#likovna umetnost

[zanimljivaekonomija]

Izložba "20 godina umetnosti" Srđana Kuljanina biće otvorena u ponedeljak, 18. decembra u 19 časova u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine

Срђан Куљанин рођен је 24. 1. 1988. године у Херцеговини у Чапљини. Годинама живи и ствара у Београду. Домаћој и светској јавности познат као фризер-уметник по његовој јединственој техници сликања на коси. У 2022. години показао је да за њега уметност нема граница и окушао се и на платну креирајући Српски кубизам. Чешаљ и маказе људима су готово увек прва асоцијација на сређивање косе и фризерски занат. Међутим, када је у питању Срђан Куљанин, то баш и није случај, овде прича поприма сасвим другачији ток радње. Са својих тридесет пет године, Срђан је од обичног младог фризера жељног рада и афирмације постао персона који ужива репутацију једног од најпознатијих и најбољих београдских фризера, особа чије се име са поштовањем изговара и ван граница наше земље.

… Иза Куљанина је 20 година самосталног рада. За тих 20 година, осам година води свој фризерски салон, постигао је да буде уврштен је у 250 најутицајнијих светских фризера (2020. године), урадио је преко 100 радова на коси, добио је признање од државе за два ауторска дела. Са косе је прешао на платно оснивајући нови правац – српски кубизам, који је изазвао велику медијску пажњу и интересовање. Тиме је постао сликар на фризури и фризер који слика, изнова и изнова изненађујући својом оригиналношћу и креативношћу

[milan-kralj]

#slikarstvo #likovna #umetnost u #beograd #solo #art #show #gallery #belgrade #fine art #abstract #figurative #painting (at Galerija B2) https://www.instagram.com/p/B16Jou8I106/?igshid=1c75g2w968h9s

[matmatto1]

