#sveti georgije

[spectatorzg]

Sveti Georgije probiva aždahu

Vrelo ljeto spustilo se svom silinom nad Pulu. Od Sunca spržena trava i prašina uz pistu nemilice se ljepila na vojničke cokule. Slapovi znoja slijevali su se ispod titovke niz čelo. Leđa, sapeta oprtačima mokra, plave košulje postale su tamnoplave. Prošao je ručak, vojska ljenčari pokušavajući naći kakav takav hlad koji već nije zauzet. Pogledavamo na sat, nestrpljivo. Još desetak minuta, pa će…

[zanimljivaekonomija]

Četvrta knjiga drama Dušana Kovačevića u prodaji

Nakon zbirki „Maratonci trče počasni krug“, „Balkanski špijun“ i „Sabirni centar“, u knjižare stiže četvrta knjiga drama u okviru izabranih dela Dušana Kovačevića - „Sveti Georgije ubiva aždahu“.

Dušan Kovačević je dramski pisac koji je proslavio srpsku komediografiju, stvarajući dela koja svedoče o duhu našeg vremena, a ova knjiga sadrži drame „Sveti Georgije ubiva aždahu“, „Klaustrofobična komedija“, „Urnebesna tragedija“ i „Ponoćna poseta“.

„Kovačevićeve komedije su napunjene satiričnim eksplozivom, ali se njihov opseg i domet ne iscrpljuju satirom. Nije Kovačević slučajno, ili tek vica radi, jednu od svojih najurnebesnijih komedija nazvao tragedijom. Oni ludaci u ’Urnebesnoj tragediji’, kojima se grohotom smejemo, nisu smešni, nego tragični. U komadu ’Sveti Georgije ubiva aždahu’ Kovačević u velike okvire Prvog svetskog rata smešta dramu jednog neobičnog bračnog trougla, koja se prepliće sa ratnom dramom mačvanskih vojnika i seljaka; u toj priči o promašenim i nesrećnim porodicama, i o osujećenim ljubavima, ima melodrame, ima i rodoljubive patetike, ali, što je najvažnije, ima i ironije i humora“ (Jovan Ćirilov)

„U istorijskoj melodrami ’Sveti Georgije ubiva aždahu’ nema stvarnog izlaza iz lične, društvene, istorijske situacije u kojoj se nalaze junaci – spasli su se samo oni koji su mrtvi, Đorđe i Gavrilo, neprijatelji pomireni u smrti, i u tome je tragička ironija ovog komada” (Vladimir Stamenković)

„Sa ’Klaustrofobičnom komedijom’ počinje niz Kovačevićevih društveno-kritičkih, satiričnih drama, pa je tako i ’Urnebesna tragedija’ ponela nešto od trenutka u kojem je nastala: histeriju i agresiju pred izbijanje građanskog rata u Jugoslaviji. Događaji koji obrazuju radnju iskrsavaju kao incidenti svakodnevice i otkrivaju društvenu, moralnu i političku pozadinu naših života u jedno vreme koje je sve samo ne normalno”(Zoran Milutinović)

Zbirka drama „Sveti Georgije ubiva aždahu“ u prodaji je u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.

[maradjurovic]

[knjigeobradovic]

Ikona: Sveti Georgije ubiva aždahu

Ikona: Sveti Georgije ubiva aždahu

[mentalnahigijena]

