#izabrana dela

[knjigeobradovic]

MILAN KAŠANIN izabrana dela u osam knjiga

[zanimljivaekonomija]

Četvrta knjiga drama Dušana Kovačevića u prodaji

Nakon zbirki „Maratonci trče počasni krug“, „Balkanski špijun“ i „Sabirni centar“, u knjižare stiže četvrta knjiga drama u okviru izabranih dela Dušana Kovačevića - „Sveti Georgije ubiva aždahu“.

Dušan Kovačević je dramski pisac koji je proslavio srpsku komediografiju, stvarajući dela koja svedoče o duhu našeg vremena, a ova knjiga sadrži drame „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Klaustrofobična komedija“, „Urnebesna tragedija“ i „Ponoćna poseta“.

„Kovačevićeve komedije su napunjene satiričnim eksplozivom, ali se njihov opseg i domet ne iscrpljuju satirom. Nije Kovačević slučajno, ili tek vica radi, jednu od svojih najurnebesnijih komedija nazvao tragedijom. Oni ludaci u ’Urnebesnoj tragediji’, kojima se grohotom smejemo, nisu smešni, nego tragični. U komadu ’Sveti Georgije ubiva aždahu’ Kovačević u velike okvire Prvog svetskog rata smešta dramu jednog neobičnog bračnog trougla, koja se prepliće sa ratnom dramom mačvanskih vojnika i seljaka; u toj priči o promašenim i nesrećnim porodicama, i o osujećenim ljubavima, ima melodrame, ima i rodoljubive patetike, ali, što je najvažnije, ima i ironije i humora“ (Jovan Ćirilov)

„U istorijskoj melodrami ’Sveti Georgije ubiva aždahu’ nema stvarnog izlaza iz lične, društvene, istorijske situacije u kojoj se nalaze junaci – spasli su se samo oni koji su mrtvi, Đorđe i Gavrilo, neprijatelji pomireni u smrti, i u tome je tragička ironija ovog komada” (Vladimir Stamenković)

„Sa ’Klaustrofobičnom komedijom’ počinje niz Kovačevićevih društveno-kritičkih, satiričnih drama, pa je tako i ’Urnebesna tragedija’ ponela nešto od trenutka u kojem je nastala: histeriju i agresiju pred izbijanje građanskog rata u Jugoslaviji. Događaji koji obrazuju radnju iskrsavaju kao incidenti svakodnevice i otkrivaju društvenu, moralnu i političku pozadinu naših života u jedno vreme koje je sve samo ne normalno”(Zoran Milutinović)

Zbirka drama „Sveti Georgije ubiva aždahu“ u prodaji je u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.

[tingl-tangl]

Terasa na dva mora

Uvek mi se činilo da bih sad, u Rimu ili Carigradu, Atini ili Aleksandriji, mogao da započnem neki drugi život, kao da se ništa nije dogodilo, kao da mi neki svemoćni duh kaže: evo, počni iz početka, ovde, odmah. I taj drugi život tek što nije započeo, dovoljno je malo zaboraviti se u nekoj ulici, na nekom trgu, na terasi neke kafane: stvari nemaju nikakvu težinu, zašto bi je naš život imao? Kao u san, tonemo polako u taj svoj drugi život, život koji smo ovoga puta sami izabrali, i dovoljno nam je osećanje da bi on mogao početi, ako bismo zaista hteli – samo ko „zaita hoće“ nešto? U svemu što želimo, uvek postoji i nečija druga namera, nečija druga misao; mi znamo da drugih života nema i da nismo izabrali svoj, pa ipak nam je dovoljno da za nekoliko trenutaka počnemo da sanjamo neki tuđi život, da znamo da bi tih mogućih života moglo biti. Pogodbeni način postaje stvarnost zato što na putovanju stvarnosti pravo govoreći nema: više nismo tamo odakle smo otišli, ni sasvim tamo gde smo došli; stalno smo na nekoj ničijoj zemlji gde je sve moguće, zato što ništa nema prilike da se ostvari. Putovanje je kao san, a san je – to znamo svi – laža; ko mu jednom poveruje, ostaće zauvek opčinjen, zatvoren među slikama.

Jovan Hristić, Izabrana dela, Antologija Deset vekova srpske književnosti.

