#kapetan broda
Explore tagged Tumblr posts
Text
Na pravom mestu, u pravo vreme... Mlad Mesec u Lavu
4 Avgusta imamo Mlad Mesec na 12° Lava, koji će biti ispraćen skladnim sekstilom Marsa i Jupitera iz Blizanaca. Sabijski Simbol 12° Lava gde će biti Mlad Mesec pod nazivom “Stari kapetan broda živi u lepoj kolibi pored mora” se vezuje za retrospekciju i sećanja. Ključne reči su : iskustvo, stabilnost, autoritet, prošlost, uverljivost, zrelost, volja, cikličnost, retrospektiva, istorija,…
0 notes
Text
GOOGLE GARANCIJE DA LI ZNATE ZA "GOOGLE GUARANTEE"? Na uspešnom digitalnom tržištu, poverenje je poput izvora sveže vode u pustinji - retko i dragoceno. Korisnici, bombardování anonimnim imenima i prevarama na internetu, često oklevaju pre nego što se odluče da pruže svoje teško zarađene dinare. Ali zamislite sjajnu značku, simbol viteštva koja se nosi samo na oklopima najhrabrijih boraca za uslugu. Ova značka, Google Garancija, nije samo ornament, već emblem poslovne bitke izborene i dobijene. Da bi osvojili ovu poželjnu titulu, preduzeća moraju proći kroz vatru proveravanja. Gugl, svevideći bog digitalnog carstva, podvrgava ih rigoroznim ispitivanjima. Licenca, osiguranje, i prošli podvizi se temeljito pregledaju. Samo oni sa besprekornim zapisom i gorom željom da zadovolje svoje kupce se smatraju vrednima da nose ovo digitalno odlikovanje. Za kupce, Google Garancija je više od sjajne značke, to je svetlost nade koja probija kroz mrak nepoznavanja. Više ne moraju da se slepo pouzdaju u anonimne entitete na internetu. Ali Google Garancija je dvostrani mač. Kompanije koje nose ovu značku postaju šampioni, ali i branioci časti. Njima je poverena sveta dužnost zadovoljenja kupaca. Ako se kupac oseti prevarenim, brzo i pravično rešenje je apsolutni prioritet. U protivnom, rizikuju da izazovu bes "reembursement" politike Gugla, moćnog arbitra u ovom digitalnom koloseumu. Ovaj program nije za slabe duše. Zahteva značajnu mesečnu naknadu, neprekidnu budnost nad srećom kupaca, i hrabrost da se suoči licem u lice sa nezadovoljnim klijentima. Ali za preduzeća koja se usude da se upuste na arenu Google Garancije, nagrade su bogate. Značka postaje magnet, privlačeći kupce koji traže mir i izuzetnu uslugu. To je svedočanstvo njihove nepokolebljive posvećenosti izvrsnosti, sjajna zvezda koja ih izdvaja iz mora konkurencije. Dakle, sledeći put kada budete putovali digitalnim okeanom u potrazi za uslugom, obratite pažnju na zastavu Google Garancije. To je više od marketinškog trika, već simbol pobede i kvaliteta, i dokaz nepokolebljivog duha zadovoljenja kupaca. Budite mudri kapetan svog digitalnog broda i upravljajte ga prema toj sjajnoj zastavi.
