#srpska salata

[bentectravels]

Food and drinks you can find in Serbia.

[posnajela]

Srpska salata

[marccapelle]

Guerre (culinaire) des Balkans. Salata srpska ? Salata chopska ? Ou salade grecque ? https://www.instagram.com/p/BznxK3cC9yp/?igshid=177gcp308rn78

[receptikuvaronline]

Festival Testival 2020 u Beogradu, menadžer manifestacije, Dejan Ilić

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/festival-testival-2020-u-beogradu-menadzer-manifestacije-dejan-ilic/?Festival+Testival+2020+u+Beogradu%2C+menad%C5%BEer+manifestacije%2C+Dejan+Ili%C4%87 Recepti+i+Kuvar+online

Festival Testival 2020 u Beogradu, menadžer manifestacije, Dejan Ilić

Festival testa, testenine i hleba Testival, skraćeno nazvan Festival Testival 2020, održaće se u Beogradu 29.02. i 01.03.2020. u Dorćol Platzu. 

Ova manifestacija, festival, interesantno je zamišljen, sa ciljem da u fokusu budu mali proizvođači tradicionalne hrane, a glavni cilj je da se sačuva bogato nasleđe kulture ishrane, uz uvažavanje različitih uticaja koji su od davnina učinili srpsku kuhinju raznovrsnom i posebnom.

Danas razgovaramo sa Dejanom Ilićem, profesionalnim kuvarom i vicešampionom sveta u karvingu, koji je menadžer ove manifestacije.

Da li je Festival Testival samo jedna slučajna ideja?

Festival Testival je spontana reakcija i logičan nastavak saradnje sa ekipom koja je osmislila i realizovala projekat izdavanja knjige o tradicionalnoj srpskoj kuhinji, Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje, na čelu sa autorom, Miodragom Ilićem.

Po vašem mišljenju, da li srpska tradicionalna jela i kuhinja imaju šansu protiv fensi restorana internacionalne kuhinje?

Moje mišljenje je da tradicionalna jela i tradicionalna kuhinja apsolutno imaju svoju šansu. I to veliku. Čak se neke stvari, koje mi primenjujemo u našoj tradicionalnoj kuhinji, mogu uvrstiti u trendove kako moderne, tako i zdrave ishrane. Tu mislim na oba aspekta: čuvanje namirnica a i na samu pripremu.

Koje je vaše omiljeno tradicionalno jelo, koje bi moglo da se adaptira na moderan način i posluži i u najboljim svetskim restoranima?

Mislim da ima dosta jela koja mogu da odgovore na visoke zahteve gostiju u svetskim restoranima. Tu se posebno ističe mogućnost da dosta tradicionalnih jela mogu konzumirati i pripadnici drugih religija, kao i sa drugačijim navikama u pogledu ishrane. Čak vegani i vegetarijanci.

Moj izbor su:

Pihtije od boba,

Zimska salata trljanjica.

Ne bih pogrešio da pomenem i bilo koje drugo tradicionalno jelo…

Koliko su profesionalni šefovi spremni da koriste i pripremaju tradicionalna jela u svojim restoranima?

Sve je podložno promeni, pa tako i sama ishrana. Danas je veliki izazov da se tradicija predstavi u novom ruhu i na nov, moderan način pripremi i servira.

Vi ste menadžer Festivala Testival 2020, koji organizuje Udruženje Testival u Beogradu, u Dorćol Platzu, 29.02. i 01.03.2020. Koji su planovi za ovaj događaj a i za kasnije?

Plan festivala i ideja festivala je da objedini ponudu zanatski rađenog testa, testenine i hleba. Fokus će biti na malog proizvođača. Naravno, tu se misli na sve proizvode od testa: pite, kolače, hlebove, proje, itd…

Mi ne bismo želeli da to bude festival samo izložbenog i prodajnog karaktera, na koje smo svi već navikli, već da se posetiocima omogući da uživo, prateći interesantne interaktivne radionice, vide i nauče nešto novo, družeći se sa profesionalnim predavačima. Svoju šansu da predstave svoja znanja imaće i iskusne domaćice.

