#династија

[roehenstart]

Mihailo Obrenović III (1823-1868), Prince of Serbia. By Anastas Jovanović.

[stivconnected]

Dynasty • Династија #Champion5 #Premi4rs #Dynasty #Dyn45ty @sydneyfootballclub vs @melbournecity #ALeagueGF @hyundaiaus @aleague #SYDvMCY #HeartStarter #Champions #SydneyIsSkyBlue #Hyundai @footballfedaus @mcdonaldsau #Maccas @mcdonalds #SydneyFC @bankweststadium Недела 30ти Август, 2020 (at Bankwest Stadium) https://www.instagram.com/p/CEjZq9ZhG8E/?igshid=1ptu9kw0qedgy

[vaseljenska]

Зашто се Србија није одужила Немањићима

Зашто се Србија није одужила Немањићима http://www.vaseljenska.com/drustvo/zasto-se-srbija-nije-oduzila-nemanjicima/

[gostivarpress]

„Жикина династија“ добива ново продолжение

„Жикина династија“ добива ново продолжение

Ако нешто во овие времиња-невремиња може да ви извлече неочекувана насмевка на лицето, тоа е веста дека ќе се снима ново продолжение на легендарната серија „Жикина династија“.

Знаеме, јасно ни е дека одма се прашувате кој ќе го замени “незаменливиот” Хер Жика?

Новата серија ќе биде во малку поинаква форма. Во центарот на приказната сега е внукот на Жика, Миша, кого, како и во оригиналната…

[palankaonline]

ГОРАН ШАРИЋ Срби и у тајним архивама Ватикана! (ПРЕДАВАЊЕ ПРЕД ХИЉАДУ ЉУДИ!) http://bit.ly/2GHjfNE, ГОРАН ШАРИЋ Срби и у тајним архивама Ватикана! (ПРЕДАВАЊЕ ПРЕД ХИЉАДУ ЉУДИ!) Завршно предавање у серијалу од чак 30 предавања. Оно што нас у школама уче о нашој прошлости је погрешно! Прва цивилизација није настала у Сумер, Бабилону ни Египту, него на Дунаву, неколико колиметара од центра Београда! Највећа цивилизација антике није била ни грчка ни римска, него мегалитска цивилизација Балкана! Центар римског царства није био у Риму, него у Сремској Митровици! У 7. стољећу није било масовног досељавања! Немањићи нису ни прва ни највећа српска династија! Срби нису 500 година били под Турцима! Иза крвавог 20. стољећа на Балкану мо��уће је пратити траг до свјетских центара моћи! Како функционира закулиса у Ватикану? Све ове тезе Гисторичар и католички теолог Горан Шарић бранио је у четвртак, 13.12.2018., у 19 сати на Машинском факултету у Београду, на темељу стотина књига, докумената и знанствених радова свјетских експерата, користећи тридесетак грана знаности. По први пута износио је и своју личну причу. #ГоранШарић #центар #историјаСрба , https://ift.tt/1rMQyM6

[nessko]

Карађорђевићи… Слављена и оспоравана династија. Потекла из народа, трипут подизана на трон и трипут скидана с њега. Ратници и ослободиоци, имали су, међутим, и бројне црне стране. Ово је прича о њима. Историја памти Карађорђа, Ђорђа Петровића, као веома преког и суровог човека. Бахат, гласан (иако пискавог гласа), незгодне нарави… Ко зна како би Прочитајте још...

[rasen-rs]

http://www.rasen.rs/2018/10/zasto-je-svaki-nemanjic-bio-stefan/

Зашто је сваки Немањић био Стефан?

Од жупана Стефана Немање и Стефана Првовенчаног, преко Стефана Драгутина и Стефана Дечанског, па до Стефана Душана и Стефана Уроша… Све укупно једанаест владара из средњевековне српске династије Немањића који су се звали Стефан и ниједан коме је то било право име.

Немањићи; фото: petrovgrad.org

Немањићи су најпознатија средњовековна српска династија која је владала овим простором више од два века. Име је добила по свом оснивачу Стефану Немањи који је био велики жупан Рашке, владар који је ударио темеље стварања моћне српске државе у средњем веку. Династија је дала једанаест владара од којих је последњи био цар Стефан Урош V, познат и као Нејаки. Владали су Србијом од 1166. до 1371. године.

Све ово су мање-више познате чињенице, које ћете пронаћи у сваком уџбенику из историје. Међутим, оно што је мање познато јесте да, иако су се сви владари ове династије звали Стефан, ниједноме од њих то заправо није било право име.

 “Онај који је крунисан“

Први који је, свесно или несвесно, започео ову традицију заправо је био Стефан Немања. Владика Николај Велимировић наводи да име Немања, иако библијско, никада пре није било употребљено међу хришћанским Србима, свакако не међу оним угледнијим, принчевима, жупанима и војводама, све до доба Стефана Немање.

Његово лично име било је Немања, и као такав се наводи у многим писаним изворима оног времена. Име Стефан, у смислу како га је употребљавао оснивач династије, а касније и сви његови потомци, заправо је једна врста титуле и у преносном смислу значи краљ, владар.

Стефан је мушко име грчког порекла. Долази од речи stephanos, што значи венац, круна. Стефан је заправо “онај који је крунисан, који је овенчан“. Ово име носили су многи европски краљеви – енглески, мађарски и пољски, а након Стефана Немање и сви његови потомци, наследници српског престола.

Сви они су, поред владарског имена Стефан, имали и лично име – Стефан Првовенчани (пуно име му је заправо било Стефан Немања II), Стефан Радослав, Стефан Владислав, Стефан Урош V, Стефан Драгутин, Стефан Урош II Милутин, Стефан Владислав II, Стефан Урош III Дечански, Стефан Урош IV Душан, и Стефан Урош V. Име Стефан додавали су у част оснивача династије, традиције али и симболичне потврде њиховог права да владају.

Немањићи се, у до данас сачуваним писаним изворима, у правилу појављују потписани само заједничким владарскиm именом Стефан, а њихова лична имена која су добили по рођењу ређе су записивана.

Крсна слава дома Немањића

Осим самог значења имена Стефан, део одговора на ову занимљивост вероватно лежи и у распрострањености култа Светог Стефана у Византији, првог светитеља који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником.

Свети Стефан био је крсна слава династије Немањић и патрон-заштитник свих владара из ове породице. Његов лик се налазио на реверсу владарског печата, као и на бази кованица. Ово је био и разлог више да краљеви из династије Немањића поред свог имена додају и име Стефан.