AI STRATEGIST PREDRAG PETROVIC
DIGITAL ART MARKETING - STRATEGIES FOR 2025
SEARCH EVERYWHERE OPTIMIZATION EXPERT
PREDRAG PETROVIC, SEO STRATEG
#seo#google#googlegarancije#seogarancije#i guarantee it#guarantee#garancija#SEARCH EVERYWHERE OPTIMIZATION EXPERT#SEARCH EVERYWHERE OPTIMIZATION#predrag petrovic#pedja#predrag#petrovic#predragpetrovic#2025#seo 2025#ai marketing emea#ai marketing europe
1 note
·
View note
Text
Najsigurniji kapetan broda je Bog
Dana 27. travnja 1865. godine došlo je do najveće brodske nesreće u povijesti Sjedinjenih Američkih Država. Naime, poginulo je više od 1500 ljudi pri eksploziji i potonuću parobroda SS Sultana na rijeci Mississippi. U medijima taj događaj nije bio toliko eksponiran, jer je bio pomalo zasjenjen ubojstvom Lincolnovog atentatora Johna Wilkesa Bootha koje se dogodilo dan ranije. Parobrod SS Sultana…
View On WordPress
0 notes
Photo
Humanitarni festival Miris boja - malo, ali važno svetlo u mraku
U Beogradu će 4. juna od 12 do 18 sati na terenima KK Partizan na Kalemegdanu biti održan Humanitarni festival „Miris boja“, na kome će učestvovati muzičari, slikari, pisci, glumci i druge poznate ličnosti, zajedno sa slepom i slabovidom decom. Ulaznice za događaj već se mogu kupiti na ticket.rs, a na dan Festivala, karte se mogu kupiti na licu mesta. Za decu uzrasta do 15 godina, uz pratnju jednog roditelja/staratelja, ulazak će biti besplatan.
Program Festivala usmeren je na porodice i osmišljen kao dan za druženje, zabavu i kreativnost, a sredstva prikupljena tokom organizacije i realizacije ovog događaja biće usmerena na pomoć slepoj i slabovidoj deci iz socijalno ugruženih zajednica.
Humanitarni festival „Miris boja“ nastavak je istoimene kampanje tokom koje je, na prvom donatorskom događaju 2022. godine, prikupljeno oko milion dinara za slepu i slabovidu decu iz socijalno ugroženih porodica Škole za decu oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ iz Zemuna. Osnovni program festivala odvijaće se na pozornici na kojoj će nastupiti bend ove škole i poznati muzičar Dejan Cukić. Program će voditi novinar Zoran Baranac, a autorka Vesna Dedić potpisivaće i prodavati svoje knjige i deo prihoda nameniti humanitarnoj svrsi Festivala.
Na glavnoj bini, posetioci će imati priliku da odgledaju nagrađivanu, nadasve kreativnu i zabavnu, inkluzivnu predstavu „Kapetan Džon Piplfoks“ po tekstu Dušana Radovića, u izvođenju pozorišta iz Trstenika.
Kao i na prethodnom događaju, na Humanitarnom festivalu „Miris boja“ biće organizovana slikarska radionica, koju će voditi Suhain Bakain, slikar iz Jordana. Bakain je u poslednjih nekoliko godina realizovao niz slikarskih radionica za slepu i slabovidu decu širom sveta i u Srbiji, zasnovanih na inovativnoj i humanoj metodi dodavanja mirisa u slikarske boje. Bakainovi i radovi dece učesnika slikarske radionice moći će da se kupe tokom Festivala. U rad slikarske radionice uključiće se i glumica Katarina Žutić, koja će deci pričati o slikarstvu i ljubavi prema slikanju koja ju je dovela do četvrte izložbe slika, iako je po zanimanju glumica.
U slikarsku radionicu, kao i u druge sadržaje na festivalu moći će da se uključe sva deca i probaju da zatvorenih očiju slikaju mirisnim bojama.
U Vulkančić Čitalačkom klubu odlomke iz knjiga i enciklopedija deci će, između ostalih, čitati pisci Ivan Tokin i Ranko Trifković i novinarka Rada Đurić. U Eurolab kutku Šta sve mogu kada porastem deci će se predstaviti uspešni ljudi raznih profesija: lekar, glumac, kapetan bojnog broda... i tako pokazati da kada je želja jaka, sve je ostvarivo. Među njima će biti i poznati glumac Mima Karadžić i voditelj Voja Nedeljković. Festivalsku atmosferu upotpuniće ponuda raznih poslastica i osvežavajućih pića, od čije će prodaje deo sredstava, kao i od kupovine slika i karata, biti usmeren u humanitarnu svrhu Festivala.
