#trudim se

[besedar]

beseda dne: pokopališče

etimologija (oziroma nekaj v tej smeri): iz kopati (jasno), ki pride iz indoevropskega korena *(s)kā̆p-, *(s)kē̆p- (obdelovati z ostrim orodjem, rezati). Meni osebno je dosti zanimivejše, da je očitno beseda relativno nova — leta 1919 se je v Domu in svetu o njej pritoževal Jože Debevec:

V 3. številki letošnje Vzajemnosti čitam pameten nasvet g. župnika E. Rakovca, naj bi opustili grdo skovanko: pokopališče. On predlaga, naj bi rabili morda: pokojišče. Ne bi bilo napačno. Najbolje pa bi bilo: grobišče ali groblje. Srbi pravijo groblje. Imamo tudi več krajevnih imen Groblje po Slovenskem. Opustimo zdaj polagoma vse, kar nas brez potrebe loči od Hrvatov in Srbov. Če rečeš Srbu: danes posetimo pokopališče«, bo marsikateri mislil na — kopališče (kupalište). Če rečeš: posetimo grobišče (groblje), te bo takoj umel, S tem ne zavržemo nič pristnoslovenskega, ampak le nerodno novoskovanko. In takih imamo še več. Zdaj je čas, da jih zamenjamo z dobrimi slovenskimi izrazi, ki so obenem umevni Srbom in Hrvatom. — Obenem naj omenim, da bi lajšalo medsebojno umevanje, ako bi mi v občevanju z njimi rabili izmed sinonimov tiste, ki so tudi Srbom in Hrvatom domači. Tako n. pr. recimo rajši ubog m. reven (ker revan pomeni našim bratom: goreč, navdušen), ali čaša m. kozarec, uren, nagel, brz, spreten m. hiter (hitar je srbohrv, = zvit, prekanjen) itd.

Jože Debevec. 1919. "Jezikoslovna drobtina". Dom in svet. Letnik 32, številka 3/6. Na http://www.dlib.si/?URN=URN:NBN:SI:DOC-TB0ZRBL3.

[simon-snowing]

.

[galaksija]

Ovo je jedna od onih večeri

Gde ne umem iskazati

Šta mi je

I zašto me nešto nenormalno

Iznutra slama

Naizgled

Trudim se da

Sve je okej

Borim se

Postojim onako kako želim

Al očigledno postoji baš to ali

Koje sutra možda čak

neće biti ni važno

Niti ću se možda ikada više setiti

Ovog čudnog stežućeg osećaja

Ali

večeras je istinski mnogo bitno.

[belmasworld]

Trudim se da sakrijem od ljudi da ludim

kad pomislim da si sa nekim drugim

[intotheabyss4]

1

I vratim se uvek nazad ka tebi, I vratim se i kad to voleo ne bi I uvek tražim one slične sebi, I uvek me niko ne želi, Nadam se ovog puta biće promene ali znam da je to samo do mene, I želim da te ponovo upoznam, i ti da upoznaš mene Možda bi onda bilo nade za nas pa makar na čas Želim da te pokažem mnogima, I da u mojim očima vidiš kako mi se za tren svidiš Želim da znaš koliko puta sam se za tebe sredila, i kako bih se iskezila čim bih se tebe setila, Želim da znam da ćeš mi uveče doći, da sa tobom svežu rosu osetim na umornom licu u po noći, Da nas ulicama Beograda jure ulična svetla I da ne idemo kući tokom leta Da pričamo dok ne svane, dok nam jutarnje sunce ne javi da dan je, S tobom želim da traćim večeri i tako do jeseni. I znam da bi moje reči vredele, kada bih rekla koliko se trudim i koliko za nama žudim. I znam da mogu samo da se nadam i od nas to biti neće, I da ti moram pronaći zamenu u sebi, Jer znam da si ti izvor tudje sreće, I da ja taj lepi prizor neću biti tebi.

[tvoja-tt]

Izvini

Izvini što smo dva debila.

Izvini što se volimo, bojimo i borimo.

Izvini što se trudim hijene da izludim.

Izvini što sam čudan cvetak zanovetak.

Izvini što se brinem da ću bez tebe da poginem.

Izvini što ti nedam ni juče ni sutra ni danas da kažeš istinu o nama mnogo te volim mala.

Izvini što si agresivni debil, koji ruši svoje i moje snove.

Izvini sto sam bezaloholno pivo i briga me za sve živo.

Izvini što te čuvam, mazim i pazim.

