#козе

[vilistime]

Домашно кисело мляко в мултикукър

За тези от вас, които четат по-често публикациите ми във Фейсбук, сигурно няма да е голяма изненада – пак се занимавам с мляко. Всяка седмица си купуваме по 5 литра домашно козе мляко, на което много се радваме! Сл��д това, обаче, трябва да се справя с него. Пробвали сме да си правим доста неща – да го квасим, разбира се, да правим кефир, извара, да пием цвика, сирене и кашкавал се каним, но все…

[maestro-simguru]

Темные времена(1 сезон)

Ч.5(2130 год)

Мы очнулись совсем в другом месте и не знаем какой год, что это за место и что это за дом. Мы смотрели друг на друга в надежде что кто-то придёт и выложит нам на стол,но нет….ответы мы искать должны сами. Тогда мы обошли дом который был на половину заброшеным, в полу были дырки как и на крыше, до жути скрипучие полы, выбитые окна и не закрывающиеся ворота. Из старых газет и заметок которые мы нашли в доме поняли что мы в будущем в 2130 году….но почему именно тут? Какие события произошли что нас перенесло сюда? И само собой искать ответы пришлось нам во Вранбурге, город в котором мы застряли. 

Анна:И что теперь нам делать? Мы знаем что находимся в будущем, но что конкретно тут произошло. 

Ева:Тут произошел пиздец, а чего ты еще ждала?Чуда? А хер там. 

Ада: Ева, уймись….делаем так же как и делали, ищим ответы на вопросы, иными словами донимаем жителей. 

Ева:У нас есть план, надёжный  мать его, как швейцарские часы! Похер, пошлите…

Мы вышли на улицу и решили разделится, а не ходить толпой по всему городу и задавать вопросы отчего бы на�� сочли странными.Общий сбор был дома через 3 часа когда хоть что нибудь нам станет ясно и то где мы. и то какой год, и что произошло,потому что все что я вижу это одни странности,как в городе так и люди,а город это первая загадка.Я пошла на центральную площадь, Ада решила уйти чуть дальше площади, и только Ева побрела в самую чащу всех событий, так как площадь показалась ей очень скучной.

На улице было тихо,только где то шумел ветер.и поскрипывали петли качель,и словно какой то легкий свист над ухом давал понять что я тут не одна.Тут летали души,если так можно выразится, прозрачные,зеленые души,что это за  создание я даже не знала ,и спросить было попросту не у кого,тогда я решила с ними поговорить,вдруг они еще и понимают меня.В центре даже имелся фонтан,который был запущен и в котором уже плавали лягушки,и просто в цветнике,так же есть памятник который посвящен козе швабре, что весьма странно,но в описании этой статуй есть некая легенда об этом городе и о том что этот город населяют умершие души.

Вечером мы поделились собравшейся информацией которую смогли расспросить или прочесть, и выходят очень интересные даже события. Мы оказались в 2130 году как мы уже и ранее выяснили, этот город не просто город а целая находка, для изучения различных сущностей, таких как призраки умерших жителей. Удивительно то что как живые так и не живые живут вместе, живые могут их видеть но не могут их ощущать, чувствовать, они как воздух, бездушные, пустые, утешением служит тот факт что живые их видят и им кажется что они с ними, дают им советы как и при жизни, и от этого им спокойно. Вечером тут сильно густой туман, и за домом чьи-то могилы…но это меньшее из того что узнала Ева. 

Ева: Я не знаю какая тут херня творится но походу тут не все как у всех или просто время другое, или мы ещё не поняли этот прикол с призраками умерших, но то что это будет часть нашей жизни факт. 

Ада:До этого же можно было так делать? Ведьмы вызывали духов но не на долго, и то нам они рассказывали не все. Но что вызвало их в мир живых и как они стали частью нашей жизни? Глупо звучит знаю. 

Ева:Скажу одно, мир рухнул, тут полный зашквар со всеми существами творится, снова притеснение ведьм, и вампиров, но на сей раз их просто выживают, и законы больше тут не действуют, мы ве��нулись в средневековье когда ведьм сжигали и притесняли, и обвиняли на каждом шагу. И это пиздец как херово. 

Анна:Аналогично, но причина такого конца? 

Ева:Смерть Анны Шепард, ты для них легенда стала. Вот уж не думала, мать Тереза. Хах. 

Анна:Чего? Когда? А главное, за что? 

В голове пролетели все возможные варианты развития событий которые могли бы произойти за такой срок, что могло послужить поводом для моего убийства, и почему именно тут? Кем я была для этих людей? Нужно самой это выяснить, но а смысл если я в будущем то влиять на события я не могу, но узнать же я могу что тут произошло. Если люди знали меня то и знают что привело меня сюда, и в какую дверь постучаться? В голове от этого всего полный бардак,как все это переварить, никогда не думала что окажусь в такой ситуации. 

[pixeldollhouse-ts4]

я знала!! 😍🥳

он позвал Денишу на свидание, но к ней на хромой козе не подъедешь ) отшила так, что парень чуть не откинулся от смущения…

[boretszapravadinozavrov]

#декабрьский_переплёт

˗ˏˋ ★ ˎˊ˗ День 20 ˗ˏˋ ★ ˎˊ˗

Как персонаж восстанавливает свои силы? Что способно успокоить его в нервном состоянии?

✘ Алиса станет клеить коллажи или пойдёт куда-нибудь одна и будет себя накручивать. Может пойти померять шмотьё в магазинах, без всякого намерения его покупать. (Чисто с себя списала). Если ситуация прям из ряда вон, то озадачит Светку:

«Я плачу, подливая джин в тоник, а Светка уже второй час меня утешает. Сидим у неё в комнате. Светкины родители сегодня на ночном дежурстве в больнице. Не меня подруга хотела после уроков привести домой, но не подаёт виду, что разочарована. Не зря собирается стать актрисой. — Я просто не понимаю, — я снова захлебнулась в рыданиях, — что со мной не так? Я что-то не то сказала? — Мы это обсудили уже три раза. — По голосу я слышала, как подруга теряет терпение. — И к какому выводу мы пришли? — Что со мной всё норм, — повторила я, икая. — Это он странненький и себе на уме. — И к нему на кривой козе не подъедешь, — напомнила Светка. — А что, если я и есть кривая коза? Новый приступ рыданий».