[zasvepare]

Vićazoslav Hronjec • MLIN ZA KAFU • Bratstvo―Jedinstvo 1984

Kupindo 

59 dinara 

Ako buvljaci daju milion drugih šansi skorojevićima ― šta reći za Kupindo? On ih daje milijardu. Daje? Ma ― PRIMIČE. A svoje primicanje onima kojima se ne miče lepo naplati (o poštenju kasnije!). Svima koji vole da im sećanja i želje (kao & sve po spisku) budu nadohvat ruke, čak i po onim godišnjim dobima nepodesnim za trčkaranje po buvljacima, brkljanje i prekopavanje ― na raspolaganju stoji ovaj poročni portal. 

Ne volim Kupindo. Kao borac za prava mušterija buvljaka, ne mogu da mu gledam kroz prste, najpre njegovim prodavcima, koje sam ovde više puta kritikovao zbog uzvičnika i prakse precenjivanja, a potom i uslovima samog portala koji od svake transakcije ima svoj procenat. Od svih tih taksica, koje normalno učestvuju u ceni, preko preporučene poštairine, na kraju nagrabusi samo kupac ― što je, je l te, i cilj. 

Ali vejavica i minus petnaest bile su ovih dana toliko uporne da nisam izdržao ― podlegao sam i našao se u udobnom narandžastom pretraživaču. Setih se svoje prve i jedine prodaje. Danima sam birao u glavi koje bih naslove ponudio, odnosno, koji su mi toliko nepotrebni da bih se usudio da ih stavim na tezgu. Izmuzao sam samo dve knjige: Didroova Izabrana dela na francuskom i knjižurinu Tomasa Mana (Josif i njegova braća) na engleskom (kupljen još na nekom Exitu u Novom Sadu za 50 dinara!) Naravno, precenio sam ih! (kao iskusan!) i od časa kad sam prodaju objavio ― samo sam strepeo da će se neko javiti. 

I šta mislite šta sam prodao? Naravno, Didroa. Jednom prijatnom čoveku iz Vršca, spakovao sam sa takvom ljubavlju, i naravno, sada mi je žao: baš sad se onom pakosnom delu mene čita Supplément au Voyage de Bugainville. 

Elem, ovoga puta sam, ipak svestan tržišne vrednosti svojih potrepština, ukucao filter: “Cena od 0 do 100″. I naišao na jedno bogato nalazište,  ― među kojima se obrelo Pozno Zlatno doba jugoslovenske poezije : da se poslužim naslovom knjige tad dvadesetogodišnjeg Lasla L Blaškovića ― sve kod jedne osobe i to sve po ceni od 59 dinara. (Ni 60!) 

Pažnja: sada počinje ono što Kupindo corporation staff određuje kao prestup. Da ne bih kliktao na svaku sličicu, vlasnici sam poslao (Kupindom) spisak izdanja koja bih naručio: ona je aminovala, potreban iznos sam joj isplatio ― i knjige su se danas obrele na mojoj adresi. Sve su bile sjajno očuvane: kako i ne bi kada su pripadale BIBLIOTECI! I taman da pomislim MIRNA BAČKA!  i nastavim da uz kafu listam Mlin uz kafu, od Kupinda mi je stigao upozoravajući mejl koji ― zarad Vašeg duševnog & potrošačkog dobra ― ovde delimice reprodukujem. 

Elem, u “informaciji o nedozvoljenom ponašanju” stajalo je 

Želimo da vam javimo da trgovina van Kupinda nije dobra praksa za koju se zalažemo. Na Kupindu je dozvoljeno trgovati samo direktnom kupovinom putem sajta, odnosno, tako što kupac potvrdi kupovinu klikom na dugme "Kupi". (...)  

Limundovci koji trguju na taj način imaju zaštitu koju pruža Kupindo u slučaju da ne dobiju predmet, ili se predmet prodavcu vrati.

Ne bi mene ovi terceti toliko prestrašili da se nisam zapitao sledeće: kako je Kupindo uopšte mogao da zna da sam se “nedozvoljeno ponašao”? A onda, nakon jednog facepalma shvatih da ― kao i svi profesionalci ― oni sigurno imaju uvid u moje poruke. A naročito u poslednju, kojom sam sam se zahvalio vlasnici zamolivši je ― nedozvoljeno ― da mi piše ukoliko bude šta novo postavljala... Sad, pravnici će reći jesu li oni prekoračili tim uvidom privatnost svojih mušterija...