Istraživačka novinarka BIRN-a N. K. bavila se temom proruskih protsta i vezama organizatora s Rusijom. Kaže nam da se te veze njeguju kroz određene donacije, ideologiju te okrenutost ka Rusiji kao bratskoj zemlji. - Ono što smo vidjeli kod političara koji se dovode u vezu s ovim organizacijama je najčešće potreba za neutralnošću zbog stava Evropske unije prema ratu koji Rusija vodi protiv Ukrajine s jedne, te bliskih odnosa s Rusijom s druge strane. Na protestima u Beogradu održanima 4. marta iskazano je neslaganje s odlukom Srbije u Generalnoj skupštini UN-a, kada se Srbija pridružila drugim državama u osudi Rusije, navodima kako sankcije ovoj zemlji ne mogu i ne trebaju biti nametnute. Ono čemu smo svjedočili jest to da ovi protesti nisu bili zabranjeni, štoviše, nakon 10-ak dana održani su drugi također u znak podrške Rusiji. U Bosni i Hercegovini, s druge strane, imali smo proteste proruskih organizacija, pri čemu su se protestima u Banjaluci pridružili političari iz Republike Srpske. Ono s čime se BiH i zemlje u regiji suočavaju je neprepoznavanje ovih organizacija kao ekstremističkih čije se djelovanje širom svijeta zabranjuje. Činjenica je da one sve više koriste javni prostor, da se umrežavaju i ostvaruju internacionalne kontakte! Skupu u Beogradu, otkrila je u svojem istraživanju, prisustvovao je i Srđan Letić iz Brčkog, on je vođa humanitarne organizacije Sveti Georgije. U humanitarnom radu, zajedno s drugim nabildanim muškarcima u crnom pomažu se s dva vozila koje im je poklonilo ruska ambasada u BiH. Letić je višestruko osuđivan, zbog bludničenja nad 13-godišnjakinjom, trgovinu oružjem, krivotvorenje novčanica te nanošenja teških ozljeda. "Srpski narod nije zaboravio sve što je Vladimir Putin uradio za opstanak srpskog naroda", saopštila je Letićeva humanitarna organizacija ispod fotografije sa skupa. Saradnja Ruske Federacije i Republike Srpske na nekoliko je razina i formalna, pa tako imaju protokol o suradnji Ministarstva unutrašnjih poslova RS-a i Državnog ministarstva unutrašnjih poslova Rusije, kojim je predviđeno da specijalne jedinice MUP-a obučavaju ruski specijalci. Prije nekoliko godina odredili su kasarnu u Zalužanima kao centar takve obuke, no Zapad je u tome vidio i moguću rusku vojnu bazu. Ona to formalno ne može postati, ali kao nova točka za širenje ruskih interesa - svakako da. Uglavnom, u obnovu nekadašnjeg vojnog kompleksa vlasti RS-a uložile su dosad oko 30 milijona eura.

[nedsecondline]

Crkva Svetog Georgija, Mažići, Srbija - Church of St. George, Mažići, Serbia

Crkva Svetog Georgija, Mažići, Srbija – Church of St. George, Mažići, Serbia

Google translation of introduction: Church of St. George, Mažići, Serbia – Mažići, Sveti Georgije u Dabru or Orahovica, as all historical documents call this important medieval monastery center in the lower course of the river Lim, is mentioned in the 13th century in a transcript of the famous Studenički tipik.

[trojerucica-blr]

🌐🎭🎪A👺V👹POKLONIK "POKAJNIK"🎃

Komentarišući Vučićev odlazak u Hilandar, glumac i demokrata Branislav Lečić, koji je svojevremeno proveo oko tri meseca na Svetoj Gori kao iskušenik, kaže za Danas: „Svima je jasno da je predsednikova poseta Hilandaru još jedan marketinški potez.“

– Za Badnje veče i Božić biti tamo je jasna poruka: „Ja sam vernik i poštujem pravoslavnu srpsku svetinju“, što je u redu. Ali, ja bih više voleo da Aleksandar ostane tamo mesec dana i radi sve manastirske poslove, i da u molitvi i kroz bdenja i liturgije obavi najvažniji posao za Srbiju u ovom veku, a to je da se uz božju pomoć obračuna sa svojim egom i sve nas i sebe oslobodi svoje egosveprisutnosti. Ja sam svojim boravkom na Hilandaru u svojoj 33. godini to uspeo. I moja molitva i dan-danas traje. Nekim čudom kada bi se to i njemu desilo, Srbija bi, najzad, ozdravila od apsolutizma i cezarizma, od kojeg već odavno pati. I zato se, nažalost, ni fizički ni duhovno još uvek ne projektuje u budućnost. Ali, nažalost, Aleksandru Vučiću marketing je sve. Uvek forma bez suštine. Ako ne živiš po Hristu, nisi hrišćanin. Ako se ne ponašaš demokratski, nisi demokrata. Marketing pred Bogom ne pomaže. Pomažu samo istina i pokajanje, konstatuje Lečić.