✘ Виктор, к которому на кривой козе не подъедешь, это просто пример саморазрушения. Он с психу может подраться с кем-то, может даже нарваться сам. Будет резать руки, шататься где-нибудь, чтобы отвлечься, курить. Если погода позволяет, то поедет на скейте куда глаза глядят. Подружится с первыми попавшимися нефорами в парке и попадёт к ним на вписку. Поедет автостопом в другой город, хотя вообще-то с утра собирался в церковь. Может ещё стащить ключи от машины у отчима. Из безобидного — постарается забыться в учёбе или работе или будет рисовать комикс про динозавра. Ну или, если мы говорим про вторую, более взрослую часть книги, то станет кататься на машине просто так без цели. Или случайно купит билет в Мексику и рванёт туда, потому что это было в его списке дел до того, как умрёшь. А ну ещё убираться может, это его тоже странным образом умиротворяет.

[sova-vodka]

-Ты Суккубенок (Суккуб, но поменьше)

-Ревнушная

-Дофига фигища

-Козе понятно

[culturesc]

Невезучий пастух… // Портреты из жизни

Солнце разогревалось на утреннем небе. Прошагав по песчаной обочине вдоль орешников, я свернул у самого края поля и стал прибивать подошвами чёрную сохлую пыль. Всклокоченная комбайном земля по сторонам двужильной тропинки уже начала белеть от засухи. Странно было видеть, как сразу за ней, прямо за оградой, зеленели дворы дач, как будто в шаге от пустыни начинался рай.

За большими бетонным плитами забора начинался огромный искусственный бассейн для орошения, унёсший в моём детстве не мало жизней. Уже долгое время он был пуст, но в памяти он был всё той же «Бетонкой».

Я сел в тень тополя, скрестил ноги «по-турецки» и стал делать дневниковые заметки, которые начал вести чуть больше месяц назад. За стеной блеял козёл или коза. Я не проверял. Все мои мысли уходили в прошлое, вытекая чернилами на разлинованную песочную бумагу.

За спиной послышался громкий шорох и захрустели пересохшие круглые листья. Я мельком обернулся. Это был начинающий стареть мужик. Он толкал рядом с собой в горку велосипед.

- Добрый день, - улыбнулся он приветливо и обнажил свою челюсть, в которой не хватало четырёх верхних передних зубов.

- Добрый, - улыбнулся я в ответ. После поездки по сёлам Бранешты и Бутучены я уже знал, что сельские люди проще и всегда приветствуют незнакомцев. Этот простой жест вежливости к незнакомому человеку странным образом сразу делал вас ближе.

Он снял с руля красного велосипеда ведро воды и, сопротивляясь его весу, унёс, переминаясь с ноги на ногу, за забор. 

- На, - сказал он козе, затем вернулся и унёс пятилитровый пластиковый бутыль, а после и матерчатую коричневую торбу с бежевой нашивкой в виде цветка, в которой, по всей видимости, была еда. Он не возвращался ещё долго.

Мелкие мухи и слепни штурмовали меня за работой. Любопытное солнце подсаживалось всё ближе и сдвигало пугливую тень в сторону, опаляя мои руки и шею жаром.

Где-то через полтора часа мужик снова появился, а за ним, робея, следом три козы: две - белые и одна - чёрная.

Он повесил, уложил и подвязал свою ношу на крашеный «Аист» и оттолкнул его от стены.

- Я прошу прощения, - послышался его голос за спиной, и я обернулся. Впервые я заметил на его лице красные ссадины и царапины.

- Как тебя зовут? - спросил он, пытаясь удержать велосипед на месте.

- Саша, - ответил я, слегка улыбаясь.

- Тёзка, значит, - его голос размок, и в нём послышались слёзы. В этот момент, на его лице под кепкой заиграли складки и я заметил, как он похож на Терри О’Куинна, игравшего Локка в сериале «Остаться в живых». - Здоровья тебе, Саша. Пусть у тебя всё будет хорошо, - на его глаза наворачивались слёзы. Это было так неожиданно и искренне…

- Вам того же. Взаимно, - выпалил я, не зная, что люди говорят в подобной ситуации. Мне хотелось быть участливым, и я переборол свою неловкость: - У вас всё хорошо?

- Да я вчера… - он щёлкнул указательным пальцем в воздухе рядом с шеей, намекая, что выпил. - И как упал! Так даже их домой не забрал, - он указал на коз, которые задумчиво следили за нашим диалогом и заворажённо гадали, друг ли я. 

Теперь разговор мог потечь в любое русло, и внутри всё замерло в ожидании.

- Пусть у тебя всё будет хорошо. И здоровья! - сказал он жалобно, но не выпуская слёз. А потом развернулся и пошёл восвояси.

- Выздоравливайте! - крикнул я вослед, и он ушёл.

Я был сбит с толку, но эта необычная встреча словно что-то мне дала.

Ко мне медленно, шаг за шагом, подошли две самые смелые козы, которые беззвучно присутствовали в нашем разговоре. Совсем близко. Жевали засохшие тополиные листья. Из блокнота вывалились две страницы, и я поспешил поднять их. Такое резкое движение тут же отпугнуло их, и они попятились назад, вскоре уйдя совсем. 

За забором протяжно заблеял козёл, словно взывая к кому-то вдали...

Те самые смелые козы (28 авг 2023 - 10:32)

Поблагодарить за эмоции! Следить в Телеграмме

[wpristav]

Зачем козе баян, да еще и гиперзвуковой?

О фразеологизмах типа «Зачем козе баян» и «Зачем рыбе зонтик» написано уже столько, что, в отличие от эсминца, с козой и рыбой всё понятно. А вот с американским эсминцем «Замволт» и его систер-шипами как-то всё не очень ясно.Вообще, всё, что касается эсминцев типа «Замволт», начиная...... Читать дальше »

[ststevanofdecani]

ТЕЛЕВИЗИЈА ЈЕ СА НАШЕГ ДОМА СКИНУЛА ВРАТА

Сахара је некада представљала најбогатији и најцветнији крај на земљи. Корита пресахлих река, зидне слике у пећинама, величанствене рушевине, производи древних ковача сведоче о томе да је овде некада све киптело од живота, да је цела пустиња била огромна оаза. Тамо где су се раширили мртви пешчани простори, слични усталасаној површини Мртвог мора, зеленила се трава, цветале су палме и дрвећа банана, шуме су врвеле од дивљачи, а по улицама су трчале припитомљене антилопе. Сада се Сахара претворила у безгласно гробље. А још до пре неколико хиљада година Египат је био једна од најмоћнијих и најцивилизованијих држава света, а у доба Римског Царства – најбогатија провинција, житница целе империје.