A u međuvremenu, mili moji, ne verujte Velikom Baći-Kupindu, on Vas posmatra, on zna Vaše misli, on će Vas odžepariti ― u rukavicama. Nego put pod noge: Orvela i K. Dika imate bar na svakoj tezgi. 

A ako ste baš rešili da Kupindo koristite ― onda ljubi Vas brat ZaSvePare, samo nedozvoljeno!!!

[fantasticnivodic]

Izabrana dela Radoslava Slavnića

Sada je tri godine kako nas je prevremeno napustio jedan čovek koji je odisao spisateljskim talentom. Njegove priče su objavljivane po raznim antologijama i u časopisima, objavio je jedan jedini roman „Nemezis“ koji je stekao kultni status. Njegovo ime je Radoslav Slavnić i ovaj tekst posvećujem njegovom delu kako bih ga sačuvao od zaborava.

U maju je u Rumi, rodnom Rašinom gradu, organizovano…

[saznajemozavas]

Lekcija za budućnost: Da su preci Srba izdali, državu bi sada vodili Feriz i Ikbala

Naše današnje trajanje ne podrazumeva niti podizanje ustanka protiv značajno nadmoćnijeg neprijatelja, niti povlačenje preko Prokletija, niti streljanja „sto za jednog“. Već samo neslaganje sa nepravdom i istorijskim ponižavanjem celog jednog naroda. U jednoj od završnih polemika sa moskovskim javnim delatnicima koji su se protivili odluci o prisajedinjenju Krima, veliki Zahar Prilepin je napisao kako se „argumentima koje potežu gotovo ne može ni odgovoriti“. Isto se može reći i u današnjoj Srbiji na brojne zaključke naših vajnih „malograđanskih“ telala o Kosovu. Kako uopšte odgovoriti na smešu tolikog nerazumevanja međunarodnih odnosa, nepoznavanja istorije, isticanja netačnih podataka i brkanja elementarnih stvari. Tako se navodi da će nas „Albanci demografski pojesti“, jer mi, tobože, nestajemo, a njih je sve više; da je „Kosovo teret“ sa kojim ne možemo nastaviti ka Evropi, a bez te Evrope, jelte, nema „razvoja i perspektive“; da će nas ta ista Evropa, ako ne pristanemo na „razvoj i perspektivu“, kazniti sankcijama, a ko zna, možda i novim ratom. Još se kao lajtmotiv ponavlja da „Kosovo ionako nije naše“, a jedan je u istaknutom članku poručio kako „moramo da platimo“ Kosovom, ne samo zbog rata 1999. godine, već zablude koja traje već šest vekova — kako smo na Kosovu pobedili. Tu je i notorni Vuk Drašković, sa ponovljenim stavom kako je Srpska pravoslavna crkva uzrok svih naših nacionalnih nesreća… Kada sve ovo budu čitali istoričari za samo dvadeset godina, izgledaće im naivno, smešno, bedno ili sve to zajedno. I baš zbog tog traga u vremenu i budućih analiza, valjalo bi se osvrnuti na neke od njih. Populacioni indikatori nam govore da je Albanija država sa najvećim relativnim padom stanovništva u našem delu Evrope. Prema popisu iz 1991. u njoj je živelo 3,2 miliona stanovnika, a 2011. godine taj broj je opao na 2,8 miliona. Albanski zavod za statistiku je iste 2011. procenio da je to verovatno i manje, pošto je već tada iz zemlje emigriralo 481.601 lice, od čega tri četvrtine mlađe od 29 godina. Do danas, broj stanovnika Albanije nastavio je da se smanjuje. Da sve bude zanimljivije, UN su sredinom devedesetih procenjivale da će Albanija do 2011. imati preko 4,1 milion stanovnika. Na Kosovu i Metohiji takođe dolazi do populacionog opadanja. Godine 1991. na toj teritoriji je živelo 1,9, a 2011. oko 1,7 miliona stanovnika. Razlika od 200 hiljada nije samo u broju proteranih Srba. Poslednji popis koji je održan na Kosovu i Metohiji je sporan, o tome je mnogo pisano prethodnih godina, samim tim je i nepouzdan. Prema sekundarnim kriterijumima za procenu broja stanovnika, može se prognozirati kako Albanaca u južnoj srpskoj pokrajini danas ima oko 1,1 milion. Albanska populacija na Balkanu je svoju rekordnu tačku dosegla verovatno negde oko 2001. godine. Posle toga njihov broj opada. Delom zbog sasvim novih demografskih tendencija (na primer, u severozapadnoj Makedoniji, koja je među samim Albancima označena kao „najtradicionalniji“ deo njihovog etnoprostora, 2011. godine se u albanskim porodicama rađalo 2,4 dece), a delom zbog izražene emigracije. Kada je reč o „sankcijama“ i „ratu“, nije baš najjasnije niti zbog čega bi