#tamno pivo

[zdravljeirecepti]

10 RAZLOGA ZAŠTO TREBATE PITI PIVO - KORISNA SVOJSTVA PIVA

[rokenrol]

Između dva januara

Rijeka se zaledila.

Pitali su Toma Hardija

koja je najmanja stvar koju je vidio u životu:

ljudska dobrota.

Popio sam kafu i fotografisao Mjesec.

Komšija je otišao u zatvor,

a mi smo molili da ne posijeku veliki kesten.

Citirao sam Hesea,

a onda su mi u Beogradu odštampane pjesme.

Brat je otišao u Švedsku i

tamo doručkovao njihovo jaje na oko.

Đango je slomio nogu,

ja sam popio tamno pivo.

A onda sam imao tumor.

Nas četvorica smo ispod stola uhvatili zmiju;

bilo je vruće, tada, peklo je u 14:23.

Uveče je došao Tabašević.

Zatim, opet Mjesec; fotografisao sam ga,

ovaj put kroz prozor autobusa.

Zagrlio sam je i ostao bez ruke.

Dva dana sam posmatrao bol

pa zaspao.

Zdrav.

Tog dana kada se Bukovski uselio

umro je Hari Din Stenton.

Vidio sam Nika Kejva;

i ona je bila tu, sa moje lijeve strane,

zagrljena.

Zatim sam počeo da pazim šta jedem.

Trideset prvog decembra oko podne

šetao sam

i tačno na skretanju kod groblja usporio

pa rekao – jebote,

zatim ponovio tu riječ još jednom

glasnije

i nastavio dalje.

Draško Sikimić

[beeroucek]

Nikšićko pivo - Reklama 2017. Nikšićko tamno

[personoffalseidentity]

Ja pijem pića koja mi se slažu uz "outfit". Za vas ne znam. Ako mene pitate jedino piće koje ide uz svaku kombinaciju je pivo "tamno".

I drink drinks that go well with my "outfit". I don't know about you. If you ask me the only drink that goes with each combination is “dark” beer.

[cookingwiththecat]

Pereci s aktivnim ugljenom i Staropramen pivom

 Kako volim svu neobičnu i tamno obojanu hranu, i gotovo sam na misiji isprobavanja svega prehrabenog u crnoj boji, došli su na red i pereci. Ovo povijesno pecivo u sebi ne sadrži mlijeko ni jaja, tako da bi ga srednjevjekovni redovnici mogli jesti u vrijeme posta, a to ga ujedno čini i veganskom poslasticom! Njegova specifična zlatno smeđa boja postiže se prethodnim prokuhavanjem u vodi sa sodom bikarbonom čime se intenzivira Malliardova reakcija, i daje im uz boju i poseban okus. Boja će, naravno, u mojoj verziji ostati zamsakirana aktivnim ugljenom, ali fini okus je svakako tu! Sjajni su kao grickalica uz film, pivo i druženje. Moji su upravo pečeni, pivo je natočeno u ove posebne Staropramen čaše, što je sve što mi treba za još malo uživanja u vikendu.

Čašu možete osvojiti na natječaju koji je otvoren do 17.12. Sretno!

550 g glatkog brašna

50 g šećera

2,5 dl Staropramen piva (mlakog)

7 g aktivnog ugljena

1 vrećica insant kvasca

20 ml ulja

sol

 50 g sode bikarbone

voda

mak i crni sezam

 U posudu stavimo brašno, šećer, kvasac, ugljen, sol i ulje. Dodamo mlako pivo i lagano, vilicom sjedinjujemo brašno s pivom. Kada je sva tekućina nestala prebacimo se na električni mikser, s nastavcima za tijesto. Mijesimo oko 7 minuta. Trebamo dobiti mekano, izrazito glatko tijesto koje se odvojilo od rubova posude. Prekrijemo posudu prozirnom folijom  i ostavimo na toplom, da se diže, barem pola sata do jedan sat.

Kada se tijesto diglo, podijelimo ga na dva dijela. Jedan dio ostavimo prekriven da se ne suši dok drugi podijelimo na 6 jednakih dijelova (~70 g po komadu). Razvaljamo ih u duge, uske valjke koje potom zavinemo u specifičan oblik pereca.

Zakuhamo vodu u većoj posudi i dodamo joj sodu bikarbonu.

Uranjamo 2 po dva pereca i kuhamo 30 sekundi. Pažljivo ih izvadimo i stavimo na pleh prekriven papirom za pečenje. Kada smo popunili pleh pospemo ih makom i sezamom i stavimo peći u pećnicu zagrijanu na 230°C 12ak minuta.  

Ponovimo s drugim dijelom tijesta.

[ovazemljasenezovedom]

how hard

it is for one to be himself?

ne znam ni sta mi vise treba, ni vremena, ni snage, ni volje. 

sjutra

od ponedjeljka

od prvog

treba mi pivo, hladno tamno, toceno, green mill, vjetar, nele karajlic, nikotin, da se napijem.

pa da od ponedjeljka budem ja

[djolo-djolo]