Izvini na ovom stihu, koji ni ja ne razumem.

Izvini na emociju, na velikom koraku.

Izvini za hladnu šoljicu kafe u mraku i onaj voz punih čaša pića u baru.

Izvini za ne prospavane noći, za besan jutra.

Izvini za Beograd, S i A.

Izvini za toplu kuću i psa u istoj.

Izvini za sve želje, reči i dela.

Izvini na ono i ovo... Izvini

Izvini za cveće.

Izvini za poklone i ne promašene datume iznenađenja.

Izvini za raskoš i sjaj.

Izvini za pokor i kraj.

Izvini za sve suze, tugu i smeh.

Izvini za onaj šamar, stisak ruke i zagrljaj.

Izvini za orgazme sve.

Izvini za posao.

Izvini za jutra bez mene.

Izvini sto te volim.

S poštovanjem tvoja. T. T.

[osjetimojubol]

nikad nisam bio dobar, al’ dobro se trudim

- brut

[shekyspeare]

pokušavam sebe od maštanja otrgnuti

trudim se fikciju od zbilje razlučiti

svijet oko sebe realno pogledati

daleko da odlutam sebi ne dati

svaki put kad ugrabim minut dva

da pobjegnem od dunjaluka

lađom fantazije do obale želja

ali teško je to za sanjara

da okusi gorčinu života

da zatvori bjegovima vrata

imaginacijama

apstraktnim slikama u mislima

teško je to za sanjara

da srcu ne dopusti

čežnje bar kroz san da osjeti

[hronicni-introvert]

ja sam milan.. '95 sam godište i ovde će biti sve što mislim i osećam.. ko je anksiozan, oseća se loše, ili je iz nekog razloga depresivan, ovaj blog nije za vas.. ne stidite se da popričate s nekim s kim će vam biti lakše, potražite stručnu pomoć ako vam je to potrebno.. vodite dnevnik kako se osećate ili blog kao ja. još uvek se borim da moje mentalno zdravlje bude ok, ali pretežno nije ok i to je u redu... imam troje prijatelja koje volim: dosta su slični meni, a opet totalno različiti... verovatno će i oni pratiti šta objavljujem i kako se osećam, isto kao i vi... imam odvojeni blog u kojem pišem priče o njima i sebi.. delim ga samo za ljude na mom instagramu, ali ovde će fokus više biti na mene.. volim crnu boju (znam da nije boja i briga me je), sve nijanse sive, belu (isto što i za crnu) i ljubičastu. deo su moje ličnosti više nego što mislite.. volim pisanje, jesen, knjige, kafu, životinje, a posebno mačke.. dosta ljudi me je razočaralo, ali me to nije iznenadilo u svetu okrutnosti koji me okružuje... trudim se da budem srećan i da nađem svoju sreću. trudim se već 7 godina.. osim porodice i prijatelja, ne volim ljude generalno.. volim mala slova, što ne znači da ne znam pravopis i gramatiku.. premda mi se omane kao i svakome, jer ljudski je grešiti.. ljudi su zli i neempatični danas, živim za emociju iako sam spolja hladna fasada koja govori da ju je briga.. i briga me je s godinama... ne volim ljude koji ne gledaju svoja posla, kao radnik kojem smetaju radnici iz druge firme jer se ponaša kao da je ceo parking samo njegov.. trenutno sam na poslu, pa zato to i iznosim. volim da spavam i da blogujem... često poželim da me nema, ali što bi moj otac rekao, bez borbe nema sreće... nismo svi rođeni pod srećnom zvezdom. zašto hronični pesimista ovde? više zbog sarkazma, delimično zbog pesimizma.. dani su mi teški, dani su mi laki i oscilirajući.. trudim se da nađem balans i neki svoj mir. i neću odustati.

to je to za sada.

[belog-grada-crna-princeza]

Pieces of me/ pokušaji razrešenja ili o muškom i ženskom principu.