Zapad Srbiji uvodio sankcije, niti zašto bi Albanci kretali u rat. Za sankcije treba povod, a Srbija ga svojim ponašanjem ne daje. Niti kome pretimo, niti ugrožavamo bilo čija prava, niti smo remetilački faktor regionalne bezbednosti. Srbija se drži međunarodnog prava i zahteva pravedno rešenje za konflikt koji je eskalirao delom i našom krivicom, ali delom i zbog krivice Albanaca i istog tog Zapada. Takođe, ako neko hoće rat, onda mora imati i „ratni cilj“. Šta može biti „ratni cilj“ Albanaca? Jedino čime se spekuliše u javnosti jeste etničko čišćenje severnog Kosova. Međutim, takav „ratni pohod“ takozvana „država Kosovo“ jednostavno ne bi preživela. Jednako kako je jedan deo „međunarodne zajednice“ spočitavao Srbima da su zbog „etničkog čišćenja izgubili pravo da upravljaju Kosovom“ tako bi se sada izvela konstrukcija drugog dela međunarodne zajednice da je „Republika Kosovo“ izgubila pravo da upravlja tom teritorijom. Odnosno, da uopšte postoji. Taj račun bi im došao na naplatu pre ili kasnije. Ratom protiv Srba na severu Kosovu Srbi bi izgubili mnogo, ali bi Albanci izgubili sve. Naposletku, tu je i priča o „razvoju i perspektivi“ koje će nam doneti Evropa, samo da se odreknemo Kosova. Sa jedne strane, zanimljivo je uporediti podatke iz Bugarske i Rumunije i sagledati njihov „period razvoja i perspektive“. Naime, do ulaska u EU iz Bugarske je godišnje emigriralo oko devet hiljada ljudi, a posle ulaska se taj broj popeo na 28.000 godišnje. Ove godine se beleži tendencija daljeg rasta. Rumunija je „evropski rekorder“ u apsolutnom iznosu, jer je od pristupanja EU iz nje pobeglo 2,5 miliona ljudi (nije štamparska greška). Sada, ako su „razvoj i perspektiva“ izvesni u EU, zašto iz Bugarske i Rumunije odlazi više mladih nego iz Srbije? Sa druge strane, da su se takvom pameću vodili naši preci, danas bi na čelu države bio ili neki Feriz ili neka Ikbala. Imena nisu izabrana slučajno, pošto su sinonimi za Sretena (Srećka) i Sretenku. Drugosrbijanska logika bi naše navrdede, kurđele i askurđele, kada već nisu generacije pre njih, listom odvela među „poturice“. Zamislite kakve su se šanse za „razvoj i perspektivu“ njima tada ukazivale. Plaćali bi manji porez, mogli su jahati konja, nositi oružje, bili bi oslobođeni danka u krvi, zakon bi ih štitio pred onima koji šerijat priznavali nisu, otvarala se prilika za selidbu u čaršiju i bežanje od težačkog posla, a povrh svega, tu su bile i titule od aginske, do, ako se posreći kakvom potomku, beglerbegovske. Naravno, pravo svakoga je da bira svoj put i veru koju će ispovedati. Pitanje je, međutim, motiva zbog kojeg se takve odluke u životu donose. Koliko bismo mi danas bili „sreteni i sretenke“ zbog toga što je jedan naš predak odlučio da sve prethodno „upusti“ i u novo „pređe“, jer mu se tako više isplatilo? Živeli bismo bogato i srećno kao komšije u Sarajevu i Tirani? Ono što se jednoj generaciji čini korisnim, već sledećoj ne mora biti. Povezivati pitanja „razvoja i perspektive“ i odricanja od identiteta utemeljenog na tradiciji i istorijskom trajanju ne samo da je opasno zbog ozbiljnih društvenih lomova koji će uslediti u kratkom ruku, već i zato što ne donosi apsolutno nikakvu korist u srednjem roku. Veli Jovan Zlatousti, da parafraziram: nije naše da neprijatelje ubeđujemo u ispravnost svojih stavova, već da istrajemo, pa će se neprijatelji sami ubediti. Pritom, naše današnje trajanje ne podrazumeva niti podizanje ustanka protiv značajno nadmoćnijeg neprijatelja, niti povlačenje preko Prokletija, niti streljanja „sto za jednog“. Već samo neslaganje sa nepravdom i istorijskim ponižavanjem celog jednog naroda. Jer, da su Albanci proglasili „nezavisnost“ u septembru 1999. godine, to bi se još i dalo rastumačiti kao posledica rata. Ali, kada se to čini dve decenije posle rata, radi se o ponižavanju, sa svim posledicama koje takav proces sa sobom donosi. Generacije pre nas su to razumele i mnogo žrtvovale. Od nas se danas ni delić toga ne traži. Zbog budućnosti moramo istrajati. IZVOR(SPUTNIK.RS) Read the full article