Извор: Дневно

РАСЕН

[automediamk]

Aston Martin Vantage: Наследник на спортската династија

Актуелниот Aston Martin Vantage е најпродаваниот модел на британската куќа во историјата. Тоа е голема обврска за наследникот, когошто шефот Енди Палмер го најавува како чистокрвна возачка машина што ентузијастите долго време ја чекаа. Под хаубата работи осумцилиндарец од Mercedes-AMG. Името Vant...

[roehenstart]

Miloš I Obrenović, Prince of Serbia. By Józef Brandt.

He was the Prince of Serbia twice, from 1815 to 1839, and from 1858 to 1860. He was an eminent figure of the First Serbian uprising, the leader of the Second Serbian uprising, and the founder of the house of Obrenović. Under his rule, Serbia became an autonomous principality within the Ottoman Empire.

[vaseljenska]

Жене у владарској династији Немањић

Жене у владарској династији Немањић http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/zene-u-vladarskoj-dinastiji-nemanjic/

[vaseljenska]

Династија Вучић и њена судбина

Династија Вучић и њена судбина http://www.vaseljenska.com/misljenja/dinastija-vucic-njena-sudbina/

[rasen-rs]

Зашто је сваки Немањић био Стефан?

Зашто је сваки Немањић био Стефан

Од жупана Стефана Немање и Стефана Првовенчаног, преко Стефана Драгутина и Стефана Дечанског, па до Стефана Душана и Стефана Уроша… Све укупно једанаест владара из средњевековне српске династије Немањића који су се звали Стефан и ниједан коме је то било право име. Немањићи; фото: petrovgrad.org

Немањићи су најпознатија средњовековна српска династија која је владала овим простором више од два…

[palankaonline]