PIRAN/PIRANORAZSTAVA PIRAN/PIRANO 08.10. - 08.11. 2019 PIRAN APOLONIJEVA PALAČA GALAERIjA Apolonijeva palača galerija Borovničar Matjaž Vasko Vidmar Vasja Nanut Mojca Lenardic Emilija Podjavorsek Ingrid Knez Miha Pecar Klavdija Marušič MARIJA BEGANOVIĆ Ksenija Pfeifer Vlasta Markočič OŠ Šmarje pri Kopru Ejona Rexhepi Anela Husic Maša Kavrečič Vicki Denis Pavletić Keti Jerman Pucer Lana Šmon Ljubica Nikić CKSG Portorož Ne Li OŠ HRVATINI OŠ ELVIRE VATOVEC GLASBENO PLESNI PROGRAM Teja Pribac Taia Sekač KATERINA HRVATIN, ANDREJ KANDIDO Martin Kandido KUSTOS Ana Papež Križaj MATJAŽ BOROVNIČAR Borovničar je leta 1999 diplomiral na beneški Akademiji za likovno umetnost Akademija lepih umetnosti/Accademia di Belle Arti di venezia. Med letoma 200 in 2002 je nadaljeval študij iz restavratorstva za fresko in stenske poslikave na Internazionalni univerzi Umetnosti/Universita Internazionale dell Arte (U.I.A) Giudecca, Benetke, Italija.Leta 2002 je pridobil izobrazbo na področju pedagogike in andragogike na Centru za pedagoško izobraževanje na Filozofski fakulteti v Ljubljani. Instalacija Piranske kartice nas popelje v barvno alternativni sprehod po Piranu. Instalacijo sestavlja 66 foto transfertov na PVC plošče velikosti A4 formata. Transferiran pigment lazersko tiskane fotografije izvedene z pametnim telefonom reprezentira današnjo obsedenost z zasvojenostjo s socialnimi omrežji. Izbrani materiali kot PVC, PIGMENTI, LAKI so izbrani nalašč da, nas opomnijo na globalno onesnaževanje Zemlje. Poučuje likovno umetnost,vodi kreativne delavnice. Aktivno dela v kulturi v Sloveniji, Italiji in na Hrvaškem. Živi in dela v Piranu. PIRANSKE KARTICE 66 foto transfertov na PVC plošče velikosti A4 formata. MIHA PEČAR Miha Pečar je rojen 21.04.1977 v Kopru. Svoja znanja širi prvo na fakulteti za pomorstvo smer strojnik. Po nekaj letih plovbe na prekooceanskih ladjah, se začne zanimati za kamen in kiparstvo. Zanimanje preide v resen študij na Akademiji za likovno umetnost v Carrari (Italija).. Po prvi stopnji nadaljuje študij druge stopnje v Carrari in Varšavi (Poljska).. Po študiju se vrne v Portorož odpre majhno galerijo PREDSOBA v Piranu. Večinoma za kiparska dela izbere kamen a mu tudi drugi mediji niso tuji. Je avtor nekaj monumentalnih plastik v Sloveniji in tujini. Danes se nam predstavlja z minimalistično zračno veduto iz kamna. Sodeluje na več skupinskih razstavah. Živi in dela v Portorožu. skulptura Piran-Pirano Apnenec lipica unito 103 x 35 x 24 cm KLAVDIA MARUŠIČ Rodila se je v Šempetru pri Gorici (Slovenija), živi od vedno v Trstu, kjer je končala znanstveni licej France Prešeren. V slikarstvu, fotografiji in grafiki (Grafična šola “Carlo Sbisà”) se je izpopolnjevala v Benetkah, Trstu in Grožnjanu. Kot glavno tehniko uporablja predvsem akvarel. Trenutno se nam predstavlja z instalacijo MediTeran2018, AcquaMaris2018,PiranPirano2019. Kompozicija sestavlja 21 plastenk z morsko vodo ,napolnjenih s plastiko, pobrano od maja 2018 naprej,na plažah. Plastika je vse bolj prisotna v naših morjih, v naravi, plastika nam ogroža življenje. Povsod se ustvarjajo pravi otoki plastike, ki onesnažujejo okolje. Steklenice so predstavljene tudi z nalepkami, na katerih je upodobljena abstraktna pokrajina v tehniki akvarela. Sodelovala je na preko 300 skupinskih razstavah, slikarskih bienalih, likovnih delavnicah in ex-temporih v Armeniji, Avstriji, Bolgariji, Bosni in Hrcegovini, Franciji, Grčiji, Italiji, Makedoniji, Romuniji, Rusiji, Sloveniji, Srbiji, na Hrvaškem, Japonskem. MediTeran2018, AcquaMaris2018,PiranPirano2019. 21 plastenk z morsko vodo ,napolnjenih s plastiko. VASIA NANUT Vasia Nanut se nam predstavlja z glineno skulpturo v tehniki terre sigilatte, predstavlja silhueto Pirana na s polirani kepi gline, ki lahko predstavlja/simbolizira solzo ali biser. Po izobrazbi je profesor likovne umetnosti, zaposlen kot likovni pedagog na osnovni šoli od 1989. S keramiko se ukvarja predvsem zadnjih 15 let. Zanimajo ga predvsem eksperimentalni pristopi z uporabo različnih načinov žganj. Največ ustvarja v raku tehniki, pa tudi v saggar in nizko temperaturnih žganjih. Svoje znanje izpopolnjuje na različnih delavnicah pri uveljavljenih avtorjih v zadnjih 6 let pa jih redno organizira tudi sama. Razstavlja na razstavah Keramika na Magistratu Društva keramikov in lončarjev Slovenije ter na skupinskih razstavah Društva likovnih pedagogov Primorja. PIRANSKI BISER Skulptura v tehniki terre sigilatte. KSENIJA PFEIFERK Ksenija Pfeifer, prof. likovne umetnosti. Ustanovna članica Društva likovnih pedagogov Primorja in članica društva Lončarjev in keramikov Slovenije. Zaposlena na OŠ Elvire Vatovec Prade, kot likovna pedagoginja. Ustvarja kiparska dela v lesu, v različnih grafičnih tehnikah, keramiki in različnih slikarskih tehnikah. V sklopu društva, JSKD in samostojno je razstavljala v Sončni dvorani v Izoli, v Pečaričevi galeriji v Piranu, kulturnem domu Srečko Kosovel v Sežani, galeriji Alga v Izoli, v Štanjelu v galeriji Stolp in v Grajžerjevi galeriji, v knjižnici Divača, v Laborju v sklopu Laborartoj- ja, v Ocizli, v Pretorski palači v Kopru, v Zavodu za šolstvo in na RTV Koper.Kiparska dela pa v galeriji Velenski grad, Mestni galeriji Šoštanj in galeriji Vena Pilona v Ajdovščini. Je mentorica slikarske skupine Morje Andragoškega društva tretje univerze iz Izole in slikarske skupine Solinar iz Pirana. Slika Fraktalni Piran se spogleduje z razdrobjenostjo in prepletenostjo piranske arhitekture in zgradbe mesta na rtu, v stiku z morjem, nebom in zemljo.Fraktali kot taki, imajo sami po sebi to sporočilnost prepleta in v svoji razčlenitvi kvantne lastnosti.Gledalec sam s svojim opazovanjem lušči sporočilnost upodobljenega. Fraktalni Piran Mešana tehnika na platno 150 x 100 cm EMILIJA PODJAVORŠEK Emilija Podjavoršek je rojena leta 1982 v Celju, odraščala v Luciji. Po končani Srednji šoli za oblikovanje, smer modni oblikovalec v Ljubljani, diplomirala na Pedagoški fakulteti, smer likovna umetnost v Mariboru pod mentorstvom profesorja Ludvika Pandurja. Trenutno živi v Trstu. Pri ustvarjanju jo navdušuje možnost, ki jo ponuja sama slikarska struktura. Posveča se kompoziciji, raziskovanju barvnih odnosov in predvsem strukturiranju slikarske površine. Ustvarjalni proces usmerja igra materialov,iskanje medsebojnih odnosov, nasprotij,sorodnosti. S plastmi različnih materialov, kijih uporablja, poskuša doseči vtis mehkobe, globine in strukture organskosti. Dela so neobremenjena z velikimi pripovedmi in izpovedmi, slikarski izraz je zavezujoč ustvarjalni fazi novih spoznanj in novih rešitev. Današnje predstavljeno slikarsko delo SLEDI predstavlja naravo in prostor, ki ga vsakodnevno doživlja in čuti, ji daje ustvarjalno energijo za neprekinjeno likovno raziskovanje,eksperimentiranje in dokončno opredmetenje izraza. Jutra, ki počasi rišejo slike na razpokane stene piranskih hiš, sledi, ki slikajo govorico časa v kamnu, so jo navdihnile pri ustvarjanju dela “Sledi”. “ SLEDI” mešana tehnika na platno 150 X 100 cm INGRID KNEZ Ingrid Knez, likovna pedagoginja, članica Dlpp. Si vsaki dan postavlja nove slikarske izzive. Trenutno nam v dotočni razstavi predstavlja minimalistično Piransko veduto z naslovom SPREHOD PO STREHAH in s poslikanimi solinarskimi cokli. Slika je izvedena v mešani tehniki. Ingrid Knez se posveča tudi scenografiji in kostumografiji. Ob vstopu Slovenije v EU, je bila povezovalka slavnostne prireditve v Piranu oblečena v njeno kreacijo Evropa. Kasneje je bila kreacija na ogled v preddverju mestne hiše. Časopisna obleka je bila v izboru razstave Tekst v podobi, razpisal od Jskd. Dotična razstava se je selila po Sloveniji. Živi in dela v Izoli. SPREHOD PO STREHAH Mešana tehnika na platno 150 X 100 cm. MOJCA LENARDIČ Mojca Lenardič, rojena 1976, je leta 2001 zaključila študij likovne pedagogike v Ljubljani. Od leta 2004 je zaposlena na OŠ Lucija kot učiteljica likovne umetnosti. Živi in ustvarja v Kopru. Pri svojem ustvarjalnem delu se posveča slikarstvu, kjer jo kot glavni motiv navdihujejo detajli iz narave. Njen pogled pritegneta gibkost in preplet linij, kar se odraža tudi v slikarskem delu, kjer je poleg prevladujoče barve opaziti tudi element črte. Razstavljena slika prikazuje čas poletja, kjer barve ne predstavljajo le odsev okolja, temveč predvsem izražajo barvitost doživetega trenutka. Skok, avgust, Piran. Akril na platno 150 x 100 cm. VLASTA MARKOČIČ Vlasta Markočič je po končani gimnaziji v Sežani študirala likovno vzgojo in geografijo na Pedagoški akademiji v Ljubljani. Kasneje je nadaljevala s študijem likovne pedagogike na pedagoški fakulteti v Ljubljani in ponovno diplomirala. Kot profesorica likovne umetnosti na OŠ Dutovlje usmerja učence v svet likovne govorice. Dejavna je v številnih aktivnostih Društva likovnih pedagogov Primorja, v zadnjih letih tudi kot soorganizatorica mednarodnega bienala »Po Fabianijevih poteh«, posvečenega otroškemu prostorskemu oblikovanju. Stalna iskanja v likovnem izrazju in razmišljanja o sodobni vizualni umetnosti so jo pripeljala v poglobljeno teoretično raziskovanje preko podiplomskega magistrskega študija Filozofije in teorije vizualne kulture. Delo z mladimi jo vedno znova vzpodbuja k lastni ustvarjalnosti, k slikanju, oblikovanju gline, posebno blizu pa ji je grafika. Vlasta Markočič se predstavlja z grafikami, ki se tokrat »premaknejo« v prostor. Nagovarjajo nas s strukturo ploskve in prostorskim odmikom grafičnih ploskev. Prostorskost vpeljuje v sliko dimenzijo časa: preteklost in sedanjost. Krhkost papirja uokvirja lesen okvir, tako kot so dogodki vpeti v okvir življenja. Dela govorijo o dogodkih, ljudeh in stvareh, ki so zaznamovali življenje v Piranu. VASKO VIDMAR Mladi človek ni “od telefona”. Ko ustvarja, napravo oddalji od sebe. Moralno-politični podpiranec staršev in umetniškega kroga mladih, deluje v piranski občini Istre pod Slovenci. V času, ko dosegata preprost posnetek in izvirno delo isto ceno na razpadajočem tržišču, denar pa se bliskoma po spletu seli v “toplejše” kraje, v razmerah, ki mladim zagotavljajo edino negotovost, sledi izvirom v sebi in ostaja odprt do “ne-sebe”. Samoniklega človeka ne naredijo šole, Vasko Vidmar pa je v Kopru temeljito maturiral na likovni gimnaziji in potem brez odlašanja in navdušenja postal diplomirani dediščinar. Zdaj je pobudnik “Vrat v jutri”; umetnik IN organizator, kustos, tehnični administrativec, mentor otrok, mladinski delavec.Čeprav je njegova radodarna ustvarjalnost temelj edine prihodnosti, ostaja za kulturno “osrednjetočenost” medijev in ustanov skoraj neopazen. Marko Brecelj OPIS LIKOVNIH DEL: Razstavljene slike prikazujejo temelj avtorjevega ustvarjanja, ki se kaže v ponavljanju ideogramov ali simbolov. Slednje avtor uporablja repetitativno pri svojem slikanju in s tem skuša gledalcu približati svoje notranje počutje ini razpoloženje v določenem okolju. Tokrat se nam Vasko predstavlja s tremi deli, kjer dominira in izstopa rumena poslikava. Ta odraža toplino in moč sonca, ki jo avtor ponavljajoče doživlja v svojem domačem mestu, Piranu. Preostali dve manjši deli so veliko bolj pomirjeni in enoviti. Ti prikazujejo predvsem avtorjevo primarno pot pri ustvarjanju, saj kot sam pravi, svoje slike ne riše, ampak piše. Simboli tako niso povsem naključni, ampak prikazujejo avtorjevo trenutno pripoved, ki jo deli z zunanjim svetom. ENA IN ISTA ZGODBA Mešana tehnika na platno 90 x 70 cm. PODOBOPISJE 1 Mešana tehnika na platno 40 x 30 cm PODOBOPISJE 2 Mešana tehnika na platno 40 x 30 cm MARIJA BEGANOVIĆ Marijo Beganović so novi izzivi, nove ideje, nova čustva in nove izkušnje pripeljale na nove poti raziskovanja v slikarstvu. V zadnjih letih je prejela častna priznanja in bila večkrat nagrajena na slikarskih ex-temporah. Samouka avtorica je svojo slikarsko izrazoslovje izpopolnila pod mentorstvi akademskih umetnikov kot Joni Zakonjšek, Gannia Lialloshia, Milana Todića, Marijana Miklavc... Avtorica se nam predstavlja z slikarskim delom ki, uprizarja Piran z močno ekspresionistično barvno kombinacijo in sledno dinamiko. Živi in ustvarja v Piranu. PIRANSKA SVETLOBA Akril na platno 70 X 90 cm OŠ Šmarje pri Kopru OŠ Šmarje pri Kopru v sodelovanju z OŠ Hrvatini in OŠ Elvire Vatovec se nam predstavlja z instalacijo SOLIDARNOST. Instalazijo sestavljajo glinene roke instalirane v polju soli. Sami naslov nam sugerira pomen instalacije ki je nastala pod mentorstvom Matjaža Borovničarja, Vasie Nanut in Ksenije Pfeifer. OŠ Šmarje in CKSG Portorož se nam predstavlja z 8 učenkami z serijo Piranski utrinki ki, je nastala pod mentorstvom Matjaža Borovničarja. Ejona Rexhepi Anela Husic Maša Kavrečič Vicki Denis Pavletić Keti Jerman Pucer Lana Šmon Ljubica Nikić Ne Li Serijo sestavlja iz 8 foto transfertov na les. CKSG Portorož razstavlja platno CKSG Portoroške ribice. Mešana tehnika na platno 150 x 100 cm. GLASBENO PLESNI PROGRAM KATERINA HRVATIN z spremstvom na kitaro ANDREJA in Martina Kandido nam bo zapela SUMMER TIME SADDNES, https\://www.youtube.com/watch?v=TdrL3QxjyVw MARINERS APARTAMENT COMPLEX https\://www.youtube.com/watch?v=1uFv9Ts7Sdw IN DARK PARADISE https\://www.youtube.com/watch?v=RqzO_t8ZV3M OD Lana Del Rey