[rilm]

Izabrana dela iz Hrenovih kornih knjig / Selected works from the Hren choirbooks

A new edition series from Slovenia!

The Hren choirbooks comprise six large, well-preserved codices from the early seventeenth century; they are now held at the Narodna in Univerzitetna Knjižnica in Ljubljana (SI-Lnr MSS 339–44). In 2017 the Slovenska Akademija Znanosti in Umetnosti inaugurated the series Izabrana dela iz Hrenovih kornih knjig/Selected works from the Hren choirbooks with an edition of Annibale Perini’s Missa…

[istorijskikutak-blog]

Na današnji dan - 19.10.2017.

1728 - U Kopenhagenu je izbio požar koji je uništio veći deo grada. 

1740 - Umro je rimsko-nemački car Karlo VI, poslednji muški potomak habsburške dinastije. Nakon uspešno vođenog rata protiv Turske, sklopio je povoljan mir u Požarevcu 1718. Međutim, nakon novog rata, Beogradskim mirom 1739. izgubio je gotovo sve teritorije stečene Požarevacckim mirom. Da bi osigurao presto kćerki Mariji Tereziji izdao je 1713. Pragmatičnu sankciju, kućni zakon dinastije Habsburg. 

1827 - U pomorskoj bici kod Navarina, tokom grčkog rata za oslobođenje, ruski, britanski i francuski brodovi uni��tili su tursku i egipatsku flotu. 

1843 - Rođen je srpski komediograf Kosta Trifković, koji je nastavio delo Jovana Sterije Popovića i značajno uticao na Branislava Nušića ("Izbiračica", "Milo za drago", "Mladost Dositeja Obradovića", "Školski nadzornik", "Ljubavno pismo"). 

1854 - Rođen je francuski pesnik Artur Rembo, koji je svoja najbolja dela napisao izmeu 17. i 20. godine. Hvaljena preko mere i žestoko osporavana, njegova poezija je uticala na sve poetske pravce 20. veka, a posebno na simboliste i nadrealiste. ("Pijani brod", "Iluminacije, "Boravak u paklu"). 

1890 - Umro je engleski istraživač i putopisac Ričard Barton, prvi Evropljanin koji je, 1858, video jezero Tanganjika u Africi. Napisao je visse od 50 knjiga putopisa i preveo knjigu arapskih pripovedaka "Hiljadu i jedna noć". 

1891 - Rođen je engleski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935. Godine 1932. otkrio je neutron, a od 1943. do 1945, kao glavni britanski instruktor radio je na "Menhetn projektu", razvoju atomske bombe u Los Alamosu, SAD. 

1935 - Kineske revolucionarne snage Mao Cedunga stigle su u pokrajinu Šensi na severozapadu Kine i time okončale "Dugi marš" (oko 10.000 kilometara), započet godinu dana ranije sa jugoistoka zemlje, tokom kojeg su probile četvorostruku blokadu Čang Kaj Šekovog Kuomintanga. 

1935 - Alijansa ženskih pokreta Jugoslavije u više gradova organizovala je zborove zahtevajuchi jednako, opšte, tajno, aktivno i pasivno pravo glasa za sve građane oba pola. 

