#Digitalizacija

[narkonianews]

Budućnost počinje: Osnovna škola - Kruna obrazovne scene

Kao što je ranije najavljeno, u Sjenici je izgrađena nova osnovna škola. U pitanju je škola koja će zameniti sadašnju Osnovnu školu “Svetozar Marković”, koja se nalazi na mestu gde se nekada nalazila sjenička kula, koja je trenutno u veoma lošem stanju.Imali smo tu čast i privilegiju da prošetamo novom školom i zavirimo u svaku prostoriju pre zvaničnog otvaranja, što možete videti u…

[zanimljivaekonomija]

Zajednička sednica Skupštine i Upravnog odbora Privredne komore Srbije

Usvojen Predlog Programa rada u 2024. godini, zelena transformacija i digitalizacija poslovanja postaju imperativ

Svet su u 2023. obeležili značajni izazovi kao što su fragmentacija globalne privrede, neizvesnost na tržištu energenata i hrane, ratovi, usporavanje međunarodne tražnje ali da je domaća privreda, uprkos svetskim neizvesnostim, zadržala umereni optimizam za naredni period, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije( PKS) na današnjoj zajedničkoj sednici Skupštine i Upravnog odbora PKS.  On je dodao da je Srbija u ovoj godini očuvala makroekonomsku stabilnost, kontinuiran priliv SDI, kreditni rejting, i da je inflacija značajno usporena.

Pred srpskom privredom su u narednoj godini velike poslovne prilike koje je, napominje Čadež, potrebno iskoristiti, poput nastavka organizacije Ekspo 2027 kroz investicije u infrastrukturu, novih sporazuma o slobodnoj trgovini sa, na primer, Kinom, UAE, Egiptom i drugima, te iskoristiti evropske grantove i povoljne kredite i snažnije se ekonomski povezivati u regionu.

Zelena transformacija i digitalizacija poslovanja postaju imperativ i jedan od najvećih izazova za očuvanje konkurentnosti srpske privrede i u 2024. i godinama pred nama, poručio je takođe Čadež. Zato, kaže, kao potpisnici Pariskog sporazuma, Zelene agende za ZB, potrebno je odlučno ući u programe Zelene transformacije srpske privrede. Dodaje da je naša realnost, niska svest o ovim izazovima, što pokazuju i podaci da 65 odsto proizvodnje struje u Srbiji dolazi iz termoelektrana na ugalj, da ne postoji razvojna banka i zeleni segment finansiranja ove transformacije...

Digitalizacija poslovanja, posebno malih i srednjih preduzeća, prema rečima Čadeža, jeste ključna za opstanak privrede, a u čemu joj može pomoći Centar za digitalnu transformaciju (CDT) PKS, koji povezuje domaći IT ekosistem sa kompanijama iz tradicionalnih sektora i čije usluge je do sada koristilo više od 6.000 domaćih preduzeća.

Na zajedničkoj sednici Skupštine i UO PKS usvojeni su Izveštaj o radu u 2023. i Predlog Programa rada u 2024. godini. Utvrđen je i Predlog finansijskog plana PKS za narednu godinu. U svečanom delu Skupštine dodeljene su godišnje nagrade najboljim i najuspešnijim poslovnim liderima, kompanijama koje su ostvarile značajan poslovni uspeh, kao i posebne nagrade za doprinos privrednom i društvenom razvoju. Takođe su uručena i priznanja „Prijatelj porodice 2023“ kompanijama, koje su po oceni stručnog žirija, javnosti i zaposlenih, najbolje uskladile rad i roditeljstvo podstičući zaposlene da grade uspešnu karijeru i kvalitetno provode vreme sa porodicom.

