#Пут свиле

[vaseljenska]

WEF Давос: Кина подржава глобализам кроз форсирање Пута и појаса свиле у 21. веку а Америка „клизи“ ка изолационизму!

WEF Давос: Кина подржава глобализам кроз форсирање Пута и појаса свиле у 21. веку а Америка „клизи“ ка изолационизму! http://www.vaseljenska.com/misljenja/wef-davos-kina-podrzava-globalizam-kroz-forsiranje-puta-i-pojasa-svile-u-21-veku-a-amerika-klizi-ka-izolacionizmu/

[rontes]

Пут свиле (Silk road)

[palankaonline]

Драгана Трифковић: Косово, последњи чин За народ у Србији, последња линија одбране Косова остају Српска православна црква и Русија. Једини проблем је што Косово морамо више да бранимо од српског председника него од Албанаца Косово је најважнија српска национална тема али последњих деценија и један од највећих проблема са којим је Србија суочена. Са албанским сепаратизмом и тероризмом суочавала се и Титова Југославија али је успевала да га како-тако држи под контролом уз чињење великих уступака албанској страни. Проблеми су се усложнили када је почео распад Југославије и када су се западне силе умешале у постојеће конфликте. Врхунац тога била је НАТО агресија на Југославију коју су 1999. године сачињавале Србија и Црна Гора, без одобрења Савета Безбедности УН. Од тада до дана�� ситуација се није променила на боље. Напротив. Наредне године 24. марта се навршава тачно 20 година од почетка бомбардовања Југославије. САД желе да подвуку црту, без сумирања резултата свога рада и ставе тачку на питање Косова. Ми се сада налазимо у завршници решавања косовског питања али тако да ни сами не знамо одговоре на многа питања. Нисмо дошли до решења као друштво, нисмо успоставили минимални консензус, нисмо усвојили ни државну платформу за решавање косовског проблема. Уместо тога, већ годинама се повлачимо по захтевима Запада који од дела државне територије Републике Србије прави посебну државу, противно свим међународним законима. Садашње власти су прихватиле такав образац. Иако су обећавале да ће представити своју платформу за решавање косовског проблема, никада то нису урадиле. Да ли је Уставни суд донео погрешну одлуку? Једини оквир за решавање овог проблема, у складу са међународним правом и Уставом Републике Србије је Резолуција 1244 СБ УН. Међутим државно руководство Србије је потпуно препустило западу да решава питање Косова у оквиру бриселског дијалога, иако Србија није чланица ЕУ и Брисел нема никавог основа да се меша у унутрашња питања једне суверене државе. Председник Србије Александар Вучић је чак покушао да обезвреди Резолуцију 1244 тврдњама да је она неповољна за нас али да ми тога нисмо свесни. У вези са таквом тврдњом изложио је тезу да се Резолуција 1244 односи на Савезну Републику Југославију (СРЈ) која више не постоји, немерно занемарујући чињеницу да је Република Србија правни наследник СРЈ. Државно руководство износи ставове који не осликавају реално стање ствари, тврдећи да Србија нема ништа на Косову и да би било који добитак означавао победу. Заправо Србија се потписивањем Бриселског споразума 2013. године добровољно одрекла низа надлежности у интересу албанске стране и препустила контролу над својом територијом албанским сепаратистима. Уставни суд се на захтев за оцену уставности бриселских преговора прогласио ненадлежним, тврдећи да је у Бриселу потписан политички договор а не међународно-правни документ. Међутим председник Србије је демантовао овакав став изјавом на конференцији за штампу приликом посете Дејвида Мекалистера у марту ове године да је противуставни Бриселски споразум из 2013. године, међународно-правни споразум. И поред тога, Косово у правно-формалном смислу не м��же да постане држава, све док Србија потписом не овери свој пристанак и док се са тим не сагласе сталне чланице СБ УН. Једина адреса за решавање међународног статуса Косова је УН, међутим ту су Русија и Кина које нису спремне да се сагласе са насилном сецесијом дела територије једне суверене државе, јер би то представљало преседан и значило да у будућности истим путем може да буде раскомадана било која друга држава. Да ли Русија подржава одвајање Косова? Читав маневар са измештањем договора о Косову и Метохији из УН у Брисел, осмислиле су западне земље које су главни покровитељи косовске независности, како би избегле ту препреку у УН. Сада желе да Русију и Кину ставе пред свршен чин, тврдећи како су Београд и Приштина спремне за договор и да за „изналажење решења“ имају подршку Запада, али је пре свега Русија у читавој тој идили реметилачки фактор због тога што инсистира на уважавању међународног права, односно Резолуције 1244 и Устава Републике Србије. Оно што збуњује српску јавност су противречне изјаве руских званичника које иду од тврдње да Русија подржава свако решење која Србија договори са Приштином, до тврдње да Русија јасно подржава Србију у решавању косовског питања искључиво у складу са Резолуцијом 1244, Уставом Републике Србије и вољом српског народа. Разлика је огромна. Подршка сваком решењу које Београд договори са Приштином значи подршка противуставним договорима који нису у складу ни са Резолуцијом 1244 и које председник Србије доноси на своју руку иако нема никавих овлашћења да тако поступа и по Уставу Србије нема надлежност да се бави решавањем тог проблема. То подразумева да би Русија подржала непостојећу политику државе Србије за решавање косовског питања која се заправо своди на прихватање већ постављених услова Брисела. Подршка решавању косовског проблема у складу са Резолуцијом 1244 и Уставом Републике Србије је нешто сасавим друго и подразумева подршку јасно зацртаним оквирима међународно правног система и уставно правног система Србије. Ту нема никаквог простора за манипулацију. У преамбули Устава Србије стоји да је Косово саставни и неотуђиви део Републике Србије. Уважавање воље српског народа и потребе да се о решавању најважнијег националног питања слободно изјасни, подразумева уважавање демократије и права народа да одлучује о својој судбини. Нажалост, контрадикторне изјаве уносе пометњу у српску јавности, а медији, па чак и руски медији у Србији, додатно манипулишу изјавама руских званичника стварајући привид како Русија беспоговорно подржава потезе руководства Србије који иду на штету државним и националним интересима Србије. Шта значи разграничење? Сама идеја српских власти, да уз помоћ проруског бирачког тела уведу Србију у НАТО може да звучи сулудо, али захваљујући потпуној контроли власти над институцијама државе и медијима, она иде ка својој реализацији. Истим методама које су примењене у Црној Гори. Сасвим ниоткуда, председник Србије Александар Вучић је понудио план за решавање Косова. Добро упућени извори тврде да је ангажовао Тонија Блера, бившег премијера Велике Британије и једног од главних лобиста за бомбардовање Србије 1999. године, да овај план добије подршку у међународним круговима. Извесно је да је тај план добио подршку САД и Трампове администрације, која у њему види шансу да стави тачку на косовски проблем. Шта заправо значи план „разграничења“ или „размене територије“ са Албанцима за Србију? Овај план био био део „Свеобухватног мировног споразума између Србије и Косова“и подразумевао би да Србија потписивањем таквог договора признаје Косово као независну државу. То није никаква тајна и о томе отворено говоре амерички чиновници. Приликом недавне посете Приштини, Метју Палмер заменик помоћника америчког државног секретара је изјавио за приштинске медије: „Ако би споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине садржавао и споразум о разграничењу или корекцији границе између Србије и Косова, онда би то био споразум око којег су се заједно сагласиле две независне и суверене државе“. Сам план размене територије и промене границе подразумевао би да се Србија одрекне готово целе територије јужне српске покрајине Косова и Метохије и да додатно припоји независном Косову део југа Централне Србије. За узврат, Србија би „добила“ око 4% територије Косова односно делове општина на северу Косова у којима већински живе Срби. Идеја да поред територије Косова Албанцима понудимо и Прешевску долину је више него опасна. Она отвара питање свих српских граница и нуди перспективу другим земљама које имају територијалне претензије. Таква политика у будућности може да доведе у питање и Рашку област, Војводину или било коју део територије Републике Србије. Сама Прешевска долина је део стратешког правца, кроз који пролазе важни путеви, паневропски Коридор 10 и европски пут Е75, који спајају Србију са Македонијом и Грчком. Такође то је правац којим иде нови Кинески пут свиле. То значи да предајом Прешевске долине Албанцима, Србија улази у велики безбедносни ризик, за који спасоносно решење може да буде улазак Србије у НАТО. Целокупна идеја размене „својег за своје“ и признавања Косова као независне државе је крајње погрешна и може да доведе до несагледивих последица. Једини разлог због чега предесник Вучић нуди овакво решење је могућност да представи јавности у Србији како је остварио некакав „добитак��. Ширење НАТО на остатак Балкана Тврдње да ће потписивање „Свеобухватног мировног споразума“ са Приштином донети трајни мир Балкану нема никаквог утемељења, јер се територијалне претензија Албанаца неће зауставити. Албанци се држе концепта „Велике Албаније“ који подразумева обједињавање свих територија на којима живе Албанци. Поред Албаније и Косова, делом „Велике Албаније“ сматрају и јужни део Централне Србије тј. Прешевску долину са три општине Бујановац, Прешево и Медвеђа, затим јужни део Црне Горе, северозападни део Грчке, односно окрузи Треспотија и Превеза као и западне делове бивше југословенске републике Македоније. Уколико Србија поклони своје територије Албанцима, то ће бити још већи подстрек за њихове територијалне претензије и на друге државе у окружењу. Оно што је Американце заинтересовало да подрже „план разграничења“ Србије са Косовом је чињеница да тако добијају шири маневарски простор за заокруживање простора на Балкану. Није никава тајна да САД желе да укључе цео регион Балкана у НАТО, а Вучићев „план разграничења“ је корак ка остваривању тог циља. Јасно је да ће Косово аутоматски, потписивањем „Свеобухватног мировног договора“ између Београда и Приштине добити одобрење од Србије да се учлањује у међународне организације као независна држава. Хашим Тачи је већ договорио убрзани пријем Косова у НАТО, након потписивања споразума са Србијом. Када Косово постане део НАТО, једини безбедносни излаз за Србију биће учлањење и саме Србије у НАТО. Постоје основане сумње да је председник Александар Вучић већ договорио и тај корак, у замену за америчку подршку око „плана разграничења“. Иако се у Москви клео да Србија никада неће ући у НАТО, врло брзо се показало да руска страна није погрешила што је изразила сумњу у такво обећање. Коначно, Русија је већ имала такав случај са Милом Ђукановићем. На основу изјава које су дали амерички конгресмени, припадници Српског кокуса у Конгресу САД, могуће је закључити да такав договор заиста постоји између државног руководства Србије и САД. Осморица конгресмена из Српског кокуса су упутила писмо државном секретару САД Мајку Помпеу у ком су затражили подршку српским напорима да трајно реши косовски проблем. У том писму су навели: „Иницијатива Србије за помирење са Косовом не само да указује на то да је решење овог спора на видику, већ нуди јединствену прилику да се рашчисти пут за несметану интеграцију целог региона Балкана у западно друштво“. Коначно, Метју Палмер је јасно рекао на Београдском безбедносном форуму: „Ми желимо да читав Балкан буде у НАТО“. Александар Вучић није добио подршку Москве за свој „план разграничења“ и у вези са тим је доста узнемирен јер своју власт темељи на про-руском бирачком телу. Русија остаје доследна у одбрани међународног права и Резолуције 1244 и захтевима да се косовски проблем реши у складу са Уставом Републике Србије и вољом већине грађана Србије. Иако је српско друштво исцрпљено вишедеценијским конфликтима и многобројним проблемима оно није спремно да се одрекне Косова и Метохије. Због тога последња линија одбране српског Косова су воља српског народа, Српска православна црква са својим доследним ставом и Русија. Међутим иако су и истина и право и правда на српској страни, уколико руководство Србије реши да иде до краја против воље народа, не постоји превише начина да у томе буде спречена. На примеру БЈРМ видели смо каквим бруталним методама се Запад служи да досегне „своју демократију“. Крајњи рок Због тога, наредних неколико месеци ће бити пресудни за Косово и Метохију, јер Запад овај проблем жели да реши на 20-ту годишњицу почетка бомбардовања Србије и пре нових избора за Евопски парламент који могу озбиљно да промене однос снага у ЕУ у корист ван системских странака. Такве странке подржавају српску позицију по питању КиМ. Уколико Александар Вучић стави потпис на „Свеобухватни мировни споразум са Косов��м“ он неће само признати Косово као независну државу, већ ће ослободити кривице како албанске терористе тако и НАТО од свега што су учинили Србији. Врло је вероватно да ће у вези са одлуком желети да се сакрије иза воље народа и да ће организовати референдум заједно са ванредним изборима, на којима ће тражити потврду за своју политику. Референдумско питање може да буде веома двосмислено и да гласи нпр: Да ли сте за постизање мира са Албанцима и за улазак Србије у ЕУ? Изборни систем је и даље под контролом Запада, а на примеру БЈРМ и Грчке смо видели да чак ни незадовољавајући резултати нису препрека у остваривању циљева. Постоје назнаке да би након референдума и потписивања „Свеобухватног мировног споразума“ Србија могла да затражи Међународну конференцију по питању Косова и Метохије која би послужила да се Русији, Кини и свим другим земљама које не признају Косово, презентује како су сви хармонично сагласни осим њих и како њихово одбијање да признају право насиља и сецесија, представља проблем за успех мировног договора. Морамо да будемо свесни чињенице да ће САД учинити све да доведу ствари до краја и да ставе тачку на Косово. За њих би био велики неуспех да после свега што су до сада постигле на путу одвајања Косова од Србије, не постигну један последњи корак који би могао да промени читав исход. Врло добро знају да је сада последња шанса за реализацију косовске независности, што је по тврдњи врло обавештених извора са Косова Метју Палмер подвукао и албанској страни. Дословце им је рекао на састанку у америчкој амбасади: „Морате да искористите то што је Вучић на власти, како бисте добили државу“. Остаје ипак нада да се неће реализовати план који је Запад зацртао и да право и правда могу да буду темељ неке боље будућности. Посебно Вучићу треба да скрене пажњу чињеница да све више земаља повлачи признање Косова. Не би било нормално да у таквим условима Србија призна Косово. За народ у Србији, последња линија одбране Косова остају Српска православна црква и Русија. Једини проблем је што Косово морамо више да бранимо од српског председника него од Албанаца. Интегрална верзија текста објављеног на руском сајту ИА РЕГНУМ Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Драгана Трифковић: Косово, последњи чин За народ у Србији, последња линија одбране Косова остају Српска православна црква и Русија. Једини проблем је што Косово морамо више да бранимо од српског председника него од Албанаца…