Svanulo je jos jedno jutro,kroz napola spustene roletne jutarnji zraci sunca uporno pokusavaju da se probiju kroz maglu od dima cigareta. Kazu najteze je nocu,nije istina najteze je kad svice I kad pocnes da osecas teret zivota koji ceka da ti se natovari na vrat I sa njim da zapocnes dan. Polako pocinjem da se spremam I da pokusam da zapocnem dan nekom lepom mislju.Trazeci po internetu nesto sto bi me zaintrigiralo I odkvuklo paznji mozgu makar na min, nadjem sliku dva ptica skucena u gnezdu,pokusavaju da se ugreju I dozivaju majku koja je otisla da im nabavi hranu. Setim se odmah svega uglavnom dobrog,jer mi ljudi smo cudni,imamo tendeciju da lose stvari koje nam se dese u zivotu nekako isceznu iz glave a ostaju samo prijatne uspomene pune srece.I kazi mi onda kako mrzeti nesto sto ti je bitnije od zivota,kako prestati da se nadas da je sreca tu iza coska I samo ceka da skrenes I da je pronadjes. Bog zna koliko sam puta skretao,I levo I desno,trazeci te u moru ljudi koji kad god nisu potrebni nekako se stvore tu I bas im ti trebas da resis neki njihov problem,da im pomognes,da ih saslusas. Ima li ko na ovome svetu da salusa mene. Kao da Ja nemam probleme,da me nista ne muci,da sam srecan...Ponekad se osecam kao da nepostijim,tu sam ali nisam,odlutam u neko cudesno carstvo gde nema tuge,gde nema boli,gde su ljudi srecni,gde je jedino sto trebas da uradis tog dana da nabacis sirok osmeh,od uva do uva I pokusas da usre is svakoga koga sretnes,gde brige I problemi ne postoje,ne zato sto ih nema,ima ih ali su ljudi odabrali da nisu btni problemi nego sreca I tako se I ponasaju. Nesto me trglo I iz sna isteralo,pokusavajuci da shvatim gde sam I kako sam tu dospeo klupko pocinje polako da se razmrsava......Alarm koji besomucno zvoni podseca me da je vreme da nestanem I da ne pokisavam da se setim sta se dogodilo. Nista nije bitno vise,ni sta se desilo predhodne noci,ni da li sam upao u neku nevolju,bitno je samo da se obucem,obujem I krenem u novi dan.Nikada ne znas sta ce ti danasnji dan doneti tako ga I prozivi kao da nema sutra I da ga nece nikada biti. Cemu planiranje zivota kad sutra mozda nece postojati. Dok god me neko ne ubedi da sutra postoji,necu pokusavati da razumem univerzum I da pocnem da mislim da za svakoga od nas postoji neko tamo negde I samo ceka da se sretnete I da zivite sretno I zadovoljno do kraja zivota. SAMI KROJIMO SVOJU SUDBINU. Ja sam svoju skrojio tako dobro da mi se sere svaki dan kad pocnu slike da se prevrcu,I dok mozak pokusava da me ubedi da ce sve biti u redu I da I dalje postoji razloga za zivot,ja jednostavno stavim slusalice pustim neku psihodelicnu muziku,pojacam do kraja I krenem. Ako se pitate gde, to bih I ja voleo da znam.Koracam tako danima,mesecima uopste se ne trudeci I ne pokusavajuci da resim problem,bezim od njega. Bezim od svih,muka mi je vise od tudjih problema od,buke automobila koji uvek negde zure,od zadimljenih gradova,od sebe.Ali od sebe se ne moze pobeci. I tako prodje dan,mesec,godina,kazu vreme leci sve,leci skoro sve ja bih rekao. Ponovo alarm,ovoga puta znam gde sam I secam se svega.Nije mi jasno sta se desilo da dodje do neke promene ali sa osmehom na licu prihvatam.Retki su dani kad se probudim barem malo srecan a kad je tako onda to treba iskoristiti. Iako jr nedelja oblavim se za min,umivam lerem zube I istrcavam iz kuce pokusavajuci da zadrzim osmeh na licu.Ne dam mu da pobegne,potrudicu se ovog puta da ostane malo duze tu gde jeste. Dok uzurbano koracam ka mestu na koje odlazim svako jutro vec duze vreme,u glavi slike,prolece,ljudi setaju,deca se besomucno jure kroz lavirint koji je nedavno postavljen,cvrkut ptica koje su jedva docekale da se sneg malo otopi I da mogu da rasire svoja krila,I onda me realnost u svoj snazi tresne po tamburi I sve sto je lepo postaje nevidljivo,okrecem se oko sebe I nije mi jasno gde je sav taj zivot nestao koji se do pre samo par sekundi odvijao oko mene. Stojim I pitam se kako je sve to moguce,sta se desava sa nama samima kad smo u stanju da iz srece I blagostanja prelazimo u pakao za trenutak. Odgovora nema,ne postoji. Mozda ce ga neko nekada pronaci,nadam se da hoce I izleciti ljudski rod od svega. Gubim se. Ne znam vise ni gde sam zurio,ne mogu da se setim.Znam da je bilo bitno jer sam bio srecan dok sam pokusavao da stignem,ali dalje ne postoji. Put se zavrsava I polako pocinjem da se vracam nazad,tamo gde je sve pocelo,gde je sve trebalo da traje,gde se nikada nece zavrsiti. Trcim. Zasto,gde zurim veruj mi ni sam ne znam.Da znam stao bih odavno I razmislio sta I kako,ali kako pokusati da budes neko ko nisi I da vodis tudji zivot,nemoguce je. Nisam pobozna osoba I ne verujem u Boga I crkvu,ali verujem da se sve desava u zivotu zbog necega,zbog nekog viseg cilja,zbog ni sam ne znam cega ali verujem.To verovanje u nesto sto ne postoji mi I dalje odrzava u zivotu I daje mi snage da se probudim I da nastavim da jurim I zutim za necim sto mi se nikada nece prikazati ili pokazati. I onda padne noc. Beskrajno duga. Besomucna. Uzima lagano sve stare stvari I slaze ih ispred tvojih ociju.Koliko god se borio,pokusavao svim sredstvima I dozvoljenim I ne dozvoljenim polako pocinju suze da naviru I ponovo sve krece ispocetka. Popijes pivo ne pomaze. Predjes na rakiju,jos gore bude,nista nemoze spreciti lavinu suza,kao da nisi do sada nikada plakao,kao da nIkada ni jedna kap iz oka nije izasla. Pocnes se pitati odakle vise ocima snage da se bore sa poplavama koje svakodnevno preplave sve sto je postojalao I bilo bitno,sve cemu si se nadao I za sta si se borio. Nikada se necu prestati boriti,iako znam da je ta borba uzaludna,kao Don Kihot sa vetrenjacam,necu prestati da mastam o boljem zivotu,o sreci koja ispunjava I najdublje delice slomljene duse. Samo to mi preostaje da se borim I nadam necemu.Nije bitno cemu se nadas bitno je da nada postoji jer jedino ona moze rasterati sive oblake koji se svakodnevno skupljaji samo ispred mog prozora,doneti poznate mirise svega sti je nekada bilo drago,obojiti dan drugim bojama sem sive. A previse je sivog u zivotu kad malo bolje pogledas,ni belo ni crno nego bas sivo. Kao kad ti se prospe tempera preko sneznog pokrivaca I sve stopi u jednu celinu. Celinuu koja ne prolazi,koja je jedino tu,I iz koje nema izlaza koliko god ga trazio. I onda opet pocnes da se pitas da li je trebalo sve tako da se desi,da li si mogao jos nesto da ucinis,da li vredi da bilo sta pokusas da uradis......... I dok se misli gomilaju I slazu nekim cudnim redom,nije ti vise jasno da li spavas budan ili si otputovao na neko bolje mesto,ili je smrt dosla po svoje pa pocines da osecas neko blazenstvo,nicim izazvano,a tako preko potrebno. Pocinjes da shvatas da si I dalje ziv da se od slomljenog srca ne umire,I da ces ziveti jos dugo,dugo,sam sa sobom I svojim sivilom koje ostaje. Najizdrjivije zivo bice na ovom svetu je covek.Sta god mu uradis,srusis snove,ponizis,otrujes,sta god da mu uradis,on nece poslusati svoj mozak nikada iako mu za to I sluzi da ga saslusas I uradis kako kaze,poslusace svoje srce iako zna da tu nema nicega dobrog za njega,da ga ocekuje bol I patnja na svakom koraku,da izlaz ne postoji. Zato bezim. U neki svoj svet napravljen samo po mojoj meri,u svoja cetiri zida koja sam okrecio u tamno plavu boju da bi me podsecala na tebe,a koja je izbledela od poplava I sad podseca na plavetnilo neba kad je suncan dan. Dok pokusavam da ustanem iz kreveta skripa parketa me podseca da treba da ga sredim jer poplave su mu odnele nekadasnju jarko crvenu boju bukve I sad podseca na onaj iz najjeftinijeg motela na Ibarskoj,preko koga su presle hiljade I hiljade ljudi,parova,dece..... Polako realnost pocinje da te stize I sve vise se prepustas letargiji u kojoj zivis vec odredjeni vremenski period I sve sto je bitno zakljucavas u fioku bez dna,pokusavajuci tako opet da pobegnes od svega,da pocnes da zivis.