[mozgoderina]

“Ulaznica”: kreativni izlaz iz svakodnevice

U petak, 14. decembra 2018. godine, na završnoj svečanosti u Gradskoj narodnoj biblioteci „Žarko Zrenjanin“, u Zrenjaninu, upriličeno je uručenje nagrada za literarne radove sa Književnog konkursa “Ulaznica 2018”. Imao sam veliku čast, ali i zadovoljstvo da na poziv Vladimira Arsenića, urednika časopisa “Ulaznica”, kao dobitnik treće nagrade za esej, učestvujem u književnoj večeri.

Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”  u okviru svoje izdavačke delatnosti, već  preko pola veka objavljuje i „Ulaznicu” - časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja. Prvi broj „Ulaznice” izašao je daleke 1967. godine. Od nastanka časopisa do danas, uredništvo se uspešno pridržava zacrtane politike “borbe protiv okoštalosti i učmalosti na planu kulture, i artikulacije novih umetničkih senzibiliteta”.[1] Upečatljiv je i stih odabran kao moto: “Mrtvi ne mogu unutra - život je ulaznica”, pesnika i novinara Brane Petrovića, koji traje, podstiče i sugeriše, a u kvalitativnom smislu obavezuje. Od stvaralaca se zahteva velika i uzvišena žrtva, jer se samo tako može izvojevati smisao, u borbi sa obesmišljenim svetom.

Odlučnim odbijanjem da nestane sa urušene i rasparčane kulturne scene, “Ulaznica” nastavlja da vodi književne bitke i u vremenima nakon poraza pisane reči. Ispostavlja se da mnogi prepoznaju, priznaju i prihvataju tu želju za oslobađanjem “ničije zemlje”, za osvajanjem komada teritorije koji nije (pre)gažen i prašnjav, za dubokim (uz)dahom koji nije sav u grču naplate. Čitava jedna kreativna armija obitava u dimenziji nemerljivoj kvadratnim kilometrima, u sferi koja nije ograničena isprekidanim crvenim linijama. Do sada je publikovano preko dve stotine i pedeset brojeva zrenjaninskog časopisa.