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[sznezsanamalich]

Киргизија

Споменик Манасу у Бишкеку, 2018

"Ништа осим воде - непрекидног протицања; ништа осим таласа, који се брзо формира и одмах умире; ништа осим дубина, тамне, безбројне дубине; и ништа осим неба, белих облака који беже, ваздушастих и неопипљивих. То је био живи свет, ништа осим и ништа друго осим мора. Нема зиме или лета, ни брда ни равница." - Чингиз Ајтматов, киргиски књижевник

Земља коња, снежних врхова и планина које чине 80% укупне површине земље. Сам назив Киргизстан потиче од две речи. Прва реч „кирк(г)“ означава број 40 на туркијским језицима и односи се на број кланова и племена који су на почетку чинили овај народ. Друга реч „стан“ је персијског порекла и означава место где неко живи – одатле и Србистан (стан, инфостан :D).

Киргизија је једна од држава централне Азије кроз чију територију је пролазио Пут свиле. Под великим су утицајем Кине и Русије. Говоре руским и киргиским језиком, а пишу ћирилицом.  До почетка двадесетог века користило се арапско писмо. Од 1920-тих прихвата се латиница, да би се после 1940-их почела користити ћирилица. Ускоро ће опет да се врате на латиницу па се непрестано воде расправе о исправности и неопходности те промене. 

Новчаница од 200 сома - еки жуз сом на киргиском, још увек на ћирилици (2,5 евра)

Поред Киргиза, у Киргистану живе Руси, Узбеци и мали број Кинеза, Казака, Таџика, Ујгура и других. Архитектура је спој неспојивог. Са једне стране типичне масивне комунистичке грађевине, са друге стране џамије у арапском стилу, са треће стране модерни музеји и фонтане, са четврте стране руске цркве... и тако у круг.

О��о 30% становништва живи испод линије сиромаштва. Без обзира на ту чињеницу, нисам видела нервозне људе на улици. Сви су некако питоми и гостопримљиви. Хране у изобиљу, макар за нас госте. Киргизи и Казаци се буквално такмиче ко ће странцима боље дочарати град... тако да нисам баш увек била сигурна ко је из које земље.

Они су мени били изузетно егзотични, јер ово је моја прва посета правој Азији... шта год то значило по мом критеријуму. Казаци и Киргизи кажу да је права Азија на истоку. Исток у односу на кога? Чини се да сви ми имамо своје перцепције како запада, тако и истока. За себе не сматрају да имају косе очи, иако ја нисам могла да их разликујем од колеге из Монголије или колегинице која је стигла из Јапана. Мислим да то само показује колико ми у суштини не познајемо азијске народе.

