#pusta zelja

[ti-i-ja-mozda-nekada]

ŽELJA DA SVE BUDE POSEBNO I DRUGAČIJE

Day 5: Kako vrijeme prolazi, shvataš da želiš od ovoga svega nešto više i nešto posebno - za života. Ne želiš da to bude priča koja je bila kao dosad, nego nešto prelijepo, iskreno i sa puno osjećanja i tome težiš i tome se nadaš, mada strahuješ da ti to ne zeliš, da nije obostrano, ali preuzimaš rizik i daješ sebe.

[iskompleksiranaa]

ostao si mi samo pusta želja

[lejla76]

na pola puta smo stali jedno drugom pusta zelja ostali

[ti-si-cilj-mog-lutanja]

I desilo se konacno, posle 7 meseci presao si tolike kilometre i ponovo mi zakucao na vrata... Otvaram vrata, i iza njih stojis ti, da to si stvarno ti, iste oci, isti osmeh, isti sjaj u ocima, isto mesto, samo 7 meseci kasnije, cutimo oboje, kakva neprijatna tisina, ulazis, podizes me i snazno me grlis, uspevam da progovorim, kako si? Dobro si kazes, pricamo satima, o svemu, samo ne o nama, ali zelja je i dalje tu, jednako plamti u nama, vidim ti u ocima, sijaju, gledas me i toliko me zelis, prilazim ti polako, gotovo nesigurno, kao prvi put i snazno te ljubim, uzvracas jednakim otporom i nezno mi mazis kosu, zelim te, u meni se spajaju sreca i tuga, nezno me skidas, vodimo ljubav satima, odjednom neopisivi izvor srece jer si tu, dovoljno blizu, kao nekada, snazno te stiskam i grlim i zelim da vristim jer znam da si za manje od 24 sata opet sa druge strane okeana, ne dam ti da ides, gledam kako mirno spavas i ne zelim da te probudim, zelim da zakaznis na taj prokleti let koji ce te opet odneti daleko od mene... Ne mogu da opisem osecaj kada si otvorio oci i rekao moram da krenem, zelim da zaustavim vreme, da sve stane, samo da te zadrzim bar na jos par sati, ne pustas me i govoris kako je sve teze sto duze ostajes, otvaras vrata, poslednji snazan poljubac i zagrljaj, kreces, odmices par koraka pa se vracas, ljubis me jos jednom i kazes budi dobra, vidimo se... Svaki delic srca mi se slama, slika se cepa, ti nestajes, sada sedim i hocu da vratim taj prokleti jucerasnji dan ili danasnje prokleto jutro koje mi te je odnelo daleko, zvoni telefon-poruka, od tebe je, stigao si kazes, sad te opet mrzim, mrzim tebe, mrzim daljinu, mrzim okean, mrzim tu prokletu hladnu metropolu koje mi te je zarobila, mrzim sto ce opet proci najmanje 7 meseci, mozda i godina, mrzim sto ne mogu da nastavim dalje, mrzim sto te volim...

via(ti-si-cilj-mog-lutanja)

[ti-i-ja-mozda-nekada]

Na pola puta smo stali, jedno drugom pusta zelja ostali.