Saopštenje: PKS

Fotografije: Momčilo Karan

[irisjankovic]

Ramblings

TRANSKRIPCIJA GLASOVNIH PORUKA IZMEĐU MARIJE I IRIS

Marija: 

,,A ti si me pitala koji je moj pristup tome, kako ja pristupam tome (arhiviranju digitalnih fotografija)? Ja u stvari često razmišljam o tome. Razmišljala sam o tome kako je to za mene veoma složen problem - problem skupljanja sjećanja na jedno mjesto, nefizičkih sjećanja, odnosno digitalnih slika, digitalnih medija svih vrsta. Mislim da bi to za mene bio ozbiljan projekat i da ja nemam energije da razmišljam o tome. I onda nekako pasivno puštam da ili ode u zaborav mijenjanjem uređaja ili prebacim određeni dio (sinhronizujem). Ali u nekoj hipotetičkoj budućnosti u kojoj se icloud izgubi ili se potpuno promijeni vrsta arhiviranja digitalnih informacija - it will all be lost. Ne pazim da čuvam sjećanja i osjetim neku prazninu zbog toga - kao da je sve potpuno efemerno, što nije slučaj sa fizičkim stvarima koje posjedujem. “

Iris :

,,Da, bukvalno to, sve što si rekla - exactly my thoughts. To se sve gomila I gomila i sama pomisao da se čovjek obračuna s tom količinom materijala je uznemirujuća. Čovjek je doveden pred svršen čin i ostaje mu samo da pusti sve to i da se prepusti slučaju. Postoji mogućnost da sve što kreiramo i  stvaramo ode u zaborav. Postoji i svijest o tome da svaki trenutak koji pokušavamo da uhvatimo je nebitan i nevažan i da ne postoji način da ga sačuvamo. Dok pričam naglas o ovome, razmišljam kako je to možda u stvari prava priroda sjećanja - efemernost. Ali opet, kao što ti kažeš, određena vrsta praznine u meni pobija tu misao. Kada nešto fotkam imam impuls da nešto zabilježim, da nešto sačuvam, ali već naredne sekunde znam da to nije moguće. Čovjek bez sjećanja je čovjek bez identiteta. S druge strane, sjećanja stvarno postoje i ne moraju biti vezana za materijalne predmete, ali možda je digitalizacija pružila mogućnost da uvijek budemo novi i preosmišljavamo sami sebe jer ne postoje fizički predmeti koji bi te podsjećali na ono što jesi.”

Marija : 

,,A osim toga, sušta količina i lakoća stvaranja ,,sjećanja” - sad koliko su to zapravo sjećanja, svaka glupa slika hrane ili nekog prozora. Da li bih ja sve to uopšte slikala da sam ograničena na fizički medij, na film koji plaćam, fotoaparat koji plaćam, bateriju za fotoaparat koju plaćam. I onda kad zamisliš sve to, svu tu masu podataka koju ti imaš sačuvanu i kad ih zamisliš, transponuješ u nešto fizičko to bi bio čitav stan fotografija i to je toliko strašno. Almost colonizing. I imam osjećaj kao da je drugačija kategorija, kao da ne gledam na isti način kao na neke uspomene koje sam sačuvala - karte za film u kinu, slike koje sam izradila i kao da su to stvarne uspomene, a ovo što imam digitalno je samo nešto što tako postoji. Uznemiruje me. Sve me to digitalno uznemiruje na neki način. Možda zato što je sve tako haotično i neorganizovano kao što si rekla. Ne znam. Postoji kao neka potpuno neprijateljska kategorija u mojoj glavi as opposed to fizička sjećanja, fizičke slike. Čak bih se osjećala slobodno kad bih sve samo obrisala. Na primjer, moja prepiska s X. - da su to bila ljubavna pisma kojih sam se ja riješila osjetila bih fizički gubitak, tjelesni gubitak, žiganje i bol, ali bilo je tako lako obrisati našu čitavu prepisku, dvije i po godine svakodnevne prepiske. Hiljade, desetine hiljada poruka. I samo u jednom trenutku je postojalo, a u drugom nije. Nije bilo ceremonije paljenja pisama, nego je samo bilo tu, a onda više nije. Kao da je obezvrijeđeno, kao da je naša komunikacija..It was never meant to be this way, we were never meant to be this way..”