Обраћали су ми се на руском, да бих им повремено одговарала и на турском. Запрепастили су се да неко из Србије разуме и руски и киргиски (један од туркијских језика), јер се дешава да Киргизи сами некада не разумеју киргиски, него користе само руски. Госпођа Исмаилова, службеница задужена за проверу виза на аеродрому ме је од 6 ујутру до 8 водила по царини и демонстрирала колегама како све разумем. Шта друго да се ради док киргиски младићи у униформама дају све од себе да ми среде визу, а она преко друштвених мрежа шаље поруке пријатељици ��оја ради у Министарству спољних послова. Приспавало ми се у 8 па сам мало одморила у чекаоници. Отварам очи у 9 (кад су рекли да ће виза бити спремна) и видим униформисано лице поред себе. Каже дечко да га госпођа Исмаилова задужила да пази на мене док се све не среди. Кад сам одлазила, изљубила ме, изгрлила и позвала да дођем опет.

Без обзира на обавезе око конференције, поглед ми се увек губио према планинама и дивљим коњима који су трчали поред пута.

Једна њихова пословица каже “Свет је мали за оне који беже“. Изгледа да ћу морати да дођем опет. Због планина и коња. А имају и уштипке, исте као наше.

На следећем линку можете пронаћи више информација о Киргизији: http://www.discoverkyrgyzstan.org/

И један видео о дивотама Казакстана и Киргистана:  https://vimeo.com/254206059

Ауторка текста и фотографија - Снежана Малић

Бишкек, 2018

[vaseljenska]

„Азија тајмс“: Терористи се скупљају око „Новог пута свиле“

„Азија тајмс“: Терористи се скупљају око „Новог пута свиле“ http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/azija-tajms-teroristi-se-skupljaju-oko-novog-puta-svile/

[vaseljenska]

Зашто Кина улаже милијарде у Сирију

Зашто Кина улаже милијарде у Сирију http://www.vaseljenska.com/vesti/zasto-kina-ulaze-milijarde-u-siriju/

[vaseljenska]

Да ли је Србија данас војно неутрална ?

Да ли је Србија данас војно неутрална ? http://www.vaseljenska.com/misljenja/da-li-je-srbija-danas-vojno-neutralna/

[vaseljenska]

Кина добија великог супарника: Индија против "Пута свиле"

Кина добија великог супарника: Индија против "Пута свиле" http://www.vaseljenska.com/vesti/kina-dobija-velikog-suparnika-indija-protiv-puta-svile/

[vaseljenska]

Делегација Северне Кореје слетела у Кину упркос протесту Вашингтона

Делегација Северне Кореје слетела у Кину упркос протесту Вашингтона http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/delegacija-severne-koreje-sletela-u-kinu-uprkos-protestu-vasingtona/

[vaseljenska]

Кинески план Б за Европу: Ако неће Брисел хоће Борча

Кинески план Б за Европу: Ако неће Брисел хоће Борча http://www.vaseljenska.com/ekonomija/kineski-plan-b-za-evropu-ako-nece-brisel-hoce-borca/

[vaseljenska]

Велеобрт: Кинески ратни бродови испловиће из сенке руских и америчких

Велеобрт: Кинески ратни бродови испловиће из сенке руских и америчких http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/veleobrt-kineski-ratni-brodovi-isplovice-iz-senke-ruskih-americkih/

[palankaonline]