[christine-the-fabulous]

I'm here to help the Budweiser boycott. Depicting immigrants of any kind coming into and dirtying this pure country and any point in history is disgusting. Here are the beers we should not be drinking. (List stolen from a friend of a friend.) Fellow patriots- Here's to a successful boycott. Never drink any of these products again! "If you are with the boycott Anheuser Busch crowd, this lists the companies currently held by ABI: 10 Barrel Brewing Co (USA) 911 (Dominican Republic) Absolut Cut (Sweden) Alexander Keith's (Canada) Keith's IPA Keith's White Keith's Dark Keith's Red Keith's Light Keith's Regular Keith's Hop Series Andes (Argentina) Antarctica (Brazil) Aqua Fratelli Vita (Brazil) AstikA (Bulgaria) Baisha (China) BagBier (Russia) BagBier BagBier Classicheskoye BagBier Krepkoye BagBier Nashe Bass (United Kingdom) Baviera (Paraguay) Beck's (Germany) Beck's Dark Beck's Oktoberfest Beck's Premier Light Belle-Vue (Belgium) Belle-Vue Kriek Belle-Vue Kriek Extra Belle-Vue Framboise Belle-Vue Gueuze Bergenbier (Romania) Best Damn Brewing Company Best Damn Root Beer Best Damn Apple Ale Birra del Borgo (Italy) Blue Point Brewing Company (USA) Blue Star (Canada) Boddingtons (United Kingdom) Bogotá Beer Company (Colombia) Bohemia (Brazil) Bohemia Pilsen Bohemia Escura Bohemia Weiss Bohemia Royal Ale Bohemia Confraria Bohemia Oaken Bohemia (Dominican Republic) Bohemia Light (Dominican Republic) Cervecerias Chile (Chile) Báltica (Chile) Becker (Chile) Borsodi (Hungary) Borsodi Bivaly Borsodi Polo Borsodi Sör Borostyán (Hungary) Boomerang (France) Bosteels Brewery (Belgium) Tripel Karmeliet Pauwel Kwak Deus Brahma (Global) Brahva Gold (Guatemala) Brahva Beats (Guatemala) Breda (The Channel Islands) Still Available Breckenridge Brewery (USA) Budweiser Budweiser Chelada Bud Dry Bud Extra Bud Ice Bud Ice Light Bud Lime Budweiser Black Crown Budweiser Magnum Budweiser Select Budweiser Select 55 Bud Light Bud Light Chelada Bud Light Lime Bud Light Platinum Busch Busch Light Cafri (South Korea) Camden Town (UK) Caracu (Brazil) Cass (South Korea) Cass Fresh Cass Light Cass Red Cass Lemon Cass Beats Chernihivske (Ukraine) Chernihivske Svitle Chernihivske Premium gold Chernihivske Mitsne Chernihivske 4ezz Chernihivske Bile Chernihivske Bila Nich Chernihivske N/A Chernihivske Pab Lager Corona (Outside of US) Devils Backbone Diebels (Germany) Diekirch (Luxembourg) Diekirch Grand Cru Diekirch Grande Réserve Diekirch Exclusive Dimix (Germany) Dommelsch (Netherlands) Dommelsch Pilsener Dommelsch Ice Dommelsch Dominator Double Deer (China) E-Generation Premium Light Dry Beer Dutch Gold (Netherlands) Eiken Artois Elysian Brewing Company (USA) Four Peaks[2] (USA) Franziskaner Weissbier (Germany) Franziskaner Hefe-Weissbier Franziskaner Hefe-Weissbier Alkoholfrei Franziskaner Hefe-Weissbier Dunkel Franziskaner Hefe-Weissbier Leicht Franziskaner Weissbier Kristallklar Gilde Ratskeller (Germany) Golden Road (USA) Goose Island Brewery (USA) Guaraná Antarctica (Brazil) Guaraná Brahma (Brazil) GuoGuang (China) Haake-Beck (Germany) Harbin (China) Hasseröder (Germany) Hertog Jan (Netherlands) Primator Oud Bruin Grand Prestige Tripel Dubbel Winterbier Bockbier Meibock Hoegaarden (Belgium) Hougaerdse Das Hop Hound Amber Wheat Jinlin (China) Jinlongquan (China) Draft Refreshing Julius (Belgium) Jupiler (Belgium) Jupiler N.A. Jupiler Blue Jupiler Tauro Karbach (USA) KK (China) Kamenitza (Bulgaria) Klinskoye (Russia) Klinskoye Svetloye Klinskoye Zolotoye Klinskoye Luxik Klinskoye Redkoye Klinskoye Arriva Klinskoye Samurai Kokanee (Canada) Kokanee Kokanee Gold Kokanee Light Kokanee Frost Kootenay True Ale La Bécasse (France) La Bécasse Kriek La Bécasse Raspberry La Bécasse Gueuze Labatt Family (Canada) Acquired in 1995 Labatt Blue Labatt Blue Dry Labatt Blue Light Labatt Club Labatt .5 Labatt Lite Labatt Lucky Lager Labatt 50 John Labatt Classic Labatt Genuine Labatt Extra Dry Lager Labatt Wildcat Labatt Ice NOTE: The U.S. version of Labatt is distributed by North American Breweries due to antitrust issues. Lakeport Family (Canada) Acquired in 2007 Lakeport Pilsener Lakeport Honey Lager Lakeport Strong Lakeport Ice Lakeport Ale Lakeport Light Lakeport Red Steeler Brava Wee Willy Landshark Leffe (Belgium) Leffe Brown Leffe Blonde Leffe Ruby Leffe Printemps Liber (Brazil) Löwenbräu (Germany) Löwenbräu Alkoholfrei Löwenbräu Dunkel Löwenbräu Löwen Weisse Löwenbräu Original Löwenbräu Oktoberfestbier Löwenbräu Premium Pils Löwenbräu Radler Löwenbräu Schwarze Weisse Löwenbräu Triumphator Löwenbräu Urtyp Malta Morena (Dominican Republic) Marathon (Brazil) Michelob Michelob Light Michelob AmberBock Michelob Dunkel Weisse Michelob Honey Lager Michelob Honey Wheat Michelob Irish Red Ale Michelob Marzen Michelob Pale Ale Michelob Porter Michelob Ultra Michelob Ultra Amber Michelob Ultra Lime Cactus Michelob Ultra Pomegranate Raspberry Michelob Ultra Tuscan Orange Grapefruit Michelob Golden Draft Michelob Golden Draft Light Mill Street Brewery (Canada) Mousel (Luxembourg) Natural Light Natural Ice Pivara Trebjesa (Montenegro) Nik Cool Nik Gold Nikšicko pivo Nikšicko tamno Noroc (Romania) Oculto Oland Export Ale (Canada) OB (South Korea) Oranjeboom (Netherlands) Oranjeboom Premium Pilsener Oranjeboom Oud Bruin Oranjeboom Premish Malt Original (Brazil) Permskoye Gubernskoye (Russia) Permskoye Gubernskoye Svetloye Paceña (Bolivia) Paceña Pico de Oro Paceña Pico de Plata Huari Bock Ducal Piedboeuf (Belgium) Piedboeuf Blond Piedboeuf Brown Piedboeuf Triple Pilsen (Paraguay) Presidente Light (Dominica Republic) Presidente Black (Dominican Republic) Quilmes (Argentina) Red Bridge (Luxembourg) Red Shiliang (China) Rifey (Russia) Rohan (Ukraine) Rohan Lehke Rohan Tradytsiyne Rohan Monastyrske Temne Rohan Veselyi Monach Rohan Bezalkoholne Ron Barceló (Dominican Republic) Rolling Rock Rock Light Safir (Belgium) Santai (China) Schooner Lager (Canada) Sedrin (China) Shock Top Belgian White Sibirskaya Korona (Siberian Crown)(Russia) Skol (Brazil) Spaten (Germany) Spaten Alkoholfrei Spaten Diät-Pils Spaten Münchner Hell Spaten Oktoberfestbier Spaten Optimator Spaten Pils St. Pauli Girl (Germany) St. Pauli Girl Lager St. Pauli Girl Special Dark St. Pauli Girl Non-Alcoholic Stella Artois (Global) Artois Bock Peeterman Artois Stone Mill Pale Ale Sukita (Brazil) Taller (Ukraine) Tinkov Russian Lager (Russia) Tolstiak (Russia) Tolstiak Dobroye Tolstiak Svetloye Tolstiak Zaboristoye Tolstiak Krepkoye Tolstiak Grechisnoye Turning Point (Canada) Stanley Park Hell's Gate Vieux Temps (Belgium) Wild Series Wild Blue Wild Black Wild Red Whitbread (United Kingdom) (purchased from Whitbread Group plc in 2001) Yali (China) Yantar (Ukraine) Zagrebačka pivovara (Croatia) Božićno pivo Ožujsko pivo Ožujsko Cool Ožujsko Izzy Ožujsko Strong Fresssh by Ožujsko Tomislav ZiegenBock Zizhulin (China) Zhujiang (China) Zenda (Perú)"

