih korena, odražava neverovatnu čvrstinu i upornost koju pokazuje ovo stvorenje. Sa dužinom od oko 3 centimetra, Calvita virago se može pohvaliti karakterističnim egzoskeletom koji poseduje neprevaziđenu snagu, što ga čini skoro neotpornim na spoljne pretnje. Fizičke adaptacije: Jedan od najistaknutijih aspekata Calvita virago je njegov egzoskelet, koji se sastoji od zamršene mreže hitina i drugih ojačanih materijala. Ova jedinstvena struktura nudi zaštitu od predatora, ekstremnih temperatura, pa čak i hemijskih napada. Otpornost egzoskeleta podstakla je naučnike da istraže potencijalne primene u inženjeringu, kao što je stvaranje laganih, ali robusnih materijala za različite industrije. Strategije preživljavanja: Calvita virago pokazuje izvanredne strategije preživljavanja koje su mu omogućile da napreduje u izazovnim okruženjima. Njegova sposobnost da izdrži produžene periode suše i oskudice resursa hrane pokazuje njegovu prilagodljivost. Tokom perioda suše, Calvita virago ulazi u stanje metaboličke hibernacije, značajno smanjujući svoje energetske potrebe. Kada se uslovi poboljšaju, može brzo da oživi i nastavi sa svojim aktivnostima. Evoluciona istorija: Evoluciona istorija Calvita virago je predmet velikog interesovanja istraživača. Fosilni zapisi sugerišu da ova vrsta postoji milionima godina, razvijajući se zajedno sa dinamičnom amazonskom prašumom. Njegova sposobnost da preživi i prilagodi se različitim klimatskim promenama tokom vremena naglašava otpornost i robusnost njegovog genetskog sastava. Značaj za očuvanje: Calvita virago služi kao značajan pokazatelj zdravlja i stabilnosti svog prirodnog staništa. Prisustvo vrste odražava biodiverzitet i ekološku ravnotežu unutar prašumskog ekosistema. Stoga, proučavanje Calvita virago može pružiti vrijedan uvid u cjelokupno blagostanje amazonske prašume i pomoći u naporima za očuvanje u cilju očuvanja ovog jedinstvenog i krhkog okruženja. Naučni potencijal: Pored svog ekološkog značaja, Calvita virago ima ogroman potencijal za naučna istraživanja. Izuzetna snaga i otpornost njegovog egzoskeleta već su izazvali interesovanje za razvoj bio-inspirisanih materijala za inženjerske primene. Istraživači proučavaju strukturna svojstva egzoskeleta kako bi stvorili fleksibilne, ali izdržljive materijale koji bi mogli da revolucionišu industrije u rasponu od vazduhoplovstva do automobilske industrije. Calvita virago predstavlja svedočanstvo o čudima prirodnog sveta, sa svojim jedinstvenim karakteristikama i izuzetnom prilagodljivošću koja hvata fascinaciju naučnika i entuzijasta prirode. Njegova neverovatna otpornost, zajedno sa potencijalom za naučna otkrića, čine ga vrstom od ogromnog značaja. Dok nastojimo da razumemo i zaštitimo biodiverzitet Zemlje, Calvita virago nas podseća na zamršene veze između organizama i njihovog okruženja, kao i na neprocenjive lekcije kojima nas mogu naučiti.

[knjigeobradovic]

NOVO GROBLJE U BEOGRADU otvoreno svedočanstvo istorije

[exyu-rock-lovers]

Kazalište je kroz pesmu ,,Neki dječaci" (,,Some Boys"), parafrazirajući u naslovu Stonese i njihov takođe provokatorski album Some Girls, direktno i otvoreno progovorilo o homoseksualizmu:

,,Ti ideš sa svojim muškim društvom

i loviš prljave žene,

a ja te čekam vjerno kao pas

Znam da me praviš ljubomornim

jer koliko si mi puta

na klupi u parku znao reći:

Ja sam za slobodnu mušku ljubav".

Ono što je smetalo establišmentu nije smetalo publici - naprotiv, Kazalište je brzo sticalo popularnost pesmama kao što su ,,Sretno dijete" ili ,,Ja sam mladić u najboljim godinama".

Ivan Ivačković ,,Kako smo propevali"

[slavapetrovic-blog]

ONA JE BILA VOJNIK MOJ i niko nije znao za to. A ja vam kažem, ja Bog sam bio u njoj. Žestoko se borila ona, da od izumiranja spasi čovečanstvo. A ja vam kažem ona je moje svedočanstvo. I nikom ona nije pomislila zlo i nikog ona nije pogledala popreko. A ja vam kažem, da radi tako, ja Bog sam joj rekao.

[mozgoderina]

Samsara: kad pejzaži svedoče

Ponovnom saradnjom, 20 godina nakon filma „Baraka“, Režiser Ron Fricke i producent Mark Magidson realizuju još jednu globalnu vizuelnu epopeju. „Samsara“ je rezultat petogodišnjeg snimanja na terenu, u 25 država, na pet kontinenata. Novo grafičko svedočanstvo nakon dve decenije potvrđuje stabilnu stvaralačku orijentaciju režisera koji se kao kinematograf kalio u kultnoj „Qatsi“ triologiji, ali nam oslikava i znatno izmenjeno planetarno lice nakon neznatnog vremenskog perioda.

Reč samsara je poreklom iz sanskrita i ima značenje „zajednički tok“. Najčešća asocijacija vezana za samsaru je točak života, večiti krug rađanja, umiranja i ponovnog rađanja. U pitanju je kružni tok, životni vrtlog, ali je akcenat na onom „zajednički“, u kojem je sve ispreplitano, povezano i uslovljeno. Ispunivši jedan od večitih snova, čovek je napokon tehnički sposoban da sve na Zemlji vidi, snimi i prikaže. Od svevidećeg oka nije pošteđena ni unutrašnja biološka struktura ljudska. Šta je to što je čovek uspeo da vidi nakon što je jednom postao sposoban da na ovaj način gleda? „Samsara“ daje deo odgovora.

Postavljajući se u perspektivu iznad tumačenja, iznad civilizacije, iznad večitog životnog kruga, Fricke ne pokušava da bude „objektivan“, jer takvo nešto nije moguće. Moguće je, ipak, obuhvatiti objektivom kao aktivnog učesnika u zajedničkoj sudbini, kako čoveka tako i živu i neživu prirodu. Podjednaka pažnja je poklonjena, kako kulturi, tako i divljini, kako civilizaciji, tako i prirodi. I ponovo, ne možemo da se otmemo utisku da je simpatija kamere uvek više uz kamen, pesak i vodu, nego uz mašinu, beton ili naftu. Pustinjske scene, scene zvezdanog neba ili koralnih ostrva su, bez preterivanja, među najpoetičnijim snimcima prirode na filmskoj traci. Neverovatni prizori zabeleženi na neverovatan način verovatno će vas prvi put zateći nespremne da prigrlite toliku lepotu.