Драгана Трифковић: Косово, последњи чин https://ift.tt/2R7h7iW, Драгана Трифковић: Косово, последњи чин За народ у Србији, последња линија одбране Косова остају Српска православна црква и Русија. Једини проблем је што Косово морамо више да бранимо од српског председника него од Албанаца Косово је најважнија српска национална тема али последњих деценија и један од највећих проблема са којим је Србија суочена. Са албанским сепаратизмом и тероризмом суочавала се и Титова Југославија али је успевала да га како-тако држи под контролом уз чињење великих уступака албанској страни. Проблеми су се усложнили када је почео распад Југославије и када су се западне силе умешале у постојеће конфликте. Врхунац тога била је НАТО агресија на Југославију коју су 1999. године сачињавале Србија и Црна Гора, без одобрења Савета Безбедности УН. Од тада до данас ситуација се није променила на боље. Напротив. Наредне године 24. марта се навршава тачно 20 година од почетка бомбардовања Југославије. САД желе да подвуку црту, без сумирања резултата свога рада и ставе тачку на питање Косова. Ми се сада налазимо у завршници решавања косовског питања али тако да ни сами не знамо одговоре на многа питања. Нисмо дошли до решења као друштво, нисмо успоставили минимални консензус, нисмо усвојили ни државну платформу за решавање косовског проблема. Уместо тога, већ годинама се повлачимо по захтевима Запада који од дела државне територије Републике Србије прави посебну државу, противно свим међународним законима. Садашње власти су прихватиле такав образац. Иако су обећавале да ће представити своју платформу за решавање косовског проблема, никада то нису урадиле. Да ли је Уставни суд донео погрешну одлуку? Једини оквир за решавање овог проблема, у складу са међународним правом и Уставом Републике Србије је Резолуција 1244 СБ УН. Међутим државно руководство Србије је потпуно препустило западу да решава питање Косова у оквиру бриселског дијалога, иако Србија није чланица ЕУ и Брисел нема никавог основа да се меша у унутрашња питања једне суверене државе. Председник Србије Александар Вучић је чак покушао да обезвреди Резолуцију 1244 тврдњама да је она неповољна за нас али да ми тога нисмо свесни. У вези са таквом тврдњом изложио је тезу да се Резолуција 1244 односи на Савезну Републику Југославију (СРЈ) која више не постоји, немерно занемарујући чињеницу да је Република Србија правни наследник СРЈ. Државно руководство износи ставове који не осликавају реално стање ствари, тврдећи да Србија нема ништа на Косову и да би било који добитак означавао победу. Заправо Србија се потписивањем Бриселског споразума 2013. године добровољно одрекла низа надлежности у интересу албанске стране и препустила контролу над својом територијом албанским сепаратистима. Уставни суд се на захтев за оцену уставности бриселских преговора прогласио ненадлежним, тврдећи да је у Бриселу потписан политички договор а не међународно-правни документ. Међутим председник Србије је демантовао овакав став изјавом на конференцији за штампу приликом посете Дејвида Мекалистера у марту ове године да је противуставни Бриселски споразум из 2013. године, међународно-правни споразум. И поред тога, Косово у правно-формалном смислу не може да постане држава, све док Србија потписом не овери свој пристанак и док се са тим не сагласе сталне чланице СБ УН. Једина адреса за решавање међународног статуса Косова је УН, међутим ту су Русија и Кина које нису спремне да се сагласе са насилном сецесијом дела територије једне суверене државе, јер би то представљало преседан и значило да у будућности истим путем може да буде раскомадана било која друга држава. Да ли Русија подржава одвајање Косова? Читав маневар са измештањем договора о Косову и Метохији из УН у Брисел, осмислиле су западне земље које су главни покровитељи косовске независности, како би избегле ту препреку у УН. Сада желе да Русију и Кину ставе пред свршен чин, тврдећи како су Београд и Приштина спремне за договор и да за „изналажење решења“ имају подршку Запада, али је пре свега Русија у читавој тој идили реметилачки фактор због тога што инсистира на уважавању међународног права, односно Резолуције 1244 и Устава Републике Србије. Оно што збуњује српску јавност су противречне изјаве руских званичника које иду од тврдње да Русија подржава свако решење која Србија договори са Приштином, до тврдње да Ру��ија јасно подржава Србију у решавању косовског питања искључиво у складу са Резолуцијом 1244, Уставом Републике Србије и вољом српског народа. Разлика је огромна. Подршка сваком решењу које Београд договори са Приштином значи подршка противуставним договорима који нису у складу ни са Резолуцијом 1244 и које председник Србије доноси на своју руку иако нема никавих овлашћења да тако поступа и по Уставу Србије нема надлежност да се бави решавањем тог проблема. То подразумева да би Русија подржала непостојећу политику државе Србије за решавање косовског питања која се заправо своди на прихватање већ постављених услова Брисела. Подршка решавању косовског проблема у складу са Резолуцијом 1244 и Уставом Републике Србије је нешто сасавим друго и подразумева подршку јасно зацртаним оквирима међународно правног система и уставно правног система Србије. Ту нема никаквог простора за манипулацију. У преамбули Устава Србије стоји да је Косово саставни и неотуђиви део Републике Србије. Уважавање воље српског народа и потребе да се о решавању најважнијег националног питања слободно изјасни, подразумева уважавање демократије и права народа да одлучује о својој судбини. Нажалост, контрадикторне изјаве уносе пометњу у српску јавности, а медији, па чак и руски медији у Србији, додатно манипулишу изјавама руских званичника стварајући привид како Русија беспоговорно подржава потезе руководства Србије који иду на штету државним и националним интересима Србије. Шта значи разграничење? Сама идеја српских власти, да уз помоћ проруског бирачког тела уведу Србију у НАТО може да звучи сулудо, али захваљујући потпуној контроли власти над институцијама државе и медијима, она иде ка својој реализацији. Истим методама које су примењене у Црној Гори. Сасвим ниоткуда, председник Србије Александар Вучић је понудио план за решавање Косова. Добро упућени извори тврде да је ангажовао Тонија Блера, бившег премијера Велике Британије и једног од главних лобиста за бомбардовање Србије 1999. године, да овај план добије подршку у међународним круговима. Извесно је да је тај план добио подршку САД и Трампове администрације, која у њему види шансу да стави тачку на косовски проблем. Шта заправо значи план „разграничења“ или „размене територије“ са Албанцима за Србију? Овај план био био део „Свеобухватног мировног споразума између Србије и Косова“и подразумевао би да Србија потписивањем таквог договора признаје Косово као независну државу. То није никаква тајна и о томе отворено говоре амерички чиновници. Приликом недавне посете Приштини, Метју Палмер заменик помоћника америчког државног секретара је изјавио за приштинске медије: „Ако би споразум о нормализацији односа између Београда и Приштине садржавао и споразум о разграничењу или корекцији границе између Србије и Косова, онда би то био споразум око којег су се заједно сагласиле две независне и суверене државе“. Сам план размене територије и промене границе подразумевао би да се Србија одрекне готово целе територије јужне српске покрајине Косова и Метохије и да додатно припоји независном Косову део југа Централне Србије. За узврат, Србија би „добила“ око 4% територије Косова односно делове општина на северу Косова у којима већински живе Срби. Идеја да поред територије Косова Албанцима понудимо и Прешевску долину је више него опасна. Она отвара питање свих српских граница и нуди перспективу другим земљама које имају територијалне претензије. Таква политика у будућности може да доведе у питање и Рашку област, Војводину или било коју део територије Републике Србије. Сама Прешевска долина је део стратешког правца, кроз који пролазе важни путеви, паневропски Коридор 10 и европски пут Е75, који спајају Србију са Македонијом и Грчком. Такође то је правац којим иде нови Кинески пут свиле. То значи да предајом Прешевске долине Албанцима, Србија улази у велики безбедносни ризик, за који спасоносно решење може да буде улазак Србије у НАТО. Целокупна идеја размене „својег за своје“ и признавања Косова као независне државе је крајње погрешна и може да доведе до несагледивих последица. Једини разлог због чега предесник Вучић нуди овакво решење је могућност да представи јавности у Србији како је остварио некакав „добитак“. Ширење НАТО на остатак Балкана Тврдње да ће потписивање „Свеобухватног мировног споразума“ са Приштином донети трајни мир Балкану нема никаквог утемељења, јер се територијалне претензија Албанаца неће зауставити. Албанци се држе концепта „Велике Албаније“ који подразумева обједињавање свих територија на којима живе Албанци. Поред Албаније и Косова, делом „Велике Албаније“ сматрају и јужни део Централне Србије тј. Прешевску долину са три општине Бујановац, Прешево и Медвеђа, затим јужни део Црне Горе, северозападни део Грчке, односно окрузи Треспотија и Превеза као и западне делове бивше југословенске републике Македоније. Уколико Србија поклони своје територије Албанцима, то ће бити још већи подстрек за њихове територијалне претензије и на друге државе у окружењу. Оно што је Американце заинтересовало да подрже „план разграничења“ Србије са Косовом је чињеница да тако добијају шири маневарски простор за заокруживање простора на Балкану. Није никава тајна да САД желе да укључе цео регион Балкана у НАТО, а Вучићев „план разграничења“ је корак ка остваривању тог циља. Јасно је да ће Косово аутоматски, потписивањем „Свеобухватног мировног договора“ између Београда и Приштине добити одобрење од Србије да се учлањује у међународне организације као независна држава. Хашим Тачи је већ договорио убрзани пријем Косова у НАТО, након потписивања споразума са Србијом. Када Косово постане део НАТО, једини безбедносни излаз за Србију биће учлањење и саме Србије у НАТО. Постоје основане сумње да је председник Александар Вучић већ договорио и тај корак, у замену за америчку подршку око „плана разграничења“. Иако се у Москви клео да Србија никада неће ући у НАТО, врло брзо се показало да руска страна није погрешила што је изразила сумњу у такво обећање. Коначно, Русија је већ имала такав случај са Милом Ђукановићем. На основу изјава које су дали амерички конгресмени, припадници Српског кокуса у Конгресу САД, могуће је закључити да такав договор заиста постоји између државног руководства Србије и САД. Осморица конгресмена из Српског кокуса су упутила писмо државном секретару САД Мајку Помпеу у ком су затражили подршку српским напорима да трајно реши косовски проблем. У том писму су навели: „Иницијатива Србије за помирење са Косовом не само да указује на то да је решење овог спора на видику, већ нуди јединствену прилику да се рашчисти пут за несметану интеграцију целог региона Балкана у западно друштво“. Коначно, Метју Палмер је јасно рекао на Београдском безбедносном форуму: „Ми желимо да читав Балкан буде у НАТО“. Александар Вучић није добио подршку Москве за свој „план разграничења“ и у вези са тим је доста узнемирен јер своју власт темељи на про-руском бирачком телу. Русија остаје доследна у одбрани међународног права и Резолуције 1244 и захтевима да се косовски проблем реши у складу са Уставом Републике Србије и вољом већине грађана Србије. Иако је српско друштво исцрпљено вишедеценијским конфликтима и многобројним проблемима оно није спремно да се одрекне Косова и Метохије. Због тога последња линија одбране српског Косова су воља српског народа, Српска православна црква са својим доследним ставом и Русија. Међутим иако су и истина и право и правда на српској страни, уколико руководство Србије реши да иде до краја против воље народа, не постоји превише начина да у томе буде спречена. На примеру БЈРМ видели смо каквим бруталним методама се Запад служи да досегне „своју демократију“. Крајњи рок Због тога, наредних неколико месеци ће бити пресудни за Косово и Метохију, јер Запад овај проблем жели да реши на 20-ту годишњицу почетка бомбардовања Србије и пре нових избора за Евопски парламент који могу озбиљно да промене однос снага у ЕУ у корист ван системских странака. Такве странке подржавају српску позицију по питању КиМ. Уколико Александар Вучић стави потпис на „Свеобухватни мировни споразум са Косовом“ он неће само признати Косово као независну државу, већ ће ослободити кривице како албанске терористе тако и НАТО од свега што су учинили Србији. Врло је вероватно да ће у вези са одлуком желети да се сакрије иза воље народа и да ће организовати референдум заједно са ванредним изборима, на којима ће тражити потврду за своју политику. Референдумско питање може да буде веома двосмислено и да гласи нпр: Да ли сте за постизање мира са Албанцима и за улазак Србије у ЕУ? Изборни систем је и даље под контролом Запада, а на примеру БЈРМ и Грчке смо видели да чак ни незадовољавајући резултати нису препрека у остваривању циљева. Постоје назнаке да би након референдума и потписивања „Свеобухватног мировног споразума“ Србија могла да затражи Међународну конференцију по питању Косова и Метохије која би послужила да се Русији, Кини и свим другим земљама које н�� признају Косово, презентује како су сви хармонично сагласни осим њих и како њихово одбијање да признају право насиља и сецесија, представља проблем за успех мировног договора. Морамо да будемо свесни чињенице да ће САД учинити све да доведу ствари до краја и да ставе тачку на Косово. За њих би био велики неуспех да после свега што су до сада постигле на путу одвајања Косова од Србије, не постигну један последњи корак који би могао да промени читав исход. Врло добро знају да је сада последња шанса за реализацију косовске независности, што је по тврдњи врло обавештених извора са Косова Метју Палмер подвукао и албанској страни. Дословце им је рекао на састанку у америчкој амбасади: „Морате да искористите то што је Вучић на власти, како бисте добили државу“. Остаје ипак нада да се неће реализовати план који је Запад зацртао и да право и правда могу да буду темељ неке боље будућности. Посебно Вучићу треба да скрене пажњу чињеница да све више земаља повлачи признање Косова. Не би било нормално да у таквим условима Србија призна Косово. За народ у Србији, последња линија одбране Косова остају Српска православна црква и Русија. Једини проблем је што Косово морамо више да бранимо од српског председника него од Албанаца. Интегрална верзија текста објављеног на руском сајту ИА РЕГНУМ Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Драгана Трифковић: Косово, последњи чин За народ у Србији, последња линија одбране Косова остају Српска православна црква и Русија. Једини проблем је што Косово морамо више да бранимо од српског председника него од Албанаца…