Трибина „Краљ Петар Први Карађорђевић Ослободилац” Трибина „Краљ Петар Први Карађорђевић Ослободилац” одржана је у понедељак, 18. јуна у Клубу „Трибина младих” Културног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је мср Огњен Карановић, историчар. Карановић је у уводном делу предавања казао да је у епохи Српске револуције династија Карађорђевић представљала неизбежан духовни, културолошки и политички сегмент српског колективитета у целини. „Поникла” из народа, „изнедрила” је неколико историјских личности непревазиђеног угледа и значаја. , via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Десет типова који шкоде српској десници, први део https://ift.tt/2I0MMP1, Десет типова који шкоде српској десници, први део Пре свега појам "десница" је изабран између њих неколико; тако би се могло ставити и патриоте, евроскептици, антиглобалисти, или зашто да не - нормални. Међутим, ово име за заједничку одредницу не само да је најкраће (најједноставније?) него указује на нешто чега већина наших "десничара" нису свесни, а требало би да буде главна одредница ове струје, оно по чему се разликује од левице пре него економски или културни програм. Реч је о антрополошком песимизму. Или на српском - десница не би требало да верује у бајке, посебно не бајке о људима који нас окружују. Но рекли бисмо да је управо то проблем са онима који би се у нас називали десницом. За нас који смо тога свесни поставља се питање шта нам ваља чинити? Подсетио бих на неколико мојих разматрања, након последњег одмеравања снага која су резимирана стратешко-оперативним планом за родољубе. Оно што се нисам тада питао је са којим људима се намерава овако нешто постићи (мада је ту већ јасно ко не би требало да представља неки фактор у догледној будућности). Сада ћемо видети конкретне примерке фауне за избегавање. Само још једно да појаснимо... Ми наравно не можемо некоме забранити да износи своје ставове, све и кад би хтели. Не можемо забранити ни да се изјашњава као родољуб, десничар, евроскептик или антиглобалиста. Оно што можемо је оно за чим се указује потреба. Изградити платформу ослобођену од ових дечијих болести. Кажу да смо народ најстарији, па јасно је шта нам онда не приличи - да будемо наивни, нити да наседамо шатро-наивнима. Ипак треба бити флексибилан. Ако неко спада само у једну, или чак две наведене категорије, а да није у томе задрт, може бити добродошао. Остали, жао ми је! Па да кренемо... 1. Псеудопатриоте, политички коректне патриоте, русофили (у том смислу). Препознају се по томе што избегавају да помену, а посебно да критикују особу иницијала АВ, у даљем тексу Премудри или Месија. Неки га стално хвале, други се ограничавају на критику свих осталих. Нама су овде занимљивији ови други. Могу ли "жути" и даље бити криви за све шест година пошто нису на власти!? Или "невладини", Сорош с чијим се сином иначе онај виђа!? Кад та��о нешто долази од припадника владајуће странке, ајде... "жутима" су за све биле криве "деведесете", а некада је било "пре рата нисмо имали ништа, дошли Немци и све нам одузели". АНАЛитичари, ко их шљиви... Ал' да неко користећи режимску инфраструктуру загађује простор и издаје се за алтернативу... Што се последњег болдованог тиче, далеко од тога да сам љубитељ извесног Маршићанина, заправо сад га се само сећам по дуелу који је имао са Вучићевићем. В: Откад сте ви то русофил!? М: Ја никада нисам био. В: Ја сам то одувек! М: Баш ме брига. Примери: Ако изузмемо тоалетоидне раднике, то су Заветници, Наши, Ваши (Вацић), Паровић, Глишић и још многи... Једина корист од ових је у томе што је Премудри предалеко отишао у ширењу русофилије како би прикрио своје потезе. Не сумњамо да се комбинацијом моралне гимнастике, патетике, директива подобнима исл. може извући. Већина ових ће га следити по топ-даун систему. Биће занимљиво, посебно ако Русија не остане неутрална... 2. Млађи партнери. Схватио си да је Месија лажњак, као патриота, и наравно као Месија. Сматраш да је нужно сменити га, уосталом риба се чисти од главе, не од репа. Једини проблем је што (ако ти је то превасходни оперативни циљ) мораш да улазиш у коалиције са "демократском опозицијом". А сви они су имали неку власт током 12 година владе досманлија. Учествовали су у упропашћавању Србије. Осим тога, по свим кључним питањима они се не разликују од Премудрог. Само лицемерно чекају да се он саплете о непопуларне потезе "који се морају урадити", па да дођу на власт и на готово... и наставе да нас усрећују, рецимо "путем у Европу". Теби ће бити дозвољено да останеш националиста, можеш показивати камен с Косова. Али јасно је да јеси и бићеш млађи партнер у тој причи. Гласови и паре тако говоре. Смеши ти се судбина Драшковића. Не треба занемарити тежњу човека да оправдава себе. А то ћеш радити тако што ће ти национализам "осталих" бити лош. Укључујући и твоје дојучерашње ставове. За нас је битније што ћеш сво време давати подршку глобалистима. Примери: Бошкић (ваљда и остатак Двери), Санда Рашковић... Оне који су за отворено за НАТО из "прагматичних" националних разлога, не рачунамо. Једина корист од ових је у томе што практично ипак легитимизују неке теме. То што легитимизују себе је ипак небитно. Рецимо, Двери су се некада залагале за "сталешку монархију" и Евроазијски савез им је ваљда и даље у програму. Ако су они са таквим идејама добри Саши Јанковићу и Саши Радуловићу, како мени неко може да приговара што сам за исто?! 3. Институционалисти. Каже се да српство не би постојало без православне цркве. Они који су прешли у друге званичне конфесије нису више били Срби. СПЦ је томе допринела инсистирајући на томе да само православац може бити Србин. Ипак је чињеница да би Србија била другачија да нема православља, мада може се и о томе говорити. Остаје питање може ли се тако наметати источно-хришћанска догма, позивом на историјске заслуге да неко мора да у нешто верује. Међутим, нема теорије да се тако може правдати актуелно руководство СПЦ, посебно јер га и многи православци критикују - од зилота, до оних који подржавају Артемија. Ја не знам да ли следбеници "епископа рашко-призренског у егзилу" њега зову Ава Артемије, како прочитах у једном тексту који је критиковао патриотске екстреме (зилоте и деретићевце) све да би оправдао мејнстрим СПЦ. И не занима ме. Чини ми се само да епископ са Косова и Метохије мало више зна о истим од шефа му који га је сменио. Пријатељица која није никаква екстремна верница је имала пријатан сусрет са Артемијем, и лепо је о њему говорила... Ако врх СПЦ делује лоше у смислу националних циљева, треба га критиковати. Исто важи за САНУ, УКС, војни врх. Није дефетизам одбити оне који нас лоше воде. Када су током Великог рата 1917. француски војници масовно отказали послушност идиотском војном врху, можда су спасили Француску од пораза. Занимљиво да је каснији маршал Петен средио ствари. Не треба заборавити да и даље има часних људи у овим институцијама - академика, свештеника, официра. Још нису дошли преломни тренуци у којима је питање части напустити та места. Посебно се може имати разумевања за старије људе, рецимо неке академике, који су дугогодишњим радом (и борбом) стекли почасти. Не треба због институција нападати те људе, али не треба због њих штедети институције. Примери: Портали који нису "тоалетног" типа, него су као умеренији, рецимо СКК, НСПМ. Можете наћи овакво размишљање у разговорима, усмеравању дискусија, исл. Једина корист је што се институције бране и од "левице", када их ова напада. То може водити у расправу о вредностима, макар их заправо ове институције не поседовале у пуној мери. 4. Парламентарни монархисти. Одавно, још почетком деведесетих, је српски народ научио да "без краља не ваља". Неке није поколебало ни када се "краљ" или ти "престолонаследник" лично појавио. Ни то што се и даље појављује... Осећање је да се увођењем парламентарне монархије могу вратити "стара добра времена", једино што се не зна баш која су. Дали је то период Краљевине СХС/Југославије, када нас је "витешки ујединитељ" са истом укопао. Или можда "Периклово доба српске демократије" пре 1914, када се Црна рука питала барем колико и Карађорђевићи (ради мене то није проблем). Има још по неког обреновићевца и са њима бих се сложио - беше то боља династија. Једино што у историји прошлог и претпрошлог века монархија у Србији никада није била парламентарна у данашњем смислу те речи - да се краљ не меша у политику. И шта би то српски народ добио увођењем нове фигуре?!? Не верујем да са оваквим људским материјалом који имамо можемо рачунати на оно што видесмо у Шпанији, а шаховски би се то могло рећи - и краљ је фигура када гура. Не може Ацика ништа да погура... У временима када је преЦедник лавирао између протоколарне и политичке улоге (рецимо да је то дух Устава Србије), а "краљ" већ имао државно финансиране почасти, могло би се рећи да би се уштедело. Са Месијом на власти тај аргумент ми не стоји. Такође, мислио сам да би укидањем председничке функције Србија остала без икога кога народ директно бира. То би могло да наведе на реформу политичког система. Сада мислим да су са оваквом партократијом сви кључни играчи задовољни, па би им било без проблема да све води овакав "парламент". Примери: Драшковићев се-пе-о се нешто не чује, ал' зато има неки нов монархистички покрет. Име ни скраћеницу нисам запамтио, не занима ме. Једина корист? Баш никаква... 5. Радикални монархисти. Али може ли се краљ нешто заиста питати?! Може, постоји чак и апсолутна монархија - у Саудијској Арабији. Понегде у свету можда још има случајева поделе власти између краља и странака, но заборавимо то - Србин никада није био за средња решења. Но наши апсолутни или радикални монархисти не мисле наравно на једину државу која данас носи име владарске куће. Они мисле на Русију Романових. Свету Русију, која је и даље легитимна, по некима. Тако један рече, не баш случајно после Путинове апсолутне победе на изборима, како је "руски народ одабрао пре сто година". Подсетио бих га да су на изборима за уставотворну скупштину одржаним пре тих сто година, већину имали есери (социјални револуционари), који тешко да су били за повратак цара. За повратак апсолутне монархије није била ни већина белих, само "црностотинаши". Сви они су свеједно изгубили грађански рат. Руски народ је тако "одабрао цара", можда у неком паралелном универзуму... Примери: екстремистичке ложане, углавном по фејсбуку. Једина корист је што то може бити почетак расправе о "светом царству", односно Империји. Само што је империјалној идеји, ако гледамо суштину а не форму, пре одговарао Стаљин него последњи Романов. Но, дотле треба стићи... Пред изазовима који следе то ионако нису пресудне теме. Ова прича се наставља. Иван Вукадиновић

Десет типова који шкоде српској десници, први део Пре свега појам "десница" је изабран између њих неколико; тако би се могло ставити и патриоте, евроскептици, антиглобалисти, или зашто да ...