Ко је упропастио Африку? Најезда Непријатеља? Изливи река, земљотреси, заразе? – Не.

Дивљ�� животиње и антилопе, које су људима давале месо и млеко, нису ��гољавале ливаде, нису претварале поља у пустињу, нису штетиле дрвећу. Али, људима је постало лакше и повољније да узгајају козе, које су попут скакаваца пустошиле Африку. Земљу лишену траве је одувао ветар, остављајући бесплодно камење. Козе су глодале кору дрвећа, дрвеће је умирало, пресушивала су врела, људи су се повлачили на север, пустиња их је у стопу пратила. Ако непристрасно погледамо на савремени верски живот, видећемо како и последње оазе гази пустиња. Свет се претвара у огромну беживотну Сахару. Узрока је много, али ми се зауставимо на једноме од њих – телевизији и видеофилмовима. Нећемо говорити о техничком проналаску, већ о његовој употреби.

Телевизија је у нашем дому заузела неодговарајуће место. Као скромно обавештајно средство, она је положила право на наш душевни живот и уједначила га. У старини је средиште породице било огњиште. Потом је то постао сто, за којим су се искупљали сви укућани после радног дана. Тамо су не само обедовали, него и читали Свето Писмо. Сад је њихово место по значају заузео телевизор. Али, телевизор чланове породице не сједињује, већ раједињује. Сваки од њих је опчињен малим екраном. Значајно је да телевизор заузима оно место у соби где је раније био свети угао са иконама. Стари Грци су говорили о кућном духу – Даимону (демону) или Генију који је надахњивао мисли; сељаци о злодуху који је мучио укућане ноћним морама. Домаћи дух нашег времена је у потпуности отеловљен – то је телевизор. Свети Оци су имали одричан став према позоришту и приредбама, који развијају моћ маште тесно повезане са страстима. Свети Јован Златоуст називао је позориште училиштем страсти, иако је старогрчка трагедија, за наше појмове, наравствена (морална). Свети Оци нису делили позоришне представе на корисне и штетне. Они су осуђивали сам поступак – опонашање истине, играње са стварношћу.

Телевизија нас је лишила домова, претворивши их у позоришне дворане. У Светом Писму пише: Не уводи сваког човека у дом свој! (Сирах. 11:29) Телевизија је са нашег дома скинула врата, те нам долазе гоми��е људи, дошљаци са свих планета које су створиле сањалице. Долазе без куцања и питања, долазе каубоји и гангстери, долазе људи с којим ми не бисмо желели да имамо ништа заједничко. Дом је постао право вашариште.

Телевизија је створила нову врсту човека – homo medium – човека са истрошеним нервним системом од непрекидне представе пред очима, као од непрекидног пијанства, човека душевног распада, који не може да постави границе и филтер спољашњој информацији, па је усваја, такорећи, у сировом стању – некритички, неразлучно, једном нижом механичком свешћу. Разумска свест се при томе иступљује, стваралачке силе слабе.

Човек мисли путем слова (речи), човек се у светоотачким списима назива словесним бићем. Телевизија нас учи да мислимо чулним представама, развија расејаност и пријемчивост. Душа се разнежује, постаје чулна и раздражена. Телевизија наступа као збир страсти; страст је нераздвојна од чулних представа. Подвижничка борба са страшћу је чишћење душе од маштарија и представа. Страст се облачи у замамне слике. телевизија храни чулност мноштвом облика. Телевизија слаби човекове умне силе. Ум треба да се вежба, тражи, савлађује препреке, као што атлета вежба своје мишиће. Телевизија даје обилну, рафинисану, готову храну, од које ум постаје млитав, тром, неспособан за самостално размишљање, исто као што се тело уз прекомерну исхрану гоји, немоћа и стари. Сваки призор захтева саосећање, ми се укључујемо у поље страсти, то нас поље индукује и храни наше страсти. У сваком сазнању постоји чинилац наклоности, заједништва. грех, поставши уобичајен, престаје да буде одвратан.

Телевизија је посегла на духовно подручје. Маштарење о духовном животу рађа лаж, која се код Светих отаца назива прелест. Духовни свет је немогуће представити видљиво – представљати га значи налазити се у затвореном кругу страсних привиђења и гордих сенки, којим је дала живот уобразиља.

Сваки човек, према учењу Светих Отаца, јесте мали свет. Сваки човек је непоновљива личност. Телевизија људе изједначава и обезличује. Телевизија ставља пред десетине милона људи једну исту храну. Зато су људи постали слични једни другима, слични не у јединству духовне љубави, већ у јединству једноликости; људи губе занимање једни за друге.

Телевизија хипнотише. Бујице прилика, јаких и насићених страстима, истовремено и видних и слушних, поробљују душу, свест се окамењује, човек се претвара у медиума телевизије који прима њене побуде.

Телевизија поспешује антихришћанство. Вера је општење душе са Богом. Вера обликује сазрцатељно мишљење, појам пажње, усредсређује на мали број, но најважнијих суштинских предмета. Телевизија је управо обратно: смењивање утисака од којег се губи надзор над делатношћу чула. Верско осећање је тајанствено осећање, префињено и нежно, попут цветних латица. Оно се чује у безмолвију (тиховању), а не у уличној буци.

Телевизија шири живчане и душевне болести. Могућности људске душевности нису безграничне. испред телевизора човек у неколико часова прима толико утисака као некада за месец дана. Човеков живчани систем се троши, не подносећи прекомерну напрегнутост, он, као штитећи се, бежи у болест.

Телевизија учи људе суровости. То се не односи само на призоре убиства и насиља, који су у емисијама понекад окружени атмосфером дивљења и јунаштва, већ и на још једну ствар, ништа мање страшну: човекова доживљавања пред телевизором су толико јака и жестока, да он емоционално пустоше човека, те он у свакодневном животу постаје равнодушан, хладан, отуђен.

Телевизија отуђује једне од других људе који живе у истој кући и породици, заменивши људско саобраћање утварама и привиђењима са екрана. Изгубивши осећај за живог човека, он је изгубио и љубав према њему и болећивост. Човек престаје да се посматра као личност, он се претвара у оруђе. Кажу да телевизија може постати темељ верске просвете, међутим она убија само срце вере – молитву, мистички разговор душе са Богом. Претоварена, закрчена бујицом утисака, душа није у стању да се усредсреди на молитву, на речи молитве наноси се слој страсних представа туђих молитви. Молитва је средиште духовног живота. Човек избацује душу из тог непокретног средишта на захуктали круг представа које се стално смењују. Изван молитве и сазрцања није могуће унутрашње осећање Бога, сведочење душе о присуству Божијем. Па чак и ако телевизор постане преносник верских емисија, свеједно ће веру лишити онога главног – дубине и мистике, зауставивши се на катихетсву и оглашавању, на разини речи, а не силе. Без верске интуиције која сазрева у тиховању, такво оглашавање (поучавање) или се неће примити, или ће се примити на разини духовно-културних вредности. Неопходна је наравствена (морална) припрема, неопходна су верска трагања, нужна је борба са страстима и гордошћу, да би се припремило на примање ��ришћанства, да би се осетила његова препорађајућа сила. Иначе ће Христос куцати и куцати на затворена врата.

Призори секса нарочито погубно утичу на децу која са прећутним одобрењем родитеља седе заједно са њима (родитељи би иначе морали или да искључе телевизор или да удаље децу из куће на неколико часова, те се они зато рађе праве да не примећују децу која иза њихових леђа гледају телевизију). Деца још мање него одрасли могу да владају својим осећајима, због чега након духовног искварења испред телевизора хришћанство доживљавају као стешњујући систем, са отвореним или прећутним противљењем према њему. Неко би нам могао приговорити да су други телевизијски програми чисти и морални, али у стварности је далеко од тога. Када би се у емисијама бавили само морализовањем, телевизори се уопште више не би куповали. Погледајте лица оних који седе пред телевизором. Шта привлачи њихову највећу пажњу – морализовање или гангстери и џудо захвати? Кад би семе за цвеће и коров помешали заједно и бацили у земљу, можете бити уверени да ће коров загушити цвеће. Пред телевизором расте човек са пригушеном духовношћу. У најбољем случају он прихвата веру као етичко-културну и историјску вредност, што у суштини бива религија без Бога. Зато телевизија богаљи дечје душе. Телевизија деци одузима детињство, од деце их наједном чини старцима – децом без детињства и чистоте! Вера је тајна, а телевизија тајну претвара у рекламу. Литургија се не може прихватати као визуелна представа; то је мистичко уприсутњење голготске жртве, у чијем гледању и учествовању су у древна времена имали приступ само после припреме, само чланови Цркве који се не налазе под епитимијом. Литургија је силазак Светога Духа и преображење људске душе. А зар телевизија може да забележи силазак благодати?!

Телевизија је у домове верних људи донела богохулне филмове о Христу Спаситељу. Вештина уметника да се преображавају, њихово умеће да забораве себе, да се поистовете са оним кога глуме, показује одсуство сваког верског осећаја или изопаченост вере код глумца који себе поистовећује са Христом. Сатана је рекао: ја сам бог. Адам је рекао: ја хоћу да без Бога будем бог. Глумац каже: ја хоћу преко себе да свету покажем Христа Спаситеља. Значи тај је глумац уверен да он може да мисли као Христос, љуби као Христос, делује као Христос. То је веће богохулство од примитивне и безвезне противверске пропаганде. Данас глумац глуми гангстера, сутра апостола, прекосутра можда регана или ��руга Камоа! Но наша ће унутрашњост, примивши у подсвести попростачени позоришни лик ће по закону асоцијација и аналогије (подсећања и сличности) у мислима тај лажни лик као жиг ставити на светињу.

Телевизија је непријатељ са којим нема нагодбе. Његово нападање нема ни мере ни границе. Док се пустиња Сахара шири брзином од пет километара на годину, телевизија у победничком маршу проходи целу планету, исушавајући и задње изворе и врела, загађујући и сравњујући последње оазе духовности.

Убрзо човек више неће морати да посећује пријатеље, да се вози на састанке, долази у школу ради предавања: он ће све то моћи да чини рукујући телевизијским системом и остајући код своје куће. Човек ће у свету остати као у пустињи, хладној према свему и туђој за све.

Архимандрит Рафаил Карелин

[goshminherz]

Популярные психологические термины, которые запрещено знать глупым мадамам.

Поп-психология до добра не доведёт. Оно ведь как бывает, заставишь дурака богу молиться – он и лоб расшибёт. И пока новый шоубиз мира психологии собирает залы, оттуда будут пачками выходить калеченные тётки, представляющие серьезную угрозу обществу и себе. Я говорю про дам, потому что именно они костяк прихожан в церковь великих гуру психологии.

• Контрзависимость. Форма поведения, когда человек стремится всеми способами избежать эмоциональной близости. Бывает, что поделать. Но наши мадамы, узнав о таких ситуёвинах, теперь ставят сей диагноз мужику, который просто хочет от них отделаться. Ну не нравится она ему, а человек он скромный. Послать не может. «Иди сюда, малыш, буду отогревать твоё холодное сердечко». И чем больше мужик пытается сбечь, тем сильнее она старается его отогреть. Хорошо, если в итоге он её тяжелым не отогреет, шоб отстала уже наконец.

• Перверзный нарцисс. Это понятие бьёт все рекорды по запросам в сети. Отсутствие эмпатии и каких бы то ни было эмоций, в подарок такому человеку идёт куча неприятных характеристик типа эгоцентричности и патологической за��исти. Плохо таким быть. Но можно и не быть перверзным нарциссом, а просто задолбаться от атакующей тебя бабцы и выдавать все те, признаки, благодаря которым тебя назовут неприятным термином и красивые жертвы в белом пальто уйдут портить жизнь другому, рассказывая всем «насамомделе он…». А и ещё: перверзные нарциссы выбирают себе в паутину только умных и красивых, серые безличности им не нужны. Приятно о себе так думать, правда?

• Пассивная агрессия. Отличный повод всем истеричкам мира снять с себя ответственность за своё отвратительное поведение. Это не я невыдержанная, это меня пассивно агресснули!

• Вытеснение. Механизм психики, который устраняет из сознания что-то неприятное. Посуду не помыла, не потому что засранка, а вытеснило. Смотрит глазками на пылюку и не видит. Тут я чёт загнула, это не глупые бабы так делают, а хитрые.

• Личные границы. Хорошее дело, которое испортила поп-психология. Теперь на кривой козе ни к кому не подъехать, потому что это им натирает личные границы. Тоже красивое прикрытие подо всё. Чуть что, так сразу личные границы. Шлагбаумом ударенные.

• Социопатия. Тут не только тетки, а все мерзкие мудаки прикрываются красивым одеялком – я просто социопат. Нет, ты мудак.

Про какие популярные термины я забыла рассказать? Дополняйте.

Алла Корж

[7ooo-ru]

Тайский гороскоп на неделю 8 — 14 июля для всех знаков восточного зодиака

На второй неделе июля Крысе стоит проявить харизму, Дракону — держать под контролем эмоции, Змее — полагаться на логику, Козе — найти баланс между работой и отдыхом, а Лошади — быть разборчивее в связях.

Подробнее https://7ooo.ru/group/2024/07/07/015-tayskiy-goroskop-na-nedelyu-8-14-iyulya-dlya-vseh-znakov-vostochnogo-zodiaka-grss-322368787.html

[tosuccessworld]

Фэншуй астрология на июль 2024. Металлическая коза 辛未. ИЮЛЬ 2024 辛未АСТРОЛОГИЯ ФЭНШУЙ ПРОСТРАНСТВА. - Появление новых возможностей, завершение старой жизни или смена движения пути в новую жизнь, закрыть старое, ключ к роскошной светлой жизни, - это новая социальная маска. Тема отношений выйдет на первый план, особенно для раков. Без выбора. - «Мы не выбираем ни страну, где родимся, ни народ, в котором родимся, ни время, в котором родимся, но выбираем одно: быть людьми или нелюдями». Судьба – многозначный термин, обозначающий:

[eground01]

Создание футуристических визуальных эффектов от Тороса Козе - Learn Squared (2024)

Создание футуристических визуальных эффектов от Тороса Козе

Designing Futuristic Visuals by Toros Kose

Learn Squared

Создавайте потрясающие визуальные эффекты прямо из будущего под руководством лидера отрасли Тороса Косе. Изучите процесс Тороса при подходе к проектам, разработке ресурсов и объединении всего в привлекательные стилистические рамки с анимацией.

Материал на английском языке

Продажник:

Для просмотра вы должны войти или зарегистрироваться.

Читать далее

Подробнее на https://eground.org/threads/sozdanie-futuristicheskix-vizualnyx-ehffektov-ot-torosa-koze-learn-squared-2024.113343/

[purple-little-fairy]

ЗЛАТНИТЕ ПРАВИЛА НА ХРАНЕНЕ НА ИНДРА ДЕВИ - ЕДНА ОТ ПЪРВИТЕ ЖЕНИ ЙОГИ, ДОЖИВЯЛА ДО 103 ГОДИНИ

Евгения Петерсон, известна в целия свят като Индра Деви, е една от първите жени, практикуващи йога, която освен това популяризира йогата в много страни по света.

Евгения Лабунска-Петерсон е родена през 1899 година в Рига, в семейство на банков служител от шведски произход и известна руска оперетна актриса.

Тя няколко пъти е променяла живота си из основи. Говорела е 12 езика и определяла като своя родина три страни – Русия, където се е родила; Индия, където се е „преродила“; и дружелюбната за нея Аржентина, където прекарва последните 17 години от живота си.

Индра Деви е обиколила половината свят, познавала се е с много холивудски звезди, индийски философи, как сето и партийни величия. Сред нейните ученици са Мерлин Монро, Грета Гарбо, Рита Хейуърт и други известни актьори от 40-те години на миналия век.

Умира през 2002 година в Буе��ос Айрес, доживявайки до 103 години.

Когато е на 93-годишна възраст Индра Деви разказва в интервю за своя хранителен режим:

"Аз съм вегетарианка от много години, ям един път на ден, понякога – два пъти. След ставане от сън изпивам 200 мл вода с лимон, която съм приготвила от вечерта.

Закуската ми е чашка соево мляко или кафе от зърнени култури. Малко бадеми и стафиди. Грейпфрут или портокал, който ям заедно с бялата ципа, а понякога и с кората.

Пия много вода, ям пресни сезонни плодове и пия зеленчукови сокове. Преди сън също изпивам чаша вода.

Понякога обядвам и обядът ми се състои от една от следните храни: зеленчукова супа или зелена салата; един сварен или суров зеленчук; порция кафяв ориз; печен небелен картоф с малко растителна мазнина или соев сос.

Понякога за обяд хапвам домат със сирене, яйце или йогурт с мед и покълнала пшеница.“

В една от своите книги Индра Деви описва принципите на хранене, които е спазвала самата тя и е препоръчвала на учениците си, а също коментира глобалните проблеми с нездравословното хранене.

За глада сред изобилието

Всички знаем, че заедно с въздуха и водата храната е необходима за поддържане на здраво, младо и силно тяло. Нима не е парадоксално, че Америка, най-богата страна в света, най-много страда от неправилно хранене, „гладувайки“ на фона на изобилието... Защото, въпреки че хората масово преяждат, в организма попада само храната, която може да бъде разложена на съставните си части и усвоена. Ако не отговаря на тези условия, храната се превръща в отрова.

Храната на съвременния човек е твърде безжизнена и изкуствена. И затова и здравословното състояние на хората става все по-окаяно.

За бездействието и незнанието

Често чуваме за наши приятели и близки, заболели от диабет, астма, артрит, рак. Или за хора в разцвета на силите си, попаднали в клиники за душевноболни или внезапно починали от инфаркт. При това тези хора са смятали, че напълно здрави. Ние не се замисляме за всичко, което се случва с нас, но то не е случайно, а неизбежен резултат от отравянето на организма с всички тези токсини, натрупани в резултат от неправилното хранене и начина на живот.

