#svetlosti

[ortut]

Ljiljana Stojanović - Vibracija nežne svetlosti (suva igla), 1997

[razdragana]

Treba mi sunčeve svetlosti, da balansira mom mraku

[ivanaaar]

Neka ti uvek ostane

delić svetlosti i nade

da će zbog tvoje čiste duše

sa tobom biti sve u redu

gde god bilo

kad god bilo

koliko god čekao.

[rokenrol]

TREBA OSTATI, Ivan V. Lalić

Treba ostati, možda za ljubav očiju

Nenapunjenih, možda za ljubav one ptice

Što peva u slepoj ulici. Možda za ljubav

Ljubavi, nekog osmeha što još trepti,

uhvaćen kao žuti leptir u davnim ogledalima vida.

Za ljubav usana, za ljubav paprati i nežnosti

I dece neogvožđene, i negovanih prozora,

Treba ostati. Znam, srušio se vetar

Olovnih krila na izrešetanu pustaru,

Znam, izrasle su mrtvoplave gvozdene šume

Iz opakog sna zemlje, pobledelo je more

Od peska i mržnje. Svejedno, treba ostati.

Možda za ljubav krvi, njene slane dobrote,

Nevinog poluboga u žuboru njene tame,

Za ljubav bunovne krvi i njenih stanovnika,

Živih i mrtvih, neukroćenih, nežnih,

Možda za ljubav plave boje popodnevnog neba,

Za ona mala trajanja pod kupolama svetlosti,

Za ljubav sastajanja, svejedno; treba ostati,

Neuplašen zveketom što zuji u naprslom sluhu

Zemlje, ko stršljen na usnama spavača u bilju.

Treba ostati, i zato treba voleti,

Naoružan do zuba, nasmejan do očiju,

Ostati za ljubav očiju, za ljubav ljubavi

U žutom živom pesku vremena.

[bojesvemira]

Jin&Jan

Dve devojke, dve svetlosti, jedna gori plamenom, druga je tiha kao noć. U srcu tame, ona je oluja, a druga je mir koji dolazi nakon nje. Njihov svet je pun bura i tišina, ljubav koja se rodi u vrelini sukoba, ali raste u hladnoći razumijevanja.Bijes je tu, ponekad nesnošljiv,kao gromovi što paraju nebo. Njene reči oštre, kao strelci, pogađaju srce, dok ona stoji, povređena, ali nikad ne beži, nikad ne odustaje. Međutim, ljubav nije samo mirna reka. Ima trenutaka kad to more postane okean, i kad se dvoje ljudi moraju naučiti plivati.Njihova ljubav nije tiha, ali je ogromna, kao svetlost koja pokušava da se izbori sa senkom, kao dve zvezde koje se sudaraju ali nikada ne prestaju sijati.Ne znam kako će se ovo završiti, da li će se ti gromovi smiriti ili će njihova oluja zauvek trajati. Ali u ovom trenutku, dok jedna pruža ruke ka drugoj, dok srce lomi ono što je slomljeno, oseti se da ljubav postoji, i da je to jedina stvar koja će ih voditi ka kraju koji obežava svetlost. U ovoj borbi između svetlosti i tame, nadam se samo da će, na kraju, ti gromovi postati tišina, a oluja spokoj.

[belog-grada-crna-princeza]

Ima neka tajna veza.

Opet temperatura. I to nije ništa novo jer ovo stanje traje već tri ipo godine. Spiritualni učitelji kažu da je bolest lekcija. Pa šta mi to promiče? Šta to u svemu ovome ne shvatam? Kada je deka umro, pre tačno šest meseci, svi smo, uz ogromnu tugu i bol, osetili i olakšanje jer.. bar se više ne muči. Da li je to bila lekcija, njemu? I ako jeste, je li kažnjen što je nije adekvatno savladao? Ljudska bića sve gledaju kroz prizmu nagrade i kazne, drevno uverenje utkano u kolektivno nesvesno kroz ideju o grehu, Raju i Paklu. Šta ako nema lekcije od nekog sveznajućeg i svemoćnog Boga? Šta ako je sve ovo samo nasumično kolo sreće koje nikako da se okrene u tvoju korist? Ja nisam kockar ali gubim... Ne, ne, nama je potrebna kontrola. Ili makar iluzija iste. Bez toga si gotov. Naše pozitivne i negativne misli, naše molitve i stepen u kom pratimo nekih 10 pravila, (a što baš 10?), naša dobra ili loša karma... Ako ćeš Zemaljskije, Ti, tj neki skriveni, tajanstveni deo Tebe zvani Podsvest, koji te gura ka razvoju i celovitosti jer mu je tesno u ovoj psihičkoj realnosti. Ili, položaj zvezda i planeta? Program kompjutera i ništa drugo do (dis)funkcije u kodu? Lepo je, utešno, verovati da si deo nekog višeg plana, da u vrtlogu besmisla ipak postoji smisao. Sa ovim pulsiranjem u slepoočnicama, dok za svaku koščicu u telu imam utisak kao da je lome iznova iz sekunde u sekundu, teško je prepustiti se tim mislima. Pogotovo kad to traje i traje i ne nazire se kraj. Pitam se da li ću živeti tom punoćom kojom je on živeo i odisao, pa kada me u 85. godini jednog popodneva samo ne bude bilo, da li će neka voljena bića na koja sam ostavila neizbrisiv trag ipak odahnuti saosećajno: bar se više ne muči. Ili mi samo sutra neće osvanuti, pa će se oko rake okupiti lica nekih stranih, a poznatih ljudi i žaliti neku koja nikad nisam bila i onu koja nikad nisam postala?

