#šetanje

[emzookini]

dnevnik iz šetnje 20/2/24

70 minuta, 6700 koraka, 20x3 stepenica. skoro tri lucy dacus pesme kruženja oko terenčića. novog, za mene, prvi put sam po njemu šetala. odslušala sam ceo lusin album HIstorian, koji slušam iz fragmenata prethodnih nedelja, otkad sam došla iz zagreba. zaključila sam da mi se album svidja ali da ne bih volela da pravim muziku koja tako zvuči, na sledećoj šetnji bih želela da slušam album od Clairo, za koju naslućujem da će mi biti referenca za EP koji pišem za moo plane.

smešna je uglasta, nezgrapna struktura oko objekta oko kog šetam. podsetila me je na pretposlednji rad pečurki, kada sam se sve vreme osećala kao da nisam dobro sastavljena, kao da plastični delovi koji čine moje telo nisu kliknuli kako treba. jedine fotke koje sam napravila su fotke znakova ZABRANJENO OSMATRANJE, SNIMANJE I PRILAZAK. zabranjeno sve zbog čega sam ja došla i sve što najviše volim ali ipak ja sam osmatrala, nešto sam snimila i donekle sam prišla.

volela bih da skinem aplikaciju za crtanje hodanjem, i da pratim oblike koje kreiram šetnjom dok slušam određene albume. ne bi bilo loše da pokušam da jednom nedeljno u šetnji odslušam jedan novi album. ipak, jedno slušanje nije dovoljno da steknem celokupni utisak, tako da bih po povratku iz šetnje mogla detaljnije da se bavim lirikom, zvukom i konceptom albuma. prvo sam napisala jedan novi album dnevno ali izmenila sam to, jer se čini upotpunosti neprirodno. jedan dan jedan album se čini previše brzo i intenizvo, ali takođe potencijalno i uzbudljivo, dinamično. ipak želim da se skoncentrišem na celovitost muzičkih izdanja, kolekcija, albuma, ep-jeva, tako da ću eksperimentisati i videti šta mi odgovara. u četvrtak planiram da idem u lazarevac i da pokažem luki i igoru ideje koje sam imala za pesme.

pomislila sam da bih mogla danas da pokušam da kreiram nešto sa samim zvukom, što bi mi otvorilo vrata zvučnog sveta koji želim da kreiram. juče sam u avionu slušala bjork kako govori o svom albumu Vespertine, i kako je nastao usled pojave lap topa, usled potpune slobode koju je prvi put osetila kada je sela za svoj lični kompjuter. mesecima je montirala stotine zvukova koje je sama prikupljala, i citirala je arku ovakvo kreiranje je kao molitva.

inspirišu me posvećenost, istrajnost, repeticija. ideja o disciplini, i postepeno uvođenje novih navika. kao i uvek, i od fizičke aktivnosti i mršavljenja želim da kreiram umetnički projekat, odnosno da kao i sve ostalo, ovo putovanje sprovedem umetnički. prikupljajući informacije, inspiracije, pronalazeći poveznice, značenje i poetiku.

na povratku iz šetnje sam lepo to definisala - sve u životu želim da radim sa ukusom i sa uživanjem.

volela bih nakon svake šetnje da dokumentujem svoje misli iz šetnje, opažanja, osećaje, ili na šta god drugo me šetanje i kuckanje navede.

[mishkakagehishka]

Baš je glupo biti. Zaljubljen u damu. (Baš je glupo biti.) Kud bi s tobom. Osim u teatar. Za šetanje. Visoka ti peta. Za plesanje. Haljina ti smeta. Pusti, pusti modu.

Diridiridin didiridin donda ukrast ću te znaj moja mala bjonda diridiridin didiridin donda voljet ću te ja moja mala bjonda

[karamelaaa]

veče ne miriše na rakove i školjke

mesec je bleda fleka boje cimeta

uzimaš cipele za šetanje kroz snove

ulica voli ritam tvojih koraka

[sinderelaa]

ti si onaj topli povjetarac

u vreloj noći u augustu

onda kada je vrijeme najtoplije

ti si šetanje po korzu grada

u lepršavim haljinicama

u ljetnim noćima

ti si ona flekica na ćošku usne

od prvog čokoladnog sladoleda

ti si onaj talas mora što ti

dodirne stopalo dok čitaš knjigu na obali

ti si pakovanje kofera za

ljetno porodično putovanje

ali ti si i onaj hladni decembar

i božićni ukrasi što obasjavaju ulicu

ti si onaj gromoglasni smijeh djece

koja se sankaju i grudvaju po cesti

ti si ono uzbuđeno dijete što se

prvi put slika s djed mrazom

ti si ona prva pahulja što padne na dlan

pa pokušavaš da razaznaš njene šare

i diviš se toj njenoj jedinstvenosti

ti si i oni rumeni obrazi što nastanu

kada je previše hladno ili pak

kada se spomene neko koga voliš

ti si apsolutno sve

i vidim te u apsolutno svemu

i ne bih željela nikako drugačije

t.