1936 - Zgrada Skupštine Jugoslavije u Beogradu primila je prve poslanike. Kamen temeljac položio je 1907. kralj Srbije Petar I Karađorđević, a zgradu je projektovao arhitekta Jovan Ilkić. 

1944 - Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije pod komandom generala Peka Dapčevića i Crvene armije pod komandom generala Vladimira Ivanoviča Ždanova oslobodile su u Drugom svetskom ratu Beograd. 

1945 - Egipat, Sirija, Irak i Liban su upozorili SAD da bi stvaranje jevrejske države moglo da izazove rat na Srednjem istoku. 

1949 - Jugoslavija je izabrana za nestalnog člana Saveta bezbednosti UN. 

1971 - Kancelar Zapadne Nemačke Vili Brant dobio je Nobelovu nagradu za mir. 

1973 - Britanska kraljica Elizabeta II otvorila je novoizgrađenu Opersku kuću u Sidneju. 

1991 - U zemljotresu na indijskoj strani Himalaja poginulo je više od 340 ljudi i razoreno je desetine hiljada kuća. 

1992 - Umro je srpski političar i publicista Koča Popović, učesnik građanskog rata u Španiji, jedan od organizatora ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu. Posle rata bio je na mnogim visokim funkcijama u SFR Jugoslaviji - potpredsednik Republike i dugogodišnji šef jugoslovenske diplomatije. Posle obračuna Josipa Broza Tita sa liberalnom strujom u Srbiji, povukao se iz političkog života. Kao pisac i publicista pripadao je grupi beogradskih nadrealista, koja je snažno delovala na srpsku književnost između dva rata. 

1992 - Jedinice Jugoslovenske narodne armije napustile su dubrovačko ratište, a poluostrvo Prevlaka na ulazu u Boku Kotorsku stavljeno je pod kontrolu posmatrača UN kod mesta Vitez u Bosni počeli su sukobi bosanskih Hrvata i Muslimana, dotadašnjih saveznika u ratu protiv bosanskih Srba. 

1998 - Skupština Srbije donela je Zakon o javnom informisanju na osnovu kojeg su u naredne dve godine nezavisni mediji u Srbiji kažnjeni sa preko 30 miliona dinara, uglavnom zbog kritičkog pisanja o režimu Slobodana Milossevića. 

1999 - Verski vođa indonežanskih muslimana Abdurahman Vahid postao je prvi izabrani predsednik Indonezije. 

2000 - U Ugandi je, saradnjom lokalnih i međunarodnih zdravstvenih radnika, zaustavljeno širenje epidemije prouzrokovane smrtonosnim ebola virusom, od kojeg je umrlo 47 i zaraženo više od 75 osoba. 

2001 - Hiljade demonstranata na ulicama francuskih gradova protestovalo je protiv države zbog zavisnosti od nuklearne energije, od koje potiče više od tri četvrtine energije Francuske. 

2003 - U Beogradu je preminuo poznati pozorišni i filmski glumac Miodrag Petrović Čkalja, dobitnik Nušićeve nagrade za životno delo, Sterijine nagrade, Sedmojulske nagrade i brojnih drugih nagrada i priznanja. Veliku popularnost stekao je ulogama u humorističkim televizijskim serijama "Muzej voštanih figura", "Servisna stanica", "Kamiondžije"... 

2004 - Bivši general Susilo Bambang Judhojono, preuzeo je dužnost predsednika Indonezije, kao prvi predsednik izabran na direktnim predsedničkim izborima. 

2005 - Istraga UN je otkrila da su visoki oficiri sirijske i libanske obaveštajne službe bili uključeni u atentat na bivšeg libanskog premijera Rafika Haririja. 

2011 - Svrgnuti libijski vođa Moamer Gadafi uhvaćen je i ubijen pod nerazjašnjenim okolnostima u svom rodnom gradu Sirtu. Sahranjen je u pustinji na tajnoj lokaciji. 

2011 - Baskijska separatistička organizacija ETA proglasila je konačni prekid oružanih aktivnosti posle više od 40 godina borbe za nezavisnost Baskije. U bombaškim i oružanim napadima od kraja šezdesetih pripadnici te organizacije su ubili 829 ljudi. 