Iris:

,,Pričala sam i ja tri minute bez ikakve poente i onda sam shvatila da mi se telefon ugasio tako da ću sad ponoviti samu sebe, ovo će biti malo kraća poruka. Mnogo mi je bila smiješna vizija sobe ispunjene izrađenim fotografijama, a u isto vrijeme mi je bilo i sablasno i uznemirujuće. I to me onda asociralo na ono što si pomenula o besmislenosti fotki hrane i prozora i onda sam pomislila da je to možda danas funkcija fotografije. Možda je vrijednost u tom umjetničkom aspektu fotografije iako lične fotografije ne moraju imati umjetničku vrijednost po difoltu,  ali i mogu. Možda je ta umjetnička vrijednost fotografije sama po sebi poenta. Fotografija kao playground, kao proces vježbanja oka, možda je to pozitivna strana digitalizacije. Možda je sve ovo u stvari i generacijska stvar. Mi ne možemo da zamislimo da posmatramo sjećanja bez tih nekih fizičkih artefakata koji su u stvari neki provodnici sjećanja za nas i kao ostalo nam je sve toliko efemerno i fleeting i možda jednostavno ne možemo da se prebacimo na drugi način razmišljanja jer smo odrasli na jedan način iako dugo već živimo u kulturi koja na taj način pohranjuje sjećanja. Možda mlađe generacije mogu da pojme sve to, možda mogu da posmatraju milione fotki na icloudu kao neku vrstu riznice sjećanja, možda imaju neke tehnike neke kako se odnose prema tom sjećanju. Ne znam..”

[artgenius]

Digitalizacija duha

[drazen-katic]

PATRIAM CROATIAN *********************************** Dipl.-Ing. Dražen Katić mr.sc.: DUGA RESA MOŽE BOLJE - Gradonačelnik: "Veća učinkovitost, brzina i digitalizacija" -- Duga Resa u zemlji čudesa!!!

[prijedor24]

U Prijedoru postavljeno pet meteoroloških stanica

Na poljopivrednom zemljištu Novaka Kuzmana u selu Božići danas je postavljena meteorološka stanica koja će ovom proizvođaču pomoći da se uspješno nosi sa posljedicama klimatskim promjena I negativnim uticajima koje one imaju na poljoprivredu. Riječ je o aktivnosti u okviru projekta “Digitalizacija upravljanja poljoprivrednim zemljištem”, a postavljena meteorološka stanica mjeri temperaturu ,…

[senatme]

Brži protok interenta u Crnoj Gori

Brži protok interenta u Crnoj Gori (40,14 MBps)

Brži protok interenta u Crnoj Gori Crna Gora je, prema ovogodišnjim rezultatima mjerenja kompanije Cable.co.uk, značajno povećala prosječnu brzinu pristupa internetu i na rang listi napredovala za šest mjesta u odnosu na prošlu godinu, zauzevši 57. poziciju od 224 države. Iz Agencije za elektronske komunikacije i poštanku djelatnost (EKIP) su saopštili da, prema tim rezultatima, prosječne brzina…

[narkonianews]

Od 1. januara važi E-recept - Ovako ga možete podići u apoteci

Inovacija za zdravstevne osiguranike Od 1. januara važi E-recept – Ovako ga možete podići u apoteci. Vaš lekar vam od početka godine više ne daje roze recepte – lekovi se sada prepisuju digitalno. Ali kako funkcioniše elektronski recept? Prepisivanje većine lekova na papiru za osiguranike postalo je stvar prošlosti od početka 2024 godine: lekarske ordinacije i bolnice sada su obavezane da…

[zanimljivaekonomija]

Bečki projekat digitalizacije građevinskih dozvola

Grad Beč je protekle tri godine u saradnji sa partnerima radio na razvoju digitalne procedure za izdavanje građevinskih dozvola pod nazivom BRISE-Vienna. Kombinovanjem softvera za projektovanje BIM (Building Information Modeling), veštačke inteligencije i proširene realnosti (AR – Augmented Reality) ceo proces od podnošenja zahteva do dobijanja građevinske dozvole je sada digitalizovan.