[jasminkaa]

Ako tražis nekoga, nekoga za šetanje

Onda ja sam čovjek za tebe

[zvjezdana-the-writer]

Imao je u sebi neku magiju. Svaki trenutak sa njim je bio kao šetanje prema zalasku sunca. Svaki put, kada bi me napustio, udarila su olujna nevremena i plakala bih dok ga ne vidim opet.

[bojesvemira]

Veče ne miriše na rakove i školjke, mjesec je blijeda fleka boje cimeta. Uzimam cipele za šetanje kroz ulice snova, tripam ritam tvojih koraka.

[rihterphotography-blog]

Škale lake #lake #đezero #pier #water #reflection #chill #zen#hills #nature #šetanje #cloudyday#rihterphotography #canoneos1200d #canon#canonphotography #view #claouds #mirror (at Velenje)

[odbjeglopero]

Ti i ja smo za neke prošle decenije, neke davne američke filmove 70-ih.. U našoj dnevnoj sobi sjediš u naslonjaču presvučenom u neki cvjetni dezen sličan onom na mojoj lepršavoj haljini i čitaš jutrošnje novine. Ja do tebe sjedim u istom takvom naslonjaču nogu prebačenih preko tvojih. Miluješ mi golo koljeno dok ja pažljivo lakiram nokte u jarko crvenu boju, najpopularniju tad. Iz moje omiljene, ��isto bijele šoljice vijore mirisni bijeli krugovi od kafe i kovrdžaju se blizu plafona baš kao uvojci oko mojih obraza koji su se nekako izmigoljili crvenoj trakici sa bijelim tufnama. Iz kuhinje mirišu vafli s medom i još mnogo mnogo kafe. Sa stare ploče blues pjevač kida djeliće svoje duše i brižljivo njome popunjava našu sunčanu sobu.

Ti i ja smo i za vremena naših roditelja. Za sakrivene inicijale po koricama mojih dnevnika, odmah do slike Divljih jagoda. Za bedž nekog rok benda kojeg si mi poklonio. Za nitne sa tvoje teksasne jakne koja mi je malo povelika. Za neke priče na stepenicama haustora koji miriše na sivo nebo. Za ploču Bijelog dugmeta koja kvrcka na pjesmi "kad zaboravis juli" jer je tako mnogo puta vraćena. Mi smo za šetanje po pruzi dok se držimo za ruke. Da mi vežeš pertle na crvenim starkama i ljubiš tjeme. Da ti diram ramena i prsa i citiram Balaševića na uho iako ga mrziš.

Mi smo za neke druge svjetove i planete.

Mi smo za neke zaboravljene pjesme koje niko ne pjeva.

Ispisane knjige koje niko ne čita.

Mi smo za sve, samo ne za ovaj otrovni svijet.

@odbjeglopero

[putovanja-i-osecanja]

Zlatiborsko jezero je malo veštačko jezero u naselju Kraljeve vode. Nalazi se u centru Zlatibora i napravljeno je za turističke potrebe. Okruženo je stazama za šetanje i klupicama za odmor ...da li ste znali da ga zovu i “Zlatiborsko more”? Sigurno je dosta vas posetilo Zlatibor, ovo jezerce i ostale lepote koje su sakrivene tu, nedaleko od nas. Ako niste još, eto preporuke da u bilo koje vreme to učinite, jer ova bajka nema prolaznost i u svakom dobu nosi čaroliju koja će vas opiti. Nama su ove slike u današnjem miholjskom danu izmamile uzdahe i podsećanje na vrelinu leta, na nezaboravne doživljaje, na neka topla jutra i blistave dane koji će sigurno ponovo doći i sa sobom doneti buduće avanture koje ćemo tek sanjati. #serbia #serbiaphoto #srbija #instaserbia #serbianature #mojazemlja #srbijauslikama #instagramsrbija #mojasrbija #serbiatravel #serbiatourism #myserbia #vidisrbiju #turistickaorganizacijasrbije #upoznajsrbiju #lepotesrbije #beautyserbia #discoverserbia #turizamsrbija #istrazisrbiju #exploreserbia #putovanja #putovanjamotorom #zlatibor #zlatiborskojezero (у месту Zlatibor) https://www.instagram.com/p/BvRbrmTBkXh/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=1f7g1bscbgha0