Kad smo kod tih tajnih veza... Sinoć se tuširam u jedan ujutru i najednom na tren ne prepoznajem ni svoje kupatilo, ni tuš kabinu, gledam u svoje šake, a vidim zaseban entitet. I u glavi, brzinom svetlosti, dolazi i nestaje slika: mog beživotnog tela koje izvlače. U tom trenutku, vraćam se u prostoriju, Spotify u pozadini tiho pušta: Oprosti mi pape. Počinjem da plačem iz dva razloga: prvi, jer je šest meseci od kada nema deke. Drugi, jer još jedan od nekolicine ljudi zbog kog ostajem na ovom svetu nikad ne bi oprostio moj odlazak. I tu me prekida, kucanje na vrata. Kaća, jesi li dobro? Nešto si dugo unutra. I ja se naježim od glave do pete.

Ima neka tajna veza...

-Katarina

[jelenajt]

Brzina svetlosti je veća od brzine zvuka, zato neki ljudi izgledaju lepše pre nego što čujete sranja koja govore.

[mrasicc]

Nisam izgubljen, već zarobljen u mislima.

Tražim tračak svetlosti, da pobegnem od ovog mraka.

Od ovih misli, koje mi ne dozvoljavaju da je zaboravim.

[lesdeuxmuses]

Igra Staklenih Perli - Vrt Svetlosti (Atlantide, 2005)

[allberrtina]

Oktobar je. Alarm me budi u poslednjoj trećini noći. Pripremam se po prvi put za molitvu, i sve što radim je po mom osećaju. Prisutna je najveća tama, u sobi nema traga svetlosti. Ne čuju se ni koraci sem pucketanja mojih kolena kada sam na sedždi. Molim se za tebe. Da te On, koji uistinu sve može, napravi boljim čovekom. Da od mene stvori devojku koja je za tebe, da ti budeš muškarac koji može da nas zajedno vodi. Ponavljam onu jednu molitvu bezbroj puta. Eto kolika mi se želja javila u srcu. Ja sam već na početku, kada tebe nije ni bilo išla ka toj ljubavi. Hvala Mu, došao si posle nekog vremena. Ali mi te brzo i uzeo. Ko zna zašto je to dobro, On zna.

Više se ne budim, pre sna se pomolim Njemu, neka te čuva i moje osećaje ugasi. Ali ujutru iznova mislim o tebi. Naivno mislim da će to biti jedan znak, da se sretnemo opet onda kada bude zapisano naše vreme. Pa te onda opet izmaštam. Eto, On to zna.

[aristotels]

ulična svetiljka baca svetlost u krug...dok crni leptiri lete pravo na nju...ali ne znaju da tu je kraj...da ih ubija njene svetlosti sjaj...

[freci]

Gledajući spolja, naš život je iskra svetlosti izmedju jedne večne tame i druge. Ni razdoblje izmedju te dve noći nije vedar dan, jer što smo sposobniji da osetimo zadovoljstvo, to smo osetljiviji na patnju, bila ona u pozadini ili prvom redu, uvek je sa nama.

