#nemirni

[lithium89]

Nemirni, 1967.

[jupiterovprsten]

moji nemirni sni

[shekyspeare]

Prošli ramazan mi je obilježila dova, dova za nju. Dok usta su se od žeđi sušila i srce se Njegovoj nagradi nadalo, tiho sam šaputao u dovi ime njeno. U dlanove sasuo bih sve što joj reći ne mogah. Ona je bila tajna koju je znao samo Onaj Koji mi je u život poslao. I prođe Ramazan, srca su se imanom napunila, a oni sretni Njemu su bliži postali. I svi smo hairli Bajram dočekali. Obukoh bijelu košulju, a blagi smiješak obasja mi lice na samu pomisao da bi nekada ona mogla da mi je ispegla, da ruke miskom namirisane kroz bradu mi provuče, da onaj jedan nemirni čuperak u red dovede prije nego što na namaz krenem. Prošao je i Bajram, a ja sam joj se idalje istim žarom nadao i neumorno je u dovi spominjao. Sve do jednom. Sve do dana kad je moja dova dobila svoje Budi i postala je. Došla je, na najljepši mogući način postala mi je bliska. Kao najljepša ruža procvala je u bašti moje duše. One ruke koje prema nebu pružao sam, tražeći je od Njega, sada drže njene. I došao je Ramazan, najljepši u mom životu. A i Bajram smo zajedno dočekali, ja mirisne brade, a ona u najljepšem nikabu za mene skrivena. Čekao sam je dugo, ali svaka sekunda sabura isplatila se. Postala je saputnik moje duše, duše koja za Vječnost stvorena je. A ja i želim u Vječnosti da je volim.

[tartsdmegazaprot]

amúgy érdekes beszélgetés megy a tiktakban egy harsány lány és a szelídebb jellemű fiubaratja közt; a fiú például össze próbál hozni egy estet valami közös haverjukkal a csajnak, aki megkerdezte, hogy na akkor mehet a villantos kep?

a válasz az volt, hogy dehogy, ezt a képzeletre kell bízni, majd második kérdés:

- de most ne mondd már, ha kapsz egy melles képet, nem örülsz? ez csak azt jelenti, hogy dugni akarok

- nem, én nem örülök neki; szerintem ez ennél egy lágyabb, és kifinomultabb dolog kell legyen

erdekes meg jó volt hallani, a lány a beszélgetés további részében is tényleg egy ilyen karakanabb, ramenosebb nézőpontot képvisel, a fiú pedig egy klasszikusabb, konzervativabbat, az persze mindenkinek egy teljesen egyéni preferencia, de ha nem volt mostanában rakszred arról, hogy mi dívik most, írni/nemirni szexi-e (lány részéről), vagy egyáltalán ezekben most hogy körültekintő eljárni (függően attól persze, hogy mi a celod), akkor várom szeretettel

[poeticlicense12345]

...A šta ljubav može ona to i sme.

U prvim godinama mog profesionalnog rada imala sam običaj da temu koju učenicima dam za pismeni zadatak i sama pišem, zajedno sa njima. Tako sam davala sebi priliku da proverim valjanost svojih predloga za đačka literarna razmišljanja. Istina, u početku su i moji odgovori na postavljenu temu bili „dramatični“, jer sam život tada doživljavala kao klasičnu dramu sa svim etapama kompozicije, od zapleta preko kulminacije do raspleta. Katarza na kraju je bila neminovna. Ne znam zašto mladost boji strastvenim bojama svako novo iskustvo?! Kasnije sam odustala od takvog načina „proveravanja“ teme, jer više nisam umela da, pišući, „zbacim“ sa sebe breme životnog iskustva, godina i ugla iz kojeg sam posmatrala stvari.

Danas moji prvaci (učenici prvog razreda srednje škole) rade pismeni zadatak inspirisan tragedijom „Romeo i Julija“, koju sam desetak časova obrađivala s njima. Posle, uobičajenog, negodovanja („kako glupa tema“ i sl.!) počinju da pišu, proveravajući posle svake rečenice : da li je ovo dovoljno? Pokušavam da im objasnim, već uobičajenom frazom o kvalitetu i kvantitetu, koristeći i Čehovljeve reči o tajnama pisanja (rečima treba da bude tesno, a mislima široko!), mada ni sama nisam uspela da ih primenim u svom pisanju, jer je kod mene i rečima i mislima – široko!