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Србија да војну неутралност угради у Устав и да од УН затражи да јој признају тај статус https://ift.tt/2L9J9qk, Србија да војну неутралност угради у Устав и да од УН затражи да јој признају тај статус У БЕОГРАДУ ОДРЖАН СКУП „НОВА NATO СТРАТЕГИЈА ПРОТИВ СРБА И РУСА“ Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ: Против уласка Србије у NATO између 85 и 90 одсто. Зато алијанса наступа на потпуно нов начин. До промене стратегије дошло је почетком ове године. NATO стратези отада поручују да нисмо неутрални, јер да бисмо то постали морамо да се дистанцирамо од Русије. По њима само то фали да би Србија постала неутрална Стевица ДЕЂАНСКИ: Покушавају да направе сукоб и са Кином, да би на неки начин онемогућили нови пут свиле. Уколико останемо без пријатеља у Савету безбедности УН, искочиће с предлогом који нам се неће свидети Бранко РАДУН: Самит у Софији је био јасан показатељ да Брисел не жели да прими нове чланице са Балкана, већ је реч само о међусобном повезивању држава. Једино што се државама овог дела Европе нуди јесте улазак у NATO и да окрену леђа Русији и Кини Радован КАЛАБИЋ: Кажу нам не морате на формалном плану да уђете у NATO, али чине све да нас одвоје од наше вековне заштитнице Русије. Република Српска је већ сада на удару. Раде на обарања сувереног руководства РС и да даље наставе процес унитаризације БиХ, уз уништење српског фактора који се противи уласку те земље у NATO ДА ОПАСНА и актуелна стратегија закулисног увлачења Србије у NATO не би била тихо завршена нужно је да јавност буде алармирана и да наша држава што пре заокружи своју неутралност. Ово је једна од порука јучерашњег скупа „Нова NATO стратегија против Срба и Руса”, чији су учесници предложили да војна неутралност буде уграђена у нови Устав наше земље, као и да се после тога Србија обрати УН и да тражи међународну верификацију. Драгомир Анђелковић, из Центра за развој међународне сарадње, организатора јучерашњег скупа, наводи да се д��го манипулише поводом питања NATO, јер се у већини медија ствари представљају лажно. „Сада се приступило новом моделу манипулације и преваре који се битно разликује од онога што смо раније имали. NATO стратези, који су нас дуго убеђивали да је за Србију важно да уђе у NATO, схватили су да је то немогуће и да грађани неће прихватити да нам је пријатељ онај ко је на нас вршио агресију и ко нас је сатирао. Истраживања јавног мњења показују да је против уласка Србије у NATO између 85 и 90 одсто и у таквим околностима мењају приступ и наступају на потпуно нов начин”, рекао је Анђелковић. До промене стратегије је дошло почетком ове године када је кренула прича да NATO подржава да Србија буде неутрална, али да под тиме подразумева да наша земља прекине сарадњу са државама са којима сарађује: „Ту је кључни елемент преваре то што нам стратези NATO поручују да нисмо неутрални, јер да бисмо то постали морамо да се дистанцирамо од Русије. По њима само то фали да би Србија постала неутрална”. NATO нам за узврат ништа не нуди и добро зна да је Русија наш кључни фактор када бранимо Републику Српску и оно мало српских позиција на КиМ, да оно не би било примљено у УН. „Дистанцирањем од Руса ми бисмо пуцали себи у оба колена и одустали од својих интереса. И тако осакаћени бисмо на крају ушли у NATO”, истиче Анђелковић. Стевица Деђански, из Центра за развој међународне сарадње, оцењује да је циљ NATO стратега да сада раде против интереса Срба на више начина. Каже да је један да се посвађамо са нашим пријатељима пре свих са Русима, што би имплицирало губљење КиМ и укидање Републике Српске, коју смо, како закључује, сачували захваљујући Русији. „Покушавају да направе сукоб и са Кином, да би се на неки начин онемогућио нови пут свиле. Уколико останемо без пријатеља у Савету безбедности УН, искочиће с предлогом који нам се неће свидети. Занимљиво је како су се NATO лобисти некако упреподобили у односу на раније наступе, где су били јастребови и причали су само о задатим темама, а сада мењају приступ јер желе да се допадну грађанима Србије. Пре извесног времена су причали како немамо право ни на Београд, а сада су одједном за поделу Косова”, каже Деђански. Политички аналитичар Бранко Радун уверен је да је самит у Софији био јасан показатељ да Брисел не жели да прими нове чланице са Балкана, већ је реч само о међусобном повезивању држава. Каже да је једино што се државама овог дела Европе нуди јесте улазак у NATO и да окрену леђа Русији и Кини. „Србија треба да има позицију активне неутралности и да се не сврстава ни у један војни блок, јер би уласком у NATO затворила врата Русији и Кини, изазвала би унутрашње тензије и поделе које би биле несагледиве. Исто тако би се догодило уколико бисмо се приближили ОДКБ-у (Организација Уговора о колективној безбедности)”, рекао је Радун. Књижевник Радован Калабић сматра да присуствујемо геополитичкој завршници, а то је после нових догађања у Македонији, да NATO заокружује Србију. Наглашава да је приметна промењена стратегија, такозвани мекши приступ који може да буде велика замка. „Кажу нам не морате на формалном плану да уђете у NATO, али чине све да нас одвоје од наше вековне заштитнице Русије. Мислим да је Република Српска већ сада на удару и да је циљ ��а се медијском злоупотребом несрећног случаја једног младића доведе до протеста који имају све одлике обојене револуције. Очекују да би то требало да доведе до обарања сувереног руководства РС и да се даље настави процес унитаризације БиХ, уз уништење српског фактора који се противи уласку ове земље у NATO”, рекао је Калабић.

Србија да војну неутралност угради у Устав и да од УН затражи да јој признају тај статус У БЕОГРАДУ ОДРЖАН СКУП „НОВА NATO СТРАТЕГИЈА ПРОТИВ СРБА И РУСА“Драгомир АНЂЕЛКОВИЋ: Против уласка Србије у NATO између 85 и 90 одсто. Зато алијанса наступа на потпуно нов начин. До промене стратегије

, https://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

Радоје Андрић ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Српска срећа Срби срећнији народ од Хрвата и Албанаца! Највећи извор наше среће је ��то нисмо Хрвати или Албанци. Решење Путиновим ”Ноћним вуковима” забрањен пролаз кроз БиХ! Онда ће Босна морати да се мало помери у страну, да прођу… Чик Велика Британија протерала 23. руских дипломата. Треба им одговорити истом мером и протерати 23. британских дипломата из Србије… Подуприте Потпорни зид на неотвореној деоници Коридора 10 – поново се срушио на пут! Је ли било свечано отварање радова на уклањању рушевина? Генијалци Наслов у новинама: ”Смрад канализације се шири Копаоником!” Мора да су правили вештачки снег водом из канализације… А и шта ће нам? Србија запошљава још 650 полицајаца. Нисмо ни очекивали да ће запослити 650 лекара. Понизно поносни! ”Сигурно нећемо дозволити да било ко понизи Србију!” Јесте! Ако треба, понизићемо је сами! Како се каже По новом, ако даму ипак питају колико има година, она , на пример, одговара: 29,99… Комедија Бранислав Лечић би у фотељу шефа Демократске странке. Када је кастинг? Само гледајте Кинески ”нови пут свиле” разјединио Европу… На леву и десну страну поред пута! Сувишно Не знам зашто више штампају ове поштанске марке, када су веће од СМС порука! Детерџент Ови што сипају детерџент у фонтану на Славији само желе да помогну прање пара…

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Српска срећа Срби срећнији народ од Хрвата и Албанаца! Највећи извор наше среће...