Плашим се от тези факти. Но какво предприемаме?

Последствията от неправилното хранене не се проявяват веднага като болестно състояние. Може би затова ние рядко правим връзка между прогресиращите заболявания и храната, която консумираме.

Колко от знаещите и образовани хора разбират, че болести като простуда, астма, артрит, полиомелит, сърдечно-съдови заболявания и психически разстройства всъщност са причинени от отравянето на организма с тези токсини? Много малко от тях.

За своето хранене

В моя дом никога няма да видите нищо консервирано, пакетирано, рафинирано или обработено.

Използвам пълнозърнесто брашно и кафяв (необработен) ориз; вместо захар – мед; какао и шоколад също отсъстват от кухненските ми рафтове. А и лично аз съм равнодушна към десертите.

Обикновено пия напитки от цикория със сурово козе мляко или соево мляко, чай от различни билки, пресни зеленчуци и сокове и много вода с лимон. Лимонът използвам и вместо оцет. Ям всички сезонни зеленчуци, подправени с пресни или изсушени билки, лук и чесън.

Виждала съм невероятни трансформации и оздравяване у хора, които са започнали да се занимават с йога и са променили хранителния си режим. В това число съм и аз.

Всеки човек само може да спечели от разумното и балансирано хранене, защото неправилното хранене бавно, но сигурно съсипва здравето.

Затова, ако искате да си върнете доброто здраве и да го запазите за по-дълго, не пренебрегвайте следващите правила, които съм спазвала в моето ежедневие.

1️⃣ Никога не пийте вода с лед, особено след хранене, защото това нарушава естествения процес на циркулация на стомашния сок и пречи на храносмилането. Този навик да се пие вода с лед е американският национален грях пред доброто храносмилане.

2️⃣ Сутрин на гладно изпивайте чаша чиста вода със стайна температура, като може да добавите малко лимон. Гореща вода или билков чай с лимон и мед освежава чудесно в горещите дни.

3️⃣ Изпивайте от 5 до 8 чаши вода на ден. През деня ние отделяме около 2,5 литра течност. Дефицитът на вода в организма е причина за много стомашни проблеми, за запек, непроходимост на червата, а също и за дисфункция на черния дроб и бъбреците.

4️⃣ Не пийте вода по време на ядене, а половин час преди или 2-3 часа след това. Пийте водата на малки глътки, не наведнъ��.

5️⃣ При кипенето на водата се губят някои полезни елементи, затова, за да „съживите“ водата, прелейте я няколко пъти от един съд в друг. Така ще има по-ободряващ и стимулиращ ефект, който иначе отсъства от „безжизнената“ вода.

6️⃣ Да хапнете плод е по-полезно отколкото да го изпиете като сок.

7️⃣ Приготвяйте си пресен сок от моркови, репички, цвекло и в него добавяйте малко и от зелените листа на зеленчуците.

8️⃣ Не ви препоръчвам да употребявате алкохол, чай, кафе, какао и шоколад, защото кофеинът и теоброминът са силно възбуждащи стимулатори.

9️⃣ Млякото е храна, а не течност. Трябва да се приема на малки глътки, защото в противен случай може да доведе до разстройство на стомаха.

1️⃣0️⃣ Не забравяйте: тялото се храни не с това, което приемаме, а само с това, което може да усвои.

1️⃣1️⃣ Избирайте прецизно храната, която ви „приляга“ най-добре – така както избирате дреха, която да ви подхожда. Експериментирайте с различни храни и комбинации, докато установите кои храни са най-добри за вашия организъм.

1️⃣2️⃣ Избягвайте „мъртвата“ храна – консерви, обработен ориз, бяло брашно, рафинирана захар. Не се увличайте по бонбони и сладкиши, а също ограничавайте и оцета.

1️⃣3️⃣ Дъвчете много добре храната, богата на нишесте. Нишестето се превръща в глюкоза под въздействие на слюнката и ако не е добре напоено с нея, то остава в този вид в стомаха и се разлага в продължение на няколко часа.

1️⃣4️⃣ Препеченият или по-стар хляб е по-полезен. Но не приемайте течности заедно с хляба. Нека зъбите да си свършат работата.

1️⃣5️⃣ Не приемайте повече от една порция с нишестена храна наведнъж. Например ако ядете ориз, откажете се от хляба, картофите и макароните в същото хранене.

1️⃣6️⃣ Ако имате проблем с перисталтиката на червата, направете си такова меню, че да не консумиране нишесте и протеини заедно, особено с продукти, съдържащи сяра – като грах, зеле, яйца, ряпа и др.

1️⃣7️⃣ Не изхвърляйте водата, в която варите зеленчуци. Пийте я или я използвайте за приготвяне на супа. Картофената вода например е много полезна.

1️⃣8️⃣ Не изхвърляйте зелените части на морковите, цвеклото, репичките и пащърнака. Завържете ги и ги сложете в супата докато ври, а после ги изхвърлете.

1️⃣9️⃣ Варете зеленчуците в малко количество вода и на бавен огън, а още по-добре – на пара.

2️⃣0️⃣ Избягвайте пържената и мазна храна, защото тя се усвоява по-бавно. Първи напускат стомаха въглехидратите, след това – протеините и най-накра�� – мазнините.

2️⃣1️⃣ Всички животински мазнини повишават нивото на холестерин в кръвта. Най-много холестерин се съдържа в мозъка, яйчения жълтък и черния дроб, а най-малко – в млякото, изварата и рибата.

2️⃣2️⃣ Всяка храна, богата на животински мазнини, е опасна. Високият процент мазнини и ниският процент протеини в храната възпрепятстват действието на ферментите.

2️⃣3️⃣ Не забравяйте, че е важно не само количеството калории в мазнините, но и техният състав. Например в бекона няма нищо друго, освен калории – нито витамини, нито минерали.

2️⃣4️⃣ Когато няколко пъти подгряваме храна, в която има мазнини (включително растителни), с всяко следващо притопляне я правим по-вредна. Ефектът е подобен на повторното използване на мазнина, в която е пържено.