[balkantimes]

SREBRENICA, 25 GODINA: EMIR SULJAGIĆ – SAMOUK

Pišem ovu ispovijest jer želim da iza mene ostane sačuvan moj život onako kako sam ga ja doživio, viđen mojim očima, njegovo jedino pravo, moje lice. Napisao sam je zato što nikad nije bila izrečena pred bilo kakvim sudom, nikad nije postala dio nekog zapisnika i u toj mjeri nikada nije morala niti da se desi. A desila se; i ja sam vapio za pravdom za sva zla koja su mi nanesena

Odlomak iz knjige Emira Suljagića “Samouk”, novela, “Buybook”, Sarajevo/Zagreb, 2014.

Srebrenica je bila daleko, daleko iza mene, daleko od mene, ali mi je od prvog dana, od trenutka kada sam kročio u dugo očekivanu slobodu, nedostajala. Nije mi nedostajao rat – a možda malo i jeste – nije mi nedostajala smrt – a možda malo i jeste. Nedostajala mi je neposrednost, jasnoća motiva, prevlast poriva, i polako, ali sigurno srce je prestalo kucati onako jako, bilo više nije tuklo onako snažno, život je postao borba protiv sebe; u mom prošlom životu sve je bilo dopušteno, ali mom razočarenju nije bilo kraja kada sam shvatio da je tako i u ovom, iako je mlijeko za dijete bilo moguće kupiti u prodavnici, a za kruh zaraditi. Više nije bilo linije koja je dijelila dobre od loših, moje od njihovih, najgori su bili među nama i zapravo, nakon mjesec dana slobode, bilo mi je jasno da sam izgubio sve najbolje ljude koje sam ikad poznavao. Oni koji su preživjeli su također umirali, ginuli i nestajali u miru i, iako sam žalio za njima, nešto je u meni govorilo da je tako bolje i počeo sam se pripremati za dan kada će doći red na mene. Ali nije stigao, još nije stigao.

XV

Zvao se Omer. Iz nekog razloga, dok sam se tog dana vozio između B. i V. i dok je pored nas promicao kastrirani krajolik, uspijevao sam misliti samo na njega, njegovu visoku, uvijek brižljivo dotjeranu pojavu, koju je kvario samo radio koji je držao pored uha. Nisam nikad progovorio ni riječ s njim, iako sam ga sretao skoro svaki dan, na putu u ili na povratku iz škole. Tačnije bi bilo da kažem da on nikad nije progovorio sa mnom, a koliko znam, ni sa bilo kim drugim, jer je naprosto nekad davno odustao od ljudi. Ubijen je negdje na početku rata i ne znam da li je ikad shvatio šta se i koliko promijenilo. Pokopan je u selu, nedaleko od mjesta gdje će moj otac biti ukopan nekih šest mjeseci kasnije, u decembru 1992. godine. Vozio sam se upravo tamo.

Najjasnije od svega se sjećam čekanja. Čekali smo na ulazu u selo, jer su u polju prekoputa moje kuće komunalni radnici, koji su u takvim prilikama obavljali fizički dio posla, kopali tražeći komšinicu ubijenu prvih dana rata. Otišao sam do djeda, ali on nije htio poći na ekshumaciju. Vratio sam se na glavni put; oba auta su bila parkirana pored, u sjenci nekog drveta, a četvorica mojih prijatelja vodili nepovezane razgovore pokušavajući da razbiju nelagodu čekanja. Odvezli smo se u Srebrenicu, stali nakratko u Potočarima i ušli u mezarje. Dok smo ulazili, začuo se piskavi zvuk nečijeg telefona. Jedan od mojih prijatelja zavukao je ruku u džep i pročitao poruku: “Dobro došli u Telekom Srbije!”

Bili smo gladni i kao kakva horda ušli u aščinicu koju je otvorio jedan od prvih povratnika u grad i doslovno pojeli sve što se moglo pojesti. Jutro se nekako izvuklo i vratili smo se u V. vjerujući da bi prva ekshumacija trebala biti završena do tada. Očevu ekshumaciju pamtim po dosadi, strašnoj i neizdrživoj dosadi. Biti u društvu pametnih ljudi u ovakvim situacijama nije dobro: pametan čovjek brzo shvati da je najbolje šutjeti pa između vas ostane samo beskrajna i jeziva tišina. U takvoj smo tišini krenuli, nakon što je prva ekshumacija završena neuspješno. Putem u stari dio sela počeo sam sumnjati u ono što sam znao o mjestu gdje je otac pokopan i ukočio se od straha da ga, ipak, neću naći.

Omanja kolona automobila zaustavila se na kolskom putu koji je prolazio pored imanja, podižući veliki oblak prašine. Prvi sam izašao iz auta, prvi ušao u ono što je nekad bila velika avlija, sada potpuno zarasla u korov, i krenuo prema jabuci; nisam znao kuda idem, niti sam znao zašto, išao sam prema jednom mjestu, u vrhu avlije, prema jabuci, nošen nekom tuđom, jačom voljom. Ne želim biti pogrešno shvaćen, nije to bilo nikakvo mistično iskustvo, štaviše, emocije su bile tipično ovozemaljske: visoka trava i žbunje su me grebali po golim nogama, korak-dva dalje ožario sam se, na sljedećem koraku zaradio ogrebotinu, ali nikad prije ili kasnije nisam osjetio takvu svrsishodnost svakog koraka, svakog zamaha rukom, svakog udisaja plućima. Nisam se kolebao ili tražio po travi, išao sam naprijed i gledao u samo jedno mjesto, došao i upro prstom tamo gdje sam oduvijek vjerovao da se nalazi, ali prvi put videći truhle daske koje su virile iz zemlje i rekao: “Ovdje!”

Radnici su počeli kopati. Kidali su žile u koje su obrasle daske i cijeli grob. Nisam stajao na jednom mjestu, pomjerao sam se unaokolo, prateći kopanje, nestrpljivo sam htio da se uvjerim da je tu. Prvo su naišli na neku debelu tkaninu neodređene boje, za koju se ispostavilo da je deka; kopali su oko nje, iza nje i ispod nje. Otvorili su je tako da se prvo pojavila crna vojnička čizma, iz nje je virila slomljena kost. Odmotavali su deku sve dok se nije ukazao vuneni šal, nekada žut, a danas boje zemlje, koji je tetka Fata, naša gazdarica, snijela sa sprata i dala mu ono jutro kada će poći. Ispod šala se ukazala lobanja. Nisam osjetio ništa. Gledao sam svog oca, to što je ostalo od njega, i nisam osjećao ništa. Sve je njegovo iščezlo u meni, sve što je ostalo našlo se iza neke koprene i nisam mogao da ga vidim živog. Preda mnom je bila gomila koščica koje su mogle pripadati bilo kome, ali su ove bile njegove, tačnije u nekom trenutku tokom tog rituala – a iskopavanje je najviše ritual – postale su moje, moja odgovornost, moje pravo, nešto što me obavezivalo na život još makar izvjesno vrijeme.

Okrenuo sam leđa grobu i gledao oko sebe: prvi put sam tu dolinu vidio novim očima; prvi put sam je vidio ovakvu, očerupanu, razorenu, opustjelu i nisam vidio život koji je bio, život koji je mogao biti. Stajao sam i dalje leđima okrenut grobu i u daljini, u pozadini lijepog dana i plavog neba vidio surovo i tamno brdo s kojeg je smrt došla u moju familiju.

Sve je bilo gotovo za pola sata. Vozili smo se natrag. Otac je bio u autu iza mene, u prikolici, u bijeloj platnenoj vreći na kojoj je crvenim flomasterom bilo napisano BR – VOLJ 02/1 i posljednji put je napuštao svoj zavičaj. Putem me počelo stizati ono što mi se desilo tog dana: rasute koščice, tako jadne i nezaštićene, lijeva podlaktica, šrapnelom polomljena napola i obuzela me nepodnošljiva želja da zagrlim te kosti, da ih grlim dugo, milujem ih, da zauvijek budem s njima.

Po nekom neizrečenom dogovoru, kolona se zaustavila. Izašli smo iz auta i zauzeli doslovno cijelu ljetnu baštu jedne krajputaške kafane. Smijali smo se, pili pivo i čekali neko otužno meso. Nije bilo sumnje u to zašto sjedimo baš u toj kafani, iako je kafana na benzinskoj pumpi prekoputa raskršća izgledala veće, bolje i privlačnije: ova je kafana bila muslimanska i bila je jedina cijelim putem do prijestolnice. Jedan od mojih kolega je primijetio da Bosna i Hercegovina završava na trotoaru između bašte i kafane; oko nas je bila Republika Srpska. Prekoputa je bila ogromna bijela crkva izgrađena u dvorištu muslimanske kuće, čija je jedina nasljednica bila starica uništena gubitkom muža u julu 1995. godine. Kilometar iza nas ubijeno je hiljadu i po ljudi jedno ljeto poslijepodne devet godina ranije; benzinska pumpa prekoputa bila je u vlasništvu srpskog ratnog ministra pravde. Moj otac je posljednji put napuštao svoj zavičaj.

***

Nisam znao da li trebam biti tužan ili sretan, euforičan ili histeričan, da li sam nešto završio ili započeo, je li ovo kraj… niti na jedno pitanje nisam imao odgovor, niti sam znao šta bi bilo koji odgovor zapravo promijenilo. Narednih sedmica sam tražio tišinu u hladu i memli strani prijestolničkih predgrađa, bježao od ljudi koji su redom osjećali potrebu da mi kažu nešto utješno. Nisam osjećao da mi utjeha treba. Na kraju sam bio potpuno izgubljen. Za druge i za sebe. Kao Omer.

XVI

Čekao sam u hladnom predvorju nekoliko minuta prije nego što se iza bijelih vrata pojavila visoka crna djevojka prijatne vanjštine. U nekim drugim uvjetima bih razgovarao s njom, uputio joj smiješak, zadržao pogled na njoj duže nego što bi to bilo pristojno. Ali, sada sam poslušno pošao za njom iza bijelih vrata, u poveću kancelariju, gdje je sjedilo još nekoliko muškaraca i žena, također u bijelim mantilima. Ponudila mi je da sjednem i nakon što je otvorila, zatvorila pa ponovo otvorila neku ladicu, došla je do mene s malom napravom koju sam vidio prvi put u životu. Zamolila me je da ispružim prst i objasnila mi kako ta sitna sprava funkcionira: ja ću osjetiti samo mali ubod, dovoljan da iz prsta iscuri kapljica krvi. Kapljicu, odnosno uzorak će ona poslati u laboratoriju, s podacima o meni, odnosno mom ocu. Tamo negdje, u toj misterioznoj laboratoriji, neko će drugi u identičnom bijelom mantilu odsjeći komadić jedne od kosti mog oca; kada se uzorci poklope, obavijestit će me da je obavljena identifikacija i tada ću moći preuzeti posmrtne ostatke svog oca. I potom mi na prst stavila mali, smiješni flaster.

Čim sam izašao iz ureda, skinuo sam flaster s prsta. Nisam htio uzeti taksi, niti mi je bilo do autobuske gužve. Sve vrijeme sam gledao u jagodicu svog kažiprsta; rupica je bila tako sitna da se nije ni vidjela i znao sam da će zarasti brzo, do kraja dana vjerovatno, i bilo mi je krivo zbog toga.

“Zar je to sve što je ostalo između mene i mog oca, ta sitna crvena kap, nepodnošljivo sitna?”, pitao sam se naglas, ali se moj glas nije čuo u buci automobilskih motora.

***

– Identificirali su ti starog, samo trebaš otići da uzmeš papire.

– Kada?

– Sutra ako možeš.

Zaobilazio sam bolnice u najširem mogućem luku i, kada sam naredno jutro zakoračio u hodnik tuzlanske bolnice, znao sam i zašto. Uputio sam se na drugi sprat, Patologija, pa desno: u velikoj prostoriji sa samo jednim vratima sjedilo je još dvadesetak ljudi, uglavnom žena i jedan ili dva muškarca. Svi su čekali isto što i ja. I niko nije pričao. Odlučio sam da ostanem u hodniku, da ne ulazim unutra.

Iz kancelarije je u hodnik izašao doktor nešto malo stariji od mene.

– Ti si stigao iz Sarajeva?

– Da.

– Hajd’ onda ti prvi.

Niko se nije bunio. Ušao sam unutra i sjeo za sto. Doktor je počeo čitati iz dokumenata pred sobom, navoditi fizičke karakteristike mog oca.

– Visok 182 centimetra?

– Da.

– Nije imao prednja dva zuba?

– Ne, izgubio ih je u ratu.

– Znate da nismo našli desnu šaku?

– Znam, bio sam na ekshumaciji, to je vjerovatno od granate, kad je eksplodirala, znate…

Doktor mi je dao nekakve papire na potpisivanje i još jedan dokument u kojem je pisalo da je Sulejman S. moj otac, istina samo 99,99999 posto. Sakupio sam papire, zahvalio se doktoru, ujeo se za jezik i izašao iz zgrade.

***

I pored toga što mi je smetao ceremonijalni karakter masovnih sahrana u Potočarima, znao sam da je to jedino mjesto gdje bi otac želio biti pokopan. Ali, ni to nije bilo tako lako: tamo je bilo mjesta samo za one pogubljene u julu 1995. godine. Nisam mogao vjerovati: morao sam uputiti pismenu molbu nekakvom odboru koji će odlučiti o tome da li moj otac može biti pokopan tamo. Odgovor koji sam dobio jedva deset dana prije sahrane bio je potvrdan: presudilo je to što je moj amidža ubijen nakon pada enklave; ako i kad bude pronađen, i on će također biti pokopan tamo. I samo zahvaljujući tome što sam nakon oca izgubio i amidžu, dobio sam pravo da kosti svog oca pokopam u društvu jedine skupine ljudi koju je ikad poznavao, volio i s kojima je podijelio najgore i najteže trenutke svog života.

XVII

Nadao sam se da ću dugo čekanu priliku da ostanem nasamo s ocem dobiti tog dana. Želio sam žarko da dođem dovoljno rano i razgovaram makar s kostima. Ali kad sam stigao, zatekao sam hiljade ljudi koji su milili cestom pored groblja ili tražili svoje među nekoliko stotina uredno poredanih tabuta unutar ograde.

Cijelim putem mi je bila muka, povraćalo mi se, dijelom od gladi, dijelom od toga šta sam očekivao da vidim. Ljudi su nastavili militi duž ceste, srpski policajci u crnim kombinezonima poredani duž puta poprijeko su gledali mladiće koji su visoko nosili zastave Republike i glasno uzvikivali “Allahu ekber!”. I sam sam ih gledao u nevjerici – ali ne zato što je to bio hrabar čin, štaviše, bio je to vrhunaravni kukavičluk – dok su gazili po tuđoj nesreći tako daleko izvan njihove sposobnosti poimanja.

Pošao sam prema ogradi u blizini ulaza u kapiju, naslonio se i nekoliko minuta posmatrao zelenilo tabuta na mokroj zemlji. Bili su tako nezaštićeni. Negdje duboko u meni je prsnulo i iz nikad zarasle rane ponovo je počela da lipti krv iz svih mecima pokidanih tjelesa ili sam barem želio da je tako. Ušao sam i kroz neki cvijetnjak prošao do tabuta i nastavio hodati pored njih, sve dok nisam naišao na očev. Cijelu prethodnu noć je padala kiša i zemlja je sa svakim korakom cvilila ispod nogu. Čistio sam rukama zeleni pokrov, očistio pločicu s imenom od zakorjelog blata i, dok su se suze, neprekidno – tako da više nije bilo smisla pružati otpor – slijevale niz lice, ponavljao: “E, moj stari…”

Nisam ništa više umio reći, nisam mogao, sve je od onog što sam mu makar i mrtvom htio kazati bilo odveć intimno, a gomila oko mene je nastavila rasti. Bilo je među njima ponajviše ljudi kao i ja, nesretnih i željnih mira; ali, bilo je tu i znatiželjnika, koji su tu bili iz primitivno voajerskih pobuda, jer ništa ljudsku pažnju ne zaokuplja tako kao smrt uživo. Između tabuta je hodao jedino neki fotograf, s pomodnom crnom maramom na glavi i u kratkim hlačama, neuznemireno i povremeno se zaustavljajući tek da okine aparat. Nisam više mogao. Otišao sam.

Odlomak iz knjige Emira Suljagića “Samouk”, novela, “Buybook”, Sarajevo/Zagreb

Izvor

[mndstz]

Obrnite turu piva večeras!

Međunarodni dan piva obeležava se prvog petka u avgustu svake godine. Tajming je savršen, pošto je opuštanje uz pivce super način da započnete predstojeći vikend. Dan pivu u čast obeležava se od 2007, a ideja je potekla od nekoliko momaka iz Kalifornije. Od tada, tradicija se proširila, pa se sada ovaj dan obeležava širom sveta, a mi vam u to ime donosimo nekoliko zanimljivosti o pivu koje možda niste znali. Sumeri su imali boginju piva, Ninkasi. Postoje arheološki dokazi da se pivo pravi već 5.000 godina. Pivo gubi svojstva ako se ne čuva na tamnom mestu. Pivo je prvo bilo pakovano u limenke od oko 350 mililitara, davne 1959. godine. Navodno je u svakom trenutku pijano 0,7 odsto ukupne populacije na svetu. Najviše piva po glavi stanovnika godišnje popiju Česi, a slede ih Austrijanci i Nemci. A sad i evo i malo zdravstvenih, pa, ne baš "razloga", ali, recimo "opravdanja" za uživanje u pivu: Znate one fore "ako ne pijete, nećete živeti duže, samo će vam život delovati duže"? Zapravo, ima u tim pošalicama kap istine: pivo vam može produžiti život. A to je samo jedna od mnogih dobrih stvari u vezi sa ovim pićem. Ljudi koji piju pivo duže žive, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Virdžiniji. Belgijska piva su odlična za "dobre" bakterije koje žive u našim crevima, te da se njihovom konzumacijom poboljšava varenje, što za posledicu ima i bolju liniju, kažu naučnici sa Kraljevskog koledža u Londonu. Pivski stomak u stvari nema nikakve veze sa pivom. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Kalifornije nije ponudilo nikakve dokaze o tome da je pivo krivac za nakupljanje masnog tkiva u predelu abdomena. Pivo sprečava stvaranje kamena u bubrezima. Ako redovno umereno konzumirate pivo, ovaj rizik niži je za 41 odsto, pokazalo je jedno američko istraživanje. Tamno pivo ima manje kalorija nego obrano mleko ili sok od pomorandže. Pivo je puno hranljivih sastojaka. Ne sadrži masti, ima nizak procenat proteina, a ugljeni hidrati iz piva uglavnom potiču iz ječma. Osim toga, bogato je i vitaminima B grupe, zahvaljujući kvascu. U pivu je i dobar odnos kalijuma i natrijuma - kalijuma ima više, što je dobra prevencija povišenog krvnog pritiska. Pivo jača kosti. Čaša, dve dnevno biće sasvim dovoljne da biste postigli ovaj efekat - silicijum iz piva učiniće svoje. Živeli! P.S. Sve ove prednosti odnose se na UMERENO konzumiranje piva. Nemojte da se "prekinete" večeras. Ali, obrnite jednu turu za društvo, takav je red na Međunarodni dan piva! Let's block ads! (Why?)

[ledessousdespieds]

Été 2017 : le Monténégro en 10 étapes

Du jeudi 27 juillet au jeudi 17 août, nous avons exploré le Monténégro et 4 de ses 5 parcs nationaux avec nos sacs à dos (et nos pieds) (et des bus).

Il est parfaitement possible d’explorer ce pays en utilisant les transports en commun et l’auto-stop.

Il est très facile d’y camper : vous pouvez poser votre tente dans tous les parcs nationaux.

Quelques mots de monténégrin vous seront en revanche très utiles, ainsi que de bonnes cartes de randonnée à jour. Munis du guide anglais Bradt Monténégro (5e édition), d’Open Street Maps et de cartes ou toute autre information utile obtenues auprès des offices de tourisme et centres d’accueil des visiteurs, nous avons pu organiser nos itinéraires de randonnées journalières ou de treks en toute indépendance.