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts

[palankaonline]

Радоје Андрић http://ift.tt/2pltZVE, Радоје Андрић ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Српска срећа Срби срећнији народ од Хрвата и Албанаца! Највећи извор наше среће је што нисмо Хрвати или Албанци. Решење Путиновим ”Ноћним вуковима” забрањен пролаз кроз БиХ! Онда ће Босна морати да се мало помери у страну, да прођу… Чик Велика Британија протерала 23. руских дипломата. Треба им одговорити истом мером и протерати 23. британских дипломата из Србије… Подуприте Потпорни зид на неотвореној деоници Коридора 10 – поново се срушио на пут! Је ли било свечано отварање радова на уклањању рушевина? Генијалци Наслов у новинама: ”Смрад канализације се шири Копаоником!” Мора да су правили вештачки снег водом из канализације… А и шта ће нам? Србија запошљава још 650 полицајаца. Нисмо ни очекивали да ће запослити 650 лекара. Понизно поносни! ”Сигурно нећемо дозволити да било ко понизи Србију!” Јесте! Ако треба, понизићемо је сами! Како се каже По новом, ако даму ипак питају колико има година, она , на пример, одговара: 29,99… Комедија Бранислав Лечић би у фотељу шефа Демократске странке. Када је кастинг? Само гледајте Кинески ”нови пут свиле” разјединио Европу… На леву и десну страну поред пута! Сувишно Не знам зашто више штампају ове поштанске марке, када су веће од СМС порука! Детерџент Ови што сипају детерџент у фонтану на Славији само желе да помогну прање пара…

ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА ЗНАКОВИ ПОРЕД СРПСКОГ ПУТА Српска срећа Срби срећнији народ од Хрвата и Албанаца! Највећи извор наше среће...

, http://ift.tt/1rMQyM6

[palankaonline]