Za naredni period i u narednim godinama planiramo „širenje“ festivala, tj. gostovanje festivala u nekim od gradova i regiona Srbije. Da bismo, na taj način, ovaj festival i ovaj koncept približili ostalom delu Srbije, da to ne bude privilegija samo građana Beograda.

Koja je, ukratko, agenda Festivala Testival? Da li će biti nekih interesantnih radionica?

Cilj je da nam gostuju kako profesionalci, koji imaju vrhunskog iskustva u pripremi testenine, testa i hleba. Naravno, kako sam već pomenuo, biće tu i iskusnih domaćica. Za sada, možemo da otkrijemo da će HoReCa centar za edukaciju kompanije Metro, biti prisutan sa nekoliko interesantnih radionica.

Prvog dana festivala biće održan izbor najboljih tradicionalnih recepata domaće kuhinje, a Zoran Dragoljević Žorž, vinski vitez, kancelar Vinskog viteškog reda Šumadije, autor knjige Vinorodna Šumadija, održaće predavanje „Uparivanje tradicionalne hrane i tradicionalnih vina Srbije“.

Dragan Đorđević, predsednik Asoscijacije autentičnih hedonista imaće svoj kulinarski performans „Srpska kulinarska avantura za nas hedoniste i za sve one koji to nisu…“.

Kao grad domaćin, predstaviće se grad Topola i Turistička organizacija Oplenac, opštine Topola.

Za sada, toliko. Mislim da sam vam otkrio i previše detalja… 🙂

Za kraj, pozivam sve da već sada rezervišu svoje vreme za taj vikend, subotu i nedelju, 29.02. i 01.03.2020., da dođu i da nam se pridruže na Festivalu Testival 2020!

Testival 2020

Beograd, oktobar 2019. Razgovor vodio: Miodrag Ilić Recepti i Kuvar online, Linkom-PC doo sva prava zadržana, All rights reserved

PROČITAJ: GDE MOŽE DA SE KUPI KNJIGA TRADICIONALNI RECEPTI DOMAĆE SRPSKE KUHINJE?

Pročitajte još:

Portal Recepti i Kuvar online je svrstan u TOP 50 sajtova u Srbiji!

Ukoliko vas interesuju svi naši recepti, kliknite na link: RECEPTI. Zbirke najboljih recepata naših saradnika nalaze se u sekciji kuvar, ukoliko želite više da pročitate, klikinte na link: KUVAR. Ukoliko želite da pogledate našu naslovnu stranu, kliknite na link: RECEPTI I KUVAR ONLINE homepage.

Ne propustite nijedan recept – Recepti i kuvar online na Facebook-u. Ostanite u toku, pratite Recepti i Kuvar twitter obaveštenja!

[llamasgotoheaven]

Mayb i should train myself to eat more spicy shit so when i go back to serbia ill be able to eat srpska salata without removing the peppers off the top

[mndzdr]

Sezona slava: Kako da se ne ugojite

Strategija počinje od ranog jutra Mnogi prave grešku i na slavu odlaze praznog stomaka u nadi da će tamo nadoknaditi propušteno, kao i da će ova strategija proći “bezbolno” po liniju. Ah, kakva pogrešna ideja. Osim što ćete poremetiti energetski balans, gladovanje, a potom prejedanje je jako loše za organizam, pa tako stvarate rizik od nadutosti i bolova u stomaku. Nije poenta da se odričete hrane već da naučite kako da pravilno kombinujete namirnice. Sa tim je saglasan i nutricionista Ljubiša Knežević koji kaže da je brojanje kalorija veoma važno, ali da u jelu treba i uživati. On preporučuje da svoj dan započnete laganijom ishranom, kako biste ostavili "mesta" za kasnije. Idealan izbor za doručak je omlet od dva jaja koji ne prelazi 190 kalorija, a za ručak obrok salata u vrednosti od 400 kalorija. Na taj način ostavljate čak 1.600 kalorija za slavu, što uopšte nije malo i pruža vam mogućnost da pojedete od svega pomalo.Savet zlata vredan Pridržavajte se pravila jednog tanjira - sve što želite stavite na tanjir odmah i nemojte više ništa dodavati. Stigli ste na slavu, šta sad? S obzirom na to da se srpska tradicionalna ishrana ne može pohvaliti malom količinom ugljenih hidrata, greška koju mnogi prave jeste nebrojanje kalorija. Statistike pokazuju da prosečan slavski tanjir u Srbiji iznosi od 4.000 do 7.000 kalorija. Podsetimo da je preporučeni dnevni unos kalorija do 2.200 na dnevnom nivou. Ako se na stolu nalaze prasetina, jagnjetina, slano, slatko i alkohol, vrlo lako dolazi do prejedanja i preteranog unosa kalorija. Opet, ne možete ni da se pojavite na slavi i pijete samo vodu... Jedite sve, ali umereno. Kako? Kontrolišite porcije! Počnite od crvenih vrsta mesa koje će vam pružiti dosta energije. Svinjetina će vam dati najviše proteina i vitamina B, a 100 grama svinjetine ima samo 140 kalorija. S druge strane, jagnjetina sadrži najviše gvožđa i 200 kalorija. A onda kako ne dodati i malo ruske salate? Jedna kašika ruske salate ima oko 220 kalorija, a uz to sigurno nećete zaobići ni parče hleba od 130 kalorija. Nemojte da se ustručavate ni da pojedete nešto slatko - najbolji izbor su sitni kolači, a tri komada (sasvim dovoljno da se zasladite) sadrže oko 350 kalorija. Čaša omiljenog gaziranog pića sadrži 140 kalorija, a ako ste se dodali kolačić viška uvek se možete opredeliti za nekalorijsku verziju Coca Cole Zero koja sadrži 0 kalorija! Umerenim pristupom ”od svega po malo” nećete uneti više od 1.100 kalorija, a zahvaljujući umerenoj ishrani u periodu pre odlaska na slavu, preporučeni dnevni unos neće prelaziti više od 2.200 kalorija. Detaljnije na www.pronadjimeru.com Let's block ads! (Why?)

[receptikuvaronline]

196flavors.com: Intervju sa Miodragom Ilićem

New Post has been published on https://recepti-kuvar.rs/196flavors-com-intervju-sa-miodragom-ilicem/?196flavors.com%3A+Intervju+sa+Miodragom+Ili%C4%87em Recepti+i+Kuvar+online

196flavors.com: Intervju sa Miodragom Ilićem

Miodrag Ilić osnivač je i glavni urednik portala Recepti i Kuvar online, jednog od vodećih registrovanih internet medija u Srbiji. Nakon samo dvije godine postojanja, Recepti i Kuvar online dobio je prestižnu nagradu pod nazivom TOP 50, čime je svrstan u 50 najboljih sajtova u Srbiji za 2015. godinu, prema izboru žirija časopisa PC Press. Početkom 2017. Miodrag Ilić na sajtu Recepti i Kuvar online pokrenuo je kampanju za prikupljanje tradicionalnih recepata, čije poreklo mora da bude pre Drugog svetskog rata.

Ovaj projekat, neobično važan za očuvanje nematerijalne kulturne tradicije ljudi koji žive u ovom regionu, dobio je institucionalnu podršku Privredne komore Srbije: “Tradicionalni recepti domaće kuhinje važan su deo nematerijalne kulturne baštine svakog naroda. Na listi elemenata nematerijalnog kulturnog nasleđa Republike Srbije, pored starih zanata, narodnih običaja, pesama i igara, uz naivno slikarstvo Slovaka, nalaze se i Belmuž, Izrada pirotskog kačkavalja, Pazarske mantije (tradicionalni način pripreme). Ovi elementi su značajni za očuvanje nacionalnog identiteta, ali predstavljaju i neizostavan deo različitih turističkih proizvoda. Projekat prikupljanja i promovisanja tradicionalnih recepata domaće srpske kuhinje preko portala Recepti i Kuvar online i izdavanje knjige Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje, uneće nove elemente u turističku ponudu Srbije. Procenjujemo i da će omogućiti bolju vidljivost kulturološkog, kulinarskog i običajnog istorijata ovih prostora, što će za cilj imati bolju informisanost pojedinaca i privrednih subjekata u zemlji i inostranstvu.„

RECITE NAM VIŠE O VAŠIM ZNANJIMA I ISKUSTVU KADA JE U PITANJU SRPSKA KUHINJA.

Rođen sam i odrastao u Beogradu, Srbija. Odrastao sam okružen porodicom sa strašću prema kuhinji. Moj deda je bio profesionalni kuvar. Nažalost, nikad ga nisam upoznao, preminuo je pre nego što sam se rodio. Ali, čuo sam mnogo priča o njemu i o njegovoj strasti za kuvanjem. Za sebe volim da kažem da sam strasni kuvar amater. Poslednjih nekoliko godina sam fokusiran na tradicionalnu srpsku kuhinju. Upravo priče o dedi su me i naterale pre tri godine da započnem projekat izdavanja knjige Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje.

PO ČEMU JE SRPSKA KUHINJA JEDINSTVENA? PO ČEMU SE RAZLIKUJE OD DRUGIH BALKANSKIH ILI EVROPSKIH KUHINJA?

Različita je u smislu da predstavlja jedinstvenu kolekciju kulturne i kulinarske, nacionalne i istorijske raznolikosti nastale u prethodnim vekovima. Mešavina turske, grčke, bugarske, mađarske i drugih kuhinja čini je bogatom i prepoznatljivom.

Tradicija srpske kuhinje je veoma stara. Jedna od najstarijih srpskih kuvarskih knjiga je Srbski kuvar monaha manastira Krušedol, Jeroteja Draganovića, objavljena 1855. godine, na staroslovenskom jeziku. Takođe, jedan od najobrazovanijih ljudi koji je živeo krajem 19. i početkom 20. veka, Sima Trojanović (koji je bio etnolog), objavio je knjigu „Stara srpska jela i pića”, 1896. Takva lista starih zbirki recepata , kuvarskih knjiga, knjiga o običajima, je veoma dugačka.

Specijaliteti srpske kuhinje danas uključuju:

Vojvodina je poznata po hrani na bazi testa, kao što su hleb, štrudle, testenine, kao i razne vrste prerađenog mesa.

Centralna Srbija je poznata piti zeljanici i pečenoj svinjetini.

Specijaliteti zapadne Srbije uključuju dimljeno meso, dok je u planinskim jelima jagnjetina sveprisutna.

Istočnu Srbiju karakterišu suve pastirske pite, jagnjeće meso kuvano u mleku, dimljeno meso divlje svinje, janjija sa tri vrste mesa i raznim povrćem i homoljski kačamak.

Na jugu Srbije, veoma popularna jela uključuju meso sa roštilja ili pečenog mesa, posebno poznate leskovačke specijalitete na žaru.

Međutim, da navedem samo kao primer, dobru pitu zeljanicu možete pronaći u svim delovima Srbije.

KOJI JE VAŠ OMILJENI RECEPT?

Moj omiljeni recept je pita, koja dolazi iz južne Srbije pod nazivom prpeć (propeć, prpeč ili propeć).

Prpeć – photo Miodrag Ilić

Evo recepta koji je objavljen u mojoj knjizi:

Prpeć (propeć) Regija: Južna Srbija, Istočna Srbija Period nastanka: početak 20. Veka Foto: Miodrag Ilić Obrok: doručak, ručak, večera

Sastojci (za 4–6 osoba)

500 g oštrog brašna, voda, 200 g sira (starog, masnog), 125 g masti.