Le pays s’adapte très vite au tourisme et les infrastructures changent à la même vitesse : il est indispensable d’échanger vos données et bons plans (et moins bons plans) avec les personnes que vous rencontrerez sur vos chemins.

Voici quelques grands repères qui pourront vous être utiles si vous prévoyez de vous y rendre :

BUS

Distance en bus : entre 1 et 4 heures max. - Prix : 5€ pour 2 heures / 1€ par bagage en soute (plus ou moins à la tête du client). Les bus ne sont pas toujours climatisés. Prévoyez de l’eau et des snacks (et des distractions). Le style de conduite monténégrin fait partie de l’aventure (et n’est pas très piéton-friendly).

AUTO-STOP

Plutôt facile. Les Monténégrins comme les touristes peuvent vous prendre en stop. Les Monténégrins seront ravis de vous faire découvrir le pays au volant de leur véhicule.

NUITÉE EN TENTE DANS UN PARC NATIONAL

De 3 à 5€ par nuit par tente. L’entrée dans les parcs nationaux est souvent payante, environ 3€ par personne par jour.

CHAMBRE/GUESTHOUSE

Entre 15 et 30€ la nuit pour 2 personnes, dans le nord du pays. Multipliez par 3 sur la côte (et par 10 à Dubrovnik en Croatie).

BIÈRE

Bière nationale : Nikšićko Pivo entre 1 et 2€ la pinte. Une version “noire” existe, Tamno, qui est très bonne. Pour la bière artisanale, c’est à Podgorica que ça se passe : Majstor Za Piva Crna Gora.

ACHATS/COURSES

Des supérettes partout, dans le moindre village, ouvertes selon de très larges plages horaires et quasiment tous les jours de la semaine même le dimanche, et souvent possible d’acheter de la nourriture énergétique pour la randonnée (pain, fromage, conserves, figues séchées, barres de céréales).

En ce qui concerne les achats de matériel techniques de randonnée : évitez de casser votre matériel, car vous allez avoir du mal à trouver des magasins de sport vendant ce type d’articles, même dans les villes de montagne. Les seules alternatives que nous ayons trouvées sont à Podgorica : Intersport (dans le Mall du centre ville) et un magasin de sport outdoor en centre ville, Butik Enigma Sport (Hercegovacka 5), qui propose des articles des marques Alpinepro et Hannah.

Avis aux voyageurs avec des réchauds : on nous a rapporté plusieurs fois des soucis d’approvisionnement en cartouches de gaz (problème d’incompatibilité).

TÉLÉPHONE/INTERNET/CARTE SIM

Nous avons acheté une carte SIM monténégrine (M-TEL ”Turist Pack” : 5€ pour 10 GB d’internet pendant 15 jours). Cet achat nous a beaucoup servi durant tout le voyage. C’est assez simple et les vendeurs et vendeuses vous y aideront sans souci (ils et elles parlent très bien anglais).

CASH

Des distributeurs partout, la Mastercard et la Visa acceptées partout. Pas trop de souci avec les grosses coupures et la petite monnaie.

CLIMAT EN ÉTÉ

Dans les montagnes, la température peut descendre à 10°C la nuit et monter à 35°C en journée (vers 1500 mètres d’altitude). Sur la côte : 25°C la nuit et 45°C la journée. Record atteint à Podgorica (qui est situé sur la plaine) : 50°C au soleil.

"OFFICES” DE TOURISME

Certaines agences commerciales de tourisme n’hésitent pas à s’autoproclamer “offices de tourisme”. Il y a des offices de tourisme dans quasi tous les parcs nationaux. Attention aux informations dispensées dans les offices de tourisme et dans les centres d’accueil des visiteurs de parcs nationaux : le personnel n’est pas au courant du niveau de difficulté des itinéraires, ni de l’état des sources en plein été. Vous pourrez souvent vous procurer des cartes (pas toujours à jour cependant), payantes la plupart du temps.

ÉTAPES

De Dubrovnik (HR) au parc national de Durmitor via Nikšić

Trek dans le parc national de Durmitor

De Žabljak au parc national Biogradska Gora via le canyon de la Tara

Trek dans le parc national Biogradska Gora

De Kolašin au parc national Prokletije via Andrijevica

Randonnée dans le parc national Prokletije

De Prokletije au parc national de Skadar via Podgorica

Exploration du parc national de Skadar

Ulcinj

Perast (Baie de Kotor)

PHOTOS

Lien vers l’album photo de notre périple (Flickr)

PISTES GPS

Toutes les données sur les treks et randonnées effectués durant le séjour sont intégrées directement dans les articles des étapes concernées, mais voici un accès rapide :

★ Piste GPS du trek dans le Durmitor :

https://www.strava.com/activities/1105511583

https://www.strava.com/activities/1108785585

https://www.strava.com/activities/1140013634

★ Piste GPS du trek dans le Biogradska Gora :

https://www.strava.com/activities/1115473850

★ Piste GPS de la randonnée dans Prokletije :

https://www.strava.com/activities/1120682119

★ Piste GPS de la randonnée dans la baie de Kotor :

https://www.strava.com/activities/1134627748

Lire l’étape suivante

MNE 1/10 - De Dubrovnik (HR) au parc national de Durmitor via Nikšić

[prokoolica-blog]

#2

Oslikanim zidovima u Jiggyu

Uputili su se te večeri u Jiggy Bar. Krivi se u to vrijeme zatvarao, za ostale barove nisu imali volje. Osim Jiggya. „Čula sam stotinu puta za ovaj bar ali nikada nisam znala gdje je točno. I evo nas. Tu smo skoro. Sviđa mi se ova večer.“ - komentirala je njena prijateljica. Prošli su kraj stanice Tehničkog muzeja, ona i ostale tri djevojke, njene prijateljice. Rekle su da će prošetati, dok su ostala trojica nastavila autom pun Monsterovih limenki. „Navodno lik ima neki bend čiji je sponzor Monster“ – reče jedna od njih. Ta ju je izjava navela na razmišljanje da će bar s nekime imati pričati o nečemu zanimljivom večeras. “Nadam se da ćemo moći progovoriti koju riječ o sceni, s obzirom da je moje društvo tupavo po tom pitanju. Svi se vode mišlju da smo zapeli u živom blatu u domeni domaće alternativne scene.“ – mislila je.  Jiggy joj te večeri daje neku nadu.