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Комплетно небо изнад Србије поклоњено је странцима за нешто мало пара и богати награду властодршцима... https://ift.tt/2vFE46l, Комплетно небо изнад Србије поклоњено је странцима за нешто мало пара и богати награду властодршцима, а сви дугови остају на терет буџета Од доласка на власт Александар Вучић разара суверенитет ��рбије и најважније ресурсе поклања странцима. Прелазак нишког аеродрома „Константин Велики“ из градског у републичко власништво, последњи је догађај који је свима разјаснио шта се заправо крије иза предаје националног авио-превозника Арапима и давања у концесију београдског аеродрома. Све је одавно испланирано и сада се само реализује, показује анализа ранијих догађаја и изјава највиших државних функционера. Комплетно небо изнад Србије поклоњено је странцима за нешто мало пара и богати награду властодршцима, а сви дугови остају на терет буџета. Актуелна власт је од 2012. па до данас успела да прода, или потпуно уништи, један од најважнијих природних ресурса које има свака земља – своје небо. По међународном праву, сав ваздушни простор изнад територије неке државе спада под њен суверенитет, тако да је одузимање дела неба исто као и окупација дела територије. Србија је све мање господар свог ваздушног простора који није изгубила у рату, већ за ситне паре предала странцима. Некадашњи ЈАТ (данас „Аир Сербиа“ – АС), београдски Аеродром „Никола Тесла“ (АНТ) и нишки „Константин Велики“ (АКВ) су три увезане приче, које не могу да се раздвоје, а да се разуме о чему је реч. Наравно, ту су још и аеродроми „Морава“ код Краљева и „Поникве“ код Ужица, обухваћени фантомским предузећем „Аеродроми Србије“. Већина људи већ сада губи преглед целе ситуације, а управо то је и био циљ властодржаца – да у колоплету предузећа, већинских и мањинских власника и различитих интереса нико не може да спозна о чему се ту, заправо, ради. Цела прича је почела наводном „продајом“ ЈАТ-а, односно здравог дела фирме (оног који је од старог ЈАТ-а наследио имовину) арапском „инвеститору“, „Етихаду“. Ако нас сећање не вара, то је био први од неколико „послова столећа“, како је изјавио Александар Вучић (после су дошли, са истим епитетом, „Београд на води“, Коридор 11, завршетак Коридора 10, руски кредит за железницу, кинески кредит за пруге, долазак Тениса, сада концесија за АНТ…). Ни до данас јавност није до краја упозната са тим на шта се наша држава обавезала и шта је све предала арапском „партнеру“, јер основни уговор (који је, истини за вољу, доступан јавности) има мање чланова и страница од уговора којим се, рецимо, продаје пашњак у некој забити. Све је решено на тај начин што је у основном уговору предвиђено да ће детаљи бити регулисани анексима, а колико истих има јавност не зна, па тако не може да зна ни њихову садржину. Оно што сви знамо, јесте да се Србија обавезала не само да ће покрити старе дугове ЈАТ-а, већ и да ће прве три године субвенционисати пословање АС-а. Како је то изгледало, види се од како су те субвенције престале, бар у уговореном обиму: на почетку су у авионима АС-а служени национални специјалитети који су улазили у цену карте, а од како су субвенције престале наплаћује се и чаша обичне воде. АС, чије руководство по уговору поставља „Етихад“ (иако је мањински власник), радо се приказивао великодушним док су то плаћали српски грађани кроз порезе или наши пензионери кроз умањење пензија. Да би оправдао своју лаж како се овде ради о „послу столећа“ (пре ће бити да је то још један банкрот столећа) Александар Вучић је јавност бомбардовао бесмисленим статистичким подацима о броју превезених путника, новоотворених линија или сатова лета. Све ово звучи лепо, али посао „Етихада“ (због чега је је он без икаквог улагања на управу добио нашег националног авио-превозника) јесте да повећа приходе и некадашњи ЈАТ, а садашњи АС, пословно доведе на зелену грану. Када се анализира пословање АС-а види се да су приходи комплетно преливени у фирме које су на неки начин пословно повезане са „Етихадом“, односно да је АС (бивши ЈАТ) за „Етихад“ био кока са златним јајима. Због тога не треба да нас брине да ли ће компанија из Уједињених Арапских Емирата да се повуче из овог посла. На нашу општу жалост – неће. Побољшање пословних прихода је остварено драконским уштедама на услугама (наплаћивање свега, чак и чаше воде или основног пртљага који пуштају и лоу-кост компаније), отпуштањем радника и затварањем свих пословница (осим оне чувене код цркве Светог Марка у Београду). Опет богати Арапи профитирају преко леђа сиромашних Срба. Не треба заборавити ни дугорочне обавезе од којих је већина према компанијама повезаним или са „Етихадом“ или са владарском породицом некада по гусарењу и пљачки познатог Абу Дабија. Шема је изузетно једноставна. Роба (на првом месту авиони и делови за њих) набављају се на дугогодишњи лизинг или кредит, где су прве године обавезни грејс период, а завршетак отплате је годинама после истека уговора о јавно-приватном партнерству Србије и „Етихада“. Лизинг, кредит, али и роба добијају се од правног лица у коме „Етихад“ или династија ел Нахјан има удела, тако да испада да су се шеици задужили код самих себе за паре које ће да исплати српски буџет. Ова превара је на скоро истоветан начин изведена у немачкој компанији „Аир Берлин“ и у некадашњем националном авио-превознику „Ал Италиа“. Постоји једна, извесна, разлика: Немачка је озбиљна држава, а „Аир Берлин“ озбиљна компанија са већим бројем акционара, па је „Етихад“, за разлику од посла са „Аир Сербиа“-е, ту морао и да уложи извесна средства. Новац је, међутим, по поменутој шеми ишао са њим повезаним лицима. У једном тренутку прошле године „Етихад“, као највећи власник акција, објавио је да не жели више да врши докапитализацију „Аир Берлин“-а, чији је менаџмент постављао на сличан начин као и онај у „Аир Сербиа“. Одмах за њим су и остали велики акционари