Nosilac Humanitarnog festivala „Miris boja“ je Udruženje roditelja prevremeno rođene dece Srbije „Mali Div“, a Festival su podržali mnogobrojni pokrovitelji, prijatelji i partneri. Humantirana kampanja „Miris boja“ inspirisana je idejom Miroslava Radakovića, autora zbirke priča „Miris boja“, koja je dobila naslov po priči inspirisanoj slikarskim radionicama Suhela Bakaina za slepu i slabovidu decu.
Svi zainteresovani koji žele da podrže humanitarni projekat „Miris boja“ i doniraju sredstva mogu to uraditi kupovinom karata na ticket.rs i na licu mesta, ili se obratiti Udruženju „Mali Div“.
#humanost#humanitarno#festival#miris boja#kalemegdan#mali div#donirajte#dođite#podržite#vulkan izdavaštvo#vulkančić#muzičari#pisci#slikari#glumci#voditelji
0 notes
Quote
Nije emocija ta koja podbacuje. Ona spaja, lučnim varom, tu oplatu broda, trošeći sebe. A kapetan ko kapetan, mora da snosi odgovornost, za loše upravljanje. Bili to oni. Ili mi.
1 note
·
View note
Text
BOL JE BLAGOSLOV
Opet ću malo da glumim filozofa,
U ovim stihovima,
Zašto je bol blagoslov?,
Najbolji odgovor dobit ćete,
Kroz primjer djeteta,
Koje uči da vozi biciklo,
Role,skateboard,
Nebitno,
Padat će kako god bilo,
Bolit će,
Krvariti će,
I plakat će,
Ali najvažnije od svega,
Probat će opet,
I opet dok ne nauči.
Bol je motivacija,
Pogotovo psihički bol,
Ostavila te cura,
Ili momak,
I ti bi da plačeš?,
Uredu isplači se,
Uredu je biti slab,
Ali ono što nije uredu je dozvoliti da te to određuje,
Nije uredu iz te slabosti graditi svoju ličnost.
Prvi korak ka otkrivanju saznanja da je bol blagoslov je prihvatanje činjenice da je život sranje,
I da mi kao pojedinci smo manji od makovog zrna u ovom velikom univerzumu.
Kada se pomiriš sa činjenicom da ne možeš mijenjati posrani život,
I prihvatiš sve svoje mane i vrline,
I boli koje u duši nosiš,
Tada počinje preporod,
Tada bol postaje blagoslov,
Tvoj um postaje jači,
Ti postaješ osoba o kojoj si sanjao,
Radiš na sebi,
Postaješ pozitivniji,
I počinješ širiti ljubav i pozitivu.
Zapamti ključ svega je prihvatanje sebe,
I svojih grešaka,
To što te ostavila djevojka ili momak,
Ne znači da si pokvaren/a i da ti nema pomoći.
To znači da je to taj znak koji si čekao/la.
Tvoje vrijeme neće doći ako ostaneš na jednom mjestu i gledaš u jednu tačku prošlosti,
Ako odlučiš stajati na jednom mjestu,
Slijepo ćeš gledati u pravom smjeru ne prihvatajući put koji se pred tobom nalazi.
Pitanje je da li ćeš dozvoliti srcu i mozgu,
Da upravljaju tvojim tijelom,
I da oni budu gospodari tebe?,
Ili ćeš preuzeti kormilo i postati kapetan svoga broda i dići sidro.
Jer zapamti zašto ploviti barama i jezerima,
Kada možeš osvojiti čitavo more...
#poezija#umjetnost#sarajevo#balkan citati#balkanski stihovi#život#balkan+poezija#bosna#citati#ljubav#smisao života#citati o zivotu#ljubavni stihovi#ljubavni tekstovi#ljepota#srce#sreća#srbija#bosna i hercegovina#pjesnik#pisanje#pjesme#sloboda#motivacija#balkan stihovi#balkan#hrvatska
35 notes
·
View notes
Text
ARGONAUTI-IVAN V. LALIĆ
More nas je trpelo, zabavljeno večnošću
U sebi; i tako smo plovili, od obale
Do obale, danima, noćima, godinama.