Priprema: (90 minuta, pečenje 35-40 minuta)

Pomešati brašno i vodu i nastaviti sa mešanjem da se testo ne bi zgrudvalo. Ručno izraditi testo, formirati jufku, posuti odozgo sa malo brašna i ostaviti da odstoji 30 minuta. Nakon pola sata, opet premesiti testo dok ne postane glatko, opet formirati jufku i ostaviti još 30 minuta. Formirati testo u tzv. đuzleme (delove), tj. razvući testo u obliku kruga debljine do 4-5 mm. Premazati testo mašću. Od polovine poluprečnika kruga testa, prema spoljašnjoj ivici testa, iseći testo kao u obliku cveta (u sredini ostaviti krug, a od tog kruga prema spoljašnjoj ivici iseći 12 oblika koji nalikuju na latice). Sada ovih 12 oblika presavijati ka središnjem, okruglom delu testa, uzimajući svaki put deo testa koji je nasuprot prethodnom. Kada su sve tzv. latice preklopljene ka sredini testa i jufka formirana, okrenuti je i posuti sa malo brašna i ostaviti da odstoji 20 minuta. Nakon toga, razvući testo oklagijom debljine 2-3 mm i kružnog oblika prečnika 40 cm. Podmazati mašću tepsiju prečnika oko 28 cm, staviti testo na tepsiju tako da prelazi ivicu tepsije sa svih strana oko 10 cm. Testo premazati sa malo masti i staviti punomasni sir. Sada saviti spoljni deo testa preko sira, u krug, nabirajući testo. U sredini ostaviti krug od oko 8 cm prečnika koji nije pokriven testom. Gornju površinu testa ponegde premazati mašću. Peći u rerni na 220 stepeni oko 35-40 minuta, u zavisnosti od jačine rerne. Kada je prpeć ispečen, izvaditi ga iz rerne i poprskati gornju koru sa vodom, a zatim pokriti krpom da „odmori“ desetak minuta.

Napomena: U zapadnoj Srbiji postojalo je slično jelo pod nazivom „gologlavica“ ili „zeljanica gologlava“, jer se spremala od samo jedne jufke koja je bila filovana zeljem. Jufka bi bila stavljena u tepsiju, pa filovana zeljem, a krajevi bi bili prevrnuti ka unutra preko zelja, ali tako da je na sredini ostajalo golo, nepokriveno zelje, pa otuda naziv „gologlavica“.

KOJI JE NAJNEOBIČNIJI SRPSKI RECEPT?

Teško je reći.  Možda je najneobičnije jelo ajvar. To je vrsta salate u kategoriji zimnice. Vrlo teško je prevesti ajvar na engleski, jer takva jela ne postoje u drugim kuhinjama. Ovaj obrok uglavnom dolazi iz južne Srbije, ali svaki dom i svaka porodica u Srbiji imaju svoj (najbolji) recept za ajvar.

Mi ga u Srbiji obično predstavljamo strancima ovom izjavom: „Ništa nije poput domaćeg ajvara!“ Ovaj srpski recept je onaj koji bi definitivno trebalo da zapišete i znate. Porodica i prijatelji će vam zahvaliti na tome – to je sigurno. I vaš stomak će vam biti zahvalan!

Priprema:

Paprike ispecite, očistite i sameljite u nekom procesoru za hranu. Oljušteni patlidžan isecite na komade i blanširajte u slanoj vodi. Sameljite i patlidžan. Beli luk usitnite. U šerpu što većeg prečnika sipajte ulje i zagrejte ga. Sipajte papriku i pržite uz mešanje oko pola sata. Dodajte patlidžan i sve začine osim sirćeta. Ukoliko želite ljuti ajvar, dodajte i usitnjene ljute paprike koje ste prethodno ispekli ili obarili. Pržite ajvar još neko vreme, dok ne dobijete željenu gustinu. Sipajte sirće. Dobro promešajte. Ajvar sipajte u sterilisane tegle i stavite u dunst/pasterizujte.

KOJE SU SVE INOSTRANE KUHINJE UTICALE NA VAŠU KUHINJU?

Najjači uticaj na mene ima italijanska kuhinja. Italija je geografski veoma bliska Srbiji, a tipični sastojci su vrlo slični. Iako je Srbija zemlja koja nema izlaz na Mediteran, još uvek možemo reći da je srpska kuhinja pod veoma snažnim uticajem mediteranske kuhinje, a vrlo važan deo tog uticaja je italijanska kuhinja.

