#mrsim

[mrsimcard]

Bahamas Harbor island Where: Pink Sand Beach, Harbor Island Country: Bahamas Getting there: SeaPlane for the best views Photo Credit: Michele Behre @michellebehrephotography Communication: BTC Bahamas sim from @mrsim.us Accommodations: @valentinesresort @pinksandsresort @romorabay When you are ready to Make it the Bahamas again, Harbor island is ready to receive you. It is a short trip from South Florida to a world like no other. Imagine you alone on expanses of Pink Sand. Is there a better way to rejuvenate? BTC Bahamas has coverage all across the hundreds of islands of the Bahamas so keeping in touch is a breeze. Get connected before you go @mrsim.us #mrsim.us #tw #iftt #visitbahamas #btcbahamas #bestbahamassimcard #cruisesim #btcbahamas #mybtc #getouthere #bahamas #beach #ocean #vacation #familyvacation #wonderful_places #bestintravel #lonelyplanet #doyoutravel #goodtravelersjournal #travelmore #mytinyatlas #passionpassport #wanderlust #welltraveled #paradiseisland #nassau #travelgram #instatravel (at Harbour Island, The Bahamas) https://www.instagram.com/p/CB5jx0thh35/?igshid=1fri7jh0ogeth

[nostalgicandecko]

I znaš

Tek sada shvatam značenje mog imena ovde

I zašto sam uglavnom pisao o prošlosti

Jer se retko šta obistinilo kada sam pisao o budućnosti

Tako da izvini

Poštedeću te svojih citata

Iako si zaslužila da se piše o tebi

Ali ovako je bolje za mene

A i za tebe

Pošto ne želim svojim citatima upropastiti

To da jednog dana posmatram svoj odraz

U tvojim crnim očima

Dok mrsim tvoje crvene pramenove

I slušam tvoj osmeh

Od koga sam polako

Ali sigurno

Postao zavistan

~ D.K.

[nosendahomsna]

Noć je tiha...

Noć je tiha... mirna...

Ležiš tu... pored mene...

poput... nežnog andjela...

Spustila si... glavu...

lagano... na moje grudi...

da čuješ... svaki otkucaj...

srca... koje kuca za tebe...

I dok ti... prstima...

mrsim... pramen kose...

slušam kako... dišeš...

i lagano... skroz neprimetno...

toneš u san... poput andjela...

I znaš šta...

Više mi ništa... nije važno...

više mi ništa... nije bitno...

Može i svet da stane... meni...

osim ovog... osim tebe...

više ništa nije... potrebno...

-Nošen daom sna

[the-lost-lamb]

O zveri, ja neću večeras u tami Da ti svladam telo, večno greha žudno, Niti poljupcima u beskrajnoj čami Da ti mrsim tužno kose bludno.

Strepnja - Stefan Malarme

[veciti-filozof]

Malena, hajde da odemo na prazan stadion? Poneću sa sobom ćebe i stari vokmen sa kasetom Bajaginih pesama. Pod svetlima zvezdanih reflektora, šćuli se na moje rame i dozvoli mi da ti mrsim uvojke...

- Filozof, @eternal-philosopher

[frekventan]

mrsim ti kosu

[disao-bih-kroz-tvoje-dodire]

Izvini što sam birao da budem u gužvi istih lica, a na kraju je samo bila slijepa ulica i moji brzi nespretni koraci u ništa, pa sam na kraju ostao sam. Izvini što sam birao da više ne umijem da se smijem kao pre i ponovo radim one iste stvari koje su me i zauvijek sahranile u tebi. Izvini što sam birao da se pijan ujutru teturam po ulicama i što mi soba smrdi na prazninu i ćutanje, izvini i za one pocjepane listove papira ispod kreveta gdje sam pokušao da istisnem sav otrov iz sebe, pa sam ih cjepao jer nemam tu emociju i više mi ni mastilo ne može pomoći da budem malo bolje. Izvini za svaku sledeći priliku posle tebe, samo sam htjeo malo da se sastavim, a ima me sve u sitnijim delovima. Što soba koja je odzvala našim emocijama sad je tiha, roletne su spuštene, posteljina je izgubila tvoj miris, zidovi su zaboravili tvoje lice, što se sad će osjeća na ustajalost i ništa. I dok sve one čekaju bar jedan moj pogled, bar jednom da im budem istinski tu, da mi ne trebaju samo kad im kukam o tebi, da me ne pitaju zašto su mi oči tako tamne, zašto sam čudan i šta to ne valja, da prestanem slušati one riječi "pa ti nju još uvijek voliš, pa zaškripim zubima da jesu u pravu, i dok ispijam čaše na eks, lažem ih da su posebne, zasmijavam ih,  a u sebi vrištim, a možda i ovo jeste sve jako smiješno, al' ne lažem kad kažem da je do mene, jer jeste do mene, jer se ponašam kao da si jedina, a jesi jedina, pa ih krojim po svome da liče na tebe, mrsim im ravnu kosu, dodirnem im prstom obraze da bih napravio one dve rupice, a dodiri su mi kao led, gledam ih u oči, a vidim u njima mjesto u kojem ne pripadam. Izvini što umijem dalje. Izvini što možda ni ne trebam da ti kažem "izvini". Svoje šanse sam imao, a sad ih dobijaju drugi ljudi. A ja nijednu šansu drugoj ne dajem. Ne dajem ni sebi da pokušam normalno posle nas da živim.