Nakon javnog poziva objavljenog u maju[2], i ove godine odazvao se veliki broj stvaralaca koji su na konkurs poslali preko 2000 radova. Pravo učešća imali su autori/ke stariji od 18 godina, koji pišu na različitim, a opet razumljivim, “BHSC” jezicima. Jezik je još jednom trebao da posluži kao originalno sredstvo (spo)razumevanja a ne razdora i razmirica. Žiri sa neskrivenim zadovoljstvom konstatuje: “Radovi su stigli iz svih država bivše Jugoslavije, a raduje činjenica da su stizali i iz drugih država u kojima stvaraju ljudi koji pišu zajedničkim jezikom, primerice iz Austrije, Švedske, Nemačke, Kanade…”[3]

Konkurs je odavno nadišao nametnute lokalne, političke i pravno-birokratske okvire, i izdvojio se kao značajniji u našem uglu globalizovanog globusa. Jedan je od retkih, ako ne i jedini na našem jeziku (?), koji pored takmičenja za najbolju neobjavljenu pesmu i priču, izdvaja zasebnu kategoriju i za esej kao osoben i neretko potcenjen literarni oblik. “Kultura” i “umetnost”: reči koje svakodnevno gube bitnost i sve više upućuju na razonodu, slobodno vreme i puku zabavu. Na naslovnoj strani časopisa prkosno stoji i slogan: “društvena pitanja”. Svojevrstan kuriozitet ili samo simpatičan ukras?

Nakon brojnih tekstova o aktuelnoj globalnoj umetničkoj sceni i lokalnoj kulturnoj i obrazovnoj (anti)politici, na konkurs sam poslao esej koji za temu ima kompleksnost savremenog preplitanja dveju drevnih kultura: kineske i evropske. Žarište mog interesovanja predstavljaju likovna umetnička scena, društvena previranja i socijalna pitanja bez jasnog odgovora. Dobrano sam se pomučio da napisano upakujem u 15.000 slovnih mesta, uključujući i razmake. Uz malo sreće, nadao sam se, tekst će biti objavljen u časopisu, u odeljku pohvaljenih radova.

Nekih mesec dana pre najavljene promocije u Zrenjaninu, gospodin Vladimir Arsenić prosledio je dobitnicima nagrada elektronska pisma sa pozdravom, čestitkom i pozivom na književno okupljanje, svečanu večeru i prenoćište. Tri kategorije, u svakoj po tri nagrade – devet nagrađenih autora/ki. Ton pisma je nagoveštavao srdačnu i prijateljsku atmosferu. Uživali smo u rezultatima, organizaciji puta, pregovorima sa ljubaznim domaćinima, do javnog nastupa.

Sneg je evidentno čuvao zalihe i štedeo snagu od početka zime do petka, 14. decembra 2018. godine. Nije prestajao da veje celog tog dana, ni tokom noći, ni sutradan. Supruga i jа smo se jedva dokopali Zrenjanina. Putovali smo automobilom iz Kraljeva, preko sedam sati. Moja supruga upravlja vozilom. U tom smislu, ja sam njen pratilac. Stigli smo sa blagim zakašnjenjem i istog momenta uvideli da neopravdano brinemo. Ta, u Vojvodini se sve radi lagano. Energični i duhoviti gospodin Arsenić dočekao nas je ispred smeštaja, odakle smo se taksi vozilima uputili do biblioteke. Ispostavilo se da su gostoljubivost domaćina i prestižnost nagrade motivi dovoljno jaki da i tokom zimskog (ne)vremena okupe osam od devet dobitnika. Grupa autora doputovala je iz Zagreba. Pet stotina kilometara u jednom smeru.

Ostali dobitnici pristigli su iz Doboja, Novog Sada, Beograda i Sombora. Sporazumevali smo se nekako govoreći isto na tri ili četiri različita jezika. Razumeli smo i srdačnu dobrodošlicu žirija konkursa i čestitke uredništva časopisa i pozdrave radnika biblioteke. Jezike smo dodatno razvezali sa po čašicom domaće jabukovače u toploj i udobnoj kancelariji – ohrabrenje pred nastup.

Nakon silaska u svečanu salu, organizatori konkursa i voditelji programa obaveštavaju nas u uvodnoj reči da je žiri u proteklom periodu stavljen pred značajan posao i odgovornost, usled velikog broja pristiglih kvalitetnih tekstova. To mi se dopalo. Raznovrsni po svojim temama, a napisani umešno i uverljivo, nagrađeni tekstovi su se iz mnoštva pristiglih radova izdvojili ukupnim utiskom i celovitošću izraza. I to mi se dopalo.

“Interesantno je napomenuti da je ovogodišnji konkurs razbio predrasude o mladosti dobitnika, te pokazao da se žiri rukovodi jedino i isključivo književnim kvalitetima.” Eh, to mi se već manje dopalo. Ne usled “rukovođenja književnim kvalitetima”, već zbog onog razbijanja “predrasuda o mladosti dobitnika”. Zašto baš na ovogodišnjem konkursu? Vremešni smo. Nema tu ničeg toliko “interesantnog” što je trebalo “napomenuti”. Kasnimo generacijski za svojim godinama. Razbijene domovine, razbijenih iluzija, razbijenih porodica. Takav nam je horoskop. Nakon toliko otetog vremena, šta nam ostaje osim da razbijamo predrasude o mladosti? Ima u svemu tome valjda i nekakve poetske pravde, a ona nikada ne izgleda kako je zamišljamo. Lovimo šanse u letu. Ovo veče je naše. Toliko smo zaslužili. Hoće li neko od nas zavrediti i objavljivanje zbirke pesama, priča ili eseja? Grickali smo isto parče nade. To nas je zbližilo. Razumemo se. Pretvaramo lične aveti u pisce iz senke, u saradnike. Ne odustajemo. Čitamo vedro i o mračnim temama. Tako se borimo protiv moćnih razbijača.

Uživamo u jedinstvenoj prilici da upoznamo stvaraoce pre kontakta sa stvorenim. Najčešće, kroz umetnička dela putujemo vodeći razgovor sa duhom, sa fiktivnim, izmaštanim umetnikom, koji ima malo ili ni malo zajedničkog sa stvarnom osobom. Ovog puta, prvo smo “čitali” osobu, pa je umetnik čitao svoje delo. Da li je suvišno naknadno tragati za (skrivenom) porukom? Možda bi to razvejalo dragoceno svečano (o)sećanje? Možda bi naši tekstovi ubedljivije “govorili” u našem odsustvu? Možda, možda, možda.

Možda bi na prethodna pitanja ponajbolje odgovorili članovi žirija? Žiri Književnog konkursa „Ulaznica 2018“ radio je u sastavu: Dunja Ilić, književna kritičarka i urednica iz Kikinde, predsednica žirija, Aleksandar Bjelogrlić, književnik iz Zrenjanina i Vladimir Arsenić, urednik časopisa. Oni su doživeli radove (potpisane šifrom) pre nego što su upoznali kreatore. Kakogod, žiri nas je okupio, a mi ćemo se međusobno pamtiti po živoj izgovorenoj reči, po visprenosti misli i dovitljivosti duha. Darivali smo jedni druge, onim u čemu smo najbolji, a takav poklon ponajduže traje.

Dopalo mi se i to što moj esej nije u rezervnom korpusu pohvaljenih radova. Nije mi se dopalo to što u samom časopisu, broj 252, nije zastupljen ni jedan autor koji nije nagrađen. Ukupno, nas devetoro. Nakon promocije, za trpezom, skrećem pažnju domaćinima na minimalistički i elitistički koncept časopisa. “Koliko para, toliko muzike”, odgovaraju mi. Okrećem poslednju stranicu štampanog izdanja: “Ovaj broj časopisa Ulaznica objavljen je uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.” Odjednom mi se razdani, iako je noć. Razbili su nam i kulturu; nju sam izostavio sa spiska. Sva sreća, časopis nije na listi “gorućih” prioriteta. Onda verovatno ne bi ni dospeo do štampanog oblika. Elektronsko izdanje – u skladu s vremenima.[4] I apetitima armije birokrata. Izgorelo je sve čega su se dotakli. Tako mi govori dugogodišnje iskustvo iz “saradnje” sa svojim nadležnim ministarstvom.

Želeo sam da zaboravim na prosvetu. Avaj, deo dobitnika/ca tavori u istom resoru. Kolege i koleginice iz drugih država! Prilika je da se razmene iskustva. Ima li ičeg originalnog u regionu? Ima! “Novi” jezici u reformisanim školama sa planovima i programima prilagođenim novim vremenima. Osavremenjena nastava zasnovana na ishodima i postignućima. Elektronski dnevnici. Mućak i kod vas, znači? Zameću zlikovci tragove pa izmišljaju gramatike, da ne razgovaramo. Varaju nas da je tamo negde drugačije i bolje. Nije. Pratilac i fotograf, gospodin Edi Matić, dolazi iz Splita. Razgovaramo o ekonomiji. Privatizacija, banke, krediti. Ima li ičega suštinski različitog u primorju? Pitam, a odgovor znam. Slušamo različite priče a mislimo isto. Hrana nas blaži. Piće nas usporava. Prija nam pažnja, iako nismo navikli na sreću. Treba nam hladnoća noći, da nas trgne.

Predpraznični Zrenjanin čaroban je po mraku i pod snegom. Možda prekršimo obećanje dato domaćinima da ćemo se vratiti, tokom letnjih meseci. Ne mogu da zamislim Zrenjanin drugačije: supruga i ja kroz mrkli mrak pešice tražimo put do pansiona. Po dubokom snegu, kroz široke šorove, uz pomoć navigacije na telefonu čiji osetljivi ekran, prekriven pahuljama, više ne reaguje. Preostaje nam topao ljudski dodir, srećom – još uvek i sudbonosan i spasonosan. Pronaći ćemo put ako imamo jaku volju i bistar um. Hvala pisanoj reči, što nas je okupila. Rizik, avantura, neočekivano. Tako zamišljamo život vredan življenja. Ne bojimo se. Obnovili smo veru. Umetnost je drevni provereni vodič.

Žiri je jednoglasno odlučio da nagradi sledeće radove:  

Poezija Prva nagrada: Mirjana Miljković, Zagreb – Drugarice nisu posustale Druga nagrada: Sanja Radulović, Doboj – Smrtnost trenutka Treća nagrada: Vigor Vukotić, Zagreb – Zima, proljeće, zima  

Proza Prva nagrada: Bojana Karavidić, Novi Sad – Tri muža, čekajući sledećeg i jedna četvrtasta burma Druga nagrada: Korana Serdarević, Zagreb – Srećonoša Treća nagrada: Nikola Petrović, Beograd – Papir brzo gori  

Esej Prva nagrada: Miloš Mihailović, Sombor – Faza zrele mitopoeze Miodraga Pavlovića Druga nagrada: Ana Narandžić, Zagreb – Gradovi i mostovi Treća nagrada: Jovan Pavlović, Kraljevo – Evropa – Kina, umetnost kao počelo dijaloga

[1] Časopis za kulturu, umetnost i društvena pitanja „ULAZNICA” →

[2] Raspisan Književni konkurs „Ulaznica 2018“ →

[3] Rezultati Književnog konkursa Ulaznica 2018 →

[4] Ulaznica 252, konkursna →

Pripovedio i grafički opremio: JovAN JoNA pAvLović → Estetska inspekcija: pREvENTivNA EGzEkuciJA → Fotografije: Edi Matić, Marina Pavlović, Jovan Jona Pavlović. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE → ✓ Dobrodošli u hram tihih žena! →  ✓ Izazov dijaloga o modernosti →  ✓ Vežbe iz politologije · Sofija Šoškić → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA → ✓ Kreiranje sveta (Kajzerling) →  ✓ Dar življenja za tren (Stivenson) →  ✓ Govor Grada (Prever) → 

[e-kultura]

Galerija 73 ~ Izložba Savremena likovna umetnost Slovaka u Srbiji

[filologija]

Grošljev simpozij 2020 - meseci in letni časi od antike do renesanse

Osrednja tema letošnjega Grošljevega simpozija, ki bo potekal od 3. – 5. marca (od torka do četrtka) 2020 v atriju ZRC SAZU, Novi trg 2, bodo meseci in letni časi od antike do renesanse. Prvi dan (torek, 3. marec) Čas in koledar v starem veku: mit in teorija 16.00 · Odprtje simpozija 16.05 · Milena Mileva Blažić Antično pojmovanje časa v mladinski književnosti 16.30 · Luka Repanšek Letni časi v staro- in srednjevedskem obdobju: filološka študija 16.55 · razprava 17.20 · odmor s kavo in prigrizkom 17.50 · Gregor Pobežin Med naravnim in historičnim časom: Cenzorin in njegovi koledarji 18.15 · Matej Petrič Makrobijev ekskurz o rimskem koledarju (Sat. 1.12 – 16) 18.40 · razprava Zaključek prvega dneva simpozija Drugi dan (sreda, 4. marec) Letni časi: stvarnost in umetnost 16.00 · Matevž Gradišnik Sezona vojaških pohodov v srednjem veku 16.25 · Katarina Šmid Upodobitve letnih časov na nagrobnih spomenikih Norika in Zgornje Panonije: Likovna kontaminacija z dionizičnim svetom? 16.50 · Miran Špelič Ver aeternum pri Prudenciju: krščanska interpretacija antične teme 17.15 · razprava 17.40 · kava in prigrizek Zaključek drugega dneva simpozija Tretji dan (četrtek, 5. marec) Alegorije leta v latinski drami novega veka 16.00 · Monika Deželak Trojar Mesto letnih časov in mesecev v ohranjenih dramskih besedilih ljubljanskih jezuitov 16.25 · Nada Grošelj Shakespearov sodobnik Matthew Gwinne in njegov Vertumnus 16.50 · razprava 17.15 · zaključna predstava Aristofanove Žabe v prevodu Andreje Inkret in priredbi Jere Ivanc, bralna izvedba študentov Oddelka za klasično filologijo na Filozofski fakulteti Univerze v Ljubljani 18.20 · pogostitev in zaključek simpozija Povzetki referatov 2020 - izročki Program Grošljevega simpozija 2020 Read the full article

[serbiainside-blog]

[BLIC] Savremena crnogorska likovna umetnost na izložbi u Nišu

U četvrtak, 10. maja sa početkom u 20 sati u Oficirskom domu u Nišu biće otvorena izložba "Savremena crnogorska likovna umetnost". Detaljnije ...