ДА ЛИ МРАЧНИ ЦЕНТРИ СВЕТСКЕ ОЛИГАРХИЈЕ НАПУШТАЈУ АМЕРИЧКУ И ПРЕЛАЗЕ НА КИНЕСКУ ПЛАТФОРМУ? Глобалистички пут свиле Није проблем са „глобализмом” у томе што је он „амерички”, него у базичним вредностима на којима се заснива. У демонији новца и идеологији поживотињења људи, у неоколонијалном поробљавању и паразитирању, у големовско-франкенштајнском рату који води против богообразног Човека, личности и народâ. У пљачкању свих ресурса планете и угрожавању њеног голог опстанка. (...) Као што је 1917. прешла са премалене и истрошене британске на америчку платформу, светска олигархија тачно сто година касније – према многим показатељима које износимо – напушта компромитовану америчку и прелази на дуго припреману кинеску платформу. Можда садашњи врх САД, инсталиран од стране глобалистичке куполе, има задатак да замајава свет док се овај Велики Прелаз не доврши? Глобализација под доминацијом Кине свакако није разлог за славље противника глобалистичке олигархије. Напротив. Највише разлога за опрез имају Русија и Евроазијски савез, који се једини могу делотворно супротставити. Хоће ли Русија схватити какву јој омчу намичу на врат? Хоће ли устати против спољних олигарха који јој улазе у територију, као што се одупрла сопственим домаћим олигарсима, или ће подлећи светској олигархији заварана тиме што ова сада долази са испруженом руком Кине? Пише: Кери Болтон Становници Кинеског царства су миленијумима ову земљу сматрали средиштем света, а цара споном између Земаљског и Небеског. Без ритуала кинеског цара нестало би равнотеже у космосу. Делегације које су европск�� колонијалне силе слале на кинески двор нису наилазиле на страхопоштовање цара према белим људима, већ на његов благи презир, којим је поручивао да европски краљеви морају њему да одају почаст и поштују његове законе небеског порекла. Колонијалне силе су морале да се поклоне цару да би добиле прилику да уђу у Кину. Сматрало се да кинески цар мандат није добио од парламента или било чега овоземаљског, већ дословно од неба.1 Када је Мао Цедунг преузео власт над Кином уз помоћ „послушника америчког империјализма” и забио нож у леђа генералу Чангу на типично амерички начин,2 преузео је и скиптар кинеских царева упркос „Културној револуцији”, која је захтевала потпуно уништење традиционалне културе. Начин на који се Стаљин бавио Маом био је све осим „братског”, а свакако није био однос једнаких партнера. Како Чанг и Халидеј наводе у мајсторски написаној биографији, Мао је чак и пре преузимања врховне власти живео као моћник најдекадентније врсте, насупрот пуританизму који је наметао масама. Желео је да постане вођа светског комунизма и од Кине, као такав вођа, поново направи спону са небесима. Маове амбиције доживеле су крах. Након раскида са СССР-ом 1960. године, када је одбио да присуствује међународном скупу комуниста у Москви, Кина је осудила СССР као „ревизионистички”. Њен једини савезник међу западним партијама била је безначајна Комунистичка партија Новог Зеланда, која се распала када је већина њених чланова напустила и основала Јединствену социјалистичку партију, одану Москви. Једина држава совјетског блока која је дала подршку Кини била је Албанија. Маоизам је покушао да поврати утицај подржавајући побуњенике у Азији и Африци и да утиче на Покрет несврстаних.3 Међутим, западна олигархија, нарочито америчка, дуго је већ сањала о обезбеђивању ресурса, тржишта и радне снаге у Кини. „Комунизам” суштински није сметао постизању договора. 4 Док је Русија настављала својим правцем, чинећи споразуме са Вол стритом у најбољем случају тешким, западна олигархија задржала је дугорочне планове за Кину. Долазак Маоа ове планове није пореметио и САД су на њега гледале са одобравањем, за разлику од Цијанга.5 Рокфелерови су 1956. године основали Азијско друштво. Трилатерална комисија је основана 1973, првобитно ради јачања економског блока између Европе, Северне Америке и Јапана, али (како неки тврде) и због постављања темеља за улазак Кине у глобалну привреду. Претходне године је Хенри Кисинџер, близак Рокфелеровима током целе своје каријере, посетио Кину и започео дијалог. У години оснивања Трилатералне комисије, 1973, Дејвид Рокфелер је боравио у Кини и вратио се са еуфоричном сликом маоистичке државе као „друштвеног експеримента”, „једног од најуспешнијих и најважнијих” у историји. Савет спољних послова, труст мозгова глобалиста, одиграо је кључну улогу у развоју односа између Кине и Америке. Суптилно је почео те односе да развија још од 1960-их, припремајући дан када ће се расположење јавног мнења променити на одговарајући начин.6 Након почетног отварања Кине од 1973. године, догађаји су се брзо смењивали, до те мере да су историчари Ниал Фергусон и Мориц Шуларик назвали кинеску и америчку привреду „симбиотском” и сковали назив Кимерика. 7 Џорџ Сорош је 2009. године у Фајненшл тајмсу предвидео да ће Кина заменити САД на месту „лидера новог светског поретка”.8 Године 2017. је председник Си пре економског самита у Давосу објавио намеру Кине о преузимању водеће улоге у „глобализацији”. 9 Зашто би „амерички” олигарси промовисали Кину као основног покретача глобалне привреде? Одговор: олигархија нема националност. Она представља посебну врсту. Посматрајући култ побуне младих против традиције током 1960-их и 1970-их, етолог Конрад Лоренц, користећи термин из зоологије, назвао је то „псеудоспецијацијом”. 10 Маркс је погрешно претпоставио да „пролетаријат нема националност”. Истина је да олигархија нема националност. Они ће променити своје „држављанство” кад год то пословни интереси захтевају. Олигарсима са седиштему Њујорку, Лондону или Паризу није важно да ли између војних главешина Кине и САД постоје несугласице, све док те дечје игре не ометају њихове економске интересе. Неважно је да ли се глобализација одвија под покровитељством Америке или Кине. Важно је само да држава у тој улози може најефикасније да обави задатак. Како је Сорош указао 2009. године, олигарси сматрају да та улога највише одговара Кини. РУСИЈА ОПКОЉЕНА И ОБОРЕНА КИНЕСКОМ ОЛИГАРХИЈОМ Кина и „Нови пут свиле” се величају11 као изазови америчкој хегемонији и глобализацији. Упркос иницијативама Русије у вези са БРИКС-ом и широм визијом Евроазије, чини се да је Русија постала млађи партнер, док је Кина преузела традиционалне сфере утицаја Русије. „Нови пут свиле”, познат и као „Један појас, један пут”, наставља овај процес ширећи кинески утицај у низу пројеката широм Азије, Африке и Европе. „Нови пут свиле” подрива Евроазијски економски савез, обухватајући Казахстан и Киргистан, и опкољава Русију. Евроазијски економски савез је анатема за глобалисте. 12 Са геополитичког становишта, прави губитник је Русија, не Америка. Међутим, Путин је изразио интересовање да постане део „Новог пута свиле” и 2015. су Русија и Кина разговарале о интегрисању Евроазијског економског савеза у „Нови пут свиле”.13 Русија треба да се бори за ширење Евроазијског економског савеза као језгра уистину алтернативног геополитичког блока, независног и од Вашингтона и од Пекинга. Да ли Путин стварно види руску будућност повезану са „Новим путем с��иле”, где ће Кина одлучивати о међународним финансијама?14 Олигархија види могућност обухватања Русије новом визијом, али постоји дихотомија коју треба решити; отклањање онога што се назива руском „реакционарном” економском политиком. У информативном чланку, новинар Вејд Шепард пише из Азије: „Русија је увек имала прилично противречну позицију по питању развоја ,Новог пута свиле’ и кинеске иницијативе ,Појаса и пута’. С једне стране, Русија учествује профитирањем од царина и додатног подстицаја новим привредним перспективама – два од три оперативна копнена коридора економског појаса пута свиле пролазе кроз руску територију, често користећи копнене терминале и логистичке зоне у руском или страном власништву. С друге стране, Русија задржава политику противну природи развоја ,Пута свиле’, с којим сви добијају, и делимично се опирала кинеском плану постављања мреже нових економских коридора широм Централне Азије и Источне Европе – региона који они и даље сматрају својим двориштем.”15 Један од пројеката Кине је развој рударства на руском Далеком истоку.16 Као што ће се видети, занимање за рударство је веома важан фактор за укључење олигархије у „Нови пут свиле”. Руски Далеки исток, слично Тибету, има богате ресурсе за којим жуде Кина и остали: „Што се тиче руског Далеког истока, ова област је богата не само многим врстама ,основних’ минерала, већ и бројним минералима који омогућавају научну и техничку револуцију. Руски Далеки исток има потенцијално богата налазишта ретких елемената, која се морају проучити да би се створили повољни услови за инвестирање у вађење и прераду њихових руда.” 17 Као у Тибету, очекује се кинеска миграција – „ресурса радне снаге” – у име „обостраног” економског развоја: „Кина је раније ишла у земље и области богате минералима само због сировина, док сада доноси своју технологију и опрему (и, ако је могуће, радну снагу) на пројекте ресурса.” 18 Показало се да је кинеска окупација Тибета веома профитабилна за светске корпорације.19 Један од ресурса руског Далеког истока је злато. Ове године су предузети кораци да Кина започне ископавање злата и других минерала у Магаданској области, „као део стратегије ,Један појас, један пут’”. „Барик голд”, највећи светски произвођач злата, потписао је споразум са највећим кинеским произвођачем злата „Шандунг голдом”.20 Ускоро ће се видети какву ће улогу одиграти овакви корпоративни савези у „Једном појасу, једном путу”. Као што је доле наведено, Џон Л. Торнтон, директор „Барик голда”, такође је директор Финансијске корпорације „Пут свиле”. За разлику од уништења Србије, како би се искористило минерално богатство Косова (мада се до сада испоставило да је овај крвави подухват био само непрофитабилна кланица), или за разлику од неопходности да на Тибету наставе војну окупацију, минерално богатство руског Далеког истока може се ископавати мирном инвазијом кинеске радне снаге, уз помоћ инвестиција међународног капитала. ПРИРОДА ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ „Нови пут свиле” не само да не оспорава глобализацију, већ је најзначајнији до сада предузет корак у корист глобализације. Било да је глобализација под влашћу САД или Кине, она остаје предмет истих олигархијских интереса. Штавише, она остаје унутар исте космополитске потрошачке културе усађене у економској глобализацији. Култура доба „Новог пута свиле” и даље остаје култура Холивуда, Медисон авеније и МТВ-а, јер се таквом патолошком културом обликују тржишта и потрошачи. Неће то бити ни Конфучије ни Мао. Кина је, да би „модернизовала” своју привреду, као и свака друга тржишна привреда морала подлећи културним патогенима тржишта. Овај процес ће се експоненцијално развијати. Културни патогени инфицирају „модернизовану”, „глобализовану” државу од врха ка доле, а глобална олигархија једе, облачи се, размишља, прича и делује исто било да је у Њујорку, Пекингу, Паризу, Берлину или Лондону; псеудоспецијација коју смо раније поменули. Они су, према наводима финансијског новинара Г. Паскала Захарија, нова супериорна класа технократа и извршних директора, који немају никакве друге везе осим трговачких.21 Њих покреће новац. Они желе свет према сопственој визији: потрошња без грани��а. То је глобализација. Откад су Рокфелерови