[bacipoglednauniverzum]

🌻⭐️🌙🌞🌼

ako tražiš nekoga

za šetanje,

duboke razgovore pod zvezdanim nebom,

sladoled na omiljenoj klupi,

poneku suzu,

mnogo smeha,

ako tražiš nekoga za avanturu,

nekoga za nemir,

onda ja sam čovek za tebe. /n

[archaichearts-vi]

Uzimaš cipele, za šetanje kroz snove, ulica voli ritam tvojih koraka, vetar se provlači kroz nepoznate reči, asfalt se miluje sa tvojim štiklama. Bajaga//Kad hodaš

[tamic87]

Neko je za šetanje kroz snove uzimao cipele a neko bio zanavijek bos..

[putokazkrozvreme]

Zdrave navike

Novembarsko jutro,tiho,pomalo sumorno i sivo.Novembar je uvek znao kako i na koji način da nam prikaže sliku prave,kišne jeseni. Dok se budim i polako ustajem iz toplog kreveta,sve što vidim u tom trenu je svega po koji zrak dnevne svetlosti koja se prelama,ne bi li uspešno prošla kroz polu spuštenu roletnu prozora.Shvatam da je nov dan predamnom,nov list i još jedan nov izazov. Odmahujem glavom, ne želim ga.Dan je za mene uvek vreme koje predstavlja puno razmišljanja,pobrkanih misli,emocija,analize. Ne želim ga. Da mogu da biram,pre bi izabrala noć.Noću sve zaboravljam,noću sanjam,pa čak nekad i poželim da ta noć potraje duže,da skine okove tih sivih,sumornih razmatranja i pusti me bar još koji tren da odmorim. Odmorim od svega.

Mogla bi i dalje da sedim u toj polumračnoj sobi,da odmahujem glavom i nešto ne želim,ali od toga nema ništa. Odlučena sam da za početak podignem roletne sa prozora i pustim da me dnevna svetlost još jednog podarenog dana obuzme,odvuče i skloni pod svoje okrilje,nagoveštavajući da me danas čeka nešto lepo,nešto novo i nešto što istinski zaslužujem. Koliko god bila promenljivog raspoloženja,načinila sam prvi korak a onda duboko udahnula miris jutarnje svežine koja se pružila duž moje sad već osvetljene sobe. Silazim niz stepenice,kuvam jutarnju kafu a potom se ušuškavam u fotelju kraj prozora.Sedim,uživam i zahvalna sam dok lagano ispijam istu. Prva stvar koja mi pada na pamet a koja predstavlja jednu od mojih zdravih životnih navika je upravo misao,ono na šta prvo pomislimo i na koji način pomislimo kad ustanemo.Da li ćemo biti sumorni,nezadovoljni, reflektujući takve misli koje će nam uništiti ceo dan ili ćemo biti zahvalni jer smo se za početak probudili i imamo ceo jedan dan. Dan u kom možemo da načinimo nešto dobro za nas i naše drage ljude. Za početak,to je početna lestvica za uspostavljanje zdrave ravnoteže. Misao kakvom ćemo se voditi. Sledeća stvar kojom se povedem u lošim trenutcima je upravo ta da sve dozvolim ali nikad da sedim i ne radim ništa. Jednostavno je.Što više sedimo,nemamo posla,ne bavimo se nečim,u naše malo čudo od mozga dođu razne misli,analize,problemi,stvarajući nam još veći teret oko srca,iako je on već velik a sigurno nam još veći ne treba. Zato,još jedna zdrava navika je da pokušamo da se okrenemo sebi. To možemo učiniti tako što ćemo sesti i upitati sebe: Šta voliš? Šta bi voleo ili volela da radiš? Čemu bi hteo ili htela više da se posvetiš? Šta ti nedostaje u ovom trenu? A potom kad dobijemo odgovore,krećemo u realizaciju. Ja često kad sam bezvoljna ne radim puno stvari, odaberem par pa se posvetim kvalitetno. Uglavnom pored već odabranog posla koji se prožima svakodnevno kroz moj život,ubacim još po koju stvar koja mene lično ispunjava i čini me nadahnutijom. Uglavnom je to pisanje,šetanje,treniranje,slušanje omiljene muzike, razgovori sa dragim ljudima,kuvanje i još mnoštvo sličnog. Zato ako za početak usadimo i ove dve navike koje sam pomenula,verujem da smo na dobrom putu. Što više posegnemo za lepim,boljim stvarima i ujedno stvarima koje nas ispunjavaju,bićemo manje podložni i dostupniji stvarima i mislima koje nas podsvesno opterećuju. Treća zdrava navika kojom se povedem u određenim situacijama je da pokušam sama sebe da smirujem i ublažim sve ono što imam i osećam na taj način što duboko u sebi obavim jedan monolog,jedan prost razgovor. Taj monolog ne traje dugo,vrlo je smirujuć , efektivan i ume da donese pozitivne rezultate.Svrha njega je da pokušamo da smirimo sebe,govoreći da smo vredni,da nam je spletom okolnosti podaren ovaj jedinstven život,da je suviše kratak da bi ga traćili na prolazne stvari i usputne stanice,da imamo svo vreme ovog sveta da radimo šta želimo i kako želimo.Zvuči dobro,zar ne? Smatram da sve kreće isključivo od nas.Stoga svaka zdrava navika koju usadimo u sebe je navika koja je pokrenuta našom voljom i odlukom. Bitno je početi.A kad počnemo,bitno je istrajati,nastaviti i uvrstiti naviku ako smatramo da je ona dobra i zdrava po nas. Postoji još mnoštvo stvari o kojima bi mogla pisati a koje bi mogle da pomognu u isceljenju našeg psihičke i fizičke ravnoteže. Za početak,smatram da su i ove tri nabrojene stvari dovoljne. Misliti pozitivno jer samo sa pozitivnom misli,privlačimo pozitivne stvari u naš život. Početi od sebe i ne dozvoliti da sediš,analiziraš i ubijaš se raznim pitanjima koje se motaju po glavi. Šetaj,trči,jedi,spavaj,maštaj,slušaj,piši,crtaj, treniraj. I za kraj, sedi. A onda jednim prostim monologom i samoposmatranjem sebe,doći ćemo do odgovora koje tražimo.

Ponekad kad za kraj sebi ne znam šta bih rekla,ja se povedem time da vreme sve leči. Vreme leči nas,naše rane,potisnute emocije.Vremenom rastemo,sazrevamo i verujem da dobijamo ono sto istinski zaslužujemo. Pustimo sve,udahnimo duboko i sigurna sam da u sve naše živote stiže nešto lepo,nadahnuto,veliko,neočekivano i spontano i nešto na čemu ćemo biti zahvalni jer će nam upravo to nešto isceliti dušu,um i dovesti nas u mentalni sklad.A to svi zaslužujemo.

[tochanges-blog]

Danas samo gledaju na drogu, alkohol i sex...previše loših stvari ima i previše se desilo loših stvari da više nema ljubavi u svijetu, držanja za ruke, šetanje, pričanje do kasno i mnogih stvari koje bi sigurno uljepšale ljudima život više nego droga i alkohol...Kada pronađeš osobu koja bi sve sa tobom, kojoj ustvari fali ljubav i ljubavna dešavanja zaboravi na klošarski život, ali je danas vrijeme takvo da je smisao života i "spas" u alkoholu i drogama...Shvatit će ljudi baš kao i ja ali kasno.

[hutovo-o-o]

DEFINIRANJE PROBLEMATIKE I MOJ OSVRT NA TEMU

Ovo su samo neki od prizora koje sam vidjela u svojoj šetnji Parkom prirode Hutovo blato.

Šetnja je trajala pola sata a u tih pola sata nisam mogla proći nijedan dio puta da ne vidim smeće. Bilo ga je i u šumi i na stazi za šetanje i pored staze i u vodi. Boce, plastične vrećice, limenke piva.

Osim jako puno sitnog smeća, tu je bilo i groblje potopljenih čamaca u puno gorem stanju nego ovaj na fotografiji. 

Ti prizori su me naveli na razmišljanje i potakli na stvaranje nekog rješenja za problem otpada.