Najlepše obale, naravno, nismo dodirnuli.
Samo je vetar nosio iskidana vlakna
Mirisa ogromnih voćnjaka na kraju sveta,
Izvan pravca plovidbe; ali smo upoznali
Ljubav i smrt, i nešto malo smisla,
Tvrda zrnca zlata u pesku sećanja;
Da, i ponos pustolovine, uprljan krvlju
I opran čistim vetrovima, ispod zvezda
U koje smo nevešto ispisali naša imena.
Na kraju smo se vratili odakle smo i pošli;
Posada se rasula kao ogrlica; pukla je
Nit naše sudbine. Kapetan smrskan pramcem broda.
More je ostalo isto. Sve je ostalo isto.
Brod rascvetanih rebara trune na polaznoj obali.
Ali malo ko zna tajnu:
nije važan svršetak,
Važna je samo plovidba.
16 notes
·
View notes
Text
Treba da znaš Violeta
Svoga broda si kapetan
I da ahilovom petom
Nekad teško se šeta
2 notes
·
View notes
Photo
kapetan broda
1 note
·
View note
Text
Uhapšen crnogorski državljanin u Australiji, pokušao da švercuje kokain
Uhapšen crnogorski državljanin u Australiji, pokušao da švercuje kokain
Pedesetjednogodišnji državljanin Crne Gore uhapšen je u Australiji zbog sumnje da je, kao kapetan međunarodnog broda “Interlink Veraciti”, učestvovao u pokušaju šverca 320 kilograma kokaina u tu zemlju, prenose australijski mediji, pišu Vijesti. On će se pred sudom u Južnom Hedlandu pojaviti u utorak. Hapšenje je sprovedeno nakon forenzičkog pregleda mobilnog uređaja na kome su navodno…
View On WordPress
0 notes
Photo
Evropske vlasti pokušavaju ući u trag vlasniku superjahte zvane "Putinova jahta" Evropske vlasti pokušavaju da uđu u trag vlasniku superjahte koja je trenutno usidrena u Italiji, čije vlasništvo je bilo misterija, navodi New York Times . Kako je zaplijenjena imovina ruskih oligarha i onih bliskih ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu , vlasti pokušavaju identificirati vlasnika Šeherezade - 459 stopa dugačke superjahte koja sjedi u marini na toskanskoj obali Italije. Neki misle da bi mogao pripadati nekom od oligarha, a meštani su za The Times rekli da je brod čak dobio nadimak "Putinova jahta". "Svi je zovu Putinova jahta, ali niko ne zna čija je", rekao je za Tajms Ernesto Rosi, penzionisani službenik viđen kako hoda u blizini marine. "To je glasina koja se kruži mjesecima." Kapetan broda , Guy Bennett-Pearce, rekao je za Times da Putin nikada nije bio na jahti, te da vlasnik nije ni na jednoj listi sankcija, iako nije isključio mogućnost da je vlasnik Rus. Bennett-Pearce je za Times rekao da je morao potpisati ugovor o neotkrivanju podataka prije nego počne raditi na Šeherezadi. NDA su uobičajeni među luksuznim plovilima, prema Nautilus International, sindikatu pomorskih profesionalaca , a mnogi članovi posade i izvođači na Šeherezadi su ih vjerovatno morali potpisati zajedno s Bennett-Pearceom, zbog čega njegovo vlasništvo ostaje tajna. The Times izvještava da je Šeherezada također poduzela dodatne korake kako bi osigurala privatnost, uključujući pokrivač za zaštitu svoje natpisne pločice i barijeru u luci koja sprečava pogled na dio broda. Bennett-Pearce je za Times rekao da je u ponedjeljak bio prisiljen predati podatke o vlasniku "muškarcima u tamnim odijelima", ali da mu je obećano da će identitet vlasnika ostati povjerljiv. "Oni jako traže", rekao je Benet-Pearce za Times. "Oni gledaju svaki aspekt." Ali Bennett-Pearce je za Times rekao da brod ne pripada ruskom oligarhu ili Putinu. "Uopšte ne sumnjam da će ovo očistiti brod od svih negativnih glasina i spekulacija", rekao je za Times. Istraga o Šeherezadi dolazi kada se zvaničnici obračunavaju sa brojnim bogatim i moćnim Rusima u pokušaju da zaplijene njihovu imovinu nakon što je najavljen krug međunarodnih sankcija. Sankcije su najavile zemlje širom svijeta nakon što je Rusija napala Ukrajinu krajem februara.