Podjednako nespremne će vas zateći i činjenica da veliki deo čovečanstva ne živi na način na koji vi trošite samo vama podareno vreme u ovom neponovljivom svetu. Naklonost ka religiji kao načinu da se život ne samo tumači, već i živi, Fricke ne krije. Religiozni obredi, molitva i meditacija dobijaju značajan prostor. Negde na početku „Samsare“ prisustvujemo jedinstvenom događaju u kojem tibetanski monasi od peska u boji krajnje pedantno, precizno i strpljivo grade prelepu kružnu mantra-sliku, kako bi pri kraju filma bili svedoci i njenog unapred planiranog brisanja. Točak koji gradi je i točak koji ruši.

Naizmenično sa prirodnim pejzažima, ređaju se i lični, intimni, portreti i pejzaži lica, izraza, grimasa. Bez žurbe, pažljivo i detaljno snimljena je svaka ljudska akcija, bilo da slavi postojanje ili ga uništava. Izdvojen je prostor i za tradicionalne plesačice sa Balija koje na početku filma neverovatnom uigranošću oživljavaju svoje božanstvo sa bezbroj ruku, kao i za performans u kojem umetnik (Olivier De Sagazan) za kancelarijskim stolom, od gline, boje i vune na svom licu vaja hororistične maske. Božansko lice nerazvijenog i demonsko lice razvijenog društva.

Iako kameri nikada nije zamorno da strpljivo na jedinstvenom licu prati i najmanji treptaj, možda i samo nagoveštaj transformacije, zanimljivo je primetiti sasvim drugačiji tretman prelaskom na scene masovnog, robotizovanog, repetativnog života. Isprazne, svakodnevno ponavljane, dirigovane pokrete režiser ubrzava. Pogledom odozgo na prostore gde stotine ljudi ponavlja istu radnju, bilo da uvežbava udarac u golfu ili se skija noću na veštačkom snegu ili sedi za svojim računarom u ogromnim modernim građevinama, Fricke uspešno prikazuje užurbani život na traci najmodernijih država sveta.

Na sličan način su tretirani i ljudi i njihovo okruženje upakovano u proizvod. Na traci su i puške i krave i seksualna pomagala. Jedna od najupečatljivijih scena je šetnja kroz potpuno automatizovano fabričko postrojenje za masovnu „preradu“ svinja u proizvode od mesa. Više pažnje Fricke poklanja zapanjujućoj urbanoj arhitekturi i enterijerima, nego samim ljudima. Ipak uz neverovatno bogate gradske, tu su i neverovatno siromašni prigradski pejzaži. I otpad, dokle pogled seže. A u otpadu, opet ljudi.

Kako shvatiti poziv na gledanje preko sat i po „nasumično“ izabranih filmskih zapisa ? Da li smo pozvani da zajedno budemo pasivni svedoci savršeno uobličenog vizuelnog dokumenta, ili nam se pruža mogućnost da aktivnim učešćem od fragmenata sastavimo sopstveni kolaž sa originalnim tumačenjem? Treba li uopšte išta tumačiti, ukoliko se i sam snimatelj uzdržao od komentara? Ili je svaki komentar suvišan?

Šta nam se, dakle, nudi: uživanje, meditacija ili preispitivanje ?

Kreator je očigledno i sam opčinjen prikazanim. Pored fantastičnog umeća snimanja i režiranja, jedini komentar koji Fricke sebi dopušta je prateća muzika. A muzički deo doživljaja je maestralno ukomponovan u globalnu sagu. Muzika je zajednička potka koja se provlači kroz različite vizualne fragmente i na još jedan način podvlači ono „zajednički“ u samsari.

„Samsara“ slikovito prikazuje šta je čovek sa sobom i svojim okruženjem činio u prošlosti i šta još uvek čini danas. Daje li nam to nagoveštaj šta će tek činiti?

Pripovedio i grafički opremio: JovAN JoNA pAvLović → Ilustracije: "Samsara", 2011. 102 min. Režija: Ron Fricke. Muzika: Michael Stearns, Lisa Gerrard, Marcello De Francisci. Official trailer: "Samsara" @ YouTube Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE: FiLM → ✓ Taxidermia →  ✓ PressPausePlay →  ✓ Birdboy → 

[nedosoljen]

Samsara: kad pejzaži svedoče

Ponovnom saradnjom, 20 godina nakon filma „Baraka“, Režiser Ron Fricke i producent Mark Magidson realizuju još jednu globalnu vizuelnu epopeju.

„Samsara“ je rezultat petogodišnjeg snimanja na terenu, u 25 država, na pet kontinenata. Novo grafičko svedočanstvo nakon dve decenije potvrđuje stabilnu stvaralačku orijentaciju režisera koji se kao kinematograf kalio u kultnoj „Qatsi“ triologiji, ali nam oslikava i znatno izmenjeno planetarno lice nakon neznatnog vremenskog perioda.

        Reč samsara je poreklom iz sanskrita i ima značenje „zajednički tok“. Najčešća asocijacija vezana za samsaru je točak života, večiti krug rađanja, umiranja i ponovnog rađanja. U pitanju je kružni tok, životni vrtlog, ali je akcenat na onom „zajednički“, u kojem je sve ispreplitano, povezano i uslovljeno. Ispunivši jedan od večitih snova, čovek je napokon tehnički sposoban da sve na Zemlji vidi, snimi i prikaže. Od svevidećeg oka nije pošteđena ni unutrašnja biološka struktura ljudska. Šta je to što je čovek uspeo da vidi nakon što je jednom postao sposoban da na ovaj način gleda? „Samsara“ daje deo odgovora.

Postavljajući se u perspektivu iznad tumačenja, iznad civilizacije, iznad večitog životnog kruga, Fricke ne pokušava da bude „objektivan“, jer takvo nešto nije moguće. Moguće je, ipak, obuhvatiti objektivom kao aktivnog učesnika u zajedničkoj sudbini, kako čoveka tako i živu i neživu prirodu. Podjednaka pažnja je poklonjena, kako kulturi, tako i divljini, kako civilizaciji, tako i prirodi. I ponovo, ne možemo da se otmemo utisku da je simpatija kamere uvek više uz kamen, pesak i vodu, nego uz mašinu, beton ili naftu. Pustinjske scene, scene zvezdanog neba ili koralnih ostrva su, bez preterivanja, među najpoetičnijim snimcima prirode na filmskoj traci. Neverovatni prizori zabeleženi na neverovatan način verovatno će vas prvi put zateći nespremne da prigrlite toliku lepotu.