Pokušavam da se setim šta sam ja, „davna“, u njihovim godinama pisala o tragičnoj ljubavi Romea i Julije. Znam samo da sam posle čitanja ove drame stavljala znak jednakosti između velike, prave ljubavi i tragičnog kraja. Ako je velika, onda mora da je tragična! Srećni kraj sam doživljavala kao odnos bez talasanja, s morem kompromisa, sa svojim izborima i sa drugima, neautentičan, anemičan. Ima, mislim, Balašević, pesmu (sve prave ljubavi su tužne!), a i Prever (život razdvaja one koji se mnogo vole...). Monah Lavrentije me je definitivno „uverio“ stihovima : nagle sreće se naglo i završe...Naravno, kasnije u životu sam shvatila da život nije uvek drama sa uzvišenim osećanjima i fatalnim krajem, već često i vodvilj sa „pevanjem i pucanjem“ (u prazno!). Nekada je jedina „tragičnost“ u tome što onaj kome pridajemo Romeove osobine, liči na njega samo u našoj glavi. I, da ne budem samo gorka: ima velikih i lepih ljubavi i sa srećnim krajem – u knjigama i romantičnim filmovima.

Imala sam druga u gimnaziji, koji je znao napamet stihove koje izgovara zaljubljeni Romeo ispod Julijinog balkona, one noći kada se zaljubio u nju, na prvi pogled: „...Nazovi me dragim i biću ponovo kršten...Na lakim krilima ljubavi sam zid preleteo, jer kamene međe ne mogu nikad zadržati ljubav... a što ljubav može ona to i sme...“ Ne treba ni da kažem da je svaka od nas, devojaka, rado za tu priliku „glumila“ Juliju („...Romeo, zašto si Romeo?...ruža bi davala slatki miris, ma kako je mi zvali...“). Boban, taj moj drug, je te stihove izgovarao i kada se udvarao i „uspevalo“ je svaki put! One devojke koje nisu poznavale Šekspira, mislile su da su ti stihovi njima posvećeni, a one koje su ih znale bile su očarane njegovim poznavanjem književnosti. A, da ne govorim o tome da je uz našu percepciju ljubavi, u tim godinama, bolje „išle“ oluje, nemirni talasi, bol, nego mirne luke, more bez talasa... Ljubav smo smatrale, ne osećanjem, nego gotovo egzistencijom, smislom postojanja.Bila sam impresionirana Šekspirovim stihovima (i sada sam!) da se „ljubav rađa, živi i umire u očima“.Mislili smo da se u sve može sumnjati, osim u tu, bezuslovnu ljubav, koja se samo jednom događa (...sumnjaj da li zvezda sja, da li se sunce u krug kreće, da li istina slagati neće, ali ne da volim te ja...)

Čitam zadatke svojih učenika i shvatam, da se vremena menjaju, ali da svaka mladost nosi svoju lepotu u osećaju, u onom nežnom treperenju pred „silom“ koja ih iznenada obuzme, u ostajanju bez daha u trenutku, koji je večan i koji se zauvek pamti. Veliku i idealnu ljubavi Romea i Julije u sukobu sa malim, običnim svetom koji ne razume istinske zanose, prepoznaju i oni u svom vremenu, ali u drugim oblicima. Jedna moja učenica je napisala : ...uzvišen je i divljenja vredan čin Romea i Julije da umru za svoju ljubav, ali, mislim, da bi bilo hrabrije i lepše da su se borili i živeli za nju! Bila sam ganuta, jer nekada davno, u njenim godinama, ja sam u pismenom zadatku napisala sličnu rečenicu. Postoje, ipak, putevi ljubavi i lepote kojima će, posle nas, neki drugi, zaneseni i zaljubljeni, ići.

text author: Tanja Petrović Krivokapić

[mentalnahigijena]