0 notes
Text
Ustao sam i stresao se od ružnog sna...oko mene mir vlada.
Ustao sam i stresao se od ružnog sna…oko mene mir vlada.
Jutro je…03:52, javljam se kapetanu broda sa izvješćem o pomicanju stranog tijela u svemiru koliziji sa Zemljom. Po izračunu se vidi da taj asteroid ide ravno za zemlju. Očito nemamo druge opcije nego lansirati atomske bombe da ga barem malo pomaknemo sa pravca prema zemlji.-reče kapetan. Molim za pozor. Svi pojedinci od ovog trenutka ne vježbaju više, sada su dio grupe koja zna svoj posao. Idite…
View On WordPress
0 notes
Photo
Pevač Aco Pejović juče se družio sa novinarima na krstarenju sa brodom “Kovin”
Jedan od najpopularnijih pevača u regionu Aco Pejović juče (30.maj) družio se sa novinarima beogradskih redakcija ugostivši ih na brodu “Kovin”. Tom prilikom tokom dvosatne plovidbe Savom i Dunavom, Pejović je pred brojnim kamerama, foto aparatima i mobilnim telefonima, razgovarao sa novinarima, najavio svoje beogradske koncerte 17. i 18. juna na Tašmajdanu, poslužio predstavnike “sedme sile” bogatim izborom jela i pića, a demonstrirao je i vožnju brodom. Krstarenje je organizovano brodom “Kovin” koji predstavlja kulturno dobro pod zaštitom Republike Srbije. Izgrađen je krajem 19. veka kao parobrod pod imenom „Stapar“. Današnje ime i pogonsku vuču dobio je 1955. godine. Pre 15-ak godina na predlog stručnjaka Muzeja nauke i tehnike proglašen je za kulturno dobro Republike Srbije. “Kovin” je jedini sačuvani brod ovog tipa putničkih brodova, koji su primali do 120 putnika i koji su bili veoma karakteristični za plovidbu rekama Sava, Dunav i Tisa između dva svetska rata, ali i kasnije. “Kovin” prima 50+2 putnika, i može se slobodno reći da predstavlja istorijski biser Beograda i što je najvažnije još je u funkciji. Na njemu su sačuvani brodsko zvono, autentično sidro i krmeni uređaj, a karakterističan je i po konstrukciji jer ima dve palube, i to je tzv. šetni brod bez kabina. Brod, uz sve navedeno, ima i malu brzinu i to njegovim korisnicima daje drugu dimenziju putovanja u odnosu na neke druge, savremene i brze brodove, posebno kruzere koji su pravi hoteli na vodi. Većina novinara bila je prvi put u prilici da sa reke vidi i kako izgledaju neki novoizgrađeni delovi Beograda, pre svega “Beograd na vodi”. Pošto je pre izvesnog vremena prošao obuku i položio ispit za kapetana broda, Aci Pejoviću je juče na kraju druženja, direktor Uprave za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu Slobodan Milošević, uručio međunarodna dozvola. Svi prisutni novinari i snimatelji dobili su i poklone koje im je popularni pevač obezbedio u saradnji sa Sterling d.o.o., distributerom kozmetičkih i preparata za ličnu higijenu, kućne hemije, bebi kozmetike, kao i auto kozmetike.