Podjednako nespremne će vas zateći i činjenica da veliki deo čovečanstva ne živi na način na koji vi trošite samo vama podareno vreme u ovom neponovljivom svetu. Naklonost ka religiji kao načinu da se život ne samo tumači, već i živi, Fricke ne krije. Religiozni obredi, molitva i meditacija dobijaju značajan prostor. Negde na početku „Samsare“ prisustvujemo jedinstvenom događaju u kojem tibetanski monasi od peska u boji krajnje pedantno, precizno i strpljivo grade prelepu kružnu mantra-sliku, kako bi pri kraju filma bili svedoci i njenog unapred planiranog brisanja. Točak koji gradi je i točak koji ruši.

Naizmenično sa prirodnim pejzažima, ređaju se i lični, intimni, portreti i pejzaži lica, izraza, grimasa. Bez žurbe, pažljivo i detaljno snimljena je svaka ljudska akcija, bilo da slavi postojanje ili ga uništava. Izdvojen je prostor i za tradicionalne plesačice sa Balija koje na početku filma neverovatnom uigranošću oživljavaju svoje božanstvo sa bezbroj ruku, kao i za performans u kojem umetnik (Olivier De Sagazan) za kancelarijskim stolom, od gline, boje i vune na svom licu vaja hororistične maske. Božansko lice nerazvijenog i demonsko lice razvijenog društva.

Iako kameri nikada nije zamorno da strpljivo na jedinstvenom licu prati i najmanji treptaj, možda i samo nagoveštaj transformacije, zanimljivo je primetiti sasvim drugačiji tretman prelaskom na scene masovnog, robotizovanog, repetativnog života. Isprazne, svakodnevno ponavljane, dirigovane pokrete režiser ubrzava. Pogledom odozgo na prostore gde stotine ljudi ponavlja istu radnju, bilo da uvežbava udarac u golfu ili se skija noću na veštačkom snegu ili sedi za svojim računarom u ogromnim modernim građevinama, Fricke uspešno prikazuje užurbani život na traci najmodernijih država sveta.

Na sličan način su tretirani i ljudi i njihovo okruženje upakovano u proizvod. Na traci su i puške i krave i seksualna pomagala. Jedna od najupečatljivijih scena je šetnja kroz potpuno automatizovano fabričko postrojenje za masovnu „preradu“ svinja u proizvode od mesa. Više pažnje Fricke poklanja zapanjujućoj urbanoj arhitekturi i enterijerima, nego samim ljudima. Ipak uz neverovatno bogate gradske, tu su i neverovatno siromašni prigradski pejzaži. I otpad, dokle pogled seže. A u otpadu, opet ljudi.

Kako shvatiti poziv na gledanje preko sat i po „nasumično“ izabranih filmskih zapisa? Da li smo pozvani da zajedno budemo pasivni svedoci savršeno uobličenog vizuelnog dokumenta, ili nam se pruža mogućnost da aktivnim učešćem od fragmenata sastavimo sopstveni kolaž sa originalnim tumačenjem? Treba li uopšte išta tumačiti, ukoliko se i sam snimatelj uzdržao od komentara? Ili je svaki komentar suvišan?

Šta nam se, dakle, nudi: uživanje, meditacija ili preispitivanje?

Kreator je očigledno i sam opčinjen prikazanim. Pored fantastičnog umeća snimanja i režiranja, jedini komentar koji Fricke sebi dopušta je prateća muzika. A muzički deo doživljaja je maestralno ukomponovan u globalnu sagu. Muzika je zajednička potka koja se provlači kroz različite vizualne fragmente i na još jedan način podvlači ono „zajednički“ u samsari.

„Samsara“ slikovito prikazuje šta je čovek sa sobom i svojim okruženjem činio u prošlosti i šta još uvek čini danas. Daje li nam to nagoveštaj šta će tek činiti?

~

Samsara: Režija: Ron Fricke Godina: 2011 Trajanje: 102 min Muzika: Michael Stearns, Lisa Gerrard, Marcello De Francisci

---

 ===============================

  oD REči → Do REči: Jovan Jona Pavlović

[zanimljivaekonomija]

O životu, slavi i traumama – autobiografija Šeron Stoun „Lepota drugog života“ u prodaji

Na ispovednim stranicama knjige „Lepota drugog života“, slavna holivudska glumica Šeron Stoun iskreno poput poverljivog razgovora priča o svojim prelomnim ulogama, prijateljstvima koja su joj promenila život, o svojim najtežim razočaranjima i najvećim dostignućima. Ona otkriva kako je posle traumatičnog detinjstva ostvarila karijeru u industriji koja je prikrivala zlostavljanja pod maskom novca i glamura. Deli sa čitaocima priču kako se izborila za povratak nakon bolesti i pronašla ne samo svoju istinu već i ljubav i pomirenje sa svojom porodicom. „Lepota drugog života“ je knjiga za ranjene i za preživele; to je knjiga koja slavi žensku snagu i otpornost, a ujedno je i poziv na akciju. Ona je dokaz da nikad nije kasno progovoriti. Prema rečima prevoditeljke knjige Aleksandre Čabraje, „Šeron Stoun me je još u vreme ’Niskih strasti’ zadivila svojom tako retkom sposobnošću da izgleda i ponaša se veoma provokativno a da pritom ne deluje jeftino ni vulgarno. Zato sam verovala da ni njena autobiografija neće biti tipična holivudska priča o menjanju muževa kao čarapa. Naprotiv, ovo je ispovest koju nikad ne biste očekivali od jedne holivudske seks-bombe: potresno svedočanstvo o traumatičnom odrastanju, teškim zdravstvenim problemima i bespoštednoj borbi za opstanak i uspeh u surovom svetu filma“. Autobiografija glumice, koja je podigla prašinu u filmskom svetu, ukazuje koliko ni slava ni novac ne pomažu ako iza svega toga ne stoji jaka ličnost spremna da se bori do poslednjeg daha. „Lepota drugog života“ Šeron Stoun je u prodaji 11. oktobra u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs, kao i na sajtu laguna.rs.

Prvi kupci ove knjige, u Delfi knjižarama u tržnim centrima Delta City, Ušće, Galerija i BEO u Beogradu, dobiće na poklon Avon Hydramatic ruž. Akcija je startovala 11. oktobra i traje do isteka zaliha. Tokom akcije važe članski i količinski popusti.

[thedraganuzelac]

the Doors: ,, L.A Woman“

 THE DOORS: ,, L.A. Woman“ (1971.)

     ,, Pesme Dorsa su kosmolike i drevne. Zvuče kao karnevalska muzika. Kad se završe nastaje trenutak tišine. Nešto novo ušlo je u prostoriju”.

                                                                                                                 Jim Morrison

     ,, Dorsi su pravili album kakav je Džim želeo, a ne ono što se očekivalo. Dorsi su po Džimu bili bluz bend, a ne pop grupa“.

