#slikama

[dreamer-but-realist]

[ivanaaar]

pomozi ovome, pomozi onome, budi nasmejan, stigni, zaradi, pristekaj, ne stekaj, kupi sebi, nemoj da kasnis, kasni, nisi masina, javi se, ali sto da se prva javis, koga briga ko je prvi reci sta mislis, nemoj da kazes sta mislis...

boli me glava od dosadnih poruka, od zivota bez pripadanja, od sopstvenih nepripadanja.

bole me kosti od precutkivanja od zataskavanja od ljudi koji mi forsiraju granice

nalazim se u gradu punom praznih ljudi

telefon mi je prepun poruka na koje mi se ne odgovara

govori mi se "odjebi" na svaki jeftin kompliment

povraca mi se od srecnih veza u kojima ljudi samo placu, od poljubaca bez poznavanja

od lajkova na slikama, od taktika, od neprepustanja.

veceras mi se seta pored reke i pije mi se caj od hibiskusa.

poznajem 400 ljudi u gradu, nikoga ne bih zvala u setnju.

mnogo ste naporni.

[ultravioletna]

Uspomene - sreća ili dželat?

Odrastanje je vrlo čudna stvar. U jednom momentu uživaš u trenucima za koje ne znaš da će postati samo uspomene. Godine i godine školovanje završe se jednim ispitom, diplomskim radom.. Nema više školskih klupa, nećeš se smejati sa drugaricama i slatko se smejati tom jednom dečku iz odeljenja. Sa tim nekim novim klincima nemaš ništa zajedničko, sem možda toga da sede u istim klupama u kojim si ti sedela. Pa postaneš "bumer" jer ti klinci imaju fore koje ne razumeš. A nekad si ti bila među njima. Jedno detinjstvo se završi slikama na zidu. Porodica počinje da bledi, i dok si rekao "keks", porodica od četvoro svede se na dvoje. Detinjstvo ti se gasi gubicima. Kad baka i deka napuste ovaj svet, nisi više ničija unuka. Nema više dedinog pevanja iz podruma, nema priča o njihovoj mladosti, nema cepanja i unošenja drva.. ne dobijaš više novac za užinu jer više ne ideš u školu. A nema ni bake ni deke. Nemaš više koga da pozoveš da tražiš da ti spremi palačinke, da te sačekaju kad dođeš iz škole. Uveče više ne sedite zajedno i ne slavite slave. Nisi više položajnik i ne dobijaš milion poklona za rođendan, Novu godinu.. Ne postavljaš više sto i ne čekaš puno gostiju. Jer gosti više nisu tu. Postoji mesto gde ćemo se svi sresti. Odrastanje je čudno jer.. sa bakama i dekama odlaze i ljubimci. Jedan, pa drugi, pa treći.. Pa kad ode onaj poslednji, a kuća postane skroz prazna, niko ne laje, niko ne grebe nameštaj, nikome više ne puniš posudice sa hranom i nikome više ne kupuješ igračke.. onda te baš udari. I pitaš se, da li ovo znači da sam odrasla?

Ne znam šta je odrastanje, ali ako je ovo to.. onda svakome od nas, po rođenju treba doći jedan vodič kroz odrastanje i vodič kroz uspomene. Jer ja sada imam toliko uspomena sa kojim ne znam šta da radim, a da se ne razbiju u sitne komade. Bojim se, ako zađem u lavirint svojih uspomena, naći ću i one koje će me podsetiti na trenutke kada sam bila najsrećnija. A onda me niko neće spasiti od odrastanja. I onda će ovo dete u meni shvatiti da se detinjstvo završilo.

A onda nijedno godišnje doba neće mirisati na sreću, a ja ću morati da zaustavljam kazaljke na satu. Uspomene su super stvar, ali moraš da naučiš da zbog njih budeš srećan, a ne da te bole kao otvorena rana. Eto, to je valjda to.. Odrastanje.

[osetivajb]

kad nemaš kome, meni više nemoj, nikada.

prestala sam da gledam tvoj instagram.

prestala sam da te tražim u lajkovima na slikama nekih drugih devojaka.

prestala sam da tražim tvoje ime među pregledima kad postavim neki novi story.

napokon sam prestala da se nadam toj poruci u kojoj bi rekao da ti je žao i da ti nedostajem i da želiš da pokušamo ponovo.

prestala sam da razmišljam šta radiš celi dan.

prestala sam da se brinem da li si okej.

prestala sam da ispitujem tvoje drugare za tebe.

prestala sam da maštam o nama.

prestala sam da čekam da shvatiš šta i koga si izgubio.

prestala sam da te volim.

prestao si mi u snovima.

prestao si me i na javi.

prestalo je da boli.

mislila sam da se nikad neće završiti.

sve što je imalo veze sa tobom.

sve dok jednog dana nije.

i tog dana, kada se sve završilo, kada si se ti završio,

osećala sam se cela.

a bez tebe.

po prvi put,

cela, bez tebe.