2️⃣5️⃣ Най-важното правило обаче е вашето отношение към храната на трапезата. Процесът на хранене и засищане трябва да е бавен, да носи удоволствие и да е в приятна обстановка и приятелска компания.

2️⃣6️⃣ Храна, която се поглъща в състояние на стрес, раздразнение или лошо настроение, предизвиква токсични промени в организма. Затова, когато сте в такова състояние, по-добре изобщо не сядайте на масата, а почакайте, докато настроението ви се нормализира.

2️⃣7️⃣ Избягвайте неприятните разговори, докато се храните. Красиво сервираната маса прави процеса още по-приятен, така, както усмивката, веселият разговор или красивите цветя. Благославяйте храната и тя ще ви донесе радост.

Никога не съобщавайте неприятни новини преди или по време на хранене. Това ще навреди не само на храносмилането, но и на организма като цяло.

~ Индра Деви

[news-21s-blog]

+100500 — Собачья Работа

+100500 — Собачья Работа

Эпизод #242 😀 Moran Days (Второй Канал) : Instagram: Музыка из титров – 2nd Season – Intro (The Pirate Stuff): Twitter: Видео из эпизода: Видео для обзора: Больше +100500 на Карамбе: Группа ВКонтакте: Видео из выпуска:

[drunonamelazynerd]

Объяснялка от Лейзи, крайне ленивая объяснялка.

[ststevanofdecani]

ТЕЛЕВИЗИЈА ЈЕ СА НАШЕГ ДОМА СКИНУЛА ВРАТА

Сахара је некада представљала најбогатији и најцветнији крај на земљи. Корита пресахлих река, зидне слике у пећинама, величанствене рушевине, производи древних ковача сведоче о томе да је овде некада све киптело од живота, да је цела пустиња била огромна оаза. Тамо где су се раширили мртви пешчани простори, слични усталасаној површини Мртвог мора, зеленила се трава, цветале су палме и дрвећа банана, шуме су врвеле од дивљачи, а по улицама су трчале припитомљене антилопе. Сада се Сахара претворила у безгласно гробље. А још до пре неколико хиљада година Египат је био једна од најмоћнијих и најцивилизованијих држава света, а у доба Римског Царства – најбогатија провинција, житница целе империје.

Ко је упропастио Африку? Најезда Непријатеља? Изливи река, земљотреси, заразе? – Не.

Дивље животиње и антилопе, које су људима давале месо и млеко, нису огољавале ливаде, нису претварале поља у пустињу, нису штетиле дрвећу. Али, људима је постало лакше и повољније да узгајају козе, које су попут скакаваца пустошиле Африку. Земљу лишену траве је одувао ветар, остављајући бесплодно камење. Козе су глодале кору дрвећа, дрвеће је умирало, пресушивала су врела, људи су се повлачили на север, пустиња их је у стопу пратила. Ако непристрасно погледамо на савремени верски живот, видећемо како и последње оазе гази пустиња. Свет се претвара у огромну беживотну Сахару. Узрока је много, али ми се зауставимо на једноме од њих – телевизији и видеофилмовима. Нећемо говорити о техничком проналаску, већ о његовој употреби.

Телевизија је у нашем дому заузела неодговарајуће место. Као скромно обавештајно средство, она је положила право на наш душевни живот и уједначила га. У старини је средиште породице било огњиште. Потом је то постао сто, за којим су се искупљали сви укућани после радног дана. Тамо су не само обедовали, него и читали Свето Писмо. Сад је њихово место по значају заузео телевизор. Али, телевизор чланове породице не сједињује, већ раједињује. Сваки од њих је опчињен малим екраном. Значајно је да телевизор заузима оно место у соби где је раније био свети угао са иконама. Стари Грци су говорили о кућном духу – Даимону (демону) или Генију који је надахњивао мисли; сељаци о злодуху који је мучио укућане ноћним морама. Домаћи дух нашег времена је у потпуности отеловљен – то је телевизор. Свети Оци су имали одричан став према позоришту и приредбама, који развијају моћ маште тесно повезане са страстима. Свети Јован Златоуст називао је позориште училиштем страсти, иако је старогрчка трагедија, за наше појмове, наравствена (морална). Свети Оци нису делили позоришне представе на корисне и штетне. Они су осуђивали сам поступак – опонашање истине, играње са стварношћу.

Телевизија нас је лишила домова, претворивши их у позоришне дворане. У Светом Писму пише: Не уводи сваког човека у дом свој! (Сирах. 11:29) Телевизија је са нашег дома скинула врата, те нам долазе гомиле људи, дошљаци са свих планета које су створиле сањалице. Долазе без куцања и питања, долазе каубоји и гангстери, долазе људи с којим ми не бисмо желели да имамо ништа заједничко. Дом је постао право вашариште.

Телевизија је створила нову врсту човека – homo medium – човека са истрошеним нервним системом од непрекидне представе пред очима, као од непрекидног пијанства, човека душевног распада, који не може да постави границе и филтер спољашњој информацији, па је усваја, такорећи, у сировом стању – некритички, неразлучно, једном нижом механичком свешћу. Разумска свест се при томе иступљује, стваралачке силе слабе.

Човек мисли путем слова (речи), човек се у светоотачким списима назива словесним бићем. Телевизија нас учи да мислимо чулним представама, развија расејаност и пријемчивост. Душа се разнежује, постаје чулна и раздражена. Телевизија наступа као збир страсти; страст је нераздвојна од чулних представа. Подвижничка борба са страшћу је чишћење душе од маштарија и представа. Страст се облачи у замамне слике. телевизија храни чулност мноштвом облика. Телевизија слаби човекове умне силе. Ум треба да се вежба, тражи, савлађује препреке, као што атлета вежба своје мишиће. Телевизија даје обилну, рафинисану, готову храну, од које ум постаје млитав, тром, неспособан за самостално размишљање, исто као што се тело уз прекомерну исхрану гоји, немоћа и стари. Сваки призор захтева саосећање, ми се укључујемо у поље страсти, то нас поље индукује и храни наше страсти. У сваком сазнању постоји чинилац наклоности, заједништва. грех, поставши уобичајен, престаје да буде одвратан.

Телевизија је посегла на духовно подручје. Маштарење о духовном животу рађа лаж, која се код Светих отаца назива прелест. Духовни свет је немогуће представити видљиво – представљати га значи налазити се у затвореном кругу страсних привиђења и гордих сенки, којим је дала живот уобразиља.