                                                                                                                   Brus Botnik

    Gramofonska igla klizi vinilom. Čvrsta, zgusnuta struktura poslednjeg albuma legendarnog američkog benda ,,The Doors” naprosto izbija iz rilni gramofonske ploče, uvodeći me hard-rock-blues tonovima u poetski svet Džima Morisona, granična područja mogućeg i bolno proživljenog. Vrata neobičnog sveta Dorsa otvaraju se preda mnom, odvodeći me tokovima jednog burno proživljenog života na kraj noći, tamo gde prestaju strah i fine laži.

  Ogoljena lirika, prožeta snažnim emotivnim nabojem, underground slikama Los Anđelesa i unutarnjim lomovima Morisona- jahača na oluji i razočaranog buntovnika na obroncima lagane kapitulacije, prelama se kroz surovošću nabijene tonove ovog vanvremenskog albuma...

                                   ,, Doputovao sam u Ameriku

                                     da trampim bisere za zlatni krčag

                                    u L Ameriku!

                                    Hajde, narode, ne gledaj me tako pokislo

                                    veliki vrač je stigao u grad,

                                    doneću vam kišu, promeniti sreću,

                                    naučiti te L Ameriko

                                    kako da nađeš sebe...”

     Godine autodestrukcije i života na ivici, s jedne strane, te stalnog muzičkog napretka benda i kreativnog uspona Morisona kao poete i umetnika, s druge strane, doneli su svoj autentični plod- album L.A Woman, 1971.godine, nešto tako bolno iskreno, kreativno i nadahnuto, otrgnuto iz prolaznosti vremena i postavljeno kao temelj muzičkog pokreta i izraza jednog vremena. Svedočanstvo koje kroz vreme postoji samo za sebe i govori o jednom neobičnom životu, buntu i poetici nedosanjanog. Album je sniman i miksan u periodu od novembra 1970. godine do februara 1971. godine ( mada je gotovo sve bilo završeno za samo dve nedelja rada u studiju). Nakon početnog haosa i depresije, vezane pre svega za činjenicu da je Morison sve više gubio interesovanje za dalji rad sa bendom( u kandžama industrije i vlasti koja ih je proganjala kao potencijalnu opasnost za sistem, naročito posle incidenta na koncertu u Majamiju 1. marta 1969.) i lagano tonuo ka konačnoj autodestruktivnoj ,, kapitulaciji“, te odlaska dotadašnjeg producenta Rotčajlda, rad na poslednjem ,, The Doors“ albumu počeo je pod nadzorom producenta Brusa Botnika, dotadašnjeg saradnika Pola Rotčajlda. U improvizovanom ,, The Doors workshop“ studiju u Los Anđelesu krenula je jedinstvena bluz priča, labudova pesma i jedan od najboljih albuma svih vremena - ,, vrisak leptira“ Džima Morisona. Bend su zvučno upotpunili i kvalitetom uzdigli na još viši nivo( čistokrvnog ritam i bluz dodira) bas gitarista Jerry Scheff( ex Elvis Presley bend) i teksaški ritam gitarista Marc Benno, vrativši bend i njihovu jedinstvenu muziku bluz korenima.

                                   ,, Jahači na oluji,

                                    u ovoj kući ste rođeni,

                                    u ovaj svet ste bačeni

                                    kao psi željni kosti,

                                    kao glumci željni uloge,

                                    jahači na oluji...”

     Od poletne energičnosti i sirovosti ,, The Changeling” i pop elemenata , Love her madly”, preko rečima naslikanih, bolom i gorčinom obojenih bluz tema ,, Been down so long” i ,,Cars hiss by my window”, preko hitmične, furiozne ,, L.A. Woman” i tame ,, L Americe”, pa sve do lirski nadahnutih ,, Hyacinth house” i ,, The WASP”, još jednog moćnog bluz standarda ,, Crawlin king snake” i završne, melanholijom obojene ,, Riders on the storm”, neke vrste Morisonovog epitafa, opraštaja od sveta koji ga nije razumeo i prihvatio, plovimo uzburkanim okeanom jednog burnog života, jedinstvenog muzičkog i poetskog izraza, životnog stava i shvatanja-proživljenog do granica (ne) mogućeg...

                                   ,, Pa, đavolski dugo sam bio daun

                                    već mislim da sam gore.

                                    Zašto neko od vas ne dođe

                                    i pusti me na slobodu?...

    Čitav jedan život, zgusnut u poetske sklopove, nemire i slike naprosto oživljava pred slušaocem, bolno iskren i prenet kao impresija na platno, osenčen bluz setom i teškim, klaustrofobičnim tonovima. Atmosfera na albumu varira od razigrane lepršavosti i poleta do teskobne tame i zloslutnosti ugođaja. Ono što je sazrevalo godinama unazad, kroz nezaboravne žive nastupe, svojevrsno the Doors ludilo na ivici nervnog sloma, i kreativno muzičko-poetsko napredovanje, doseglo je svoj vrhunac u opraštajnom remek-delu, jednom od onih koje ostaje sa vama do poslednjeg kraja, i onda kada muzika utihne... Pesma ,, Changeling“ predstavljala je snažni, sirovi, klasični rock and roll( nastala je 1968. godine, kao jedna od mnogih sjajnih iz Morisonovih haotičnih beleški), i nosila je u sebi jetku mantru ,, Imao sam novac, nisam imao ništa“, Morisonov gorki stav o ispaznosti života rokenrolera. Robijeva ,, Love her madly“, vanredno melodična i furiozna, objavljena je kao singl, nedelju dana pre Džimovog odlaska u Pariz( što je označilo definitivni kraj dotadašnjih Dorsa), marta 1971. godine...

... U drugoj nedelji decembra 1970. godine Dorsi su održali ono što su nazivali ,, blues day“. Nakon obrade bluz standarda legendarnog Džon Li Hukera ,, Crawling king snake“, Džim je oduševio sve prisutne novom bluz pesmom ,, Beeen down so long“( pevajući o sebi kao o zatvoreniku on je aludirao na mučno suđenje u Majamiju i moguću šestomesečnu zatvorsku kaznu – odloženu velikom kaucijom, u zloglasnom zatvoru ,, Dade county“, na Floridi)... Moćnim i duboko proživljenim tekstovima, snažnim, alkoholom i gorčinom nagriženim vokalom, harizmom i paklenom doslednošću Džim se na ovom albumu nametao kao apsolutni lider i neko ko se u celosti, punim srcem, davao na poslednjem zajedničkom projektu benda koji je obeležio jednu epohu i svet... Još jedan moćan, vanvremenski bluz - ,, Cars hiss by my window“( u kojem Džim na jedinstven način solira glasom, podražavajući zvuk bluz gitare) govori o jednoj od mnogih epizoda iz Džimovog burnog života bitnika, pesnika i pevača Dorsa, govori o događaju u vreloj sobi – sa zagrejanom devojkom, i mračnoj, melanholičnoj atmosferi smrti koja dolazi... Džim još jednom aludira, ovaj put na njegov sve haotičniji odnos sa devojkom Pamelom, koja je u to vreme već živela u Parizu i bila heroinski ovisnik. Inspiracija za naslovnu numeru, njihov poslednji, veliki hit - ,, LA woman“, bio je roman losanđeloskog pisca Johna Rechia - ,, City of night“(1963.) – jedan od Morisonovih omiljenih iz studentskih dana, kao i reči pisca Johna Fantea: ,, Jebi se, L.A., i tvoje palme, i tvoje visoke glupe žene i tvoje fensi ulice...“...