објавили своје повлачење, па је компанија прогласила банкрот. Део флоте и дестинације, купила је „Луфтханса“. Стечајни управник је, међутим, открио пословање преко повезаних лица, као и да је на тај начин капитал извлачен из једне од до тада највећих европски лоу-кост авио компанија, пресавио табак и тужио „Етихад“ за накнаду штете процењене, за сада, на суму између две и четири милијарди евра. Осим тога, овакво пословање се сматра преваром, а Немачка је озбиљна, правна држава, тако да лако може да се деси да у затвору заврши неки од шеика са којима се Вучић љубио у уста. У Србији је све исто, осим завршнице, јер нема разлога да се посумња да ли постоји неки тајни, приватни договор о подели плена између господара Србије и господара Абу Дабија који обухвата и кривичну неодговорност. Оно што мора стално да нам буде пред очима је чињеница како АС, односно бивши ЈАТ, није било каква авио-компанија, већ једини национални авио-превозник који има Србија. Национална авио-компанија није и не може да буде лоу-кост, поготово што је АС лоу-кост само тамо где Арапима одговара, што показује колико је менаџмент неспособан. На крају ове за нас жалосне приче „Етихад“ ће се преименовати (као раније ЈАТ у „здраву“ и „задужену“ компанију), а дугове АС-а ће морати да исплати већински власник, Република Србија, која нема могућности да се на исти начин подели и преименује. Српски аеро-бизнис се не ограничава само на АС – ту су још и аеродроми, као и наплата такси за прелетање (што је прича за себе). Стручњаци сматрају да све то вреди најмање пет милијарди евра, под условом да се доведе на нешто виши ниво, односно три милијарде евра „у виђеном стању“, а за сада се од тога очекује 500 милиона евра од чега треба одбити казне и губитке које ћемо да покривамо. Давање аеродрома „Никола Тесла“ (АНТ) под концесију не само да је један од најгорих послова ове пљачкашке власти, већ је и круцијални доказ како Александар Вучић служи својој отаџбини – самопроглашеној републици Косов��. Уговор о овој концесији у Србији је познат само најужем кругу људи које је одредио сам Вучић. До његовог потписивања о садржају није била упозната ни наводна председница владе Ана Брнабић. Она је 17. марта, у време када су се сви питали шта се дешава са потписивањем уговора о концесији са француским „Винци“-јем, у дневнику РТС-а, где се расправљала ова тема, била потпуно збуњена. Гледала је у страну, као да одатле очекује нечију помоћ, кратко и неодеређено давала одговоре на постављено питање, па одмах прелазила на причу о дигиталним фармама, затим је збуњено казала како очекује (не и када) потписивање уговора о концесији, па почела да прича о „Магнохрому“…?!? Као да јој је неко пре емисије сипао алкохол у вотку. Само три дана касније, исти тај РТС објављује како ће уговор о концесији бити потписан за два дана. Преговоре је, очигледно, све време водио лично Александар Вучић. Једини је он знао шта се договара и када ће шта да се деси, док су остали били само статисти. Исто је било и када је поклањан ЈАТ Арапима, када је и тадашњи директор признао да не зна ни о чему се преговара, нити докле су преговори стигли. Овог пута ни председница владе, али ни ресорна министарка нису ништа знали, нити је Вучић уопште имао намеру да им било шта саопштава. Чак ни дан уочи потписивања Брнабићева није знала текст уговора, што је Вучић прокоментарисао: „Није њено да се у то меша, већ нека вежба потпис“. Уочи самог потписивања њој су из Председништва доставили допис у коме је стајало шта ће рећи на конференцији за новинаре. Са друге стране, иако ресорни министар, Зорана Михаиловић није ни толико била обавештена, па је на конференцији за новинаре после потписивања уговора неопрезно рекла како се на овом уговору радило годинама, признајући тако, оно што већ и птице на грани знају, да је целокупни тендер намештен за од почетка познатог победника. Не треба сметнути са ума да је прошле јесени специјализовани сајт „Танго 6″, који прати дешавања у аеро-индустрији, најавио победу „Винци“-а у Београду. Иако ни сама није имала појма о чему се ради, Брнабићева је овај посао прогласила најтранспарентнијим тендером у историји, тако да је, сигурности ради (да се не претера са транспарентношћу) 14. марта организација „Транспарентност Србија“ саопштила да је од Владе добила одговор да је све у вези са концесијом Аеродрома „Никола Тесла“ проглашено тајном и да ништа од документације не може да им буде достављено. Тако је и данас, мада је од стране премијерке обећано како ће уговор јавности бити дат на увид пошто концесионар, француска компанија „Винци“, уплати концесиону цену, што се очекује у септембру. Већ се овде појављује један велики правни проблем: АНТ је акционарско друштво, а Република Србија јесте највећи акционар, али не и једини. Пошто се давање под концесију сматра располагањем средствима веће вредности, закон предвиђа да се о свему на Скупштини акционара обавесте и остали власници акција, макар то, као у овом случају (због односа снага), била и чиста формалност. Београдски аеродром „Никола Тесла“ а.