[manitat]

Abraxas 365:

Najbolji albumi YU pop-roka (1968-1991)

1. Azra - Sunčana strana ulice (1981)

2. Arhangel - Arhangel (1991)

3. Bajaga & Instruktori - Prodavnica tajni (1988)

4. Bijelo dugme - Šta bi dao da si na mom mjestu (1975)

5. Bombaj štampa - Ja mnogo bolje letim sam (1990)

6. Borghesia - Ogolelo mesto (1988)

7. Boye ‎– Dosta! Dosta! Dosta! (1988)

8. Buldožer - Pljuni istini u oči (1975)

9. Crvena jabuka - Crvena jabuka (1986)

10. Dado Topić ‎– Neosedlani (1979)

11. Disciplina kičme - Sviđa mi se da ti ne bude prijatno (1983)

12. Drago Mlinarec ‎– Pjesme s planine (1972)

13. Drugi način - Drugi način (1975)

14. Ekatarina Velika - S vetrom uz lice (1986)

15. Električni orgazam - Električni orgazam (1981)

16. Elvis J. Kurtović & His Meteors - Da bog da crk'o rokenrol (1985)

17. Film ‎- Sva čuda svijeta (1981)

18. Grupa 220 ‎– Naši dani (1968)

19. Haustor - Bolero (1985)

20. Idoli - Odbrana i poslednji dani (1982)

21. Indexi - Indexi (1974)

22. Jadranka Stojaković - Svitanje (1981)

23. Josipa Lisac ‎– Dnevnik jedne ljubavi (1973)

24. Katarina II - Katarina II (1984)

25. Korni grupa - Korni grupa (1972)

26. KUD Idijoti - Mi smo ovdje samo zbog para (1990)

27. Laibach ‎– Nova Akropola (1986)

28. Leb i sol - Leb i sol 2 (1978)

29. Leo Martin - Laku noć, draga (1976)

30. Luna - Nestvarne stvari (1984)

31. Majke – Razum i bezumlje (1990)

32. Мизар - Мизар (1988)

33. Novi fosili - Budi uvijek blizu (1981)

34. Oktobar 1864 - Crni ples (1990)

35. Obojeni program - Ovaj zid stoji krivo (1991)

36. Oliver Mandić - Zbog tebe bih tucao kamen (1982)

37. Paraf ‎– Izleti (1981)

38. Partibrejkers - Partibrejkers (1985)

40. Pekinška patka - Plitka poezija (1980)

41. Piloti - Piloti (1981)

42. Plavi orkestar - Soldatski bal (1985)

43. Pop mašina ‎– Na izvoru svetlosti (1975)

44. Poslednja igra leptira - Grudi moje balkanske (1986)

45. Prljavo kazalište - Crno-bijeli svijet (1980)

46. Psihomodo pop - Godina zmaja (1988)

47. R. M. Točak ‎– R. M. Točak (1976)

48. Rambo Amadeus - Psihološko-propagandni komplet M-91 (1991)

49. Rani mraz - Odlazi cirkus (1980)

50. Riblja čorba - Buvlja pijaca (1982)

51. Roze poze - Roze poze (1990)

52. S vremena na vreme - S vremena na vreme (1975)

53. Smak - Smak (1975)

54. Šarlo akrobata ‎– Bistriji ili tuplji čovek biva kad... (1981)

55. Teška industrija - Teška industrija (1976)

56. Tihomir Pop Asanović - Majko zemljo (1974)

57. Time - Time (1972)

58. Videosex ‎– Lacrimae Christi (1985)

59. Vještice - Totalno drukčiji od drugih (1989)

60. Xenia - Tko je to učinio? (1984)

61. Yu grupa - Yu grupa (1973)

62. Zabranjeno pušenje - Dok čekas sabah sa šejtanom (1985)

63. Zana - Dodirni mi kolena (1982)

64. Zana Nimani - Noćas pevam samo tebi (1986)

65. Zdravko Čolić - Ako priđeš bliže (1977)

[brbljivica]

SPISAK   

treba izbrisati sve poruke, sva pisma.  to je naredba.  sve ih znam napamet interpretirane kroz stalne  mučnine.  ne poznajem više prostore naših duša  ali tvrdim da i ono malo svetlosti u njima bledi  svaki put kad iznova spoznam da ne čujem disanje  pored sebe  u krevetu koji ću ovih dana razmontirati i  pretvoriti u daske  pa u piljevinu, pa u ništa

i tako više neće biti tog našeg kreveta.    treba uništiti krevet.  to je naredba.  spavam na podu ispod stola.  tu se krijem.  ležim i teram sebe da se uspavam.  jer noću se spava.  jer mi kažu da moram da spavam.  jer ti spavaš  na dušeku koji nema otisak mog tela.  praktična primena koncepta bezbednosti.  a ovog našeg dušeka ću se isto rešiti. već ujutru.  ako ustanem. 