Trgovci svinjama Sjetite se. To su Srbi, zli srpski seljaci, ograničeni, trgovci svinjama, nemirni i ambiciozni koji su zapalili Evropu. Ti Srbi su uvukli Rusiju. Austrija je uvukla Njemačku. Rusija je uvukla Francusku (kojoj su OSVETNICI samo to i čekali), i eto rata. Crnogorci su se borili sa Srbima. I sada kada je rat gotov na papiru, znate li šta rade u ovom trenutku trgovci svinjama iz Beograda? Prvo, oni se još nisu demobilisali. Zatim, regrutuju dobrovoljce kao obične svinje. Ali umjesto da ih pošalju u Rusiju, poslali su ih protiv Crne Gore. Siromašna Crna Gora! Bilo je maleno i njegovi stanovnici su GOTOVO SVI MRTVI OD GLADI. Radi se o tome da ih natjeraju da ostanu vjerni, ne dinastiji Karađorđevića, koja nikada nije bila suverena, nego KRALJEVSKOJ dinastiji trgovaca svinjama iz Beograda. Taj narod, kojeg su masakrirali, opljačkali. Danas je Dragoslavova brigada pod oružjem. To su oni isti koji su se borili protiv Njemačke. Rata nema ni na jednoj granici Crne Gore. To je politika iznuđivanja, ubijanja da bi se osvojilo siromašno selo za koje se potrošilo 20.000 metaka. Kada se vojska pobuni, ona napada u toku noći. Tako je zauzela prva crnogorska sela. Oni su bombardovali i slali topove sa malih udaljenosti, sijući smrt. Ovo je rat! Rat koji traje četiri godine. Da bi se zadržala Crna Gora, ovi trgovci svinjama čine gore zločine nego tokom rata. Eto planova na koje su se oslonili u julu 1914. godine da uđu u rat.

[movienized-com]

Nemirni

Nemirni (Serie 2023) #JelenaStupljanin #MilenaPredic #AnicaDobra #GordanKicic #VajaDujovic #IzudinBajrovic Mehr auf:

Serie Jahr: 2023- Genre: Krimi / Drama / Thriller Hauptrollen: Jelena Stupljanin, Milena Predić, Anica Dobra, Gordan Kičić, Vaja Dujović, Izudin Bajrović, Radoslav ‘Rale’ Milenković, Nikolina Friganović, Aleksandra Janković, Dejan Acimović, Milan Čučilović, Nebojša Dugalić, Gorica Popović, Boris Pingović, Strahinja Blažić, Denis Murić … Serienbeschreibung: Ein komplexes Geflecht von…

[emotivaaac]

Znaš li ti, Lelo,

koliko ja dobro poznajem tvoje tijelo?

Ništa bludno,

ništa razvratno.

Doista.

Samo eto,

ničiji dodiri nisu godili kao tvoji.

Tvoje i samo tvoje ručice,

smirivale su svaki nemirni damar.

Fale one duge i iskrene noći.

Kolutanje u naručju.

Mirisanje tvojih pramenova,

slušanje svake tvoje riječi.

Od - do.

Prelaz prstiju preko tvojih leđa,

blago češkanje

i još blaži poljupci.

Valjda najljepše miluju voljeni, Lelo?

Iskren da ti budem,

tako sam te i upamtio.

Bleso jedna,

čim čuješ riječ 'ponedeljak',

mrak na oči ti pada.

Mrziš rana buđenja.

Mrziš onu kafu,

vrelu i na brzaka.

Više voliš da ćejfiš,

polako,

onako tvojim stilom,

noga preko noge

i ona tvoja dukserica,

dok se gadiš prizorima

te novembarske hladnoće.

"Tebi je, bona, uvijek hladno..",

često bih ti govorio,

na šta si me htjela pogledom ugristi.

Pola žena, pola "pusti me",

iako si na svako "pusti me",

priželjkivala ostanak.

Malo da te se sjeti,

voljela si.

Čak i onda

kad bi mnoštvo raspoloženja

u minutama mjenjala,

nisam svrstavao u mane.

Ma ni blizu.

Štoviše,

volio sam da te gledam takvu

i da budem pored takve.

Neobično srcuješ.

Kontam,

ova je dama.

Zakomplikuje ti mozak,

ali srce zavede svojim svakodnevnicama.

Zarazno se smijala,

namjerno nervirala mljackanjem za stolom,

vječito kontru udarala.

Ukratko,

živjela za to da nervira

koliko i voli.

A vjeruj, mnogo je to.

Pored takve se sa osmijehom stari.

Sa takvom svijet obiđeš,

globus njenim imenom iscrtaš.

U sred novembra,

bila je moj juli.