д. је 20. марта 2018. одржао 19. ванредну скупштину акционара, којој су присуствовала само представници два нејвећа акционара (Владимир Димитријевић, представник Владе, и Драган Карановић испред фонда КЈК ФУНД СИЦАВ СИФ), али на дневном реду није било давање концесије. Директор Саша Влаисављевић, дакле, није имао легитимитет да потпише уговор 22. марта, посебно јер је редовна скупштина одржана у септембру 2017. када се још нису ни знали услови концесије, тако да о истој није ни могло да се гласа. Држави је проблем у вези изгласавања пристанка за давање АНТ-а у концесију представљало то што би тада морао акционарима на увид да се да комплетан предуговор (односно уговор који ће касније бити потписан), а то власт из неког разлога не жели да учини пре септембра. За септембар не само да је предвиђено објављивање уговора, већ и исплата концесионе цене, што на први поглед нема везе једно са другим, али може да има. Познајући преварантске и лоповске манире ове власти, све је могуће, па и то да мали акционари буду прескочени када се буду делиле паре добијене од „Винци“-а. У свим, али буквално свим и званичним и полузваничним извештајима Владе у вези давања АНТ-а под концесију говори се како ће се у буџет слити концесиона цена у висини од 501 милиона евра, чиме ће се значајно побољшати солвентност државе. Република Србија, међутим, има 83,14691 одсто акција АНТ-а, док остатак имају мали акционари, од којих је највећи мистериозни фонд из Луксембурга „КЈК ФУНД ИИ СИЦАВ СИФ“ са 1,28651 одсто. Постоје, међутим, две могућности давања у концесију. Једна је да се „Винци“-у препусти управљање (не и власништво) свих 100 одсто акција, тако да сви акционари деле поменут 501 милион евра сходно свом уделу (израчунато је да би за сваку акцију било плаћено преко 30 евра). У том случају би на исти начин акционари делили и годишњи концесиони закуп. Друга могућност је да држава концесионару преда само свој пакет акција (што је овоме довољно да несметано управља аеродромом) и да убире годишњи концесиони закуп, док би мали акционари добијали дивиденду, под условом да буде било каквог прихода за поделу. Да ли је Вучић склопио уговор по овој другој могућности, па по свом обичају, да лоше вести одлаже док може, све пролонгира до септембра? Иако неком неупућеном може на први поглед да изгледа како прича о концесији за АНТ отвара више питања него што даје одговора, када се загребе по површини стиже се до истине. Тако је 30. јануара 2016. изгледало потпуно бесмислено оснивање предузећа „Аеродроми Србије“ д.о.о, али оно данас има важно место у овој компикованој слагалици. Оснивач и власник „Аеродрома Србије“, Република Србија уплатила је 10.150.000 динара оснивачког капитала и предузеће је са радом почело 2. фебруара 2016 и било је планирано да постане власник и оператер свих аеродрома у Србији. Под тим су се тада, како је рекла министарка Зорана Михаиловић, подразумевали, поред АНТ-а, нишки „Константин Велики“ и два виртуелна која постоје само на папиру и у нечијој машти: „Поникве“ код Ужица и „Морава“ код Краљева. Предузеће те 2016. није почело са радом, што се види из „Изјаве о неактивности“ коју је в.д. директора и једини запослени Предраг Бабић непознатог датума предао Агенцији за привредне регистре. Држава је, на први поглед, уложила 100.000 евра да би се негде ухлебио бескорисни партијски кадар?!? Није све онако како изгледа, јер су, из перспективе Вучића и његовог клана, то добро уложене паре… Из изјаве министарке Михаиловићеве, али и самог Александра Вучића, као и из низа званичних докумената види се да су „Аеродроми Србије“ д.о.о. требали да управљају и нишким аеродромом, који је, међутим, у то време био у власништву локалне самоуправе. Како то Република располаже туђом имовином? Из овога се јасно види да је Вучић још почетком 2016. имао јасан план да потпуно уништи све ваздушне луке у Србији, под условом да нађе концесионара за АНТ који би био спреман да „испод жита“ то адекватно и награди, а то је потврдила и Михаиловићка својом неопрезном изјавом. Наиме, Александар Вучић је још 16. јануара 2018. (у склопу оне чувене изјаве како су аеродроми „заштићени тиме што им је ограничен број путника“?!?) на РТС-у рекао да ће у следећих 12 година Ниш, „Поникве“ и „Морава“ смети да имају максимално милион путника годишње. Цела Србија сме, по слову уговора, да има само 10 одсто путника Аеродрома „Никола Тесла“, иначе држава „Винци“-у плаћа казнене пенале. Питање свих питања је, међутим, шта се дешава ако АНТ не досегне планираних 10 милиона путника годишње? Одговор је веома јасан: оваквом концесијом „Винци“ је фактички стекао потпуну контролу над свим аеродромима у Србији, јер одобрених милион путника за преостала три аеродрома могу да дођу само ако АНТ има 10 милиона или више путника годишње. „Винци“, који је посредно сувласник аеродрома „Фрањо Туђман“ у Загребу, а планира и куповину бугарских ваздушних лука, може намерно да редукује број путника преко Београда и да тиме не само у запећак гурне ��рбију као ваздушну раскрсницу, већ и да зарађује од пенала исплаћиваних из нашег буџета. Посао столећа, нема шта, али не за Србију. Нишки аеродром, међутим, није неки конкурент АНТ-у. Далеко је опаснији као конкуренција аеродрому у Приштини. Ако се „Константин Велики“ не развија, чему ће нам, онда, аутопут Ниш – Приштина, осим да бисмо омогућили лакше досељавање нових албанских сепаратиста, што и јесте идеја водиља Александра Вучића. Скоро цела југозападна Србија (Рашка област) и добар део централне Србије и данас, због лоших путева и непостојеће железнице, користи услуге аеродрома у Приштини. Уместо да се развојем „Константина Великог“ и завршетком „Поникви“ они задрже у Србији, и да се додатно привуку путници из БиХ, Македоније, Црне Горе, Бугарске, па и са Косова актуелна власт их буквално тера на стране аеродроме. При томе, „Поникве“ су скоро потпуно готове и недостаје још само неколико милиона евра, па да аеродром могу да користе и већи путнички авиони (за неке је и сада приступачан). Међутим, ако би „Поникве“ прорадиле, то би био додатни удар за „Константина“, јер цела Србија, са изузетком АНТ-а, годишње сме да прими више од милион путника, а само нишки данас прихвата 330.000 путника годишње. Коначно, као најважнија индиција да се заиста од раније договарало са Французима да им се препусти монопол над српским небом служи чињеница како је републичка Влада „препоруку“ Нишу да јој преда свој аеродром донела само један дан пошто је потписан уговор са „Винци“-ем о преузимању Аеродрома „Никола Тесла“. Оно што је на церемонији потписивања овог уговора свима било уочљиво, било је одсуство Александра Вучића који, иначе, у рад пушта и наплатне рампе на ауто-путу. И небеса су продали у бесцење Само онај ко никада није био у Нишу