Moja omiljena jela su: bilo koja vrsta testenine, pica i domaća pečena govedina. Pre deset godina imao sam priliku da probam italijansku domaću pečenu govedinu, pečenu u seoskoj peći. Veoma je slična goveđem ili svinjskom pečenju u Srbiji, ali isto tako vrlo je jedinstveno jelo.

KOJA MESTA PREPORUČUJETE PRILIKOM POSETE SRBIJI?

Ako govorimo o nekim istorijskim i arheološkim nalazištima u našoj zemlji, važno je napomenuti da je Srbija nekada bila dom drevnih civilizacija, rodno mesto 16 rimskih careva, a nakratko je čak bila i glavni grad istočnog rimskog carstva. Na listi moraju biti Lepenski vir, Vinča, Feliks Romuliana, Justiniana Prima i Viminacijum.

Za turiste koji žele da vide pravu staru Srbiju i probaju tradicionalnu hranu, preporučujem posetu etno selima. Lista etno sela je vrlo velika i spomenuću samo nekoliko njih: Terzića avlija, Drven grad ili Kustendorf, Sirogojno, Rajski konaci, Sunčana reka, Tiganjica, Moravski konaci.

Više o Srbiji za sve koji su zainteresovani mogu se naći na zvaničnom sajtu Turističke organizacije Srbije.

Klucana salata – photo Miodrag Ilić

OSIM MAJKE I BAKE, KOJI SRPSKI ŠEF JE UTICAO NA VAS?

Zove se Uroš Urošević. On nije TV zvezda, međutim, ostavio je veliki trag na razvoju kuvarske profesije, kako u Srbiji, tako i širom Zapadnog Balkana. Master šef Uroš Urošević jedan je od najcenjenijih srpskih kuvara koji godinama ulaže velike napore u razvoj kulinarstva i promociju u inostranstvu. On je prvi kuvar iz Srbije koji je primljen u najelitnije kulinarsko udruženje – World Society of Master Chefs iz Londona, koje je zahvaljujući brojnim zaslugama, aktivnostima i uvaženim članovima steklo titulu najprestižnijeg i vodećeg međunarodnog udruženja kuvara .

KOJI SU GLAVNI PROBLEMI SA KOJIMA SE SUSREĆE SRPSKA KUHINJA?

Ne samo Srbiji, već i celom svetu preti opasnost da u zaborav odu tradicionalni sastojci, tradicionalna jela i tradicionalne tehnike pripreme hrane. Globalizacija je doprinela raznovrsnosti ponude hrane, ali i promenama u načinu života, usvajanju stranih prehrambenih navika i takozvanoj „prehrambenoj tranziciji“ ka pojednostavljenoj ishrani sa lošim nutritivnim karakteristikama.

ŠTA BISTE NAM PREDLOŽILI AKO BISTE PRIPREMALI SRPSKI MENI: PREDJELO, GLAVNO JELO, DEZERT?

Vrlo je teško odlučiti! Recimo da bi ovo mogao biti moj meni:

Starter: prpeć pita (recept sam već pomenuo)

Glavno jelo: sarmice od zelja, zajedno sa klucanom salatom (klucana paprika, mackalo). Sarmice od zelja su blanširana zelje, urolano, punjeno mljevenom govedinom, pirinčem, lukom, belim lukom, šargarepom. Klucana salata se pravi od ispečene (grilovane) crvene paprike, usitnjene u avanu, zajedno sa seckanim paradajzom i belim lukom. Svi sastojci moraju biti gnječeni (klucanje).

Dezert: šljivopita, vrlo ukusan dezert od šljiva bez koštica, sa dodatkom malo šećera i pečenih u rerni.

Recepte za ta jela možete pronaći u mojoj knjizi.

Sarmice od zelja – Miodrag Ilić

Izvor: https://www.196flavors.com/interview-with-miodrag-ilic/