интереси отворили Кину, „Голдман Сакс” је постао водећи играч. „BRIC” је идеја која се прво појавила у „Голдман Саксу”.22 Сада су они главни покретач „Новог пута свиле”. Где год да Кина гура „Нови пут свиле”, светска олигархија ће је пратити. Зашто Русија претпоставља да ће она бити главни играч? Кинеско вођство глобализације неће избрисати садашњу олигархију, само ће проширити њен обим. Кинески и амерички олигарси раде на нивоима вишим од конфликта америчких и кинеских генерала или неколико америчких сенатора и конгресмена, који подижу глас против повреде људских права у Кини и кинеских геополитичких маневара, док се у Русији олигарси чисте, прогоне, кроте или бивају протерани. Кина је средство поновног преузимања Русије за међународно финансирање, и то се чини наизглед супротним активностима. ФИНАНСИЈСКА КОРПОРАЦИЈА ПУТ СВИЛЕ Визијом „Једног појаса, једног пута” руководе олигарси у сагласности са кинеским интересима преко Финансијске корпорације „Пут свиле” (SRFC). Њена сврха је следећа: „Верујемо да је кинеска иницијатива ,Појаса и пута’ прилика за дубљу сарадњу између кинеских и међународних компанија и тржишта. SRFC је основана управо због могућности приступа инвестицијама које је отворила Иницијатива ,Појаса и пута’. ... Наш поглед је глобалан, култура интернационална, с кореном у Кини. Наш руководећи тим чине водећи ветерани из области финансија и међународни саветници са значајним искуством у банкарству и инвестицијама.”23 Председник Управног одбора Финансијске корпорације „Пут свиле” је Џон Л. Торнтон, извршни председник Управног одбора поменуте корпорације „Барик голд”, члан Управног одбора компаније „Форд Мотор”, неизвршни председник Управног одбора „Пајнбриџ инвестментса”, и председник Одбора повереника Брукингс института. Био је и члан управних одбора компанија „Чајна уником”, HSBC, „Индустријске и комерцијалне банке Кине”, „Интела” и „Њуз корпорације”. Од 1980. до 2003. године, радио је у „Голдман саксу” као председник Одбора за Азију и председник компаније. „Добио је Награду пријатељства Кине 2008. године, највеће признање додељено некинеском држављанину. Године 2007. Институшонал инвестор (Institutional Investor) прогласио га је једним од 40 појединаца са највећим утицајем у обликовању глобалних финансијских тржишта током последњих 40 година.”24 „Барик голд” је много пута оптуживан за неетичко понашање и, између осталог, осуђен за одлагање хемијског отпада.25 Партнерство са Кином, која на сличан начин поступа као корпоративно лице, чини се као веома прикладно. „Међународни саветник” SRFC-а је Хавијер Солана, бивши генерални секретар Савета Европске уније, ��енерални секретар Североатлантског пакта (NATO) и бивши министар спољних послова Шпаније. Тренутно је директор Центра за глобалну привреду и геополитику (ESADE), глобалистичког труста мозгова, који је ступио у партнерство и са Брукингс институтом.26 Солана је истакнути члан Брукингс института за инострану политику и члан управног одбора глобалистичких трустова мозгова: Међународне кризне групе (ICG) и Европског савета за односе са иностранством. Међу повереницима Међународне кризне групе су и бивши заповедник NATO-а Весли Кларк, као и Џорџ Сорош и његов син Александар.27 Шан Ли је потпредседник Управног одбора Истраживачког центра за планирање „Пута свиле” и Кинеског финансијског савеза у Хонг Конгу. Био је главни међународни саветник „Кинеске развојне банке”, потпредседник Управног одбора „UBS Инвестиционе банке Азије”, генерални директор Међународног холдинга „Банка Кине”, главни економиста за Кину у „Голдман Саксу”, као и суоснивач SouFun-а, највећег кинеског интернет портала за некретнине.28 Питер Вилер, партнер у корпорацији „Пут свиле”, радио је од 1985. до 2001. за „Голдман Сакс”, а 1994. године постао партнер и руководилац инвестиционог банкарства ове фирме у Кини. „У току првог таласа, предводио је екипу ,Голдман Сакса’ кинеских државних компанија на иностраним тржиштима капитала.”29 Џо Сјанг, партнер у Финансијској корпорацији „Пут свиле” (SRFC), био је директор групе за специјалне задатке у Кини за „Џи-пи Морган”, директор инвестиционог банкарства и финансирања некретнина у Кини за Краљевску банку Шкотске, као и потпредседник и директор „ГЕ групе” за финансирање капиталних пројеката.30 Карман Вонг, извршни директор Финансијске корпорације „Пут свиле”, био је директор оперативних послова, инвестиционог банкарства за „Номура Азија” (бивши „Јапан / Леман Брадерс Азија”), претходно радећи за „Голдман Сакс” у Њујорку, а у Хонг Конгу као директор кадровске службе за Азијско-пацифичко инвестиционо банкарство.31 Ђианјунг Џанг, извршни директор Финансијске корпорације „Пут свиле”, радио је у „Морган Стенлију” и „Ситибанци”.32 Имајући у виду да је директор Корпора��ије, Џон Торнтон, такође и директор Брукингс института, тешко је схватити како би то „Нови пут свиле” могао нудити било какву стварну алтернативу глобализацији која се спроводи под доминацијом САД, осим да ефикасније обухвати Русију. Главни финансијери Института су сам Торнтон, медијски могул и ултрациониста Хаим Сабан, Фордова фондација, Фондација „Рокфелер”, „АТ & Т”, „Ексон Мобил”, „Шеврон”, „Виза USA”, Фондација „Џи-пи Морган Чејс”, Фондација „Америкен експрес”, Фондација „Банке Америке”, „Боинг”, „Локхид”, „Мајкрософт”, Фондација „Ситигруп”, „Дау кемикал”, „Мерил Линч”, и многи други.33 Торнтон је 2006. у Брукингсу основао Кинески центар „Џон Л. Торнтон”.34 Глобализација која се одвија под доминацијом Кине није ра��лог за славље противника глобалистичке олигархије, засновано на претпоставци да то „представља пораз САД”. Не само да ће основне покретачке силе глобализације остати исте, већ ће се под „Једним појасем, једним путем” она проширити и консолидовати. Ово је кулминација, а не окончање процеса који су пре неколико деценија започели Рокфелерови преко Азијског друштва и Трилатералне комисије, а крају га приводе „Голдман Сакс”, „Барик” и многи други. Хоће ли Русија устати против спољних олигарха који јој улазе у територију, као што се одупрла сопственим домаћим олигарсима, или ће подлећи светској олигархији заварана тиме што ова долази са испруженом руком Кине? < Објављено: среда, 31. јануар 2018, 01:45h (Октобар 2017. Превод: Сандра Гагић. Опрема: „Нација”. © Copyright „Нација”. Сва права задржана) Напомене 1 E. Bakchouse and J. O. P. Bland, Annals and Memoirs of the Court of Peking from the 16th to the 20th Century, Houghton Mifflin, New York, 11914, passim. See chapter on “China,” in Bolton, The Decline and Fall of Civilisations, Black House Publishing, London, 2017, 260-269. Emperor Chi’en made it clear in his replies to King George III of Great Britain, who was the subordinate. 2 Jung Chang and Jon Halliday, Mao: The Unknown Story, Jonathan Cape, London, 2005, 304-311. 3 Robert Service, Comrades: Communism: A World History, Pan Books, 2007, 360. 4 Richard B. Spence, Wall Street and the Russian Revolution 1905-1925, Trine Day, Walterville, Or., 2017. It is significant that Professor Spence ends the first Soviet era with 1925, when he regards the ascendency of Stalin as having ended the Wall Street-revolutionist axis, which had largely focused around Trotsky. 5 Bolton, “”Chiang Kai-shek’s Nationalist Ideology and the Making of Modern Taiwan”, Thermidor, http://thermidormag.com/chiang-kai-sheks-nationalist-ideology-and-the-making-of-modern-taiwan-2/ 6 Bolton, Geopolitics of the Indo-Pacific, Black House Publishing, London 2013; “Pro-China Bias of the U.S. Establishment”, 50-61. See also “CFR and Communist China” in Bolton, Revolution from Above, London, Arktos Media Ltd., 2011. 7 Niall Ferguson and Moritz Schularick, The Wall Street Journal, 5 November, 2013; https://www.wsj.com/articles/the-us-and-china-both-need-economic-rehab-1383695365). 8 See: Bolton, Geopolitics of the Indo Pacific, 58-59. 9 Bolton, “China’s Globalist Agenda”, Katehon, http://katehon.com/article/chinas-globalist-agenda 10 Konrad Lorenz, Civilized Man’s Eight Deadly Sins, Harcourt Brace Jovanovich, New York, 1974, 64-65. 11 For example see: James O’Neil, “One Belt, One Road: The World’s Great Infrastructure Project – Opportunities and Challenges for Australia, New Dawn, Melbourne, July-August 2017, pp. 19-24. 12 “Clinton calls Eurasian Integration an Effort to ‘Re-Sovietize’”, Radio Free Europe/Radio Liberty, 7 December, 2012; https://www.rferl.org/a/clinton-calls-eurasian-integration-effort-to-resovietize/24791921.html) 13 “New Silk Road: What to Expect from Russia’s Involvement in China’s Megaproject”, Sputnik News, 15 May, 2017; https://sputniknews.com/business/201705151053621553-china-russia-silk-road/) 14 Kenneth Rapoza, “China’s Silk Road Shows that Putin needs Xi Way more than Trump,” Forbes, 16 May, 2017; https://www.forbes.com/sites/kenrapoza/2017/05/16/chinas-silk-road-project-shows-putin-needs-xi-way-more-than-trump/#7f2d736f7b79) 15 Wade Shepard, “Russia is in a Unique Position to Either Make or Break the New Silk Road,” Forbes, 13 March, 2017; https://www.forbes.com/sites/wadeshepard/2017/03/13/russia-the-lynchpin-or-bottleneck-of-the-new-silk-road/#f79f67e763be) 16 “China Moves to Mine Gold in Russia’s Far East,” Sputnik International, 7 July 2017; https://sputniknews.com/business/201707071055331919-china-russia-gold-mining/). 17 “Silk Road, New Incentives for the Mining Sector,” 16 August, 2017; EastRussia, https://www.eastrussia.ru/en/material/shelkovyy-put-novye-stimuly-dlya-gornorudnogo-sektora/ 18 Ibid. Emphasis added. 19 Bolton, “The Tragedy of Tibet: A Saga of Betrayal, Colonization, and Exploitation,” Foreign Policy Journal, 25 June, 2010; https://www.foreignpolicyjournal.com/2010/06/25/the-tragedy-of-tibet-a-saga-of-betrayal-colonization-and-exploitation/) 20 “Barrick Announces Strategic Agreement with Shandong Gold,” Barrick, 6 April, 2017; http://www.barrick.com/investors/news/news-details/2017/Barrick-Announces-Strategic-Cooperation-Agreement-with-Shandong-Gold/def...) 21 G. Pascal Zachary, The Global Me, Allen & Unwin, 2000. 22 Bolton, “BRICS Development Bank an Instrument for Globalization”, Foreign Policy Journal, 14 July, 2015; https://www.foreignpolicyjournal.com/2015/07/14/brics-development-bank-an-instrument-for-globalization/). 23 “About Us,” Silk Road Finance Corporation, http://www.silkroad-finance.com/en/about/ 24 “Our Team,” Silk Road Finance Corp., http://www.silkroad-finance.com/en/our-team/ 25 “Barrick Gold Corporation Abuse,” https://silawatsongvasin.wordpress.com/2016/11/16/barrick-gold-corporation-abuse/ 26 ESADE, “About,” http://www.esadegeo.com/about 27 ICG, “Trustees,” https://www.crisisgroup.org/who-we-are/board 28 “Our Team,” Silk Road Finance Corp., op. cit. 29 “Our Team,” Silk Road Finance Corp., ibid. 30 “Our Team,” Silk Road Finance Corp., ibid. 31 “Our Team,” Silk Road Finance Corp., ibid. 32 “Our Team,” Silk Road Finance Corp., ibid. 33 Source Watch, https://www.sourcewatch.org/index.php/Brookings_Institution 34 John L. Thornton China Center, https://www.brookings.edu/center/john-l-thornton-china-center/

Нација Online :: Elektronsko izdanje časopisa Нација Нација Online - elektronsko izdanje časopisa Нација. Nacija, časopis za geopolitiku, geopoetiku, geoekonomiju, традицију, културу, уметност. Европа Нација. Branislav Matić

, via Милан «Паланка на вези» Милошевић - Google+ Posts