Govoreći na istu temu, bivši predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić navodi: „Pretpostavljam da je Vučić odlaskom na Hilandar želeo svom biračkom telu da poruči da je ‘veliki vernik’.“

– Sigurno nije išao na Hilandar da okaje grehe. Za to mu ne bi bila dovoljna ni dva veka, a kamoli dva dana. Još manje verujem da je tamo išao da potraži mir, jer je celu svoju političku karijeru zasnovao na konfrontaciji. On se celog života hrani konfliktom, a napaja mržnjom. Tu ni Hilandar ne pomaže, smatra Pajtić.

Tomislav Nikolić, koji je bio predsednik Srbije od juna 2012. do juna 2017, između ostalog je posetio Hilandar u avgustu 2013. Kako su tada preneli mediji, prvobitno je bilo planirano da samo prenoći u konacima Hilandara, ali je ostao šest dana. Kao glavni razlog zbog kojeg je produžio boravak, navedeno je da su mu „izuzetno prijali mir i duhovni razgovori sa bratstvom Hilandara“.

Boris Tadić, Nikolićev prethodnik na funkciji predsednika, nije nijednom boravio na Hilandaru tokom dva predsednička mandata, odnosno u periodu od jula 2004. do maja 2012. List Politika objavio je u jednom tekstu da su u tri navrata pripremane Tadićeve posete, poslednji put krajem 2010, „kada je sve bilo gotovo dogovoreno, zbog sportske povrede, morao je hitno na operaciju Ahilove tetive“.

Za razliku od Tadića, Vojislav Koštunica posećivao je Svetu Goru i dok je bio predsednik SRJ i kasnije kada je vodio Vladu Srbije. Kako je zabeleženo, u decembra 2000, Koštunica, i tadašnji premijer SRJ Zoran Žižić, u pratnji 19 ministara i drugih zvaničnika, boravili su u Hilandaru, povodom praznika Vavedenje, koji je i slava tog manastira.

„Prvi put posle 55 godina zvonila su sva zvona, bilo je više od 1.500 uglednih gostiju, razmenjeni su pokloni“, pisao je nedeljnik Vreme. Hilandarsko bratstvo je prethodno uputilo javnu podršku Koštunici, koji je bio kandidat na izborima u jesen 2000, ispred Demokratske opozicije Srbije, pozivajući vernike da glasaju za njega.

Poseta „na visokom nivou“ koja je izazvala najveću pažnju javnosti dogodila se u aprilu 1991, kada je tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević helikopterom sleteo u baštu Hilandara. U predsedničkoj pratnji bila su još četiri helikoptera.

Prema pisanju Vremena, na početku posete Milošević je igumanu Pajsiju po jednoj verziji rekao: „Dobar dan“, po drugoj „Zdravo, druže igumane“, a po trećoj „Zdravo, pope“.

Tvrdi se da su uoči njegovog dolaska iz manastira pobegli praktično svi monasi, te da mu je iguman Pajsije poklonio kožom ukoričeno Sveto pismo, uz pouku: „Ako se po ovoj knjizi budete vladali, i po njoj narodom upravljali – biće uspeha.“

Priča kaže i da su tamošnji monasi nakon Miloševićeve posete uveli dodatni post, oprali svako mesto na koje je stao i odustali od uzgoja paradajza tamo gde su sleteli helikopteri.