#aco pejovic#novinari#press#estrada#koncerti#tašmajdan#druženje#plovidba#sava#dunav#brod kovin#kapetan broda#bane obradovic#sterling#beograd na vodi#putovanja#kulturno dobro
1 note
·
View note
Text
Kao po nekom nepisanom pravilu, poslednjih dana maja uhvati me neka nervoza, lagana, ispod kože, naizgled nepoznatog razloga. Ja se pravim da ne znam o čemu se radi i tih dana se razvlačim po kafićima željno iščekujući prve dane juna sa kojima će se i ovaj glupi osećaj u stomaku povući.
Davnog 27. maja 1941.u Solunskom zalivu je potonuo brod Helena Kanavarioti sa jugoslovenskim oficirima naletevši na minu. U ovoj najvećoj pomorskoj nesreći vojske Kraljevine Jugoslavije od 505 vojnika koji su bili na brodu život izgubilo 214 vojnika dok je njih 289 preživelo. Franja Ozimić, kapetan, rodom iz Maribora,sa stanom u Bitolju, nije preživeo. Baka Arta Ozimić, koju su u pola noći probudili sa lošom vešću, sa mnogim ženama vojnika je fijakerom došla iz Bitolja do Soluna. Pričala mi je kasnije da je voda izbacila dedinu šaku i ona prepoznala venčani prsten pa ju je ljubila.. ” Neke manje srećne ni to nisu našle” znala je da kaže zamišljeno gledajući kroz prozor na Skerlićevu ulicu.
Telesni ostaci stradalih na brodu Helena Kanavarioti pokopani su na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik. Kada sam 2001. godine došao i čika Đorđu rekao da mi je deda bio na ovom brodu, uhvatio me je pod ruku s razumevanjem:
– A, oni bili junaci.Junaci, da…Ajde pri dedu, porazgovaraj s njega. Pošao sam za pokazanim prstom i našao se iznad velike ploče koja je obaveštavala ko je ispod nje. Deda i unuk prvi put na istom mestu posle 60 godina. Šta se u tim trenucima govori? Valjda ono što ti je na srcu. To je izašlo iz mene:
– Deda, u najboljem si društvu…
Čika Đorđe me je sačekao na pristojnoj udaljenosti i blago mi šapnuo:
– Nemoj ti bude tuga, vojnicko je da gine na pravu stranu i za Otadzbinu, majku nasu Srbiju. Na taj brod bio i Vladimir Lazanski, otac na Miroslav Lazanski. – Bio i Franjo Ozimić Pogleda me: – Bio. Aj Bog da prosti, za pokoj duše neumrlim herojima! Prekrstismo se i otpismo malo kajsijevače iz okoline Šapca.
+++.
Dedinom pogibijom počeo je pogrom porodice Ozimić koja je sa mnoštvom porodica iz Bitolja i Skoplja već 1941 godine smeštena u furgone kojima je zadnja stanica bio Niš. Te porodice su smeštene u onom delu Niša koji se danas nalazi oko Doma zdravlja, a oko tadašnjeg bedema gde se i završavao grad…
Jugoslovenska pa ni srpska istoriografija se nisu ni jednom jedinom knjigom odužile spomenu na ove vojnike kraljevine Jugoslavije. Ali je zato udruženje preživelih, iz godine u godinu, strpljivo i kako treba, opelom obeležavalo spomen na poginule drugove.
Kao što rekoh, to je poslednja knjiga ću napisati…
SLAVA JUNACIMA SA BRODA SVETA JELENA KANAVARIOTI
Brod Helena Kanavarioti, prsten i Ozimići Kao po nekom nepisanom pravilu, poslednjih dana maja uhvati me neka nervoza, lagana, ispod kože, naizgled nepoznatog razloga.
0 notes