Nova procedura je testirana na trinaest stvarnih građevinskih projekata, a dobijeni uvidi su bili osnova za uvođenje digitalne administrativne procedure. BRISE je realizovan u saradnji grada Beča i Tehničkog univerziteta, Komore građevinskih inženjera Beča, Donje Austrije i Burgenlanda, firme za digitalni inženjering ODE i gradske firme WH Media. EU inicijativa „Urban Innovative Actions“ je finansijski podržala projekat sa 4,8 miliona evra.

„Cilj projekta BRISE jeste da poboljša gradsku upravu, a time i život građana“, izjavio je Mihael Ludvig, gradonačelnik Beča. „Potencijal podataka i digitalnih tehnologija mora da se koristi aktivno i svesno. Birokratske prepreke se mogu ukloniti, a istovremeno uštedeti troškovi i vreme za sve učesnike u procesu“, dodala je Katrin Gal, zamenica gradonačelnika Beča. 

© David Bohmann

[gercarmatjaz]

Učenje na daljavo

Zadnje čase večkrat slišim o uspešnosti učenja na daljavo, kar pa je seveda daleč od resnice. Možnosti, ki nam jih ponuja internet so zares čudovite. Video, konference, avdio, webinarji itd. Ni da ni, tehnologija nam danes vse to omogoča. Kljub temu, da pa so vse te možnosti med nami že kar nekaj časa, pa je ta način učenja doživel svoj razcvet prav v času korone, kar je povsem pričakovano. Toda, ali je zares vse tako rožnato? 

Že kar nekaj let nazaj sem diplomiral s področja spletnih seminarjev. Sicer bolj iz tehnične plati, pa vendar, področje učenja na daljavo spremljam že zelo dolgo in sem aktiven udeleženec in koristnik teh opcij. 

Zakaj je trenutno stanje z zaprtimi šolami in učenjem na daljavo daleč od minimuma? 

1. Učenje na daljavo zahteva disciplino

Učenje na daljavo je pogosto učenje s svojim tempom, kar pomeni, da si sam prilagajaš urnik, kdaj se boš učil in kako se boš učil. Šole, kljub svojim mnogim pomanjkljivostim, učijo učence tudi discipline in samodiscipline. Ob klasičnem poučevanju nam učitelj diktira urnik in tempo učenja. Vemo, da morajo biti otroci ob 8.15 v šoli, da se uredijo in so ob 8.20 v učilnici, kjer učitelj prične s poukom. Pouk potem sledi po urniku, vmes so ustrezne pavze itd. Ob koncu pouka učenci odidejo domov in obstaja jasna ločnica med šolo in domov. Nekateri so od tega imeli malo, nekateri veliko, vsi pa so vsaj nekaj odnesli. 

Kako pa je pri učenju na daljavo? Učitelj pošlje goro materiala, ki je na določeni dan za predelati. Otrokom na kraj pameti ne pade, da bi se šli doma neko samodisciplino. Jasno, samodisciplina se pridobiva leta in leta in neumno je od otrok pričakovati, da bodo to že kar imeli. Nimajo tega. In tudi tisti najbolj vestni učenci po tolikih tednih učenja od doma, popustijo v svoji vnemi. 

Za izvajanje pouka na daljavo, otroci ob sebi nujno potrebujejo starše. 

2. Učenje na daljavo zahteva tehnična sredstva

Za dostop do vseh gradiv, potrebuješ internetno povezavo in računalnik. Glede na mojo zgodovino ukvarjanja z računalniki, imam doma vsaj nekaj takšnih in drugačnih naprav, ki jim lahko rečemo računalnik. Pa vendar bi imel kar težavo, zagotoviti trem otrokom vsakemu svojo napravo, v kolikor bi bilo to potrebno. Na srečo je pri nas najmlajši še v vrtcu, starejši dve pa računalnik potrebujeta minimalno. 

