#u prošlosti

[belog-grada-crna-princeza]

I sad ti suze nose mir Niko drugi nе shvata sem njih Što si izgubila, vreme sе ne vraća Bez straha kliziš kroz godine I svaka priča te dodirne Suze su prekrile osmehe Tek ih uz pozdrave izigra

[emocionalno-nedostupan]

Jel i kod vas postoje stvari iz prošlosti koje su stvorile tu neku bol u srcu, stvari o kojima ne pričate nikome, a u mislima su vam 24/7…..?

[adnaae]

Teže od svakog mog odlaska mi padaju sva moja vraćanja. I uvijek me plašila ta nemogućnost, napor da naučim kada je vrijeme da nešto pustim. Taj neki pomalo sanjarski strah da se suočim sa trenutkom razočarenja ili tuge, bilo kojeg teškog osjećanja.

Pa se grčevito držim za trenutak smijeha, zagrljaj, dah na obrazu, mjesto, miris ili stih.

I kao da, ako se držim dovoljno dugo za scenu iz prošlosti, ne moram nikada krenuti sama u susret svemu što dolazi. Preplavi me osjećaj nemoći. I ne vjerujem sebi. Zato se vraćam. Valjda po onu verziju sebe koja je u tom trenutku smijeha, u tom zagrljaju, osjećajući taj dah na obrazu, na tom mjestu ili slušajući taj stih - djetinje i čisto udisala ljubav i za cijeli svijet imala hrabrosti.

Adna

[kubi95-2]

Pronađite sebe, ali ne u prošlosti.

[propalitet]

Jako mi je zanimljivo kako kronično online balkanski boomeri se pozivaju na nostalgiju koja na balkanu nikada nije postojala. Uzmu propagandne slike iz sad-a u 50ima i onda se prave kao da je to vrijeme postojalo kod nas ovdje, kao da stvaraju novu verziju prošlosti zbog konstante konzumacije američke propagande

[malaaki]

dok su svi oko mene

živjeli samo da bi umrli

u nadi ne bil se spasili

svog života

ti si došao u moj

da čupaš svaki korov iz prošlosti.

zbog tebe znam

da je ovo malo prolaznosti

poklonjeno meni kao dar.

u mozgu mi se desio

slatki preobražaj,

posmatram sve oko sebe zahvalna

budim se s misijom

da zračim smiraj.

svojom blizinom

udaljio si brige

one sitne i one teške

što prije su izgledale od mene jače.

lakše je kad izdaljine gledaš,

i ispravljaš greške.

dok svi oko mene

negdje žure,

bježe,

od realnosti,

od sebe,

živog tijela,

duše prazne

ja ću da umrem

puna života.

[razdragana]

Zaboravljam da bitna ti nisam

Lagano nestajem iz tvojih misli

Zaboravljaš da bila sam tu

Deo tebe i tvog vremena

Desila se promena

Desilo se da ti nisam potrebna

Kao opesena, kao magla, kao dim

Mehurići spaunice su popucali

I sa njima popucali smo mi

Krhke su niti nas vezivale

Poput paučine, koju kiša opere

Zboravljam da zaboravio si me

Da sve izgovorene reči su potonule

I samo olupine u mom sećanju su ostale

Zaboravljam da ne misliš na mene

Imaš ti sad nove muze i utvare

Iz prošlosti ne vraćamo se

Zaboravljam da brzo zaboravljaš sve

Foto: istockphoto

[lifeinbooks]

Ima tih poglavlja koje silno želiš da uljepšaš. Ne osjećaš sramotu, ali volio bi da je bilo drugačije. Shvaćaš da te je sve loše osnažilo, ali volio bi da je bilo lakše. U silnoj želji da uljepšaš sve što si živio, zastaneš. Ništa ne dobiješ uljepšavanjem prošlosti, koja je napravila bazu za čovjeka kakav si danas. Vjerujem da nam se ružne stvari i loši ljudi dešavaju da nas nauče - kako ne treba.

[rebelwithdarkcause]

Još uvijek sam ona ista stara

Artemida u žitu

Lovim duhove svoje prošlosti

I krivim prave Drine

[prava-ja]

Pismo meni (Mojoj prošlosti i buducnosti)

Draga prošla ja,

Pisem ti ovo pismo da znaš da nisi pogriješila... ni za jednu suzu, ni za jedan poljubac, ma čak ni za jednu neprospavanu noć koju nisi preskocila. Pisem ti da znaš da si sve odradila bas kako treba, jer I kada si grijesila, tvoje greške su bile jedinstvene I oblikovale su MENE kakva sam sada. Trebalo je biti tako da patis, da bi shvatila sto je život I to cijenila. Bila si hrabra I ustrajna, posteno si igrala u ovoj igri sto se životom zove....

Draga buduca ja,

Ne vraćaj se na svoje greške, budi ponosna, jaka, odlucna I ustrajna u tome da pobjedis. Ne prihvataj nista manje od toga. Nemoj bježati od sebe koliko god teško bilo. Svoj kratak fitilj zamjeni osmijehom, svoju tugu koju nosis u srcu zamjeni neizmjernom srecom, pocni voljeti da bi postojala...

[mrasicc]

"Trebao sam živeti dalje od prošlosti,

ali prošlost živi još uvek u meni."