-emotivaaac.🤍

[profesorovauna]

Noćas je neki brod isplovio iz svoje luke, neki je posle toliko vremena uplovio. Neko se noćas vratio kući, nekoga je ljubav u suzama ispratila na brod uz molitve za mirno more. A ne zna da je more nemirno samo kada duva vetar. Ljudi takođe, samo uz vetar postaju nemirni. Kada ih nešto tako jako pomeri sa mesta protivno njihovoj volji, a ljute se na nemirno more, ne shvatajući da su isti. Ima taj jedan trenutak ujutru kada izlazi Sunce, i isti taj trenutak onda kada zalazi, kada se više ne vidi razlika između neba i mora, nema jasne linije. Ništa ih ne deli. Nebo primi boju mora, more boju neba, jer mu se toliko divi. I tako ne znajući gde je početak jednog i kraj drugog, vode ljubav tiho, uz najlepše uzdahe na svetu. Dok ne izađe Sunce, i dok ih ne prekine Mesec, koji se svake se svake noći rađa i svakog jutra iz tolike ljubavi prema Suncu umire iznova, samo da bi Sunce sijalo.

On je tu, on je taj trenutak neba i mora, a život sa njim smena Sunca i Meseca. On je tu sa svim mojim snovima koje čuva u zadnjem džepu svojih pantalona. Smeje se, ne zbog sebe koliko da me svojim osmehom nasmeje. On je svetionik, i ona najsjajnija zvezda koju mornari gledaju da im pokaže put. On je ona nada mornara u mirno more, i da će ga žena voleti isto kada se vrati kao i kada je otišao. On je mir. Njegov zagrljaj je dom kome idem onako uzbuđena, kome trčim, uz suze sreće.

Dok spavam u njegovom zagrljaju, ne želim da je poslednji put nikada u ovom životu. Poslednji put bi bio kao kada prvo pročitaš poslednju stranu knjige, kao kada ti se jede čokolada u nedelju posle ponoći, kada nemaš gde da je kupiš, a sutra već nećeš imati taj osećaj želje za čokoladom. Kao kada zakasniš na poslednji let za Beč da je zaprosiš na njen rođendan, sutra više nije isto. Kao kada odeš, vratiš se i očekuješ da bude isto, nikada ne bude. Ili kada si nekome vetar, ne nemirno more, vetar, jer i najmanji vetar uzburka more, bez njega mir bi bio sve za šta bi more znalo.

Zato ni jedan zagrljaj neće biti poslednji, zato jer nikada nećemo jedno drugome biti vetar. Ni mirno, ni nemirno more, ni sigurna luka, niti mesto gde ćemo spustiti sidro. Nikada nije ni bilo važno šta jesmo jedno drugome, uvek je mnogo važnije bilo ono što nismo. A jedno drugome nikada nismo bili vetar.

[allberrtina]

bezbroj puta

poželim

da posetim

mirne oči tvoje

spustim se na

mokru travu

pružim ruku

u ambis tuge,

pustim da teče

kao reka

sve ono što sam čuvala

papir je trpeo

gužvao i bacao se

zemlja trpi

ni ne pita me,

samo da mi je

da te vidim

dok ne ozvaniče

slovima mi dokažu

da si tu,

tebe ne pronalazim

moru sam se smejala

moru sam plakala

sve zbog tebe

stanište je tvoje,

pisala bih ti

poruke u boci

slala

dok niko ne gleda

dok svi zatvaraju oči

pred bolom

ja stojim kraj obale

na belim papirima

rasutim po mekanom pesku

pišem

da imam nešto

što pripada tebi

ali samo deo

moru je pripala čast

da poseduje tebe.

amajlija me više ne čuva

ogoljena sam

pred drugima

bez odela

bez odeće

ali ubile me bolne reči

o porodici i mojoj krvi,

voda me umorila

pišem nekome

po poslednji put

pišem poruke u boci

nešto kao

čekam te na obali

dok me nemirni talasi

zapljuskuju

požuri

ne volim te,

mogu postati glumica

i pozorište bi bilo moje

vlasništvo

odglumila bih

sve nežne osećaje

ljubavi i mržnje

da sam spisateljica

pisala bih

pesme o ljubavi

nikada više o tebi

već

o drugim muškarcima

osobama vrednim pomena,

mrvice hrabrosti

pronalazim

u uskim ulicama

ne brini se

još par njih i

ostavljam na pragu te.