Če upoštevamo dejstvo, da otroci vsaj nekje do konca osnovne šole ne potrebujejo svojega računalnika(običajno) in da je doma družinski računalnik, ter moj službeni, pa tudi kakšnega starega bi se dalo za silo usposobit, bi se nekako dalo zagotoviti osnovne pogoje za otroke. Ampak jaz sem računalničar, mnogi bi rekli računalniški freak. Nimam težav s tehnologijo. Kaj pa starši, ki niso tehnično podkovani? Ali pa morda tisti, ki si niti ne morejo privoščiti toliko naprav? 

Za izvajanje pouka na daljavo, otroci nujno potrebujejo podporo staršev. 

3. Učenje na daljavo zahteva usposobljene učitelje

Mnogi se z razvojem spletnih učilnic in učenja na daljavo ukvarjajo že mnogo let. Vse to zahteva veliko časa in veliko prakse. Video posnetki, ki jih posnamejo učitelji so sicer nek izdelek, pa vendar še daleč od neke velike uporabnosti. Učitelji niso Youtuberji, pred kamero se ne znajdejo. Podajanje snovi preko kamere je precej drugačno kot v živo, v učilnici. Vsebine, ki so oblikovno pripravljene za list papirja tudi niso povsem enostavno prenosljive na video. Vse to zahteva čas, ki pa ga v tako hitrem prehodu na učenje na daljavo pač ni. 

Predelati gradiva sam je težko že za odrasle, za otroke pa pogosto nemogoče. Sploh če so gradiva slaba in popolnoma neprimerna za samopredelavo. 

Zato za izvajanje pouka na daljavo, otroci nujno potrebujejo podporo staršev.

4. Učenje na daljavo zahteva osnovno mero tehničnega znanja

Brez osnovnega tehničnega znanja ni mogoče priti do gradiv. Ob vseh video posnetkih, wordovih dokumentih, power pointih, Zoomih, GoToMeetingih itd., je pot do učenja vse prej kot enostavna. Daleč od samo enega klika. Res je, otroci se marsičesa hitro naučijo. Ampak kdorkoli je že kadarkoli delal s tehnologijo, še posebej, če je bil na strani ponudbe, ve, da so tehnične težave stalnica vsega, kar je povezanega s tehnologijo. Ob tem so otroci nemočni. Zelo pogosto pa tudi odrasli. 

Če samo pomislim na določene Zoom seje, bodisi učiteljic twirlinga, glasbenih učiteljev, tudi osnovnošolskih učiteljev, ni otrok od odločenih sej dobil popolnoma nič. Mnogi so za ukvarjanje z Zoomom zapravili ogromno časa, potem za samo snov ga je pa zmanjkalo. In otroci so si zapomnili le v ekran gledajoče obraze, ki niso znali urediti spletne učilnice. 

Ob vseh teh sejah, so ob otrocih sedeli starši. 

Zato za izvajanje pouka na daljavo, otroci nujno potrebujejo podporo staršev.

5. Učenje na daljavo zahteva premišljeno preverjanje znanja

Velik problem imajo trenutno šole s preverjanjem znanja. Če je na raznih zaresnih spletnih učilnicah in študijih na daljavo, ki potekajo že vrsto let, povsem običajno in dobro preverjanje znanja, so sedaj v šolah učitelji povsem izgubljeni. Kako naj preverjajo znanje učencev? Kako naj vsem zagotovijo enake možnosti? Kako naj bodo prepričani, da se ne goljufa? 