[shekyspeare]

pokušavam sebe od maštanja otrgnuti

trudim se fikciju od zbilje razlučiti

svijet oko sebe realno pogledati

daleko da odlutam sebi ne dati

svaki put kad ugrabim minut dva

da pobjegnem od dunjaluka

lađom fantazije do obale želja

ali teško je to za sanjara

da okusi gorčinu života

da zatvori bjegovima vrata

imaginacijama

apstraktnim slikama u mislima

teško je to za sanjara

da srcu ne dopusti

čežnje bar kroz san da osjeti

[lifeinbooks]

Potrebne su joj priče. Priče su način da čovjek očuva sam sebe.Da ostane upamčen. I da zaboravi. Priče dolaze u različitim oblicima: u grafitu i u pjesmi, u slikama, stihovima, filmovima. I knjigama. Knjige su, kako je otkrila, način da proživiš tisuću života - ili pak da pronađeš snagu u jednom vrlo dugom.

[sizifov-desni-biceps]

Spamuj me slikama ,pričaj mi o svemu, sitnim detaljima o danu , možeš sjediti pored i poslati sliku opet ću se obradovati , volim da znam...

[mikrokozzma]

nadam se da ti ova djevojka na slikama nije cura bljak

Ejj to mi žena

[nostalgicandecko]

U potrazi za samim sobom

Izgubio sam sebe

Ne znam ni sam gde

Tragao sam iza uglova mračnih ulica po kojima stalno šetam

Tragao sam za sobom u drugim ljudima

Jer sam budala jelte

Volim dati celog sebe tamo gde ne treba

Pa tako ostavim jedan deo tamo

I ta osoba ga odnese sa sobom kad ode

Iako joj ne treba

A meni je sad glupo da se javim tim osobama

Sa nekima čak nisam ni u toliko dobrim odnosima

A i šta bih im rekao

"Hejj, vratite mi natrag sebe"

Ne mogu

Ne ide

Glupo je

Zato moram tražiti dalje...

Delove sebe koje sam ostavio po knjižarama neću dirati

Jer su ti delovi mene konci koji me održavaju da se ne raspadnem (sa razlogom su konci jer sam blizu pucanju)

Tražio sam sebe i po starim slikama

Nisam isti onaj od pre godinu dana

Bio sam srećniji tada

A da to nisam znao u tom trenutku

Možda ću se za godinu dana osvrnuti

I za ove trenutke reći da su bili bolji

Da sam bio sretan

Ali možda je vreme da se ne osvrćem više

Što je ironično

Jer mi ime sadrži "nostalgičan"

I jer živim u prošlosti

Ali možda je vreme da pogledam u budućnost

Jer možda me upravo tamo

Čekaju oni izgubljeni delovi

Možda oni neće biti isti kao pre

Niti moraju biti

Jer možda

Ali samo možda

Su ti budući delovi mene

Bolji od ovih sada

~ D.K.

[adnaae]

Korača prema meni i drugačiji je od onog kakvim sam ga zamišljala. Smije se. Ja taj smijeh pokušavam smjestiti u različite situacije o kojima mi je svakodnevno pričao, zbog čega sam stvorila iluziju koju će otjerati prvi dodir naših stvarnosti.

Hoću li se razočarati ili će učiniti da ga zavolim?

Udaljeni smo tek nekoliko koraka i sada vidim da mu je smeđa nijansa ispod obrva življa nego na slikama. Tamnije obrve, kosa, brada, pravilan nos. Vidim mladež, vidim bore smijalice. Priđem bliže i shvatim da ne znam kako se postupa u ovim trenucima. Kada poznaješ nekog nepoznatog, znaš šta misli, ali ne poznaješ glas kojim govori.

(...)

Stojim ispred svog poznatog stranca i u mislima mi se slike smjenjuju neuhvatljivom brzinom. Osjeti li on da sam pronašla ono što nisam ni znala da tražim? Naravno da osjeti.