2013 - Umrla je Jovanka Broz, udovica nekadašnjeg predsednika Socijalisticcke Federativne Republike Jugoslavije. Sahranjena je u Kući cveća gde je sahranjen i Josip Broz, uz državne i vojne počasti.

[mndpor]

Izabrana najbolja knjiga za decu

Važno je da se deci čita još u najranijem detinjstvu, ali je važno i koje knjige im se čitaju. Foto: Guliver/Getty/Thinkstock   Roman "Avram, Bogdan, vodu gaze" Vladislave Vojnović najbolji je u produkciji za decu u 2016. godini, odlučio je žiri portala "Detinjarije", koji je četvrti put organizovao anketu medu književnim kritičarima, piscima, dečjim bibliotekarima i izdavačima, o književnoj produkciji za decu u prošloj godini. Visoke ocene dobili su i roman Vesne Aleksić "Ludvig van Mocart" u izdanju čačanske "Pčelice" i "Hoću kući!" Jasminke Petrović u izdanju "Odiseje", dok se od prevedenih izdanja ističu romani:  - "Mi ostali samo živimo ovde" Patrika Neša - Slamnata Koliba" Cao Vensjuena, oba u izdanju Kreativnog centra U anketi "Detinjarija" odgovorilo je 17 sagovornika, a među ocenama za pobednički roman (izdanje Službenog glasnika) navodi se i da je to: "Originalno štivo o odrastanju, vrednosti detinjstva, porodice, odnosa, radosti oblikovanom iz pozicije šestogodišnje junakinje: u formi učenja azbuke, u ovom romanu se u humorističkom diskursu pripoveda o njenim neveselim okolnostima odrastanja, ali i o njihovom prevazilaženju okupljanjem rasute porodice". Knjiga "Ludvig van Mocart" okarakterisan je kao "originalno osmišljena i napisana priča o životima, karijerama i jedinom susretu dva muzička genija Mocarta i Betovena", a nova knjiga Jasminke Petrovic je "duhovita priča o dečaku koji u potrazi za savršenom porodicom kreće u avanturu i posle mnoštva peripetija pronalazi sreću u maminom i tatinom naručju, u svojoj sobi, na svojoj planeti". "Slamnata koliba", ocenjena kao najbolje delo stranog autora objavljeno u 2016, opisana je kao "realistična prača o detinjstvu u siromašnom kineskom selu polovinom dvadesetog veka prožeta setnim humorom koja po mnogo čemu odskače od naše standardne književne ponude". Od knjiga domaćih autora zapaženi su još i naslovi:  - "Šerpu svrbi testo" Gorana Novakova (Pčelica), za koju je jedan kritičar napisao da je to zbirka "kratkih humoristickih priča ili čak crtica, koje su prožete Novakovljevim specifičnim osećajem za smešno i za oživljavanje predmeta" - "Karavan čudesa" Uroša Petrovića (Laguna), je "još jedan majstorski ispričan, uzbudljiv fantastičan roman iz pera afirmisanog autora". - "Kad priča priču priča" Vesne Vidojević Gajović (Kreativni centar) - "Mrnjavčevići" Dušana Pop Đurdeva (Pčelica) Od prevedenih dela pohvaljeni su i "Kockograd" Išvana Lakatoša (Odiseja), "Doktor Proktorova vremeplovna kada" Ju Nesbea (Odiseja) i "Francuska dadilja" Bjanke Picorno (Odiseja). --------------------------------------------------------- MONDO aplikacija ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE! Let's block ads! (Why?)

[knjigeobradovic]

IZABRANA DELA MILORADA PAVIĆA u 4 knjige

1. HAZARSKI REČNIK 2. SRPSKE PRIČE 3. ATLAS VETROVA 4. MALI NOĆNI ROMAN

[knjigeobradovic]

IZABRANA DELA - ALEKSANDAR PUŠKIN

[knjigeobradovic]

GISTAV FLOBER izabrana dela u 6 knjiga

[knjigeobradovic]

IZABRANA DELA - ČARLS DIKENS

[knjigeobradovic]

IZABRANA DELA - VLADIKA NIKOLAJ VELIMIROVIĆ

[knjigeobradovic]

ISAK BAŠEVIS SINGER izabrana dela u sedam knjiga

[knjigeobradovic]

RODOLF ARČIBALD RAJS izabrana dela u 5 knjiga