donji deo ovog stola koji smo zajedno sklapali  sada je moje crno nebo.  kad samo pomislim da sam držala te tvoje šake  shvatam da sam sve to vreme bila u samoj suštini  mekoće.  jasno osećam teksturu pod jagodicama.  kroz nebo od iverice maglovito te nazirem  sediš i pričaš mi o umetnosti linija otiska prsta  o bratu i psu  o prolaznosti koju skoro da dodirujem  kašljem koliko me guši  dok govoriš, gorim  koliko je lepo i teško  ne znam da li bih pre da slušam, kažem, pitam,    dodirnem,  fotografišem, snimim zvuk  da sam znala šta nas čeka  – odavde s poda sada bolje vidim  senku tvoje privremenosti  ispod tvojih donjih kapaka  svaki pojam koji izgovaraš ima drukčiju  gustinu i strujanje vazduha  nego kada ih drugi izgovore  razumemo se u potpunosti  svaku nijansu svaki udisaj titraj sveta  prepoznajemo istovremeno  pa kako se onda ovo desilo  mi smo dva predmeta jedno pored drugog  sada rasuti negde po gradu    treba grliti, za to služe ruke.  umesto toga ležim na podu koji je negacija mekoće.  umesto toga idem da uništim krevet. odmah.  tražim alat.  nema više plakanja.  to je naredba.  čekaj, otkad ja uopšte slušam naredbe.  ima jedna pesma koja me podseća na vožnju  kolima u kasno letnje popodne dok promiču  prizori sprženi kao sve u nama ali nikako da se  setim melodije. 

Ljubavna pisma Guglu - Ognjenka Lakićević

[nije-mi-nista]

Pismo posvećeno devojčici ubijenoj u masakru u školi u Beogradu:

"Draga Ana, pišem ti ovo pismo iako znam da smo udaljene hiljade nebeskih milja. Duboko u sebi verujem da negde postojiš i da se upravo sada sećaš svih svojih drugara, pa i mene. Možda vidiš kako nas dve zajedno trčimo Krašićima sa celim vozićem dece, koja jure za tobom jer te obožavaju.

Vidim sve nas kako skačemo sa stena. Vidim vodu koja pršti i na suncu se presijava kao zvezdano nebo na kojem si ti sada. Čini mi se da zemlja i nebo mogu biti veoma blizu. Zato stalno mislim na tebe.

Sećam se našeg smeha dok veselo skačemo po obali i morskih ježića koje zajedno vadimo. Sećam se naših igračkica... Jednu od njih sad držim u ruci. To je sova "ušara" koju si mi izvukla iz staklene kutije, jer ja nikako nisam mogla da je "upecam". Neću zaboraviti naš zagrljaj i veselo poskakivanje kad si uspela da ostvariš moju zelju.

Nisam stigla da ti kažem da mi je ta sovica poslužila kao rekvizit na času biologije kad sam predavala lekciju o adaptacijama sove "ušare". Nisam ti rekla ni da sa tom sivom mekanom sovicom spavam svake noći. Ona me je podsećala na leto, miris mora i tvoje prisustvo.

Sada više nije tako. Pitam mudru sovu da mi objasni zašto se svet preokrenuo. Ona samo gleda u mene svojim velikim očima, isto kao i moji roditelji kada im postavim to pitanje.

Želim da te se sećam kao i prošle godine u ovo vreme kada sam mislila da ćemo se sresti na moru. Ne znam koliko dugo mogu zavaravati sebe, ali tako mi je mnogo lakše.

Nadam se da te je plavo nebo zagrlio kao nekada plavo more. Neću te zaboraviti. Bićeš uvek moja nebeska drugarica sa kojom se smejem i gledam zalazak sunca u Boki. Kada nestane i poslednji zrak svetlosti, reći ću ti: "Lepo spavaj!"

[bojesvemira]

Belladonna

Pričati sa tobom je kao piti Belladonu, polako, kap po kap, slatki otrov što miluje grlo dok pali sve iza sebe. Tvoje reči, glatke kao svila, klize niz moj um i ostavljaju rane koje ne umem da vidim, ali ih osećam.

Svaka tvoja misao je obećanje svetlosti, a svaka rečenica skok u tamu. Kažeš nešto lepo, a za sobom ostaviš tišinu koja me guta. Pričati s tobom je kao držati trn i tvrditi da ne osećam bol.

Kao gledati otrovni cvet i ubeđivati se da miris ne ubija. Ali, Norra, ima nečeg zavodljivog u toj tvojoj Belladoni. Nečeg zbog čega se vraćam, ponovo i ponovo, da okusim otrov koji me polako uči da volim sopstvenu propast.