Nemam mira, nakon tvoje izjave da previše filozofiram, pa mahnito istražujem preplitanja i razlike između nauke i filozofije. Zaključujem da smo to ti i ja, ti si preciznost, pravila, logika. Ja volim pitanja bez odgovora i odgovore u obliku pitanja. Kuda me je to dovelo? A mora li nekuda? Ja sam u stanju da obiđem čitav kosmos i da nikuda ne stignem, bar ne po tvom poimanju. Zar ta tvoja nauka nije opsednuta pravilnim definicijama? Hajde reci mi, šta znači stići negde. Završiti putovanje? Ne žuri mi se u tome. Mogla bih umesto toga pomešati noć i dan, san i javu, tvoje razloge i moje izgovore ili kako ono već… Ima neki Andrićev citat, (i namerno ću parafrazirati jer nije bitno sad što je Andrić), kaže, najsuroviji postupak koji možete učiniti nekom svom bližnjem je da dok vam govori o svojim emocijama, vi nudite logiku. Surovost te se ne tiče, dokle god je potkovana činjenicama. Ne volim ja ni slatke laži, niti se branim od gorčine. Samo bih malo da egzistiram van tih okvira. Tebi je potrebna jedna staza koju ćeš slediti, a ja volim pogrešna skretanja i lavirinte i zaobilazne putanje. Čujem već tvoja opravdanja koja me uopšte ne dotiču. Hoćeš da ti kažem šta ja mislim o tom tvom realnom svetu u kom navodno treba da živimo? Za nekog ko tvrdi da se vodi čvrstim i opipljivim dokazima, previše veruješ u bajke. Reci mi šta čini tvoje iluzije vrednijim od mojih? Snaga je u brojevima, zar ne? Uostalom, ja spuštam mač, a i štit. Ti veruješ u dihotomiju. Ja verujem u kaleidoskop. Ostavljam mesta dihotomiji jer ne mogu ni da je prihvatim ni da je odbacim, ona je za mene ponovo misao u kom i postojanje i nepostojanje nemaju ni početak, ni kraj. Svaku liniju je čovek svojom rukom crtao, a ruka sudbine brisala. I na sve ovo ćeš ponovo slegnuti ramenima jer: ja filozofiram i mogla bih samo ovo da pustim; kao da ne znaš da ja ništa nikad nisam pustila.. osim svega? Nemam jednostavan odgovor. Ili se samo trudim da ti ubacim nervozu jer te kida neizvesnost i neodlučnost koja meni daje krila i čini da verujem u nemoguće. Znaš li šta je najgore od svega? Što uprkos svemu, ja u dubini sebe mislim da si ti skroz u pravu. E, to je strašno! Ovo nije svet koji naročito vrednuje ženski princip, koji i ti bez trunke žaljenja odbacuješ poput požutelog lista koji ti je sleteo na kaput. Muški princip bespogovorno usvajamo kao Apsolutnu Istinu nad svim istinama. Želiš zaključak od mene, ali nemam zaključak. Setim se onog zida sa grafitom Question Everything, a ispod toga je neko napisao Why? E, ja sam ti takva, ja sam poput tog koji je to napisao. Ti ćeš i dalje tvrditi da prosto previše filozofiram, a ja bih te pitala: a zašto? Kažu li istraživanja nešto o tome?

-Katarina

[besedar]

Tole me malo bega, da so doktor roman dali pod iztočnico za odvetnika, ne pa zdravnika. Me pa, no, ne preseneča, da je to naredil ravno SSKJ na kvadrat 😑 ..............

[jelenajt]

Niti razumem ljude, niti se trudim.

[andjeocuvar]

Dok čekam da se desi neko čudo, trudim se da sebi budem čudo.

[torssi]

Hvala za podporo na www.tors.si. Kot raziskovalna novinarka se trudim za neodvisni medij brez cenzure. Iz kje si? Kako si nasla moje objave? Peace, Love, Unity, Respect! P.L.U.R.

Rave on, vasa #laylae iz #k9bakru

[belmasworld]

I znam da više nikad neću biti isti

Evo ide druga godina kako na tebe mislim

I pizdim i trudim se da sakrijem od ljudi

Da ludim, kad pomislim da si sa nekim drugim

A naše vreme nije nešto tek onako

Pa da lako sve zaboravim i bacim u blato

[pogresnoprotumacena]

the 18 mind

volim da me jure

da se okreću za mnom i da mi osim pića poklanjaju sve

zavisna sam od dodira, energetskih pića i onih sranja od vejpova

variram od malo šminke do jake gde me ne prepoznaju

ne odgovaram više na poruke i ne jurim

ne trudim se

date him till u hate him

slušam muziku do daske jer me bas vozi a i osećam se van svog tela kad je tako

ne prija mi niko

upoznaje mi se mnogo novih ljudi jer me rutina smara a i zavisna sam od nje istovremeno

radi me na ex yu ali i na ovu komercijalu

možda pogledam neki naš stari film, danas je 5 godina bez Glogovca

i tako, klasičan četvrtak