Сваки човек, према учењу Светих Отаца, јесте мали свет. Сваки човек је непоновљива личност. Телевизија људе изједначава и обезличује. Телевизија ставља пред десетине милона људи једну исту храну. Зато су људи постали слични једни другима, слични не у јединству духовне љубави, већ у јединству једноликости; људи губе занимање једни за друге.

Телевизија хипнотише. Бујице прилика, јаких и насићених страстима, истовремено и видних и слушних, поробљују душу, свест се окамењује, човек се претвара у медиума телевизије који прима њене побуде.

Телевизија поспешује антихришћанство. Вера је општење душе са Богом. Вера обликује сазрцатељно мишљење, појам пажње, усредсређује на мали број, но најважнијих суштинских предмета. Телевизија је управо обратно: смењивање утисака од којег се губи надзор над делатношћу чула. Верско осећање је тајанствено осећање, префињено и нежно, попут цветних латица. Оно се чује у безмолвију (тиховању), а не у уличној буци.

Телевизија шири живчане и душевне болести. Могућности људске душевности нису безграничне. испред телевизора човек у неколико часова прима толико утисака као некада за месец дана. Човеков живчани систем се троши, не подносећи прекомерну напрегнутост, он, као штитећи се, бежи у болест.

Телевизија учи људе суровости. То се не односи само на призоре убиства и насиља, који су у емисијама понекад окружени атмосфером дивљења и јунаштва, већ и на још једну ствар, ништа мање страшну: човекова доживљавања пред телевизором су толико јака и жестока, да он емоционално пустоше човека, те он у свакодневном животу постаје равнодушан, хладан, отуђен.

Телевизија отуђује једне од других људе који живе у истој кући и породици, заменивши људско саобраћање утварама и привиђењима са екрана. Изгубивши осећај за ж��вог човека, он је изгубио и љубав према њему и болећивост. Човек престаје да се посматра као личност, он се претвара у оруђе. Кажу да телевизија може постати темељ верске просвете, међутим она убија само срце вере – молитву, мистички разговор душе са Богом. Претоварена, закрчена бујицом утисака, душа није у стању да се усредсреди на молитву, на речи молитве наноси се слој страсних представа туђих молитви. Молитва је средиште духовног живота. Човек избацује душу из тог непокретног средишта на захуктали круг представа које се стално смењују. Изван молитве и сазрцања није могуће унутрашње осећање Бога, сведочење душе о присуству Божијем. Па чак и ако телевизор постане преносник верских емисија, свеједно ће веру лишити онога главног – дубине и мистике, зауставивши се на катихетсву и оглашавању, на разини речи, а не силе. Без верске интуиције која сазрева у тиховању, такво оглашавање (поучавање) или се неће примити, или ће се примити на разини духовно-културних вредности. Неопходна је наравствена (морална) припрема, неопходна су верска трагања, нужна је борба са страстима и гордошћу, да би се припремило на примање хришћанства, да би се осетила његова препорађајућа сила. Иначе ће Христос куцати и куцати на затворена врата.

Призори секса нарочито погубно утичу на децу која са прећутним одобрењем родитеља седе заједно са њима (родитељи би иначе морали или да искључе телевизор или да удаље децу из куће на неколико часова, те се они зато рађе праве да не примећују децу која иза њихових леђа гледају телевизију). Деца још мање него одрасли могу да владају својим осећајима, због чега након духовног искварења испред телевизора хришћанство доживљавају као стешњујући систем, са отвореним или прећутним противљењем према њему. Неко би нам могао приговорити да су други телевизијски програми чисти и морални, али у стварности је далеко од тога. Када би се у емисијама бавили само морализовањем, телевизори се уопште више не би куповали. Погледајте лица оних који седе пред телевизором. Шта привлачи њихову највећу пажњу – морализовање или гангстери и џудо захвати? Кад би семе за цвеће и коров помешали заједно и бацили у земљу, можете бити уверени да ће коров загушити цвеће. Пред телевизором расте човек са пригушеном духовношћу. У најбољем случају он прихвата веру као етичко-културну и историјску вредност, што у суштини бива религија без Бога. Зато телевизија богаљи дечје душе. Телевизија деци одузима детињство, од деце их наједном чини старцима – децом без детињства и чистоте! Вера је тајна, а телевизија тајну претвара у рекламу. Литургија се не може прихватати као визуелна представа; то је мистичко уприсутњење голготске жртве, у чијем гледању и учествовању су у древна времена имали приступ само после припреме, само чланови Цркве који се не налазе под епитимијом. Литургија је силазак Светога Духа и преображење људске душе. А зар телевизија може да забележи силазак благодати?!

Телевизија је у домове верних људи донела богохулне филмове о Христу Спаситељу. Вештина уметника да се преображавају, њихово умеће да забораве себе, да се поистовете са оним кога глуме, показује одсуство сваког верског осећаја или изопаченост вере код глумца који себе поистовећује са Христом. Сатана је рекао: ја сам бог. Адам је рекао: ја хоћу да без Бога будем бог. Глумац каже: ја хоћу преко себе да свету покажем Христа Спаситеља. Значи тај је глумац уверен да он може да мисли као Христос, љуби као Христос, делује као Христос. То је веће богохулство од примитивне и безвезне противверске пропаганде. Данас глумац глуми гангстера, сутра апостола, прекосутра можда регана или друга Камоа! Но наша ће унутрашњост, примивши у подсвести попростачени позоришни лик ће по закону асоцијација и аналогије (подсећања и сличности) у мислима тај лажни лик као жиг ставити на светињу.

телевизија је непријатељ са којим нема нагодбе. Његово нападање нема ни мере ни границе. Док се пустиња Сахара шири брзином од пет километара на годину, телевизија у победничком маршу проходи целу планету, исушавајући и задње изворе и врела, загађујући и сравњујући последње оазе духовности.

Убрзо човек више неће морати да посећује пријатеље, да се вози на састанке, долази у школу ради предавања: он ће све то моћи да чини рукујући телевизијским системом и остајући код своје куће. Човек ће у свету остати као у пустињи, хладној према свему и туђој за све.

Архимандрит Рафаил (Карелин)