[splatoon-names]

I am Error, Pepsi, MrSims

[usamljeniputnik]

Ja. Samo ja. Stojim zagledano u dva oka boje kestena. Zamišljam meku kožu osunčanog tena. Osećam se poput vetra,kako joj mrsim kosu,a ustvari je uopšte i ne dotičem. Gledam njene male usne,skoro pa sramežljive kako se izvijaju u osmeh. I ona je zagledana. U daljinu. Misli o nečemu. Ili nekome. Vetar joj mrsi kosu. I još jedna slika. Ja. Samo ja. Stojim zagledano u dva oka boje kestena.

Usamljeni Putnik

[najruzniji-demon]

Noću Dok vjetar ljubi grane I mjesec grli zvijezde Srce odluta iz mojih grudi Pa povuče nježno Obje ruke moje I počne užurbano Pakovati kofere za bijeg Od stare mene Pa razbije I spali sve U čemu bih mogla vidjeti Sjenu svoju staru Slomljenu na dijelove Dok otvaram vrata I očima tražim ključ Psujem jer ga ne vidim I kletem sebe Pa udahnem duboko Spremna da zalupim vrata I dugim korakom Pobjegnem od sebe U daljini vidim djevojčicu Tužnih očiju Kako očima traži Ono izgubljeno Ono protjerano Ono ostavljeno I samo tako Niotkuda Ostavljam kofere i saginjem se Djevojčica me gleda Duboko u oči i prilazi Grlim je Ne puštam Pa se kajem I grizem svoj prokleti jezik Pa u sebi nespretno Premještam Razbacane kockice I tiho govorim Kako bi se osjećala da neko ostavi tebe I sa tobom dio sebe Pa je ljubim Pa joj mrsim uvojke Tu njena duša sija Poput najsjajnije zvijezde Tu je nikom ne dam Tu grlim svoje raspuknuto srce Dok mjesečina Pleše po baricama Tu se sve vraća U kalup djevojke Tamnih očiju Vrckavog osmijeha Tu prestaje mržnja Tu vječnost rukama miluje Pod okriljem noći Tu cvijet postaje Oštar kao mač Nedostižan pogrešnima Tu nastaje grimizno trnje Tu se rađam ja

nada-i-druge-forme-unistenja

[hodajucijukebox]

gde baš sada da me primetiš dok stojim na raskrsnici i analiziram puteve obasjane žarom prolaznosti gde baš sada da me stvaraš od jednog pogleda kada nisam ta kada sam zalupila vrata novim počecima kada gušim jednostavnost i bespotrebno mrsim misli dok neumorno hodam i gubim se po zidinama sopstvenog bića gde baš sada kada me lavina juri i bežim da se sakrijem u kutak svog univerzuma kada sam nezadovoljna rasporedom muzike i knjiga na prašnjavim policama gde baš sada kada mi se u jednom danu prepliću četiri godišnja doba kada mi je tanka linija između radosti i bola sada kada sam se pretvorila u Sizifa i sve što duže koračam dalji mi je kraj i ne znam da li sam poranila ili kasnim gde baš sada kada se on redovan stanovnik moga tela uvukao pod svaku koščicu on od propadanja ljubavi ljudi života i smrti večiti strah sada kada čeznem za nepobedivom nezaustavljivom kakva sam bila i gde baš sada da ti se desi ova druga koja je i sama sebi suvišna i jedino što ume je da okrene ploču i pleše sama i sve po čemu gazi je ništavilo što je boli pod prstima

[mrsimcard]

No one likes surprises when you travel. It puts a real damper on your vacation if the reality is less than the pictures promise. Here are three good tips for international travel. 1. Use a Travel Agent - (Good agents travel frequently and know the questions to ask to help you avoid pitfalls.) Here are two travel agents we know - @pineapple7travel and @unique_travel_events . 2. Make a copy of your passport and your credit cards (front and back) Leave It someplace safe or put it in your room safe 3. Get a local sim from @mrsim.us before you go for low cost local calls and all important data connectivity. How else will you post vaca pics with #askmrsim #mrsim.us #li #tw #itff #visitjamaica #flowjamaica #bestjamaica #cruisesim #getouthere #jamaica #beach #ocean #vacation #familyvacation #wonderful_places #bestintravel #lonelyplanet #doyoutravel #goodtravelersjournal #travelmore #mytinyatlas #passionpassport #wanderlust #welltraveled #mobay #travelgram #instatravel (at Catadupa, Saint James, Jamaica) https://www.instagram.com/p/CB1VcZ0B0We/?igshid=1p49x18j0orsy

[nostalgicandecko]

Želeo bih da si pored mene sada

Da ležiš na mom ramenu

I da ti mrsim kosu

Dok te slušam

Kako uzbuđena pričaš o nekim stvarima

I dok te tako slatku posmatram

Dobijem inspiraciju

Pa napišem citate i pesme o tebi

Koje bih ti čitao svake noći

Pred spavanja

Samo kako bih video tvoj sjaj u očima...