Vse to zahteva zelo premišljena preverjanja v stilu, vse imaš lahko zraven, če znaš boš rešil..... Sam sem dal v življenju skozi že mnogo tovrstnih preverjanj, tudi na faksu. In ja, noben Youtube in Google ti ne moreta pomagati, če ne znaš. Seveda ob predpostavki, da je test dobro pripravljen in primerno časovno omejen. Časovna omejitev je pri tem ključna, saj onemogoči brskanje za odgovori, ker moraš odgovarjati sproti. 

Jasno, učitelj ima lahko sejo 1:1 z otrokom in preveri znanje. Pa je to pravično? Mnogi starši ne zmorejo trenutnega “učenja na daljavo”. Mnogi delamo od doma, kar pomeni, da delamo. Težko se je ob tem ukvarjati še s šolo otroka. Mnogi starši, predvsem tujci, imajo sedaj velike težave, ker ne zmorejo biti učitelji svojim otrokom, saj bi tudi sami v prvi vrsti potrebovali vsaj znanje jezika, če ne še kaj več. 

Zato za izvajanje pouka na daljavo, otroci nujno potrebujejo podporo staršev.

Kaj torej storiti z učenjem na daljavo?

Učenje na daljavo ima mesto točno tam, kjer ga je imelo že pred korono krizo. Dopolnitev tam, kjer klasično učenje ni mogoče. Torej zgolj in samo dopolnitev. Zelo, zelo koristno je vse to kasneje, ko diplomiraš in se začneš sam brigati za svoje znanje. In ko si že dovolj discipliniran in tehnično podkovan, da ti je to v dejansko korist. 

Za otroke v osnovni šoli pa je takšno učenje popolnoma neprimerno in iskati bi morali način, da se to čimprej zaključi. Tudi za srednješolce je to manj primerno, čeprav vsaj deloma bolj sprejemljivo. 

Kljub vsem težavam in težkim časom, pa sem vesel, da se bo vsaj nekaj stvari zares pokazalo:

Učitelje potrebujemo

Ni potrebno vsakega izgubljenega dne nadomeščati z neumnim sobotnim nadomeščanjem

Učitelj ni samo nekdo, ki pove, kaj moraš znati. Učitelj je nekdo, ki s svojim zgledom naredi mnogo več. 

Otroci nujno potrebujejo svoje starše oziroma odrasle, ki jih vodijo in usmerjajo skozi življenje. 

Učenje na daljavo je lahko odlična DOPOLNITEV, nikakor pa ne edini način učenja. 

Učenje na daljavo ni primerno za otroke. 

[perfectlyfreshflower]

Moderno doba i digitalizacija stvorili su  nova zanimanja, koja do pre samo nekoliko godina nisu ni postojala, a jedno od njih je i digitalni nomad.

U ovom tekstu pokušaćemo da Vam što jednostavnije odgovorimo na pitanja ko su digitalni nomadi i šta oni rade?

[prijedor24]

Digitalizacija arhive FZO koštaće do pola miliona KM

Fond zdravstvenog osiguranja (FZO) Republike Srpske ide u digitalizaciju arhive koja bi trebala da ih košta do pola miliona maraka, saznaje portal CAPITAL. Za posao digitalizacije arhivske građe za potrebe direkcije FZO i filijale Banjaluka sa odabranim ponuđačem zaključiće se Okvirni sporazum na period od 12 mjeseci, a procijenjena vrijednost nabavke je 427.000 KM bez PDV-a, odnosno 499.590 KM…

[senatme]

Unaprjeđenje konkurentnosti privrede - konkurs za 2021

Unaprjeđenje konkurentnosti privrede - konkurs za 2021 #ekonomijaCG

Unaprjeđenje konkurentnosti privrede – konkurs za 2021 Ministarstvo ekonomskog razvoja objavljuje Javni poziv za učešće u postupku dodjele sredstava za Program za unaprjeđenje konkurentosti privrede za 2021. godinu. Programom za unaprjeđenje konkurentnosti privrede za 2021. godinu predviđeno je sprovođenje pet programskih linija finansijske podrške i dvije programske linije nefinansijske…