и није упознао ни једног правог Нишлију не зна колико ти људи воле и поштују не само традицију свог града, већ и целе Србије. Београд, престоница Србије, нема тако величанствене споменике великанима прошлости, какве има Ниш. У Београду се млади окупљају „код коња“ (на коме је кнез Михаило, кога нико више не помиње), а у Нишу „код краља Александра“ (који је, такође, на коњу). Сваки прави Нишлија познаје сваку стопу у свом граду, сваки камен старе калдрме која се љубоморно и са изузетном пажњом чува. Коначно, Ниш је последњи царски град у Србији, јер је у њему рођен цар свих Ромеја и владар Византије и целе васељене, Константин Велики, по коме аеродром и носи име. Зато је само онај ко не зна те људе могао да помисли како ће они без отпора дозволити да им се одузме ваздушн�� лука. Њихови протести, међутим, више нису догађај само од локалног значаја, већ се тичу свих нас. За шаку евра, Александар Вучић не само да је уз АНТ „Винци“-у продао и „Константина Великог“ (кога под овим условима нико нормалан неће узети у концесију), већ и целокупно небо изнад Србије. Српско небо, дакле, вреди пола милијарде евра, не рачунајући казне које ћемо морати да плаћамо за сваког путника вишка. Због тога, сви у Србији морају да се дигну против ове срамне одлуке која нас претвара у француску колонију. Доказано глупи Годину дана је трајала оперета са потрагом за концесионаром, иако се знало да ће то бити „Винци“. Скоро 30 компанија је преузело тендерску документацију, али се на крају само њих четири јавило са конкретним понудама. После неколико добро изрежираних продужетака рокова уговор је потписан 22. марта, иако је последњи рок истекао дан раније. Уговор о концесији на 25 година обухвата финансирање, управљање инфраструктуром аеродрома, одржавање, развој кроз изградњу и реконструкцију и даљу модернизацију аеродрома. Обећана капитална улагања су санација и реконструкција главне полетно-слетне стазе, изградња уметнуте полетно-слетне стазе, помоћних рулних стаза и брзих излаза са писте. Према најавама, очекује се развој простора терминала, подизање броја гејтова и додатни развој карго стендова. „Винци“-у је приде дато још око 30 хектара земље у близини аеродрома. Већ се и у свету рашчуло како су Срби наиван народ, па је на конференцији за медије после потписивања уговора директор „Винци“-а Никола Нотбар обећао како ће увести нове линије за Лисабон и према Чилеу. Изгледа да овај Француз не зна да су за отварање путничких линија задужени авио-превозници, а не аеродроми. Предраг Вујовић, бивши директор ЈАТ-а за Н1 Тужити Етихад због губитака Ер Србије Када су Влада Републике Србије и националне авио компаније Уједињених Арапских Емирата и Србије, Етихад Аирwаyс и Јат аирwаyс, потписале уговор о формирању нове компаније „Аир Сербиа“ деловало је ће бити решени сви проблеми које је Србија годинама имала са пословањем свог националног авио превозника. Очекивања су додатно подизали представници државе. Најављивале су се многе ствари, као што су национални специјалитети на менију авио компанија. У прве три године држава је покривала губитке компаније у којој има 51 одсто власништва, а након тога, почела је рационализација пословања тако да су бројне пословнице широм Србије затворене, а најављени луксуз и комфор замењен је много скромнијом понудом. Каква је будућност компаније „Аир Сербиа“, колико тога се променило у авио саобраћају од тренутка потписивања уговора и да ли су ефекти тога с��е оно што се дешава у тој компанији или је то могло да се предвиди? Овако је бивши директор ЈАТ-а, Предраг Вујовић, описао шта је претходило криминалном давању Аеродрома Београд у концесију Некадашњи директор ЈАТ ервејза Предраг Вујовић изјавио је за ТВ Н1 да би министар финансија Душан Вујовић требало да направи тим и да, у име Владе Србије, тужи Етихад за губитке који су настали у пословању Ер Србије. „Јер, нити се Влада Србије или неко са стране мешао у начин пословања Ер Србије, Етихад је сам водио компанију пет година. Овако како сад постоји, ова компанија нема перспективу опстанка. Уопште. Она само може да прави губитке“, оценио је Вујовић. Он сматра да је компанија Ер Србија од почетка погрешно постављена, али да Етихад нема разлога да се повуче, јер нема трошак. „Компанија није имала перспективу да опстане у тој варијанти, из простог разлога што мултинационална компанија као што је Етихад никад не може да направи националну компанију. То су две потпуно различите концепције“, сматра он. Сад кад држава не даје паре сетимо се да будемо штедљиви – некада национални специјалитети, а данас нема ни воде. Према његовом мишљењу, амбиције које су постављене нису биле реалне, јер је тржиште Западног Балкана ограничено. „С друге стране, остале компаније су се у међувремену развиле. Од 2000. до 2010. настало је 180 нових компанија. Није то више ера ЈАТ-а из осамдесетих година кад смо били 14. у Европи, сад је конкуренција много већа“, каже Вујовић. Он додаје да Етихад нема ниједан трошак што се тиче Ер Србије и да Етихад није преузео никакав ризик на себе, а да је истовремено апсолутна контрола вођења компаније у њиховим рукама. „Јако је битно било да се спреми ЈАТ да неко дође и уложи паре. Ми нисмо ту компанију спремили, а онда смо донели одлуку 2013. да је угасимо. Потпуно непотребно по мом мишљењу“, рекао је он. Говорећи о томе иде ли Ер Србија у правцу „low cost“, Вујовић каже да не можете сами себе да прогласите и да не постоји државна компанија нити она са већинским државним власништвом да је „low cost“. „Јесте порастао број путника, али по драстично нижим тарифама, па прихода нема. Национална компанија може да вози и без прихода, али не може држава да плаћа цех свих идеја – концепт „моја идеја, ваше паре“ не може дуго да траје“, сматра Вујовић. Он оцењује и да до најављене испоруке авиона неће доћи јер за то нема пара. „То кошта милијарду евра“, истиче Вујовић. Милан Маленовић / Магазин Таблоид