   U međuvremenu, u jednoj od pauza snimanja poslednjeg ,, The Doors“ albuma, Džim Morison je proslavio svoj 27. rođendan( 8. decembar 1970.), snimajući tog dana svoju poeziju( bez Dorsa)... Bili su to snimci, posthumno objavljeni, poznati pod nazivom ,, An american prayer“ – stihovi Morisona ,, ozvučeni“ naknadno od (pre)ostalih članova benda... Nakon što je završio snimanje u ranim jutarnjim časovima, iskapivši još jednu bocu žestine do dna, Džim se onesvestio i srušio se na gomilu studijske opreme. Sutradan je već zahtevao od benda da sviraju neke od numera sa budućeg albuma ,, LA woman“( do tada snimljene) uživo... Uprkos njegovoj dotadašnjoj odluci da posle živog nastupa na engleskom ostrvu Vajt( avgust 1970.) i suđenja za incident u Majamiju nikada više ne nastupi na koncertu sa Dorsima, on se naglo predomislio i datumi za nove nastupe istog trenutka su dogovoreni( uporedo sa daljim studijskim radom na novom albumu) – 11. decembar, Dallas, i 12. decembar 1970. – New Orleans( ispostaviće kao poslednji živi nastup Dorsa sa Morisonom)... Kraj je bio sve bliži... Muzika se bližila konačnom kraju...

 Manzarek:,, Upravo je u Nju Orlinsu Džim sasvim izgubio svoju čudesnu energiju. Bio je jednostavno ispražnjen...“.

Densmor:,, Njegova životna sila je nestala. Bilo je to veoma depresivno iskustvo“.

Vins Treanor( road menadžer Dorsa): ,, Bio je veoma pijan. Bend je završio deo pesme ,, Light my fire“, a Džim je visio na mikrofonu pokušavajući da peva... Zatim je seo kraj bubnjeva i nije se vraćao da peva... Nakon što ga je Densmor razdrmao nogom, Džim je napokon ustao i promrmljao:,, Da...da...“, a onda je uzeo stalak mikrofona i počeo mahnito da udara po podijumu – sve do trenutka dok drveni pod u ,, Warehouseu“( bivše skladište u Nju Orlinsu) nije počeo da puca... Potom je bacio ostatke stalka u publiku i napustio binu( ispostaviće se, nepovratno). Densmor je tada ustao i rekao: ,, U redu, ja više ne sviram“ i napustio je pozornicu, ostavivši na sceni Robija i Reja...“.

    Bio je to kraj, trenutak velike gorčine i konačne spoznaje kraha jednog velikog čoveka, buntovnika, bitnika, pesnika i umetnika, emotivni i nervni slom Džima Morisona – jedan u nizu zloslutnih padova koji će ga par meseci kasnije odvesti u smrt – u Parizu, 3. jula 1971. godine....

                                 ,, Pište automobili kraj mog prozora

                                    kao talasi dole na obali.

                                    Devojka je kraj mene

                                    ali van mog domašaja.

                                    Farovi bljesnu kroz prozor

                                    obasjaju zid,

                                    ne čujem svoju dragu

                                    iako zovem i zovem.

                                    Prozori se tresu od zvučnog udara

                                    hladna devojka ubija u pomračenoj sobi...”

     Posle sloma ,, apsolutno uživo“, na sceni ,, Warehose“, New Orleans, nastavljeno je snimanje šestog, poslednjeg studijskog albuma Dorsa sa Morisonom...

  Pesma ,, Riders on the storm“ postaće Džimov umetnički epitaf, trenutak kada je njegova besmrtna muzika utihnula... Bio je januar 1971. godine... Pamela se vratila iz Pariza, Džim se neko vreme primirio i doneo definitivnu životnu odluku o njihovom zajedničkom odlasku u Pariz... Odluka suda u Majamiju o Džimovoj višemesečnoj robiji na Floridi, mogućnost oduzimanja pasoša uprkos plaćenoj kauciji, kraj živih nastupa Dorsa i gubitak želje za daljim radom sa bendom, nagnali su umornog i razočaranog buntovnika Džima Morisona da prelomi... Incident na koncertu u Majamiju bio je presudan – Džim je postao progonjeni, obeleženi i nepoželjni ,, public enemy“, nastupi Dorsa su otkazivani i praćeni, dok je zloglasni FBI Džimu disao za vratom...

  Džimov muzički epitaf – pesma ,, Jahači oluje“, po rečima Reja Manzareka bila je uzeta i adaptirana za album iz Džimovog scenarija za film ,, Highway“( iz 1969.), film o autostoperu-ubici( igra ga sam Morison), koji nakon stopiranja ubija vozača i otima njegov plavi ,, Mustang“ u apokaliptičnoj atmosferi ,, Joshua tree“ pustinje... Morison je film snimio sa nekolicinom bivših kolega sa UCLA univerziteta... Inspiracija za pesmu ,, Riders on the storm“ bila je poezija kultnog američkog pesnika Harta Cranea( koji je život okončao suicidom) koji je pisao o ,, jahačima oluje“... Priča o ludaku-ubici završava se romantičnim stihovima o ljubavi( posvećenih Pameli)...

  Album ,, LA woman“ bio je zaokružena celina, životna priča nastala iz pobune duha, kao jedna od mnogih s kraja šetdesetih, bergmanovski zatamnjena i lirski nadahnuta, muzički oslonjena na blues-jazz tradiciju zaodenutu snagom rock and rolla, jednostavna, iskrena i uklesana u stenu vremena kao nešto što ga nadilazi svojom unutrašnjom snagom i kreacijom. Vrata otvorena između krajnosti spoznatog i nedokučivog, odsjaji i damari duše i srca suprotstavljeni jezi smrti...korak dalje ka ostvarenju snova što nam izmiču na dalekom putu ka sebi i neprolaznosti. Neponovljivi the Doors touch namenjen sanjarima koji nikad ne odustaju, bez obzira na cenu i odricanja, veru u nešto što nadilazi i sam život.

                                   ,, I tako sam stigao pre nekih pola sata

                                    procunjao gradom i video gde vetar duva-

                                  u pravcu devojčica u holivudskim gajbama...

                                    Jesi li srećna, mala damo, u gradu svetlosti

                                    ili si samo još jedan anđeo?

                                    Noćni je ovo grad.Noćni...”

     Na foto sešnu za intrigantni, simbolički omot albuma( krvavo crven okvir unutar kojeg se na žutoj, gotovo samrtno beskrvnoj pozadini unutrašnjeg omota, oslikavaju crno-beli likovi Dorsa) Džim Morison je sedeo pogrbljen na stolici, sa flašom irskog viskija kraj nogu...

 Manzarek: ,, U toj fotografiji možete videti nestanak Džima Morisona. Sedeo je, jer je bio pijan. Bio je na zalasku života i nosio je prevelik teret na leđima. On više nije bo mladi pesnik kojeg sam sreo 1965. godine na plaži u Venice westu...“.

    Kraj, koji se pretvara u novi početak svakog od nas, nadilazimo verom u nešto za čega se iskreno borimo do poslednjeg daha. ,,L.A. Woman” album jedan je od svetova snova, kuhinja duše u koje se zaklanjamo na kraju svih naših puteva, uspona i padova, straha od smrti i prolaznosti. Iskorak na drugu stranu stvorenu verom i nadahnućem...uteha i radost onima koji nikad ne odustaju...jahačima na oluji čija žrtva opominje i budi nadu...

                                   ,, Devojko, moraš voleti svog čoveka,

                                    uzmi ga za ruku, nateraj ga da razume,

                                    svet zavisi od tebe, a život je beskrajan.

                                    Moraš voleti svog čoveka...

  by Mici,,scream of the butterfly“Zibi , 2013-09-23., somewhere in ...

[mndstz]

Da li verujete u natprirodno? (ANKETA)

Istraživanje sprovedeno na Čapmen univerzitetu 2017. pokazalo je da čak 52 odsto odraslih Amerikanaca veruje u duhove, ukleta mesta i slično, što je rast od gotovo 11 odsto u odnosu na rezultate sličnog istraživanja iz 2015. godine. Podaci ranijeg britanskog istraživanja pokazali su da u natprirodno veruje 52 odsto Britanaca, ali… postoje mnogo razumnija objašnjenja za „čudne“ pojave na ovom svetu od duhova. Mental Floss donosi šest naučnih objašnjenja "natprirodnih" pojava koje ljudi često proglase "duhovima". Elektormagnetna polja Decenijama je kanadski neurolog Majkl Persinger proučavao efekte elektromagnetnih polja na naš um, uključujći i percepciju prisustva „onostranog“. Njegova hipoteza kaže da pulsiranje magnetnih polja koje ne možemo da opazimo na svesnom nivou, ljudima može delovati kao neobjašnjivo prisustvo "nečega" u prostoriji u kojoj se nalaze, a taj osećaj izaziva neuobičajenu aktivnost u temporalnom delu mozga. Persinger je snimajući moždanu aktivnost ispitanika uočio da njihovo izlaganje određenim slabim magnetnim poljima tokom 15 do 30 minuta kod ljudi može da stvori snažan utisak da je u prostoriji prisutno nešto "nevidljivo". Ovu teoriju su podržala i druga istraživanja, koja su pokazala da će ljudi pre potpasti pod sugestiju da osećaju prisustvo duhova, nego što će prihvatiti objašnjenje da je taj osećaj posledica delovanja elektromagnetnog polja. Osim toga, na mestima koja važe za "ukleta" širom sveta, registrovana je neuobičajena elektromagnetna aktivnost, nezavisnim istraživanjima. Zvuk niske frekvencije Infrazvuk je zvuk vrlo niske frekvencije, toliko niske da ga ljudsko uho ne može registrovati. Ali, ove vibracije niske frekvencije mogu da izazovu snažnu psihološku neprijatnost. Naučnici su proučavali efekte ovih zvukova na ljude, i ispostavilo se da izloženost niskim frekvencijama može da izazove dezorijentisanost, napade panike, promene u ritmu otkucaja srca, kao i skok krvnog pritiska, što su sve simptomi koji mogu da budu povezani sa "natprirodnim silama", ukoliko osoba u njih veruje. U istraživanju iz 1998. godine, na temu prirodnih uzroka "ukletosti", inženjer Vik Tendi opisao je kako je radio za izvesnog proizvođača medicinske opreme, čije su laboratorije navodno bile uklete. Kad god je Tendi radio u toj konkretnoj prostoriji, bio je vrlo uznemiren, osećao se depresivno i neprijatno, i činilo mu se da čuje i vidi čudne stvari. Na kraju se ispostavilo da je ta laboratorija bila izložena neprestanom zvuku frekvencije svega 19 Hz, koji je izazivao sve te "neobjašnjive" osećaje. Druge studije pokazale su da zvukovi niske frekvencije mogu kod nekih ljudi čak da izazovu i ježenje i trnce niz kičmu. Buđ Šejn Rodžers, profesor na Klarkson univerzitetu proveo je mesece istražujući navodno uklete lokacije, pokušavajući da pronađe naučni dokaz ne tako paranormalne aktivnosti - buđ. Ranija istraživanja pokazala su da određene vrste buđi mogu da izazovu simptome koji zvuče prilično zastrašujuće, iracionalne strahove i demenciju, na primer. "Gledao sam mnoge emisije na temu ukletih mesta, i pomislio sam da bi bilo dobro kad bismo mogli da otkrijemo nešto što je zajedničko svim tim mestima, i što bi moglo da objasni zašto se ljudi na njima osećaju neprijatno. Istraživanje lokaliteta pokazalo je da je na svim njim prisutna ta toksična buđ", rekao je Rodžers za Mental Floss. Trovanje ugljen-monoksidom Slučaj "uklete kuće" iz 1921. opisao je dr Vilmer u stručnom časopisu Američkom žurnalu oftalmologije. Porodica koja se uselila u "ukletu" kuću prijavila je da se čuje pomeranje nameštaja, da u toku noći čuju glasove, da se oseća prisustvo nečega… Ispostavilo se da nešto nije u redu sa instalacijama i da je u kuću sve vreme polako doticao ugljen-monoksid, izazivajući vizuelne i zvukovne halucinacije stanara. Instalacije su popravljene, a porodica je nastavila da živi u istoj toj kući, bez ikakvih neočekivanih "posetilaca". Svedočenje "očevidaca" Studija iz 2014. godine, sprovedena na Univerzitetu u Londonu pokazala je da ljudi relativno lako poveruju u postojanje natprirodnih sila, kad čuju neko svedočanstvo na tu temu "iz prve ruke". Ispitanicima je pokazan video u kojem čovek navodno pomera metalni ključ svojim mislima. U jednom slučaju, pokazan im je video u kojem treća osoba "svedoči" (u dogovoru sa psiholozima) da je videla da se ključ zaista pomera, i ispitanici kojima je prikazan taj video sa "svedokom" bili su spremniji da "vide" da se ključ zaista pomera, iako to nije bio slućaj, naravno, nego oni koji su gledali video bez "svedoka". Psiholozi kažu da tuđe svedočenje može da utiče na naš doživljaj stvarnosti. Dakle, ako bi u grupi ljudi koja je prisustvovala nekom neobičnom prizoru bilo jedan čovek koji bi odlučno tvrdio da je video duha, ostali bi bili spremniji da se slože da su ga videli i oni. Želimo da verujemo I… ima tu još nešto. Ljudi često očajnički žele da veruju da postoji život posle smrti. Ideja o sopstvenoj konačnosti je mnogima vrlo teško prihvatljiva. I zato je takvim ljudima relativno lako da poveruju u postojanje onostranog, pa i duhova… Jer nije toliko teško naći "dokaze" za nešto u šta ionako žarko želimo da verujemo. Let's block ads! (Why?)

[newliliana]

Matej 28,19: Krštenje u ime ´Oca, Sina i svetog Duha´? „Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih va ime Oca i Sina i svetoga Duha.“ {Matej 28,19} Ovaj stih je dodat kasnije, da bi se podržalo verovanje u Trojstvo i njegovo uvođenje. Mi znamo sledeće činjenice: Trojstvo je, pored zagrobnog života, bilo osnova velikog broja paganskih religija. Car Konstantin je na koncilu 325. godine u Nikeji naredio da se sastavi ekumenska Biblija zarad ujedinjenja neznabožaca i palih hrišćana. Taj zadatak je dao biskupu Euzebiju Cezarejskom. To je bila potpuna implementacija paganstva kojeg je Inicijat Origen pokušao već ranije, ali bez uspreha. Interesantna činjenica je da je Biskup Euzebije taj isti stih u svojim delima pre 325. godine na 17 mesta citirao na drugi način, i to da je Isus rekao: „Sa jednom rečju i glasom On je rekao Svojim učenicima: „Idite dakle i naučite sve narode u Moje ime da se drže svega onoga što sam vam zapovedio.“ {Eusebius: Proof of the Gospel, Book III, ch 6, 132 (a), p. 152} „Ali dok su Isusovi učenici po svoj prilici bili da svaki govori ovako, ili misli onako, Gospod je rešio njihove poteškoće kroz davanje jedne izjave, govoreći da trebaju da pobede ´u Moje ime´. A moć u Njegovom imenu je bila tako velika, da je apostol rekao: “Zato i Bog Njega povisi, i darova Mu ime koje je veće od svakoga imena Da se u ime Isusovo pokloni svako koleno onih koji su na nebu i na zemlji i pod zemljom.“ On im je pokazao od mase skrivenu vrlinu moći u Njegovom imenu kada je rekao Svojim učenicima: „Idite dakle i naučite sve narode u Moje ime.“ On je isto najpreciznije najavio budućnost kada je rekao: „I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima.“ {Eusebius: Proof of the Gospel, Book III, ch. 7, 136 (a-d), p. 157} „Koji im je rekao: „Idite dakle i naučite sve narode u Moje ime.“ {Eusebius: Proof of the Gospel, Book III, Chapter 7, 138 (c), p. 159} „Oslanjajući se na Hristovu silu, Koji im je rekao: „Idite dakle i naučite sve narode u Moje ime.“ {Eusebius: Book III of his History, Chapter 5, Section 2, (about the Jewish persecution of early Christians)} „Nakon Svoje pobede nad smrću, On je rekao Svojim učenicima, i ispunio to kroz događaj, govoreći im, „Idite dakle i naučite sve narode u Moje ime.“ {Eusebius: Oration in Praise of Emperor Constantine, Chapter 16, Section 8} Iz tog razloga nije čudno da je 325. godine, kada je u Nikeji uvedeno Trojstvo, Euzebije momentalno promenio način „izražavanja“, tako da u njegovih 5 dela nakon toga stoji samo današnja forma tog stiha. Cela Biblija poznaje samo krštenje ´u ime Isusa´. Pošto prava Božja reč sigurno sebi ne suproti, a jedan stih Matej 28,19 direktno suproti svim ostalim stihovima, to predstavlja najjači dokaz jednog falsifikata! Jedna konstelacija ukida drugu, i obe Konstelacije nisu moguće istovremeno. Bog nikada ne suproti Sam Sebi! Dole možemo pročitati ostale stihove iz Novog Zaveta o krštenju: „A kad to čuše, krstiše se u ime Gospoda Isusa. A kad Pavle metnu ruke na njih, siđe Duh sveti na njih, i govoraše jezike i proricahu.“ {Dela Apostolska 19,5.6} „Kad pak verovaše Filipu koji propovedaše jevanđelje o carstvu Božijemu, i o imenu Isusa Hrista, krštavahu se i ljudi i žene.“ {Dela Apostolska 8,12} „Koji sišavši pomoliše se Bogu za njih da prime Duha svetoga; Jer još ni na jednoga ne beše došao, nego bijahu samo kršteni u ime Gospoda Isusa. Tada apostoli metnuše ruke na njih, i oni primiše Duha svetoga.“ {Dela Apostolska 8,15-17} „I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista.„ {Dela Apostolska 10,48} „Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.“{Galatima 3,27} „Eda li se Hristos razdeli? Eda li se Pavle razape za vas? Ili se u ime Pavlovo (umesto Hristovo) krstiste?“ {1. Korinćanima 1,13} Čije ime prizivamo da bi se pri krštenju oprali od greha? Trojstvo? „I sad šta oklevaš? Ustani i krsti se, i operi se od greha svojih, prizvavši ime Gospoda Isusa.„ {Dela Apostolska 22,16} „A Petar im reče: pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar svetoga Duha;“ {Dela Apostolska 2,38} Da li pod celim nebom postoji drugo ime osim Isusovog koje nas može spasti? „Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti.“ {Dela Apostolska 4,12} „Koji uzveruje i pokrsti se, spašće se; a ko ne veruje osudiće se.“ {Marko 16,16} Zašto ipak dolaze tvrdnje da se krštenje ne dešava samo u Isusovo ime? U stvari, krštenje i potapanje u vodu je simbol samo Njegove, a ne trojstvene smrti, Njegovog ležanja u grobu i Njegovog vaskrsenja. Samo Isus je umro za nas, a ne Trojstvo. Krštenjem mi pokazujemo prihvatanje Njegove žrtve za nas, i time postajemo Hrišćani. Apostol Pavle naglašava jasno, da se krštavamo samo u Isusovo ime, i da je to povezano sa Isusovom žrtvom za nas: „Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očinom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem.“ {Rimljanima 6,3} „Zakopavši se s Njim krštenjem, u kojemu s Njim i ustaste verom sile Boga Koji Ga vaskrsnu iz mrtvih.“ {Kološanima 2,12} Donji isečak iz Shem Tob’s MSS Hebrew Matthew Gospel, Matej 28. glava, dolazi iz knjige dr George Howard-a, specijaliste za jevrejski jezik. Taj Manuskript se u originalu nalazi u Jewish Theological Seminary of America u Njujorku. On je sačuvan od strane Jevreja iz prvog veka, a pronađen je u 14. Veku. U 14. veku nije postojala diskusija o Trojstvu da bi bio potreban falsifikat, a u tom starom originalnom manuskriptu Matejevog evanđelja, u stihu 28,19 ne stoji trinitarijanska formula! Kako potvrđuju i najstarije crkvene vođe pre Konstantina, Matej je svoje jevanđelje pisao na svom Jevrejskom jeziku, a ne na njemu stranom Grčkom, kako se danas od strane mnogih tvrdi, u pokušaju da se potru dokazi istine: “Matej je među Jevrejima istovremeno širio i napisano evanđelje na njihovom jeziku dok su Petar i Pavle propovedali u Rimu i postavljali temelje crkvi.“ {Irenaeus (2. vek): Against Heresies. 3.1.1}