- „Naš je šef vrlo vjerojatno gej. On pazi da njegovi radnici budu jako uljudni i urbani. Da se oblače onim kvazi hipsterskim stilom. Njemu sam se očito svidio jer znam mnogo o craft pivi i kuham najbolje kave. Ponekad me i gleda onim pogledom. On traži takvu ekipu u svom kafiću.“ – govorio je. „A nisu ništa drugačiji ni ljudi koji ondje zalaze.“

- „Idemo tamo! Želim ondje popiti kavu sutra. Može?“ - govorila je njena prijateljica koja ima tek 18. Najmlađa je za stolom za kojim je sjedilo to društvo. Svi ju smatraše vrckavom i veselom, iznutra zelenom. Okrenula se prema njoj i uputila joj smiješak. Ostale prijateljice ostanu sjediti bezvoljno za svojim stolcima lagano pijuckajući tamno pivo. Ona što je sjedila do nje, upita ju za vozni red noćnih tramvajskih linija. Na licu joj se odražava isfrustriranost i dosada. Načeli su temu o seksualnostima i raspravljali po tisućiti put je li to zaista nešto grozno, je li homoseksualnost bolest, zatim se posvađali jer dvojica od prijatelja smatraju da jest, a onda je osamnaestogodišnjakinja započela svoje ispovijesti. Ona ju je slušala.  Preko puta nje, sjedio je njen dečko. Osamnaestogodišnjakinja je ispovjedala svoju biseksualnost i privrženost prema djevojci iz njene gimnazije. Ona je konstantno bacala pogled obraća li njen dečko pozornost na što osamnaestogodišnjakinja, njegova djevojka, priča. Ne, ne obraća. On sluša bradatog hipstera o njegovoj ljubavi prema craft pivi. Promašaj. Naslušala se i nagledala onoga što ju najviše živcira proteklih nekoliko mjeseci. Plava refleksija svjetlosti spuštala se na njihova lica dok je hladnoća strujila zrakom uprljanim dimom cigarete. Definitivno promašaj. Barem je Jiggyjev zid lijepo oslikan.

[kraljevicmarija]

i love this beer!

[vino-srbija-blog]

Pivce za živce

Ajde da presečemo s jednim pivom. Razlog je jak. Ne samo da se dodvorimo većinskoj populaciji Srbije.

Spustilo se veče, neka glad se nadvila nad želudac a u frižideru boca piva Schneider Weisse TAP 6, tamno pivce a čeka već danima. Pale su zato roštiljske kobaje u komšiluku i taman su idealno zagrejale nepca i jezik za nemačkog hundert punktera. Da, ovo pivo je ocenjeno u Nemačkoj sa maksimalnih 100 poena. Vrh, što bi rekli ovde, nema dalje.

Sipa se, pena se diže, gusta i narastajuća, krem boje. Ovakva pena je posebna priča, ne propušta se. Puna aroma, sveža, laka a opet konkretna, najavljuje sledeći korak. Bogato i komleksno, zaokruženo, arome nadmašuju spektar ukusa za koje mislite da mogu dati žitarice. Blago gorke, slatkasti akcenti na momenat, suptilno mineralno, umerenog tela i prilično se lako pije. Hlebaste arome, malo banane u nosu, zatim neki tamni rustični kolač, prijatna skoro kremasta tekstura, lak i lep aftertaste... ovo je nadmašilo moje pimanje piva. Posle pola boce od 0.5l nedvosmisleno se osećate opuštenije, a i vrlo prijatno u predelu stomaka. Šta ćete bolje pred spavanje za dobar završetak jednog običnog radnog dana. A, iz iskustva, nije loše ni da se ohladite i sperete tanine posle burne seanse sa vinima i za miran san.

Schneider Weisse - G. Schneider & Sohn, jeste najstarija bavarska pivara koja koristi žito, a fermentaciju rade u otvorenim sudovima, pa naknadno i u boci što garantuje poseban doživljaj. Kod nas se mogu naći i verzije TAP 1 i TAP 7, svetlo i mutno svetlo, takođe odlična piva, sva imaju neku zajedničku, prepoznatljivu notu.

Može se nabaviti u vinoteci Baltasar za nekih 250 din ili nešto više, ne sećam se, a može se popiti i u restoranu Guli na vrhu Skadarlije. I verovatno na još nekim mestima... potražite ga i podelite sa dragom osobom. E da, nepotrebna informacija, ima 8.2 % alkohola ali se ne oseća jer je u savršenoj harmoniji sa ekstraktom. Inače  slabo podnosim pivomaniju koja vlada kod nas ali ovo je druga priča.

Ocena - vrh!

[mndstz]

Pivo za društvo!

Foto: Guliver/Getty images, Thinkstock Međunarodni dan piva obeležava se prvog petka u avgustu svake godine. Tajming je savršen, pošto je opuštanje uz pivce super način da započnete predstojeći vikend. Dan pivu u čast obeležava se od 2007, a ideja je potekla od nekoliko momaka iz Kalifornije. Od tada, tradicija se proširila, pa se sada ovaj dan obeležava širom sveta, a mi vam u to ime donosimo nekoliko zanimljivosti o pivu koje možda niste znali. Sumeri su imali boginju piva, Ninkasi. Postoje arheološki dokazi da se pivo pravi već 5.000 godina. Pivo gubi svojstva ako se ne čuva na tamnom mestu. Pivo je prvo bilo pakovano u limenke od oko 350 mililitara, davne 1959. godine. Navodno je u svakom trenutku pijano 0,7 odsto ukupne populacije na svetu. Najviše piva po glavi stanovnika godišnje popiju Česi, a slede ih Austrijanci i Nemci.Foto: Guliver/Getty images, Thinkstock A sad i evo i malo zdravstvenih, pa, ne baš "razloga", ali, recimo "opravdanja" za uživanje u pivu: Znate one fore "ako ne pijete, nećete živeti duže, samo će vam život delovati duže"? Zapravo, ima u tim pošalicama kap istine: pivo vam može produžiti život. A to je samo jedna od mnogih dobrih stvari u vezi sa ovim pićem. Ljudi koji piju pivo duže žive, pokazalo je istraživanje sprovedeno u Virdžiniji. Belgijska piva su odlična za "dobre" bakterije koje žive u našim crevima, te da se njihovom konzumacijom poboljšava varenje, što za posledicu ima i bolju liniju, kažu naučnici sa Kraljevskog koledža u Londonu.VAŽNO JE I UZ KAKVU MUZIKU GA PIJETE Eksperiment sproveden u Velikoj Britaniji pokazao je da pivo koje se pije uz muziku koja ima dominantne baseve doživljavamo kao "gorko", dok je isto to pivo uz muziku iz Diznijevih crtaća opisano kao "slatko". Pivski stomak u stvari nema nikakve veze sa pivom. Istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Kalifornije nije ponudilo nikakve dokaze o tome da je pivo krivac za nakupljanje masnog tkiva u predelu abdomena. Pivo sprečava stvaranje kamena u bubrezima. Ako redovno umereno konzumirate pivo, ovaj rizik niži je za 41 odsto, pokazalo je jedno američko istraživanje. Tamno pivo ima manje kalorija nego obrano mleko ili sok od pomorandže. Pivo je puno hranljivih sastojaka. Ne sadrži masti, ima nizak procenat proteina, a ugljeni hidrati iz piva uglavnom potiču iz ječma. Osim toga, bogato je i vitaminima B grupe, zahvaljujući kvascu. U pivu je i dobar odnos kalijuma i natrijuma - kalijuma ima više, što je dobra prevencija povišenog krvnog pritiska. Pivo jača kosti. Čaša, dve dnevno biće sasvim dovoljne da biste postigli ovaj efekat - silicijum iz piva učiniće svoje. Živeli! P.S. Sve ove prednosti odnose se na UMERENO konzumiranje piva. Nemojte da se "prekinete" večeras. Ali, obrnite jednu turu za društvo, takav je red na Međunarodni dan piva! Pivo iz... VAGINE?! (VIDEO) Psovanje + pivo = Joga?! Kako je najbolje sipati pivo Ko pije najviše piva u Evropi Postoji 101 način da otvoriš flašu piva Let's block ads! (Why?)