Krunisane glave i pomoć

Hilandar je podigao grčki monah Georgije Helandarios, a obnovili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin, Sveti Sava. Godine 1198. vizantijski car Aleksije III Anđeo izdao je povelju kojem se Hilandar daruje „da Srbima bude na večni poklon“. U vreme cara Dušana Nemanjića Sveta Gora je došla pod njegovu vlast, i veruje se da je to bio period najvećeg prosperiteta manastira. Car Dušan je boravio na Hilandaru devet meseci (od septembra 1346. do maja 1347), u vreme kuge, zajedno sa suprugom, caricom Jelenom, jedinom ženom kojoj je ikada dozvoljeno da kroči na Svetu Goru. Hilandar su posećivali i vladari iz dinastija Obrenović i Karađorđević – kralj Aleksandar Obrenović i kralj  Petar Karađorđević. Manastir je značajno stradao u razornom požaru 2004, i njegova obnova i dalje traje.

Ministar Nenad Popović je za RTS i Pink preneo da je Vučić rekao monasima da će obnova biti završena u roku od maksimalno dve godine. U izveštajima se pominje i pomoć od nekoliko miliona evra u tu svrhu.

Grbović: Želja da se utiče na izbor patrijarha

Povodom Vučićeve posete Hilandaru, Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana, navodi za naš list: „Pretpostavljam da je ta odluka povezana za željom da se utiče na izbor novog patrijarha. Nikada nije bilo očiglednija potreba da Srbija postane istinski sekularna država. Danas je to i u interesu države, a možda i pre u interesu Crkve.“ M. D. M.

[prodavnicaikona]

Ikona Sveti Georgije, 25x35cm, slikana na drvetu, pozlata 24 karatnim zlatom. Cena 16.800 dinara. Telefon 0628315650 #ikone #svetigeorgie #ikona #slava #ikona #art #handmade #srbija #pravoslavlje #spc https://www.instagram.com/p/BxHRwcCpE7S/?igshid=1d4uodb232zq2

[mndstz]

Zašto Srbi toliko psuju?

Naš narod "ružne reči" izgovara u gotovo svim situacijama, kad je ljut, srećan, uzbuđen, začuđen, uplašen... Da li vi i psujete, barem u nekim situacijama? Zašto? Foto: Guliver/Getty/Thinkstock   "Ja ne znam narod koji više psuje Sunce: Sunce žarko, Sunce kalaisano, Sunce neogrejano, Sunce lebovo, Sunce krvavo. Da sam ja Sunce, ne bih nas ni ovoliko grejao", piše Dušan Kovačević u drami "Sveti Georgije ubiva aždahu" i pita se čemu da se nada narod koji psuje Boga, hleb i Sunce? Ali, naša kreativnost tu se ne zaustavlja. Ništa u psovkama nije sveto. Naprotiv. Što "svetije", to bolje. Na spisku su roditelji, deca, život, mrtvi, sveci. Ko, ipak, ima skrupula, može se opredeliti za bizarni repertoar, pa krenuti da psuje dane u nedelji, a duhoviti se mogu baciti na životinje, od ježa, preko miša, do čvorka. Psovka je odraz nemoći, besa, ali i mentaliteta, navike i vaspitanja, primećuje psihološki savetnik Ivan Ogrizović. Prema njegovim rečima, postoje različite vrste psovki, pa njima izražavamo i iznenađenje, nerviranje, strah, razočaranje, mržnju. Psovka je emocionalni odgovor ili poruka Ma kakvi ko��ijači, najviše psuju... Mada su se nekada psovke češće čule iz muških usta, danas imaju ukus karmina. Nedavno američko istraživanje, sprovedeno među 1542 zaposlenih, pokazalo je da na poslu psuje 60 odsto žena i 55 procenata muškaraca. Ne iznenađuje podatak ni da više psuju mlađi nego stariji, kao i da se psovke dešavaju u direktnoj komunikaciji, dok se u mejlovima kontrolišemo. Mada se kaže "psuješ kao kočijaš", moglo bi se reći i kao doktor, jer je istraživanje pokazalo da najviše psuju zdravstveni radnici, 64 posto, od toga 45 procenata više puta dnevno. "Zajednička karakteristika psovki je pojačana emocionalna reakcija, ekspresija koja je verbalno izražena u vidu opštepoznatih i prihvaćenih reči, uz mogućnost kreativnih varijacija koje pojačavaju njihov stepen. To je emocionalni odgovor ili poruka. Psovke nisu nešto pozitivno i treba se truditi da ne postanu navika i deo svakodnevnog govora", kaže za "Večerenje novosti" Ogrizović. Melisa Mor, autorka knjige "Kratka istorija psovanja", istraživala je ovu temu i zaključila da psovke u proseku čine 0,7 posto svih reči koje upotrebimo u danu. Neke su nastale relativno skoro, ali druge opstaju i hiljadu godina. Iako mnogi taj rečnik pripisuju nižoj klasi, činjenica je da su u viktorijansko doba siromašniji slojevi najmanje psovali, jer su tako dokazivali moralnost. Pripadnici više klase, pak, nisu morali ništa da dokazuju pa su više i psovali. Druga istraživanja potvrđuju da su ljudi koji psuju ne samo iskreniji od drugih, jer ne filtriraju ono što će da kažu, nego i inteligentniji. "Ta istraživanja treba uzeti sa rezervom jer ljudi koji psuju nemaju sličnih osobina. Imate povučene, obrazovane i dobre koji psuju, kao i društvene, neobrazovane i loše koji ne psuju. Na to utiče mnogo faktora kao što je vaspitanje, navike, okruženje, ali je to pre svega lični izbor. Važna je i vrsta psovke, da li je omalovažavajuća, reakcija na frustraciju ili nepristojna uzrečica kojom se uklapamo u komunikaciju u društvu",  kaže Ogrizović. Mada psovke deluju kao gubitak samokontrole, itekako se kontrolišemo. Pa tako, češće ćemo psovati u društvu bliskih ljudi, dok ćemo eufemizme tražiti na poslu i kad smo okruženi poznanicima i neznancima.Foto: Guliver/Getty/Thinkstock Psovke ublažavaju bol Opuštena je bila supruga psihologa Ričarda Stivensa dok je psovala prilikom porođaja. Stivens, koji je prisustvovao rođenju naslednika, primetio je da je njegovoj dragoj lakše čim opsuje. Što sočnije, to bolje. Zatim je želeo da ispita ovu hipotezu u eksperimentu gde je zamolio studente da potope ruke u ledenu vodu i da naizmenično izgovaraju psovke i obične reči. Ispostavilo se da su ispitanici bolje podnosili bol dok su psovali što je profesor povezao sa naletom adrenalina. "Efekti psovke su višestruki, ali i subjektivni. Sa jedne strane, ljudi koji ih koriste ističu da osete olakšanje kada ih upotrebe u situacijama kad su pod stresom, isfrustrirani ili osećaju fizički bol usled povrede. Često se pominje eksperiment u kome su ljudi koji su psovali duže mogli da drže ruku u ledenoj vodi, ali ja u to nisam poverovao" sumnjičav je Ogrizović. Psovka hrani bes S druge strane, psovka ume i da nas razbesni. Koliko puta ste se svađali sa nekim, a korišćenje psovki, umesto da doprinese smirivanju, činilo je suprotno i dodatno nas ljutilo? Čini se da psovka "hrani" bes, umesto da deluje kao melem na ranu. "Kada nekom upućujemo reči mržnje u vidu psovki, definitivno ne umirujemo osećanja prema toj osobi, a često se verbalni sukob pretvara i u fizički. Može se dogoditi da se nakon verbalnog sukoba ljudi pomire i da nema fizičkog obračuna, ali sećanja na ružne reči i uvrede teže prolaze. Opet, sve zavisi od situacije, u nekim slučajevima, ukoliko agresoru uzvratimo psovkama, pokazujemo da se ne plašimo i time zapravo sprečavamo eskalaciju u fizički sukob", analizira psiholog.Foto: Guliver/Getty/Thinkstock Deca i psovke Do druge godine, većina mališana nauči bar jednu psovku. Mada im stariji govore da ne smeju da psuju, neretko se smeju slušajući decu, čime ih ohrabruju da nastave. "Način na koji roditelji odreaguju na prvu detetovu psovku može uticati na njegovo ponašanje kasnije. Mala deca često istražuju reči, imitiraju roditelje i prate njihove reakcije. Bitno je da se ne pridaje značaj kad malo dete upotrebi psovku, dok se starijoj deci može objasniti da te reči mogu nekog da povrede ili da nisu lepe. Takođe, može se objasniti i šta znače. U svakom slučaju, ne treba ohrabrivati najmlađe, a svakako će biti izloženo psovkama tokom života, pa će u zavisnosti od vaspitanja to lakše ili teže prihvatiti kao deo svog jezika", kaže Ogrizović. Mnogi dele mišljenje Dušana Kovačevića da su Srbi narod koji najviše psuje, ne samo sunce, već i sve ostalo. Pre nekoliko godina, jedan portal je među osam zemalja gde se najsočnije psuje uvrstio i Srbiju. Tu su još i arapske zemlje, Kina, Španija, Irska, Rumunija, Jermenija i Bugarska. "Ne znam da li je iko prevazišao Amerikance i Engleze. Kod nas su psovke toliko prisutne i zato što su društveno prihvatljive i čak se podstiču od strane medija, preko filmova, umetnosti, uzora. Takođe, ljudi kod nas su isfrustrirani i ogorčeni, pa im je to jedini način da izraze osećanja kad ne mogu drugačije da pokažu nezadovoljstvo ili da nešto promene. Naravno, to ne opravdava upotrebu ružnih reči, one se u svakodnevnom rečniku mogu smanjiti, eliminisati, zameniti zdravim oblicima izražavanja. Svako je odgovoran za svoje reči, dela i posledice do kojih će one dovesti", zaključuje psiholog. Let's block ads! (Why?)