Комплетно небо изнад Србије поклоњено је странцима за нешто мало пара и богати награду властодршцима, а сви дугови остају на терет буџета – Аналитички форум Аналитички форум · Published 24/04/2018 · Updated 23/04/2018. Од доласка на власт ��лександар Вучић разара суверенитет Србије и најважније ресурсе поклања странцима. Прелазак нишког аеродрома „Константин Велики“ из градског у републичко власништво, последњи је догађај ...

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

ОВО ЈЕ ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА У ШКОЛАМА! Историја Срба пре Немњића! Почев од старих Срба, преко 2000 година ПНЕ, преко Срба Јелинског доба, Срба у Римско доба који су давали цареве Риму (Рим=Рума – тамо где је Ромул румао – сисао вучицу) почев од 192г Н.Е. , почев од Луке Севера, до цара Константина и касније неких Ромејских (Византијских) владара. Династије пре Немањића – Свевладовићи и Оштривојевићи итд. , који су поред осталог држали и скоро Целу Грчку. Царство Душаново је веће од оног ког су данашњи историчари направили(у овом данашњем није ни цела Мачва- права брука за цара Душана Силног, зар не? Освојио Бугарску, а није Мачву! Права граница ишла је до Истре, цела Бугарска, Грчка са Пелопонезом на северу видећете већ докле…). Прекрајање историје почиње после Берлинског Конгреса 1878, кад је Британија добила Кипар и Аустроугарска Босну и Херцеговину-дакле србску земљу, те је требало да Срби уче другу историју. Грци који се нису бунили за Кипар,јер никад није био њихов, дигнути су до небеса и историја Јелина је покрадена- ту су Грци добили сва „ауторска“ права иако су Јелини били Срби већином (Песник Илијаде – Хомер (Омир или Момир) Алесандар Македонски, Ахил – са крстом и четири СССС на својој војној одежди, Тројанци су исконски Дарданци(Дарданија – Ниша до Македоније, Медија- Шумадија итд.). Аристотел је говорио да су Јелини или Хелени мешавина бар 3 народа, никако само Грци! После Берлинског Конгреса Србима су наметнули нестручне професоре који су спроводили одлуке Берлинског конгреса и предавали лажну историју-Историју која је одговарала Аустроугарској, Немачкој, Француској, Британији(Опет су лукави добили за себе све на рачун Срба, и то за зеленим столом). Историја пре Немањића је цензурисана ,а и ова Немањићка, деца у школи запамре само ко је кога убио,заклао, пио из лобање итд.О Србском Националном Питању данас је забрањено расправљати, а Србистика као наука као не постоји.Данас је бити бранитељ Националних Вредности исто што и нациста.Лепо су нас свели на ниво робова. СРПСКИ ВЛАДАРИ Свевлад, Самовлад, или Само, Самко I (492-530) Цар Борис, или Брус I Свевладовић или Самовладовић И (530-540) Цар Остројило I Свевладовоћ или Самовладовић ИИ(540-552) Цар Свевлад, или Самовлад II син Стројимиров, Самовладовић ИИИ (552-564) Цар Селимир I Свевладов или Самов син, Свевладовић или Самовић ИВ (564-585) Цар српски Владан И Селимиров син Свевладовић В (585-610) Цар Радомир I Владанов син Свевладовић VI (610-620) Вишеслав Свевладовић Радослав Свевладовић Просегој Свевладовић Династија Дрвановића 1. Цар Звонимир I Дрванов или Дрвенаровић (632-675) 2. Краљ Будимир I Звонимиров Дрванић или Дрвенаровић ИИ (675-680) 3. Светолик I Будимиров Дрванић или Дрвенаровић ИИИ (680-692) 4. Владислав I Светоликов Дрванић или Дрвенаровић ИВ (692-709) 5. Томислав I Владисављев (или Светоликов син) Дрвановић или Дрвенаровић В (709-722) 6. Себислав (или Збислав) И Томислављев Дрвановић или Дрвенаровић ВИ (722-749) 7. Разбивој I и Владимир Себислављеви Дрвановић или Дрвенаровић ВИИ (749-753) 8. Владимир I Себислављев Дрвановић или Дрвенаровић ВИИИ (753-773) 9. Хранимир I Владимиров Дрвановић ИX (773-782) 10. Тврдослав I Хранимиров Дрвановић X (782-787) 11. Остројило или Стројило II Владимиров Дрвановић XИ (787-791) Вишеслав, кнез (после 780) Радославкнез (8. век и 9. век),син Вишеслава( или Војислава ) Просигој, кнез (822-836), син Радославов Властимир, кнез (836-863), син Просигојев Мутимир, кнез (863-891), син Властимиров Прибислав Мутимировић, кнез (891-892), син Мутимиров Петар Гојниковић, кнез (892-917), Мутимировог брата Гојника Павле Брановић, кнез (917-920), унук Мутимиров, од сина Брана Захарија Прибислављевић, велики жупан (920-924), син Прибиславов Србија под Бугарском (924–927) Часлав Клонимировић, кнез (927-950) Србија под Византијом (око 950- око 998, око 1018— око 1084) и Самуиловом државом (око 998 — око 1018) Вукан, жупан (око 1084-1112), Урош I, велики жупан (1112-1146), синовац Вуканов Урош II Првослав, велики жупан (1146-1155) Деса, жупан (1155-1162), велики жупан (1162-1165) (?) Урош II, велики жупан (1156–1162) (?) Белош, велики жупан (1162) Тихомир, велики жупан (1165-1166) Стефан I Немања, велики жупан (1166/8-1196) Стефан II Немањић (Стефан Првовенчани), велики жупан (1196-1202) и (1204-1217), краљ (1217-1228) Вукан Немањић, велики жупан (1202-1204) Стефан III Радослав, краљ (1228-1234) Стефан Владислав I, краљ (1234-1243) Стефан Урош I, краљ (1243-1276) Стефан IV Драгутин, краљ Србије (1276-1282), краљ Срема (1282-1316) Стефан Владислав II, краљ Срема (1316-1325), син Драгутинов Стефан Урош II Милутин, краљ Србије (1282-1321) Стефан Урош III Дечански, краљ Србије (1321-1331) Стефан Урош IV Душан, краљ Србије (1331-1345), цар (1345-1355) Стефан Урош V, цар (1355-1371) Симеон Синиша Палеолог, цар Епира и Тесалије (1359-1371) Јован Урош, цар Епира (1371-1372), син цара Симеона (Синише) Вукашин Мрњавчевић, краљ (1365-1371) Марко Мрњавчевић, краљ (1371-1395) Лазар I Хребељановић, кнез (1371-1389) Вук Бранковић, господар Косова (1371-1398) Милица Хребељановић (делимично владала између смрти Лазара Хребељановића и пунолетства Стефана Лазаревића 1371-1398) Стефан VI Лазаревић, кнез (1389-1402), деспот (1402-1427) Ђурађ Бранковић, деспот Србије (1427-1456) Лазар Бранковић, деспот Србије (1456-1458) Стефан VII Бранковић, деспот Србије (1458) Стефан VIII Томашевић, краљевић Босне и деспот Србије (1458-1459) Србија под Османским царством (1459–1804) Вук Гргуревић, деспот Србије (1471-1485) Ђорђе Бранковић, деспот Србије (1486-1496) Јован Бранковић, деспот Србије (1496-1502) Иваниш Берислав, деспот Србије (1504-1514) Стеван Берислав, деспот Србије (1520-1535) Јован Ненад, самозвани српски цар (1526-1527) Радослав Челник, владар Сремског војводства (1527-1530), врховни војсковођа цара Јована Ненада Радич Божић, деспот Србије (1527-1528) Павле Бакић, деспот Србије (1537) Стефан Штиљановић, деспот Србије (1537-1540) Јован Монастерлија, подвојвода Срба у Аустрији (1691-1706). Ђорђе Петровић (Карађорђе), вожд (1804-1813) Милош Обреновић, кнез Србије (1815-1839) и (1858-1860) Милан Обреновић, кнез Србије (1839) Михаило Обреновић, кнез Србије (1839-1842) Александар Карађорђевић, кнез Србије (1842-1858) Стеван Шупљикац, војвода Српске Војводине (1848) Јосиф Рајачић, управитељ Српске Војводине (1848-1849) Михаило Обреновић, кнез Србије (1860-1868) намесници (1868-1872): Миливоје Блазнавац Јован Ристић Јован Гавриловић Милан Обреновић, кнез Србије (1872-1882), краљ (1882-1889) намесници (1889-1893): Јован Ристић Коста Протић Јован Белимарковић Александар Обреновић, краљ Србије (1893-1903) Петар I Карађорђевић, краљ Србије (1903-1918)

ОВО ЈЕ ЗАБРАЊЕНА ИСТОРИЈА У ШКОЛАМА! Историја Срба пре Немњића! Царство Душаново је веће од оног ког су данашњи историчари направили(у овом данашњем није ни цела Мачва- права брука за цара Душана Силног, зар не? Освојио Бугарску,...

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts