adbukowski

[adbukowski]

5 koraka investicije koju možete unovčiti

Otkrićemo Vam tajne dobrog investiranja - u reklamu. I kako da napravite neograničen budžet za reklamu, u samo 5 koraka.

Kad planirate svoje poslovanje, jedna od stavki o kojoj pre ili kasnije počnete razmišljati je budžet za reklamu. On se obično definiše u fiksnom iznosu ili u procentu od prometa. U oba slučaja on je ograničen. I u oba slučaja i efekti će biti ograničenii u relaciji sa samim budžetom. A da li je moguć drugačiji način: da od malo novca za reklamu (uvek ga je malo) stvorite neograničen budžet za reklamu? Jeste. Otkrivamo Vam provereni način: Pre svega, zapitajte se da li je za Vas reklama investicija ili trošak?  Pomoći ćemo Vam: ako o reklami razmišljate kao o "iznosu koji godišnje dajete za reklamu" onda je ona za Vas - trošak.  Ali ako o reklami razmišljate kao o novcu koji ste uložili da bi zaradili više, onda je ona za Vas investicija. Kao benzin kada krenete na poslovni put. Ulažete da bi zaradili. Za početak razmišljajte o reklami kao o investiciji u novu firmu. Ta firma se zove "Reklama doo". Krenimo u malu avanturu investiranja. 5 koraka investicije koju možete unovčiti: 1. Izaberite iznos koji investirate Prvi put je uvek najteže. Prvi put jednostavno morate rizikovati. Ako ste vlasnik firme, ni u ovaj posao niste ušli na sigurno. Tako je i sa reklamom. To je posao unutar vašeg posla, i funkcioniše vrlo slično. Uložite naprimer 100 EUR i kao i svaki investitor, očekujte da zaradite. Dakle da Vaš prihod bude veći od uloženih 100 EUR. Osnivački kapital nove firme "Reklama doo" je, dakle 100 EUR. 2. Merite efekte investicije Ne možete upravljati nečim ako ne merite. T.j možete, ali u tom slučaju dolazak do cilja je čista lutrija. Izaberite pre svega šta ćete meriti. Povećanje prodaje u odnosu na isti period prošle godine? U odnosu na prošli mesec (ovo nikako nemojte ako je Vaš posao podložan uticaju sezona). Ili broj poziva? Broj dolazaka na veb sajt? Broj kupovina iz tih poziva i poseta veb sajtu? Ne preterujte s ktirerijumima, ne želite se ugušiti u papirologiji, izaberite nekoliko kriterijuma i pratite ih.  Izrazite te kriterijume i u novcu. Kako? Naprimer, dobili ste tokom mesec dana: A) 100 telefonskih poziva (više nego uobičajeno) B) 1000 postea sajtu (više nego uobičajeno) A koliko ste više nego uobičajeno, zaradili u tom periodu (nazovimo to "nova zarada")? Zarada po jednom pozivu = Nova zarada / broj telefonski poziva Zarada po jednoj poseti veb sajtu= Nova zarada / broj poseta veb sajtu Lepo bi bilo da se ove zarade mogu sabrati, ali ne mogu. To su takozvani ključni indikatori uspeha. Upravo ste uštedeli nekih 200-300 EUR, koliko bi inače koštao jednodnevni trening gde bi naučili šta su KPI (key perfomance indicator). Lepo zvuči na engleskom, zar ne? I košta :) 3. Prepoznajte efekte investicije Cilj ovog kratkog uputstva nije da vam ove tehnike ispune dan, već da Vas rasterete i pomognu u poslu. Već na prvi pogled "više nego uobičajeno" zvuči kao nešto šta je teško pratiti. Pre svega nužno je da imate podatke iz prethodnog poslovanja obrađene po KPI, što je malo verovatno da imate, a možda ste i na početku posla. Zato, krenite od nule. Izaberite jedan telefonski broj koji do sada niste koristili. Neki email koji niste koristili. Napravite novi. Ali nikako nemojte upasti u zamku da merite efekte tako što reklamirate jedan proizvod koji inače ni na jedan drugi način je promovišete. Da ovo pojasnimo: morate imati nešto što je uporedivo, jednu konstantu - neka to bude neki vaš proizvod: reklamirajte isti proizvod na različitim medijima, kanalima promocije ali sa različitim brojevima telefona i email adresama. Tako ćete imati jasnu sliku koji medij i koji kanal Vam koliko donose. 4. Izdvojite novac koji pristiže od investicije Nazvali smo tu firmu "Reklama doo". Ona stvarno ne postoji, osim u ovoj priči. Sav novac koji zarađujete se sliva u istu kasu i kada tu dođe, obično nas i ne interesuje odakle je stigao. Bitno je da stiže. Ali, ako novu zaradu tretirate kao zaradu nove firme koja se zove "reklama", pratite zasebno tu zaradu. Drugačiji poziv na broj, knjigovođa neka Vam zasebno pravi izveštaj za to. Upamtite, firma "Reklama doo" i vaša firma su sestre, ali im novčanici nisu sestre. Svaka ima svoj novčanik. Na kraju meseca ili drugog perioda koji ste odredili za merenje, sagledajte koliko je firma "Reklama doo" prihodovala.  Važno je da znate izdvojeno samo za "Reklama doo" koliko je novca ona donela! Ako to ne znate i dalje samo trošite novac na reklamu. 5. Ponovo ulozite ISTI novac Sada je ključni momenat: da li je vaš prihod od "Reklama doo"; a) manji od uloženog, ili  b) veći od uloženog? Ako je manji, imate problem, vaša "Reklama doo" vraća manje nego što ulažete. Ipak ne budite prestrogi, dajte joj vremena da se uhoda, da počne zarađivati. U oglašavanju je obično potrebno nekoliko meseci pa i više (ako se ulaže više) da se uložen novac vrati. Kada počne da zarađuje Ako je veći, koliko je veći? Izračunajte to. Da li je to 5%, 10%, 50%? Nemojte se začuditi ako bude veći 1000%. Internet je moćan reklamni kanal, i to se dešava. To koliko je veći Vaš prihod firme "Reklama doo" od Vašeg ulaganja u nju, naziva se "povrat investicije" ili ROI (Return of Investment). Ako Vam ovaj pojam od ranije nije bio poznat, uštedeli ste još nekih 200-300 EUR koje bi platili za neki fensi seminar gde bi to naučili. UZMITE taj novac. Ali ne sav, već samo tu razliku! Razlika je Vaša zarada, profit firme "Reklama doo". Ali onaj iznos do visine uloženog u reklamu ne dirajte! Taj novac ponovo uložite u istu reklamu!  Postoji izreka "ne menjajte konja koji pobeđuje". Ako ste mnogo više zaradili, ako je Vaš ROI preko 100%, razmislite da uložite više. Sa dva konja koji pobeđuju zaradićete mnogo više nego s jednim, zar ne? A šta ako niste zaradili dovoljno ni da pokrijete uloženo? I u tom slučaju investirajte toliko koliko je firma "Reklama doo" prihodovala. Posao mora teći. Koliko dugo? Vratite se malo napred, na drugi pasus do tačke 5. Nekoliko meseci. Dajte šansu firmi "Reklama doo" da zaživi. Ok, to je to. Koraci 1,2,3,4 i 5 deluju jednostavno. Verujte da nisu. Traže disciplinu i strpljenje. Vratimo se sada na početak. Gde je kvaka? Nema kvake. Ako ste do sada imali ograničene budžete sve vreme ste se ustvari bili u začaranom krugu na putu do rešenja problema budžeta - obrađen je i u kultnoj knjizi knjige Džozefa Helera "Kvaka 22". Da podsetimo, u toj knjizi reče je o pilotima koji žele da pobegnu iz rata. Bez posledica. Onaj od njih koji hoće da se "skine" sa letova (i iz rata), mora da bude proglašen ludim. Da bi bio proglašen ludim, mora prethodno da bude pregledan, a da bi bio pregledan mora tražiti pregled. Kvaka 22 je u tome da ako si lud moraš da tražiš pregled, a ako traziš pregled znači da nisi lud.  Upravo to ste do sada i radili ako ste imali ograničen budžet. Želeli ste veće i bolje rezultate reklame, veći ROI a imali ste ograničen, unapred određen budžet. Vaša "Reklama doo" je jela samu sebe i stalno joj je bila potrebna finansijska injekcija. A zarađivala je. Samo to nije bilo moguće videti. Kad se novac slije u istu kasu, niko više ne brine o izvoru. Dobro je da dolazi. Međutim s ovih 5 koraka, Vi neprekidno investirate isti novac koji ste i prvi put uložili, i ponekad i deo zarade, i sve šta je potrebno je prvi put odlučiti koliko ćete uložiti. Neće Vam biti potreban novi budžet za nastavak kampanje, ako imate pozitivan ROI, ako Vaša "Reklama doo" zarađuje. Onda će ona samu sebe otplaćivati i finansirati. Uporedite sad reinvestiranje istog novca u "Reklama doo" sa unapred definisanim godišnjim iznosom troškova poslovanja "Reklama doo". Ako vidite razliku onda ste rešili i "kvaku 22". Koliko ćete uložiti u svoju novu firmu "Reklama doo"? Danas?

[adbukowski]

Da li su u XXI veku poslovna putovanja prevaziđenja?

Danas imamo video konferencije, email, pametne telefone, čitav niz pomagala koja nam olakšavaju rad i smanjuju troškove a povezuju nas s ljudima šrirom planete. Na prvi pogled, poslovanje je postalo lakše, manje zamorno, sve možete uraditi online.

Dovoljno je da imate odličnu online promociju, odlične online alate, online naplatu i uz minimalne troškove posao cveta!

Nažalost, nije tako. Istraživanja  Business Travel News survey i Embassy Suites survey pokazala su da je lični kontakt face to face sa kupcem i dalje nezamenljiv. Jednostavno mi smo društvena bića.

Po rezultatima ovih istraživanja, jedan sat ličnih kontakata vredi kao 5 sati video konferecnije, 10 telefonskih poziva ili 20 emaila. Takođe, 76% ispitannih kaže da je manji broj ličnih kontakata sa kupcima smanjio njihove rezultate, 18% kažu da su izgubili projekat jer nisu mogli putovati da se sretnu s klijentom a 17% su čak izgubili i klijenta. Više o tome pročitajte ovde: http://blog.cvent.com/blog/smm-matters/gimme-some-face-time

i ovde: http://www.askbte.com/RedlineNews/RedlineNews1/Embassy_Suites_Report_Quantifies_Losses_From_Reduc_70061.aspx I odlična infografika na tu temu:

http://www.cisco.com/web/telepresence/economist-infographic.html

[adbukowski]

When you grow up, what do you want to work in advertising? source: Monster.com ads

[adbukowski]

Marketing, advertising and sales.

[adbukowski]

What is more important? Sales or marketing?

[adbukowski]

Učite od prodavaca na pijaci.

Među njima se kriju vrhunski prodavci. I neprimetno vas osvajaju svojim potezima i svakodnevno zatvaraju stotine prodaja. Kad komunicirate s kupcem, činite to na istom nivou na kome je vaš kupac, da bi vas:

1. prihvatio 2. razumeo 3. kupio

[adbukowski]

10 razloga zbog kojih društvene mreže ne rade za vas

Nedavno istraživanje pokazuje da 39 posto malih preduzeća ne vidi povrat svojih investicija u reklamiranje na društvenim mrežama. Istraživanje takođe pokazuje da je gotovo polovina (49 posto) od više od 1.200 ispitanih preduzeća povećalo vreme koje provode na društvenim mrežama u prvom tromesečju 2013.

Uprkos tome, vodeći mediji i dalje stavljaju fokus na 61 procenat preduzeća koja nisu videla nikakve povratne reakcije u odnosu na svoje aktivnosti na društvenim mrežama.

Ako ste u ovoj drugoj kategoriji, stručnjaci za društvene mediji kažu da postoji mnogo razloga zbog čega je to tako. Navešćemo vam 10 razloga zbog kojih društvene mreže ne rade za vas

1. Imate druge probleme u svom poslovanju - Inc.com

Neka preduzeća se žale da su mnogi od komentara publike koja posećuje njihove stranice na društvenim mrežama negativni. No, Carrie Kerpen, suosnivač i izvršni direktor Likeable Media, tvrdi da postoji dobar razlog za to u svom postu na stranici: http://www.inc.com/carrie-kerpen/social-media-problem.html. Društvene mreže deluju poput ogledala koja će odražavati sliku koju kupci vide o vašem preduzeću. Ako vam se ne sviđa ono što vidite, promenite ono što o vašem poslovanju stvara negativnu sliku.

2. Ne koristite svoje stranice na društvenim mrežama produktivno - Socialized Communications

Na primer, Shane Gibson ukazuje da se samo na društvenoj mreži LinkedIn emituje više od 200 miliona profesionalnih oglasa, uključujući Fortune 500 preduzeća i svih državnih institucija. Potrebno je da da koristite ovu društvenu mrežu kako biste unapredili svoje poslovanje putem povećanja prodaje i zadržavanja klijenata. Ako ovde još uvek niste prisutni i nemate iskustva, Gibson i njegova ekipa su sastavili korak-po-korak video gde će vam pokazati kako. Pogledajte: http://www.socialized.me/linkedin-for-business-video-free-download/

3. Ne koristite društvene mreže da pojačate svoje kontakte - Blondish.net

Web dizajner Nile Flores iz Centralije u Ilinoisu, tvrdi da društvene mreže ne služe uvek samo za prodajne prezentacije. Mogu se koristiti i za učvršćivanje kontakata sa osobama koje zanima ono čime se vi bavite i koje imaju slična interesovanja kao što su vaša. Na primer, za  izgradnju odnosa sa drugim pojedinicima koji su online i koji vas smatraju za pouzdanu osobu kojoj mogu da poklone svoje poverenje, što će vam pomoći da povećate svoj ​​ugled. Takođe,  povezivanje sa drugim vlasnicima preduzeća koji nude usluge koje možete preporučiti svojim komplimentima može dovesti do profitabilnih partnerstava. Više o tome na: http://blondish.net/

4. Ignorišete pravilo Facebook-a 80/20 - Small Business Trends

Jedna od najpopularnijih online društvenih mreža je takođe jedna od najčešće pogrešno shvaćenih, naročito za male preduzetnike. Mari Smith, koju često zovu "Kraljicom Facebooka" ima ovaj jednostavan savet - uvek koristite 80/20 pravilo kada postavljate na Facebook sadržaje kojima želite da privučete pažnju vaše publike i da povećate broj onih koji će da vas prate i sa kojima ćete biti u interakciji. To znači da je potrebno da 80 posto vremena delite na vašoj stranici sadržaje koje postavljaju drugi korisnici i 20 posto vremena koristite za postavljanje sopstvenih sadržaja. Tako ćete potrošiti samo 20 posto svog vremena, što vam je dovoljno da ostvarite prodaju i budete zanimljivi drugim korisnicima da vas nastave pratiti. Pogledajte ovde: http://smallbiztrends.com/2013/05/mari-smith-facebook-for-small-businesses.html

5. Nećete merenjem ROI saznati šta se stvarno dešava - Urooj Kazi

Iako se društvene mreže ne mogu koristiti prvenstveno za prodaju, to većina preduzeća ipak čini. Ako želite da imate povratnu informaciju koliko vam se sponzorisana Facebook stranica isplati, postoje  jednostavni načini kako da to proverite. Na web sajtu http://www.freelancewriterurooj.com/ freelancer pisac Urooj Kazi ima jednostavne predloge za merenje i ocenjivanje odgovora.

6. Zbunjuje vas statistika - Easy M6

Vaši profili ili korisničke stranice na Facebooku i na Twitteru pružaju ogromne količine podataka koji mogu biti vrlo korisni kada merite odgovor publike koja posećuje vaše stranice na ovim medijima. Ali Litavski bloger Liudas Butkus preporučuje da ne treba da budete  previše zaokupljeni tim statistikama. Pravo pitanje je da li vaši profili i stranice na društvenim mrežama preusmeravaju korisnike da posete vaš web sajt, jer to daje rezultate u prodaji. Pogledajte ovde: http://easym6.com/2013/06/05/what-to-give-away-on-a-squeeze-page/

7. Nemate odgovor na prava pitanja - SteamFeed

Ako ste početnik u marketingu na društvenim mrežama, nema potrebe da to radite sami. Ima dovoljno iskustava drugih ljudi o ovoj temi koje možete pronaći na internetu, pa možete da se poslužite onim što su drugi naveli kao svoja iskustva. DJ Thistle na svom web sajtu http://www.steamfeed.com/ deli postove sa odgovorima na neka od najčešće postavljanih pitanja o marketingu na društvenim mrežama . Posetite sajt i pogledajte postove. Možda se odgovori na vaša pitanja nalaze upravo ovde.

8. Niste dovoljno dosledni -  Jenn’s Trends

Ako je sadržaj kralj, doslednost je kraljica, kaže marketinški stručnjak Jenn Herman. Doslednost će uvećati rezultate vaših aktivnosti na društvenim mrežama. No, kako da razvijate tu doslednost i kao i mnoge druge stvari koje je potrebno da radite u svom poslu? To može biti izazov, ali Herman predlaže pet saveta kako da budete sve više dosledni u svojim aktivnostima na društvenim mrežama. Pogledajte ovde: http://jennstrends.wordpress.com/

9. Niste fokusirani na adekvatan alat - Idea Sprouts

Nisu sve platforma na društvenim mrežama kreirane na isti način. Neke će dati bolje rezultate za vašu firmu od drugih. U ovom postu, marketing stručnjak Allison Semancik uzima za primer društvenu mrežu Pinterest. Semancik insistira da je društveni sajt poznat po svojim visoko kvalitetnim vizuelnim sadržajem odgovoran za 28 posto publike koju je dobila putem društvenih mreža. Kako je u tome uspela, pogledajte ovde: http://www.ideasproutsmarketing.com/free-ebook-how-to-create-the-perfect-pinterest-promotion/?hsCtaTracking=843184e3-14c3-4d04-9e5e-47794ee50692|953a0dee-f8c4-4d91-8cad-1fb6499228e6

10. Niste kreirali pravu poruku za svoju publiku - SearchBlogger

Može imati smisla da promovišete isti sadržaj na svim društvenim platformama na kojima ste prisutni. Deljenjem istog sadržaja na više kanala dobijate efekat da vaše sadržaje vidi više publike, a dobijate i maksimalan efekat vidljivosti vaših sadržaja u odnosu na trud i vreme koje vam je potrebno da ih kreirate. S druge strane, bloger Jamie Fairbairn kaže na web stranici: http://www.searchblogger.co.uk/2013/05/have-you-got-anything-new-to-say/#more-2600 da postoji mogućnost da veći deo publike ne razume vaše postavke zbog toga što postoji velika razlika između publike koja koristi različite društvene mreže, pa to onda predstavlja smetnju za takav vid vaše reklamne kampanje.

Autor:

Shawn Hessinger je novinar i korisnih društvenih medija s više od deset godina iskustva u poslovanju tradicionalnih novina pre prelaska na digitalni svet. On je bivši menadžer zajednica BizSugar i bivši urednik u zajednici AllAnalytics, sajtu posvećenom profesionalcima u poslovnoj inteligenciji i analitici zajednice.

Prevod sa stranice:

http://smallbiztrends.com/2013/06/social-media-is-not-working.html

[adbukowski]

"Moje iskustvo sa mnogim klijentima je da će bez ikakvih problema prihvatiti zilion puta viđene offline aktivacije, konferencije za medije, događaje gde im "poznate ličnosti" vrste učesnici u rialitijima uzimaju hiljade EUR da bi se prošvrćkali, zakupiti bilborde (neke od par hiljada po gradu), vrteti reklame na TV-u, zakupljivati oglase u magazinima "jer su dobili odličan popust". I sve bez pitanja čemu to i kakvi su efekti.

Kada se dođe do online aktivacije, posebno na društvenim mrežama, vredne 3 ili 5 ili ne dao Bog oko 10k EUR istog trenutka se pojavi pitanje efekata (koji su jasno numerički iskazani u ponudi), proradi strah koji je posledica neznanja, ustuknu i grčevito traže opravdanja da se u nju ne uđe. E zato ste tu gde jeste a Coca-Cola tu gde jeste. I oni retki koji imaju hrabrost da probaju nešto novo." (Miloje Sekulic, Homepage agencija) U dva pasusa je sve objašnjeno. Usudite se da izađete iz zone komfora. Možda vam bude i bolje.

[adbukowski]

Why do armies lose wars? by Sasa Petar

The answer is not simple, but the cause is only one – they have bad leaders who do not know how to cope with problems when these occur.

What is the sequence of events? We can explain it with the example of a knight, who has a terrible opponent and even a worse master. The battle is ahead of them and he goes along with the others. Then, the problems start.

The knight's horse lost a nail from the horseshoe on their way to the battlefield. The knight does not stop and place a new nail because he is afraid of the king or any other leader, so he pretends that nothing happened. Besides, they rush into the battle, so it would be very inconvenient for him to stop and fix the nail. In any case, what is important is the form, and his uniform is of bright colors and neat, he looks handsome even to himself.

As they continue, other nails also become loose, and the horse looses its shoe. But, they are too close to the enemy, and placing a new shoe would require time (which he does not have) and a blacksmith (who is in the village they passed on their way).

They launch a storm, and the poor animal starts limping, stays behind, breaks its leg and throws the knight off the saddle. Well, we started with a nail, and we have already lost a horseshoe and a horse.

The poor knight, dressed in armor and ready for riding not walking becomes an easy target for enemy's infantry. Some are using the sword, or spear, or any other weapon and the spirit of our knight flies to Saint Peter. Ooups, we lost our knight.

The loss of one knight open a passage for the enemy to reach the second, the third and the battle will soon be lost. Another hour – or two and our knights are lying around on the battlefield, some with their heads on and some without. 

After a few battles like this one, the leader who did not allow his people to solve problems as they appear, but have to wait for his approval, will most probably, with nails, shoes, horses, knights, lose battles and wars. To put it in a modern language, will lead the company to bankruptcy.

Now we have only one question. Whose capital did he spend on the market? If it was his/hers, we can say, OK, easy come easy go. But if he/she took over the company someone else had created and invested in then he/she behaved as a grandchild who drank his inheritance, and lost land, woods, houses, and alike.

Poor is his family! As poor are the employees in companies led by similar people. So if your manager gambles, the only thing left is to look for any small change left for ordinary people (after the great players collected all that is worth) and search for a manager who spends his days working for his and your benefits.

  Croatian:

Zašto vojske gube ratove?

Odgovor je složen, ali je uzrok jedan – imaju loše vođe koji ne znaju rješavati probleme kada se pojave.

Kako može teći slijed događaja? Objasnimo to na primjeru viteza, koji ima strašnog protivnika i još strašnijeg gospodara. Sprema se bitka i vitez kreće zajedno sa ostalima. I onda počnu problemi.

Vitezov konj na početku marša do bojnog polja izgubi čavao iz potkove. Vitez ne staje i ne stavlja novi čavao jer se boji kralja ili nekog drugog vođe, pa se pravi kao da se ništa nije dogodilo. Osim toga, žure se u bitku pa ne bi bilo zgodno da ostane i sredi taj čavao. Uostalom, bitna je forma, a njegova je odora jarkih boja i friško ispeglana, pa je sam sebi zgodan.

Kako nastavljaju dalje, i ostali čavli se razlabave, pa konju otpada potkovica. No, već su blizu neprijatelja, pa bi stavljanje nove potkove tražilo vrijeme (kojeg je sve manje) i kovača (koji je ostao u selu koje su prošli na putu do bojišta).

Kreću u juriš, a jadna životinja zbog nedostatka potkove počinje šepati, sve više zaostaje i konačno lomi nogu, izbacujući viteza iz sedla. Znači, počeli smo s čavlom, a do sada smo već izgubili i potkovu i konja.

Siroti vitez, onako zabundan u željezo i spreman na jahanje, a ne hodanje, postaje lak plijen protivnikove pješadije. Netko mačem, netko kopljem, a netko otvaračem za konzerve i duh našeg viteza leti prema Svetim Petru, na upoznavanje i razmještaj u raju. Ups, ode nam i vitez.

Gubitak jednog viteza otvara slobodan prolaz neprijatelju do drugoga, trećega, četvrtoga i gubitak bitke je na pomolu. Još sat – dva i naši su vitezovi porazbacani po bojnom polju u različitim pozama, netko s glavom na vratu, a netko bez nje.

Nakon par takvih bitaka, vođa koji ne dozvoljava svojim ljudima da rješavaju probleme čim se jave, već moraju čekati njegovo odobrenje za svaku sitnicu, najvjerojatnije će (zbog sitnice) uz čavle, potkovice, konje, vitezove i bitke izgubiti i poneki rat. Modernim rječnikom rečeno, odvesti tvrtku u stečaj.

 Onda je samo pitanje čiji je bio kapital koji je potrošio na tržištu? Ako ga je sam stvorio, recimo da je u redu: kako došlo, tako i prošlo. No ukoliko je preuzeo tvrtku koju su osnovali i u čiji su razvoj ulagali neki drugi ljudi onda se ponio poput unuka koji je zemlju, šume i njive, koju su mu preci teškom mukom stekli i obrađivali, olako prokockao u seoskoj krčmi, družeći se sa zgubidanima poput sebe.

Jadna li je obitelj takvog junačkog trošitelja obiteljskog blaga. Isto kao što su jadni djelatnici u tvrtkama koje vode slični menedžeri. Pa ako se vaš menedžer zaigrao kockom u krčmi, jedino što vam preostaje je da potražite pod stolom je li nešto sitniša ostalo za sitnu raju (nakon što su veći majstori sa stola pokupili ono što vrijedi) i potražite menedžera koji dane provodi radeći na svoju i vašu dobrobit.

(Saša Petar, 2011)

www.sasapetar.com

www.statusprosper.com

[adbukowski]

Kako biznis utiče na zdravlje?

Uobičajeno mišljenje je da je biznis=stres=infarkt, pre ili kasnije.

Ali, da li je baš tako?

Stručnjaci se slažu da su male firme dobre za ekonomiju. Ali kako one utiču na zdravlje ljudi?

Grupa (dokonih, ili možda ipak genijalnih) profesora sociologije sa Louisiana State University i Baylor univerziteta smatraju da razvoj malih firmi povoljno utiče na zdravlje ljudi.

Proučavajući preko 3000 US okruga i firme sa manje od 5 zaposlenih i upoređujući sa podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti utvrdili su da male firme itekako povoljno utiču na zdravlje ljudi u oblasti gde je njihova kocnetracija veća.

Pogledajte infografiku, i razmislite o činjenici da je Srbija ispod proseka EU po broju firmi na 1000 stanovnika.

I, dobrodošli na adbukowski blog, mesto gde ćete nalaziti manje poznate (ili skrivane) istine o biznisu i, bogami oglašavanju.

Inspirisano tekstovima sa sledećih lokacija: http://www.inc.com/magazine/201204/issie-lapowsky/small-business-does-a-body-good.html

i http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/88874/APR-Broj-privrednih-drustava-tri-puta-manji-od-proseka-EU