Stojim ispred svog poznatog stranca i ni na trenutak više nema sumnje. Puno je više od moje iluzije. Da mu pružim ruku ili da ga zagrlim? Da samo započnem razgovor?

Misli mi se komešaju, a on ih pročita. I ja samo uzvratim na zagrljaj.

Adna

septembar dvijehiljadedvadesete ili Iz arhive jedne ljubavi

[dreamer-but-realist]

[putovanja-i-osecanja]

U dolini jorgovana...Stani, stani Ibar vodo

Maglič podseća na zamak iz bajke, jer se nalazi na samom vrhu brda...Nakon poslednje obnove, Ibarska magistrala u podnožju Magliča je proširena, pa je napravljen veći parking sa ugostiteljskim objektima i česmom. Tu možete parkirati vozilo, ali...do ove destinacije se trenutno teže dolazi jer više nema mosta koji spaja Ibarsku magistralu i brdo na kome se Maglič nalazi. Postoji opcija da se čamcem prebacite na drugu obalu, kada nije visok vodostaj Ibra i da nastavite uzbrdo uređenom stazom i stepenicama. Na slikama koje sam postavio imate info kako i koga pozvati...

[zanimljivaekonomija]

IZLOŽBA „U VINOGRADU SVETOG TRIFUNA“ u Galeriji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka

U susret pedesetogodišnjici rada naše eminentne slikarke, Slobodanke Rakić Šefer, i stogodišnjeg rođendana vinove loze u dvorištu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, u Galeriji Zavoda (ul. Rige od Fere 4) otvorena je izložba „U vinogradu Svetog Trifuna“. Što se i iz naziva izložbe može jasno naslutiti, izložene su slike-ulja na platnu koja slave vinovu lozu, grožđe i vino. Slobodanka Rakić Šefer poslednjih godina pokazuje veliko interesovanje i posvećenost grožđu, slikajući ovo božansko voće na njoj karakterističan maestralan način. Najnovija dela, na kojima umetnica dokazuje svoje umeće da uzdigne i podari smisao detaljima, svedoče nam o tome da je „Slobodanka prešla dugačak put, posmatrajući širok spektar pojava koje su se odvijale u tokovima umetnosti. Na nekim slikama, ona i u samo nekoliko zrna grožđa prepozna univerzum slasti…“.

Slobodanka Rakić Šefer se davnih godina prošlog veka otisnula u profesionalne slikarske vode.  Rođena je u Duvaništu, odrasla u Šapcu, a školovala se u Beogradu. Prvi je šabački magistar slikarstva, član je ULUS-a i Udruženja likovnih umetnika Šapca od 1977. godine, Lade – Društva srpskih umetnika od 1978, a ULUPUDS-a od 2012. godine. Učestvovala je na oko 700 kolektivnih žiriranih izložbi ili izložbi po pozivu, kod nas i u inostranstvu, a ostvarila je  sto dve samostalne izložbe u zvaničnim galerijskim prostorima. Utiske o njenom stvaralaštvu i dan-danas objavljuju istoričari i teoretičari umetnosti, likovni kritičari, pisci, pesnici, publicisti, novinari, kolege, kao i ljudi iz raznih drugih profesija koji nalaze inspiraciju u njenim delima. Dobitnik je više od 20 priznanja za svoj rad, a poslednja je Vukova nagrada KPZ Srbije iz 2020. godine.

Izložba „U vinogradu Svetog Trifuna“ realizuje se u okviru svečanosti obeležavanja slave Zavoda, Svetog Trifuna, i Dana državnosti Republike Srbije, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture, i može se pogledati svakog radnog dana do 27. februara u periodu od 9 do 15 časova. Sa ovom izložbom autorka Slobodanke Rakić Šefer želi posebno da ukaže na vinovu lozu u dvorištu Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koja postoji i rađa grožđe već 96 godina. Ona očekuje da Grad Beograd ili neko od ministarstava (kulture, poljoprivede ili turizma) posveti pažnju očuvanju vinove loze u samom centru Beograda kako bi ona dočekala ne samo 100-ti rođendan, već da bi u godinama i decenijama koje dolaze postala i svojevrsna turistička znamenitost.

Foto: Momčilo Karan

[jelenajt]

Osmeh mi ostao na slikama, a sreća ko zna gde je.

[belaredstar]

april u slikama

[de-dijon]

I možda nada nije fer to što napravi od nas

Stavi godine u ler na tim dragim slikama

Jedna savršena ti, jedan nasmijani ja

Iz te ruke ne smijem jesti