[filtrmagbeauty]

Kdo stoji za novim okoljem v Pediatrični kliniki?

Neprofitna organizacija Nordic Art Initiative (NAI) povezuje organizacije, podjetja in posameznike z namenom spodbujanja družbeno koristnih kulturnih projektov in aktivnosti. V okviru projekta Umetnost z višjim ciljem (»Art with a Bigger Purpose«) je NAI s pomočjo partnerjev izvedla projekt v Pediatrični kliniki v Ljubljani.

Bolnišnica je okolje, ki lahko vsem nam, zlasti najmlajšim, povzroča obilico stresa, strah in čustvene konflikte. Likovna umetnost kot najpomembnejši neverbalni način komunikacije služi kot pomembno terapevtsko sredstvo. Zato je cilj projekta preobraziti pusto bolnišnično okolje Pediatrične klinike v otrokom prijazen prostor, ki bo stimulativno vplival na počutje tako otrok, njihovih staršev, obiskovalcev kot tudi osebja.

Po več kot enoletnih zahtevnih pripravah, ki so vključevale izbor ustvarjalcev, umetniške delavnice in rezidence, ustvarjanje, dokumentiranje ter sodelovanje s partnerji, so nastala barvita in pomenljiva likovna dela, ki v skupni površini več kot 360 kvadratnih metrov, pokrivajo površine vhodnih prostorov, hodnika, čakalnice, igralnic in dvorišča Pediatrične klinike. Sodelujoči ustvarjalci so iz štirih držav: Črtomir Just (Slovenija), Rafael Mayani (Mehika), Ruth Hengeveld (Nizozemska), Fatheat & Bea Pántya (Madžarska).

Uresničitev projekta Umetnost z višjim namenom v Pediatrični kliniki v Ljubljani je omogočilo sodelovanje in podpora šestih partnerjev – Fundacija Jochnick, Oriflame, Volvo, A1 Slovenija, Philips, Lara.

"Podjetje Oriflame spreminja življenja, uresničuje sanje in je že od nekdaj vpeto v mnogo humanitarnih projektov. Veseli smo, da lahko skupaj s fundacijo naših ustanoviteljev, Stiching af Jochnick Foundation, vračamo družbi in podpiramo projekte, ki so osredotočeni na pomoč otrokom, mladostnikom, izobraževanju in zdravju. "

"Vse, kar pri Volvu počnemo, se prične z ljudmi. Za posameznike skrbimo iskreno, tako da pri snovanju vozil sledimo filozofiji »Oblikovani okoli vas.« Naše poslanstvo je, da življenja naredimo enostavnejša, varnejša, bolj zdrava in tudi bolj pozitivna. Zato si štejemo v veliko čast, da lahko z dobrodelnim sodelovanjem prispevamo tudi k temu, da pomoči potrebnim otrokom polepšamo njihov vsakdan. "

"V A1 Slovenija kreiramo svet neskončnih možnosti in povezav ter ustvarjamo nekaj izjemnega. Takšni sta tudi stenska poslikava Letni časi in posebna animacija, ki ob uporabi aplikacije za navidezno resničnost, poslikavo oživi pred našimi očmi. K sodelovanju smo povabili še avtorje Lahkonočnic, zvočnih pravljic za otroke, ki so napisali štiri posebne Lahkonočnice, navdihnjene s stensko poslikavo Letni časi. S pomočjo sodobnih tehnologij se tako prepletata analogni in digitalni svet ter ustvarjata edinstveno izkušnjo za najmlajše bolnike. "

"Philips velja za vodilno podjetje na področju zdravstvene tehnologije, ki se osredotoča na izboljšanje zdravja in omogočanje boljših rezultatov na vseh področjih zdravstva, od načina življenja do preventive, diagnoze, zdravljenja in oskrbe na domu. Pri tem pri Philipsu vključujemo tudi dragocene izkušnje pacientov, ponudnikov in skrbnikov. Zato nam je v čast in zadovoljstvo, da smo del tako navdihujočega projekta za otroke, kot je Art with a bigger purpose (Umetnost z višjim ciljem) v okviru Pediatrične klinike Ljubljana. "

"Cilj podjetja LARA AR je posredovati tehnologijo obogatene resničnosti vsakomur. Z LARA oživijo murali (stenske poslikave), tiskani materiali, lahko ustvarimo zanimive, interaktivne dogodke. S podporo našega podjetja je mural na dvorišču bolnišnice oživel. Najmlajšim želimo omogočiti edinstveno izkušnjo."

[slovenijablog02]

Teden ljubiteljske kulture

V organizaciji JSKD in ZKSD se začenja Teden ljubiteljske kulture, ko se bo po Sloveniji do 21. maja  zvrstilo okoli 1000 dogodkov različnih umetniških zvrsti - teden in jutrišnjo osrednjo prireditev v Slovenj Gradcu bo zaznamovala likovna umetnost -, da bi opozorili na "razsežnost ljubiteljske kulture" več kot 107.000 po/ustvarjalcev.

e-Večer /17. maj

e-Primorske noovice /14. maj

e-Večer /13. maj

e-Delo    

[pokazivac]

Fotografija – Mala škola mozaika

Letnja škola mozaika – zatečeno prilikom posete Starom Baru 31.07.2014., uz instruktora koga su oslovljavali sa “Medo”. Kad čovek uđe kroz kapiju Starog Bara, prosto ne zna kud bi prvo kročio dalje… Tu je stara Carinarnica, pa pravoslavna crkva Sv. Jovana Vladimira, ostaci katoličke crkve i druge ruševine i bedemi… no, čim se krene malo ... http://dlvr.it/6jsJYn

[zanimljivaekonomija]

Retrospektivna izložba Vladete Andrića u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine

RETROSPEKTIVNA IZLOŽBA

VLADETA ANDRIĆ

(1948-2011)

Kolarčeva zadužbina, 5-16.10.2021.

Likovna galerija

Vladeta Andrić je rođen 1948. godine u Beogradu. Diplomirao je 1977. godine na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu. Bio je član ULUPUDS-a. Izlagao je u zemlji i inostranstvu. Preminuo je 2011. godine.