[mentalnahigijena]

Četnici i proruski “humanitarci” sa kriminalnim dosjeima okupili se u Brčkom: “Dat ćemo krv za RS kakvu vidi naš Dodik”

Humanitarnu organizaciju Sveti Georgije iz Lončara direktno je finansirala Ambasada Ruske Federacije u BiH. Vođa ove organizacije Srđan Letić nekoliko je puta osuđivan. Od 6. januara do danas, organizacija je imala više aktivnosti na području Brčko distrikta, a fotografije dokazuju da su povezani i sa četničkim udruženjima. “Daćemo krv za Republiku Srpsku kakvu vidi naš Milorad Dodik, jer jedini on ima viziju kako sačuvati i odbraniti Republiku Srpsku i od stranih i od domaćih neprijatelja, tj. lažnih opozicionara koji su spremni na sve, samo da se dočepaju vlasti i prodaju i grobove naših predaka. Njima će suditi Bog, ali prije njega sudit će im narod na izborima”, napisali su povodom neustavnog dana Republike Srpske članovi Udruženja Sveti Georgije iz Lončara, sela koje pripada Brčko distriktu. Od borbe za Republiku Srpsku, tvrde, neće odustati.

No, ko su članovi ove navodno humanitarne organizacije Sveti Georgije koji na sebi nose odore na kojima piše – Rusija. Srđan Letica je vođa. Kolege sa BIRN-a su prošle godine pisale da se grupa muškaraca iz Lončara, u blizini Brčkog, uniformirano obučenih u crne dukserice s natpisom “Rusija”, duže od godinu dana predstavlja kao humanitarna organizacija spremna pomoći svima. Ali kriminalna prošlost vođe, odavanje počasti optuženom za ratne zločine i interesovanje policije otkrivaju drugo lice ove skupine. “Srđan Letić upućen u zatvor”, glasio je naslov teksta objavljenog u Nezavisnim novinama u junu 2012. godine. U tekstu se dalje navodi da je Letić bio osuđen zbog obljube maloljetnice na dvije i po godine zatvora.  BIRN je, pak, prošle godine objavio da im je dostavljeno nekoliko presuda protiv Letića koji je, ukupno, ali u odvojenim predmetima, osuđen na četiri godine i tri mjeseca zatvora. Ovaj osuđenik je vođa navodno humanitarne organizacije Sveti Georgije iz Lončara.

Fotografija koju vidite nastala je prije četiri dana, kada su se humanitarci spremali za proslavu Božića. Badnjak su zapalili ispred crkve u Lončarima. Tu su im se pridružili i četnici, također uniformisani sa kokardama na šubarama i kapama.

Prema informacijama Istrage, ista je grupa nastavila sa “prazničnim” aktivnostima i narednih dana. U subotu, 8. januara, grupa je obišla spomenike “palim borcima Vojske RS” na području Brčko distrikta. Postrojeni su pozirali za fotografisanje, onda su zapalili baklje i, prema našim informacijama, bili su u grupi navijača FK Ilićka 01 Brčko koji su te večeri provociralo lokalno bošnjačko stanovništvo. U nedjelju navečer, napisali su poruku na Facebooku u kojoj navode da su spremni dati krv za Republiku Srpsku kakvom je vidi Milorad Dodik.

U maju prošle godine članovi ove organizacije na Facebooku su se otvoreno zahvaljivali Ruskoj Federaciji za podršku. “Priča se, priča, da Rusi dolaze”, glasila je pjesma koju su 21. maja 2021. godine objavili na svojoj službenoj Facebook stranici. Posebnu zahvalnost tada su iskazali Ambasadi Ruske Federacije u Sarajevu i ambasadoru Igoru Kalabuhovu.

“Još jedan skromni poklon prema našoj organizaciji, kao znak odanog rada i truda da se društvo namazano raznim pekmezima učini boljim. Bićemo još jači, brži, stabilniji i istrajniji u svojim namjerama i djelima. HVALA RUSIJO”, napisali su na Facebook stranici udruženja, pohvalivši se novim automobilima. Podsjećamo, ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov u nedjelju je prisutan na obilježavanju neustavnog dana Republike Srpske u Banja Luci. Nakon Banja Luke, proslava dana RS će biti nastavljena u Brčkom, a ceremoniji će priustvovati i Milorad Dodik. Brčko je, inače, strateški grad u BiH, jer, kao distrikt, presijeca Republiku Srpsku na dva dijela.

[prodavnicaikona]

Ikona Sveti Georgije, 25x35cm, slikana na drvetu, pozlata 24 karatnim zlatom. Cena 16.800 dinara. Telefon 0628315650 #ikone #svetigeorgie #ikona #slava #ikona #art #handmade #srbija #pravoslavlje #spc https://www.instagram.com/p/BxHRwcCpE7S/?igshid=1t6qjvv0rm16b

[prodavnicaikona]

Ikona Sveti Georgije, 25x35cm, slikana na drvetu, pozlata 24 karatnim zlatom. Cena 16.800 dinara. Telefon 0628315650 #ikone #svetigeorgie #ikona #slava #ikona #art #handmade #srbija #pravoslavlje #spc https://www.instagram.com/p/BxHRwcCpE7S/?igshid=tm7it5y193mu

[prodavnicaikona]

Ikona Sveti Georgije, 25x35cm, slikana na drvetu, pozlata 24 karatnim zlatom. Cena 16.800 dinara. Telefon 0628315650 #ikone #svetigeorgie #ikona #slava #ikona #art #handmade #srbija #pravoslavlje #spc https://www.instagram.com/p/BxHRwcCpE7S/?igshid=o9emn3dz3321