[unitaseurope]

Holivudski sjaj seks trafikinga

Autor: Ana Krstajić

Netflix se poslednjih dana našao na globalnom udaru kritika, i to sa razlogom - ovaj striming servis besplatno emituje film „365 dana“ koji romantizuje brutalno kidnapovanje i seksualnu eksploataciju. Ovo ostvarenje našlo se na meti osuda, budući da glorifikuje čin otmice i zatočeništva, istovremeno stvarajući distorziju slike onog što trafiking istinski jeste. Predstavljanje otmičara kao šarmantnog Italijana koji svoju žrtvu drži zarobljenu u privatnom avionu, a zatim u sicilijanskoj vili doprinelo je trivijalizaciji svetskog problema seksualne eksploatacije.

Možda je najbolje svedočanstvo relativizacije fenomena seks trafikinga to što brojne devojke širom sveta već danima ostavljaju glavnom glumcu poruke na društvenim mrežama koje glase „Otmi i mene!“. Istovremeno, prema poslednjim podacima Međunarodne organizacije rada, upravo žene čine 99 odsto žrtava seksualnog iskorišćavanja i ono nije nimalo romantično i glamurozno. Baš suprotno, ono je realno, okrutno i surovo, a svakodnevno ga doživljava 4,8 miliona žrtava. Ne, ono se ne odvija uz flašu šampanjca na luksuznoj jahti usred Mediterana, kako je to prikazao film koji  Netflix svrstava u kategorije romantika i drama. Filmsko ostvarenje koje bi na realističan način opisalo ono što žene u lancu seks trafikinga zaista proživljavalju moglo bi da se podvede pod samo  jedan žanr – horor.

Karla Jacinto iz Meksika jedna je od devojaka koja je uspela da pobegne iz kandži trafikera. U nedavnom intervjuu za BBC otkrila je strahovit podatak – za četiri godine silovana je 43.200 puta. „Zatvarala sam oči da ne bih videla šta mi rade, to je bio jedini način da prebrodim - 30 puta dnevno, sedam dana nedeljno“, izjavila je ona. Žrtve trgovine ljudima su uglavnom nevidljive, one se ne pojavljuju na filmskim platnima i njihove priče su retko kada na stranicama novina. Procene su da se na svetskom nivou identifikuje svega 0,04 odsto osoba koje su nekada bile u lancu trgovine. Karla je jedna od retkih žena koja je skupila dovoljno hrabrosti da sa javnošću podeli detalje višegodišnje torture. Pitam se kakve bi reakcije njena priča izazvala kada bi Netflix, ili bilo koji drugi striming servis odlučio da je prikaže potpuno ogoljeno i realistično. Jedno je sigurno – nijedna devojka ne bi nakon emitovanja poželela da se nađe na njenom mestu.

Film „365 dana“ promoviše fenomen Stokholmskog sindroma, posebnog psihološkog stanja prilikom kog se žrtva zbližava sa otmičarem i opravdava njegove postupke. Od svih oblika trgovine ljudima, upravo žrtve seksualne eksploatacije najčešće razvijaju emocije prema trafikerima. One svakodnevno doživljavaju nasilje i plaše se za svoj život te je zaljubljivanje u otmičara jedan od podsvesnih mehanizama za preživljavanje. Budući da su izolovane od svih drugih, čak i najmanji znak pažnje poput obezbeđivanja hrane i vode počinju da shvataju kao iskazivanje ljubavi. U spornom filmu, romantično je opisano kako se žena, koja je zarobljena 365 dana, vremenom zaljubljuje u otmičara i čak želi da ima dete sa njim. Emitujući takav sadržaj, afirmiše se Stokholmski sindrom i kod publike stvara percepcija kako je takav sled događaja očekivan i poželjan.

U međuvremenu, pokrenuta je peticija kojom se zahteva da se film ukine sa repertoara, a svoj potpis za dostizanje ovog cilja do sada je dalo preko 80.000 ljudi. Produkcijske kuće poput Netflixa imaju odgovornost i obavezu prema publici, posebno prema ugroženim grupama koje su podložnije uticajima. Ovde govorimo pre svega o mladim osobama koje tokom adolescencije usvajaju veliki broj poruka putem filmova i serija i oblikuju svoje ponašanje prema karakteristikama fiktivnih likova. Sa pojavom interneta, novije generacije imaju filmska ostvarenja na dohvat ruke, a filteri u virtuelnom svetu gotovo da ne postoje. Šta bi bila poruka filma „365 dana“ za prosečnog tinejdžera? Da je poželjno tretirati ženu poput svojine? Da držati nekoga u zarobljeništvu znači iskazati mu ljubav? Da je potpuno prihvatljivo oduzeti nekome slobodu i dostojanstvo? Iako je ovo samo jedan u nizu mnogih filmova, njegov efekat na mlade može da bude toliko snažan, da se oni, vođeni porukom ovog ostvarenja mogu prepustiti veoma rizičnim situacijama. Želja da žive luksuznim životom poput glavne junakinja filma može da ih navede na put kojim je prošla Karla Jacinto.  

Srbija - SOS linija pomoć žrtvama trgovine ljudima +381 11 785 0000

Srbija - SOS linija za žene žrtve nasilja  0800-222-003

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD +1 888 373 7888

Region www.HopeOn.Today

[radiogornjigrad]

Slikovnost: Edouard Leon Cortes

Danas bi me bilo stid ukoliko bih pustio da se veruje da jedan francuski pisac može biti neprijatelj neke određene nacije. Moj prezir je upućen samo krvnicima. Svaki čitalac koji bude Pisma nemačkom prijatelju čitao kao svedočanstvo o borbi protiv nasilja, složiće se da mogu nakon ovoga reći da ne odstupam ni od jedne reči u njima. Prvo pismo

Rekli ste mi:…