O IZLOŽBI

Jednog lepog prolećnog dana, posetila sam stan u kome je živeo umetnik. Susret sa delima posebno je iskustvo, nepredvidivo i nezavisno od svega što ste znali ili pretpostavljali da znate o autoru. Nisam poznavala Vladetu Andrića. Pročitala sam šta su o njemu pisali oni koje sam znala i koje poznajem – Momo Kapor, Miodrag Marković,  Slavko  Timotijević, Đorđe  Kadijević, Dragana  Kanjevac, Dragan Jovanović Danilov…

Vladetine slike delovale su mi pomalo uspavano i setno. Ženska lica i tela, svečano skamenjena odlaskom njihovog tvorca, čekala su da im erotičnost i vrcavost pokrenu vaši pogledi. Umetniku nije bilo važno samo  da predstavi  lepotu  žene, već  i da eksperimetiše u okviru medijuma slike koja je bila njegovo pretežno umetničko opredeljenje.

U svetlu vremena u kome živimo, Andrićevi radovi navode na razmišljanja o predstavi ženskog tela kao simbola eksploatacije potrošačkog društva iz pozicije dominirajućeg patrijahalnog modela. Čini mi se, ipak, da je umetnik istinski obožavao ženski eros. Njegove muze drsko i slobodno pokazuju svoje čari. Kakva je razlika između ovih, najverovatnije izmaštanih starleta, i onih koje nas obasipaju danas svojim prisustvom na društvenim mrežama? One su ovakve moguće u prostoru slike, koja pruža nežno utočište od trivijalnih i suvišnih sadržaja, i pretpostavlja otvorenost i radoznalost onog koji je stvara i koji je posmatra i tumači.

Neka ova izložba pokrene razgovor među prijateljima, susret među neznancima i sećanje na umetnika koji više nije sa nama.

Ksenija B. Marinković

[zanimljivaekonomija]

BOGOLJUB BOBA JOVANOVIĆ

(1924-2021)

Od Beograda do Beograda, preko Pariza i Njujorka

Skromno i tiho ali dostojanstveno, uz prisustvo porodice i malog broja odanih prijatelja, nedavno je sahranjen na Novom groblju Bogoljub Boba Jovanović, jedan od najmarkantnijih i najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih umetnika.

Rođen 1924. godine u uglednoj porodici češkog porekla, Bogoljub Jovanović je 1949. završio Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu. Godine 1953, posle dve uspešne i zapažene izložbe u Galeriji ULUS i Galeriji Grafičkog kolektiva, krenuo je u Pariz. Nakon nekoliko godina odlazi u Njuork gde se dugo zadržava. Dolazi u Beograd s vremena na vreme, uglavnom tajanstveno, da poseti majku i sestru. Kada je majka umrla odlučio je da se konačno vrati u Beograd i najzad da tu završi svoj život.

Koliko je i šta je sve uradio teško je u potpunosti rekonstruisati. Nestalo je ono što je stvarao u Parizu, mnogo toga što je u Njujorku uradio. Od slika (ulja na platnu) danas je vrlo malo pronađeno: dve apstraktne (jedna, pariska, je stigla iz Rijeke u Beograd povodm  kapitalne izložbe ŠESTA DECENIJA u Muzeju savremene umetnosti) i nekoliko portreta. U većem broju su sačuvane „male slike na hartiji“ ili „figurativni gvaševi i crteži malog formata“ iz dva ciklusa : ciklus Poslovica i ciklus Mađioničara (izlagano na izložbi 1953, sačuvan je katalog), kao i dela rađenih mastilima u boji i voskom na papiru (stvaranih u Americi). Malo toga je doneo u Beograd a puno ostavio u Njujorku.

Čitava serija tih radova nazvana jednostavno Radovi na papiru. Izlagana je (određeni broj) u Beogradu prvi put kada mu Grafički kolektiv i Ljiljana Ćinkul otvaraju izložbu RADOVI NA PAPIRU 2006. godine. Od tada interesovanje za Bogoljuba Jovanovića je sve veće posebno kada je 2014. godine MUZEJ ZEPTER ustanovio nagradu STOJAN ĆELIĆ, umetnik, teoretičar i kritičar, akademik a  Jovanović bio prvi dobitnik.

Koliko je slikao? Još više je čini se crtao. Sačuvani su crteži u velikom broju na malim formatima hartije, često kancelarijskog papira. Mnoge je crteže datovao, na nekima pisao i mesto nastanka. Svi su oni iz vremena pre Bogoljubovog odlaska u Pariz (mnogo ih je razvejano kod raznih kolekcionara). Tek poneki su doneti iz Amerike.

Mnogo više o životu i radu Bogoljuba Bobe Jovanovića može se saznati iz monografije BOGOLJUB JOVANOVIĆ, autora Ivane Simeonović Ćelić i Ješe Denegrija koju je MUZEJ ZEPTER objavio povodom dobijanja nagrade.

[zanimljivaekonomija]

Godišnja izložba radova polaznika umetničko-obrazovnih programa Šumatovačke

U četvrtak, 16. decembra 2021.g. u 18 časova, u galeriji Gradske opštine Vračar (Njegoševa 77), biće otvorena Godišnja izložba radova polaznika umetničko-obrazovnih programa Centra za likovno obrazovanje - Šumatovačka.

...Tokom sedam decenija svoga rada i postojanja, Centar za likovno obrazovanje Šumatovačka je izgradio prepoznatljivu vrednost i značaj, kao ustanova kulture posvećena negovanju i razvijanju likovno-obrazovanog rada sa širokim skalom publike, i time zasluženo stekao značajno mesto na kulturnoj i umetničkoj mapi Beograda. Ta tradicija nas obavezuje na stalno nastojanje da naši likovno-obrazovni programi održavaju i poboljšavaju svoje kvalitete, kao i da i u buduće budemo otvoreni za sve ljubitelje likovne umetnosti i likovnog stvaralaštva, bez obzira na njihov uzrast, obrazovni profil i profesionalno opredeljenje. Godišnje izložbe radova naših polaznika važan su deo obrazovnog rada Centra. Priređivanjem ovih izložbi, polaznike uvodimo u kulturni i umetnički život grada, i obrazujemo ih o postupku pripreme i odabira likovnih radova za izlaganje. Na ovogodišnjoj, godišnjoj izložbi, prikazujemo likovno najuspelije i najzanimljivije radove svih naših polaznika, nastale tokom 2021. godine na programima: Crtanje i slikanje - mr Koča Ognjanović, mr Milan Tepavac i Mina Zečević; Vajanje - Milan Kulić, Dunja Trutin; Stare slikarske tehnike (Ikonopisanje) i Mozaik- MA Aleksandar Pantić; Grafika za decu i mlade i Kaligrafija za decu i mlade - MA Jelena Manić; Grafički dizajn i digitalno likovno oblikovanje i Digitalno crtanje – Vanja Dodig; Fotografija – Ivan Petrović; Restauracija i konzervacija starih antikvarnih predmeta – Milan Kovačević.

Izložba je otvorena za posetioce svakog radnog dana, u okviru rada galerije, uz poštovanje svih epidemioloških mera sve  do 27. decembra 2021.g.

[zanimljivaekonomija]

Otvaranje izložbe IZLAZAK sutra na Kolarcu

Sutra, 14. septembra, od 18 časova u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine biće otvorena izložba "Izlazak" slikarke Maje Obradović i vajara Milana Mihailovića.

