#cetvrtideo

[allberrtina]

e l e o n o r a

Soba 127 je čula prvu i poslednju svađu. Čudna je zverčica strast, od one ljubavi, zbog glupe svađice. U buri ćutanja potonule su lađice. Tako je bar Balašević onomad rekao.

Bilo je tu pustog čekanja poruke, neprospavanih noći i dugog plakanja koje je moralo da se desi. Moja prazna obećanja da nastavljam dalje u koja niko nije ni verovao. On je otišao bez objašnjenja, preko noći i nije se niti osvrnuo. Moje uporne poruke i njegovi hladni odgovori. Njegova lična pesma koju je toliko želeo uredno je iskucana. Ubrzo je i poslata, ali nije zaslužila takvu bednu reakciju.

-Auh, svaka čast.

Nikada nisam ušla u tu poruku, ali sam je odmah naučila. Obrisano ćaskanje.

On se vratio osamnaestog decembra. Drugi su njega videli. Sada je prvi februar i nama se ti putevi sudbine nisu više ukrštali.

A on za tih par lepih dana nije naučio da ja izuzetno mrzim rastanke, najviše te bedne.

Često je govorio kako sam ja mnogo dobra osoba. Bože kako tek ostavljaš one loše?