/život može da bude

romantičan/

[lithium89]

Nemirni, 1967.

[ubila-me-ljubav]

Ovi zadnji meseci odkad te nema postali su nemirni, kao da uvjek u mome srcu luta oluja, kao da ne prestaje ova bitka u mome tijelu, kao da je sve uzalud se boriti za bar kap mira, koji nestane tako brzo kao sto stigne. Odkad te nema prazna sam. Prazna a ipak toliko puna nemira, puna tuge, puna cekanja i uzaludnog nadanja, da jednog dana bit cu oke, da jednog dana izbrisat cu te iz srca, kao sto izbrises olovku gumicom na list papira. Boli me misao, da me ne znas, da si zaboravio na to, koliko jako te moje srce voli, zaboravljas na to, sta je sve bilo spremno ovo moje srce uciniti za tebe, zaboravljas na to uz misao na to, da bih mogla poceti vezu sa nekim drugim a da to nisi ti. Boli misao, da si uopste pomislio, da bih nekome pruzila ruku, da je pridrzi onako kako si je ti drzao. Boli misao na to, da si pomislio da bih ljubila tuđe usne, da bih neko ljubio moje usne koje si ljubio samo ti, samo TI. Boli misao na to, jer moje tijelo svake noci se uvije uz medu kojeg si mi poklonio, svaku noc zagrlim tvoju sliku iz djetinstva, i svaku noc dolazis mi u san. A svaki dan koracem sa tvojom slikom koju nosim iza telefona, koja je uz mene gde god pođem. Nisam je jos makla, nisam. Iako znam duboko u srcu, da moju sliku odavno si skinuo sa zida. Mozda jednog dana kad krenem iz ovog grada, kad pustim za sobom sve, ostavit cu i dio sebe. Mozda jednog dana nestanem, ali bebo znaj pamtit cu te zauvek.

[mentalnahigijena]

Trgovci svinjama

Sjetite se. To su Srbi, zli srpski seljaci, ograničeni, trgovci svinjama, nemirni i ambiciozni koji su zapalili Evropu. Ti Srbi su uvukli Rusiju. Austrija je uvukla Njemačku. Rusija je uvukla Francusku (kojoj su OSVETNICI samo to i čekali), i eto rata.

Crnogorci su se borili sa Srbima. I sada kada je rat gotov na papiru, znate li šta rade u ovom trenutku trgovci svinjama iz Beograda?

Prvo, oni se još nisu demobilisali. Zatim, regrutuju dobrovoljce kao obične svinje. Ali umjesto da ih pošalju u Rusiju, poslali su ih protiv Crne Gore. Siromašna Crna Gora! Bilo je maleno i njegovi stanovnici su GOTOVO SVI MRTVI OD GLADI. Radi se o tome da ih natjeraju da ostanu vjerni, ne dinastiji Karađorđevića, koja nikada nije bila suverena, nego KRALJEVSKOJ dinastiji trgovaca svinjama iz Beograda.

Taj narod, kojeg su masakrirali, opljačkali. Danas je Dragoslavova brigada pod oružjem. To su oni isti koji su se borili protiv Njemačke. Rata nema ni na jednoj granici Crne Gore. To je politika iznuđivanja, ubijanja da bi se osvojilo siromašno selo za koje se potrošilo 20.000 metaka.

Kada se vojska pobuni, ona napada u toku noći. Tako je zauzela prva crnogorska sela.

Oni su bombardovali i slali topove sa malih udaljenosti, sijući smrt.

Ovo je rat! Rat koji traje četiri godine.

Da bi se zadržala Crna Gora, ovi trgovci svinjama čine gore zločine nego tokom rata.

Eto planova na koje su se oslonili u julu 1914. godine da uđu u rat.

Francuska štampa 1919.

[ruganje]

1907 osta si vitar nemirni

[mojaljubavnaprica]

tvoji nemirni prsti

osvanuli su

na mojoj mekanoj koži,

nakon cele noći traganja

pronašli smo najsjajniju zvezdu,

ona je u našim očima

i dodiri su bili nežni,

a želja neukrotiva

da te imam,

da me imaš

i osećam pripadam ti

ove julske noći,

dok poljupcima pišeš

stihove Bukovskog po mome vratu

i svaki dah ti čuvam u plućima

i stežem te,

ne želim da prestane

-mojaljubavnaprica; A. J.