~ N.D.

[darthvaderpanda]

Želeo bih da te vidim,makar to bilo na minut! Taj minut bi mi značio mnogo,a tebi? Uvek stoji to pitanje,da li ti išta znači susret sa mnom. Sretnemo se slučajno.. I, kada se to dogodi,puknem na 1000 sitnih delova,treba mi mnogo vremena da se sastavim. I tako u krug.. Mnogo mi nedostaješ! Želim da ti opet gledam tvoje krupne smeđe oči,koje su sijale kao Sunce. Nedostaje mi tvoj osmeh i tvoje zezanje.. Želim da me teraš da ne pijem,da treniram redovno i da te slušam, da svaka tvoja bude poslednja.. Nikada se nikome nisi radovala kao što si meni kada sam ti dolazio da se vidimo,sećaš se? Grlila si me i ljubila do besvesti. Za svaki mesec više u našoj vezi,pravila si mi i pisala neka pisma i lepe razglednice. Sve si to pravila i pisala sa mnogo ljubavlju. Na većinu njih si stavila neki parfem,da dok budem čitao,da te se setim i nasmejem. I ne baš tako davno,našao sam ih i krenuo čitati,nije mi bilo dobro.. Sama si sašila malo plišano srce i na njega si napisala naše nadimke sa našim datumom. I to sam pronašao,i dalje miriše na tvoj parfem!!! Drago mi je što i dalje čuvaš sve što sam ti poklonio. Znam da nosiš moju majicu i duks,što mi je posebno drago Nedostaju mi tvoji izlivi ljubomore,stotine propuštenih poziva i poruka kada izađem u grad,mrzela si to,jer sam pio mnogo. Svako veče sam ostajao do kasno budan,samo da bi se dopisivali,da ti poželim laku noć i da lepo spavaš. Iako si me terala da idem spavati,znala si da se budim rano za posao,ali nije mi bilo bitno što sam bio neispavan,bitno mi je da si imala osmeh na licu. Uvek te je dočekala poruka za dobro jutro,takođe. Želim da ti opet mirišem kosu,miris tvog parfema,miris tvoje kože.. Uvek si me zezala kako često mažem ruke kremom,a znala si da imam grubu kožu,hah.. Večito si me češkala dok smo gledali film ili neku od emisija,to mi užasno nedostaje!!! I,gde god da smo išli,nisi mi dozvoljavala da te ne držim za ruku, red se znao i poštovao. Promenila si me na bolje,ali imao sam to svoje,što sam i isterao na kraju i oterao te od sebe. Mnogo mi je žao i žaliću dok god mi ne budeš dala priliku. Promenio sam se,nisam kao pre! Znam da se bojiš,ali nemaš razloga. Ja sam drugačiji,potpuno nova osoba sa starim ožiljcima. Samo budi moja,čuvaću te kao kap vode na dlanu. Znaš,zezala si me da neću ispuniti dečački san,a upravo ga ispunjavam. Nisi bila u pravu. Hoću da ti kažem koje sam sve pesme napisao,a tebi su sve posvećene. Verujem da većinu njih znaš,ali manje-više. Hoću da te nerviram,mrsim kosu,da te naljutim da ne pričaš sa mnom,da ti golicam stopala (hahaah),da te masiram,dosađujem,da ti pravim sve šta voliš da jedeš,da ti pečem palačinke,da te zasmejavam,da ti budem rame za plakanje.. Moje sve da budeš! I nemoj da mi ne odgovaraš na poruke,to me ubija danima.. Samo hoću tebe kraj sebe,drugačije ne mogu da budem srećan. Debeli

[kien91-blog1]

https://soundcloud.com/agdagiftmusic/mrsims-freestyle-targetpracticetuesdays

[moqleo]

Dezintegracija

Gde baš sada da me primetiš dok stojim na raskrsnici i analiziram puteve obasjane žarom prolaznosti gde baš sada da me stvaraš od jednog pogleda kada nisam ta kada sam zalupila vrata novim počecima kada gušim jednostavnost i bespotrebno mrsim misli dok neumorno hodam i gubim se po zidinama sopstvenog bića gde baš sada kada me lavina juri i bežim da se sakrijem u kutak svog univerzuma kada sam nezadovoljna rasporedom muzike i knjiga na prašnjavim policama gde baš sada kada mi se u jednom danu prepliću četiri godišnja doba kada mi je tanka linija između radosti i bola sada kada sam se pretvorila u Sizifa i sve što duže koračam dalji mi je kraj i ne znam da li sam poranila ili kasnim gde baš sada kada se on redovan stanovnik moga tela uvukao pod svaku koščicu on od propadanja ljubavi ljudi života i smrti večiti strah sada kada čeznem za nepobedivom nezaustavljivom kakva sam bila i gde baš sada da ti se desi ova druga koja je i sama sebi suvišna i jedino što ume je da okrene ploču i pleše sama i sve po čemu gazi je ništavilo što je boli pod prstima .