[nikome-bitan]

Upravo tražim izlaz iz prošlosti koje me boli, proklinjem srce što uzalud voli, u duši plačem kriveci sebe, ali ipak mislim na TEBE!!!

NIKOME-BITAN

[nostalgicandecko]

U potrazi za samim sobom

Izgubio sam sebe

Ne znam ni sam gde

Tragao sam iza uglova mračnih ulica po kojima stalno šetam

Tragao sam za sobom u drugim ljudima

Jer sam budala jelte

Volim dati celog sebe tamo gde ne treba

Pa tako ostavim jedan deo tamo

I ta osoba ga odnese sa sobom kad ode

Iako joj ne treba

A meni je sad glupo da se javim tim osobama

Sa nekima čak nisam ni u toliko dobrim odnosima

A i šta bih im rekao

"Hejj, vratite mi natrag sebe"

Ne mogu

Ne ide

Glupo je

Zato moram tražiti dalje...

Delove sebe koje sam ostavio po knjižarama neću dirati

Jer su ti delovi mene konci koji me održavaju da se ne raspadnem (sa razlogom su konci jer sam blizu pucanju)

Tražio sam sebe i po starim slikama

Nisam isti onaj od pre godinu dana

Bio sam srećniji tada

A da to nisam znao u tom trenutku

Možda ću se za godinu dana osvrnuti

I za ove trenutke reći da su bili bolji

Da sam bio sretan

Ali možda je vreme da se ne osvrćem više

Što je ironično

Jer mi ime sadrži "nostalgičan"

I jer živim u prošlosti

Ali možda je vreme da pogledam u budućnost

Jer možda me upravo tamo

Čekaju oni izgubljeni delovi

Možda oni neće biti isti kao pre

Niti moraju biti

Jer možda

Ali samo možda

Su ti budući delovi mene

Bolji od ovih sada

~ D.K.

[shesadhernamewascinderella]

U kutiji pod krevetom još uvek

Stanuje nešto požutelih slika.

Mladost, osmesi, prošli vek

I jedan akvarel poznatog lika.

Mrve hrabrosti retko skupim,

A kad poslednja kapija odbrane nestane,

Kartu za bioskop prošlosti kupim

I njeno oko u moje stane.

Ponovo tramvaj kruži oko Slavije,

Nad gradom oblaci dremaju,

Bluz malih koraka u glavi je,

Plave se kiše spremaju.

Na uglu kod pozorišta stojim,

Večeras igraju Glembajevi, Krleža.

Srcem otkucaje sata brojim,

Dok čekam da dođe od Manježa.

Iznajmljena soba u dnu dvorišta,

Jedan krevet i poster glumca iz novina.

Nama sem nas nije trebalo ništa,

Možda koja kap belog vina.

Al` Neko je nemaran sve srušio,

Na lošem mestu presek`o špil.

Rasparao život pa pogrešno ušio,

Neko je rđav sklopio dil.

Sad mi ponekad Hadson glumi Dunav.

Ko šmirant bedno krade mi noći.

I kad u laž potonem sav,

Ponavljam samo: I ovo će proći, kad tad će proći.

-Dušan Stojanović, pjesma iz zbirke “Radost i ljubav”, posvećena Žarku Lauševiću

[petrarka-na-aparatima]

Uz ploče

Ležim u mraku

Slušam ploče

Uživam u zvukovima

Pucketanju

Ispitujem sve svoje prenose

Zašto sam Zeppeline pustio poslije Čole

Ulazi sa prozora još po koje svjetalce

Neko što je upaljeno gore na planinama

Uvlačim zadnji dim cigare

Manta mi se

Loše mi je

Ali ne kao sinoć

Večeras nema ljudi iz prošlosti

Nema onih što su me prešli

Nema gnusnih faca

Samo neka bolja vremena

Ne ona sa ploča

Nego ona koja sam živio

Neki dragi ljudi

Još po neki što fale

Tu su

Nema ih

Ali su uvijek tu

Negdje u mojoj glavi

Večeras je sve savršeno

U tišini noći

Sutra sve po starom

[laniakearose]

Ne moram

Ja? Ništa.

Osim da umrem.

(Nadam se ne još dugo, dugooo)

Ali želim...Ne da umrem.

Da živim, ponovo, jer mrtva sam već predugo

Gorim od strasti, dok te upoređujem sa Bogom

Dovodiš me do ekstaze iznova i iznova

Ne čujem svoje misli dok sam sa tobom.

Prvi put da je realnost bolja od snova

Je l' to uopšte dobro?

Ne moram ja ništa.

Želim da želim.

Da te ljubim, kao nova

Da živimo u toj jednoj noći

Kad nema prošlosti i sve je novo

Ni budućnosti, jer ko zna kad će doći

Samo sad. I ti i ja. Ponovo.

U toj jednoj, savršenoj noći.

Ne moram ja ništa, razumeš?

A ni ti.

Ti samo tako dobro želiš.

U toj našoj noći, postoji vremenska rupa

Ne možeš da spavaš posle mene

Znam...čula sam kako ti srce lupa

Tako si sladak kad sebe sa mnom deliš.

Samo nemoj misliti da sam glupa.

(Molim te)

Znam da se oboje ložimo na moć.

Ne moram biti

Ljubav tvog života

Ali šta je život ako ne

Jedna beskrajna besana noć.

P.S.

Javi ako si se setio da sam laniakearose, uhodo <3