Umetnici će se se beogradskoj publici predstaviti opusom crteža i skulptura naizgled različitog umetničkog sadržaja. Nastali serijal radova predstavlja niz spontanih dnevničkih zapisa i svedočanstava svakodnevnog života. Svesni da je izlazak jedna od ključnih reči našeg istorijskog trenutka, i da smo svi osetljivi već i na njen pomen. Izlazak, ujedno označava i mali, lični iskorak dva autora iz sopstvene senke.

Oba umetnika koriste materijale koji potvrđuju njihovo usredsređenje na proces nastanka crteža - crtež grafitom koji nastaje ponavljanjem pokreta, dok drugi autor koristi nove, najsavremenije materijale preko crtanog sloja te je u oba slučaja nemogući videti rad na isti način iz svih uglova.

Maja Obradović je nosilac brojnih nagrada u oblasti slikarstva: Ljubica Cuca Sokić, slikar i profesor ALU (Fakultet likovnih umetnosti, Beograd, 2005), Prve nagrade XIII beogradske mini-art scene (Galerija Singidunum, Beograd, 2006), Velike nagrade za slikarstvo Rista i Beta Vukanović, Specijalna nagrada knjižare-komision "Talent" (Fakultet likovnih umetnosti, Beograd, 2007), nagrade XIV Bijenala studentskog crteža Srbije (Dom kulture Studentski grad, Beograd, 2007), nagrade Kunstpreis Balmoral 03 (Kunstlerhaus Schloss Balmoral, Bad Ems, Nemačka, 2008), nagrade za crtež Fonda Vladimir Veličković (Galerija Haos, Beograd, 2008), prva nagrada prvog međunarodnog bijenala akvarela Galerije A (Beograd, 2010). Diplomirala je 2007. godine kao student generacije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na odseku slikarstvo. Doktorsku disertaciju je odbranila 2016. godine na istom fakultetu.

Milan Mihailović je diplomirao 2008. godine na Fakultetu likovnih umetnosti, na odseku vajarstvo, u klasi profesora Mrđana Bajića.

Izložbu možete posetiti do 2. oktobra u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine u Beogradu, radnim danima od 10 do 20, subotom od 10 do 16 časova.

[zanimljivaekonomija]

DESETI DEČIJI LIKOVNI KONKURS FORMA IDEALE

„Moja idealna soba“ za predškolce i prvake iz Srbije

Kompanija Forma Ideale organizuje jubilarni, deseti po redu, dečiji likovni konkurs pod nazivom „Nacrtaj, oboji i osvoji!“, a pravo učešća imaju prvaci i predškolci iz čitave Srbije, iz svih zainteresovanih osnovnih škola i predškolskih ustanova.

Na veliki dečiji likovni konkurs kompanije Forma Ideale godišnje se prijavljuje oko 50.000 dece, zbog čega predstavlja manifestaciju od nacionalnog značaja u Srbiji.

Konkurs je otvoren tokom septembra i organizuje se u svim školama i predškolskim ustanovama u Srbiji koje se odluče za učestvovanje. Mališani imaju šansu da svoju kreativnost iskažu na način koji odaberu, likovnom tehnikom koja im se najviše dopada i koja im je bliska, na temu „Moja idealna soba“.  Radove predaju svojim učiteljima, odnosno vaspitačima, koji ih dalje prosleđuju organizatoru konkursa najkasnije do 30. septembra 2021. godine do kada je omogućena prijava i učešće.

Najtalentovaniji prvaci i predškolci, čiji crteži na temu „Moja idealna soba“ budu proglašeni najboljima, osvojiće brojne vredne nagrade:

I nagrada – 6 x garderober HANA 3K2FO, kompjuter sto LIBER i dečija kompjuter stolica QZY-G2B (po 3 u obe starosne kategorije)

II nagrada – 8 x ležaj FANTASTICO PLUS (po 4 u obe starosne kategorije)

III nagrada – 12 x vreća za sedenje SOFT (po 6 u obe starosne kategorije)

IV nagrada - 200 svezaka Forma Ideale (po 100 u obe starosne kategorije)

Pristigli radovi u tehnici po izboru biće ocenjivani tokom oktobra, od strane stručnog žirija koji određuje organizator konkursa, a spisak nagrađenih će biti objavljen 1. novembra 2021. godine.

Mališani, njihovi roditelji, škole i predškolske ustanove zainteresovane za učešće na konkursu sve informacije mogu dobiti putem kontakt telefona 034/617-1364 ili e-mail:  deciji.konkurs@formaideale.rs.

Ovim konkursom kompanija Forma Ideale želi da doprinese razvoju kreativnosti i prve dane školovanja učini radosnijim za sve mališane, ali i njihove škole i porodice.

[zanimljivaekonomija]

Umetnost koja odoleva vremenu – izložba članova LADE u Galeriji`73

Povodom obelažavanja 48 godina postojanja Galerije ‘73, u utorak, 29. juna sa početkom u 19 časova, biće svečano otvorena izložba članova Društva srpskih umetnika Lada, najstarijeg srpskog umetničkog udruženja. Svoje radove predstaviće 15 umetnika: Todor Stevanović, Svetomir Arsić Basara, Neša Paripović, Radomir Damnjanović Damnjan, Aleksandar Đurić, Zoran N. Đorđević, Savo Peković, Miroljub Filipović Filimir, Petar Đuza, Slobodanka Šefer, Tijana Fišić, Nikola Vukosavljević, Drinka Radovanović, Mati Efimija i Ljiljana Mićović.

Aleksandar Đurić, autor teksta za katalog, je o radu i istorijatu Lade između ostalog rekao: „Društvo srpskih umetnika Lada u godini 2021. ima 33 člana širokog generacijskog raspona sa različitom stilskom i poetičkom opredeljenošću. Tražiti među njima profesionalnu rezultantu nije jednostavan zadatak, jer ona ako i postoji, nije lako vidljiva. Važno je napomenuti da ne mali broj članova živi i radi u okviru dijaspore, odnosno u velikim gradovima Evrope: Londonu, Milanu, Lisabonu, Berlinu, Parizu.

Društvo se okuplja oko ideje da je čovek budućnosti onaj koji najduže i najviše pamti.

Za umetnost takav stav je od posebne važnosti, pored onih koji se odnose na stepen i vrstu kreativnosti, što su oznake za autentičnost i inovativnost. Biti u svom vremenu znači biti u svim vremenima, prošlim i onim koja tek nastupaju. Ne odricati se proverenih iskustava, već ih bogatiti novim saznanjima. Svako na svoj način i u skladu sa sopstvenim mogućnostima. Nijedan drugi stav nije prihvatljiv za članove Društva, osim onaj o postojanju jasne svesti da se slobodno deluje za dobrobit pojedinca, zajednice, čovečanstva. Tim redosledom“.

Izložba će trajati do 13. Jula.