#sunčano

[cgvijesti]

Vremenska prognoza za petak

U Crnoj Gori sjutra pretežno sunčano i toplo vrijeme za ovo doba godine. Na sjeveru, tokom jutra, po kotlinama magla. Vjetar južnih smjerova, slab do umjeren,u popodnevnim satima ponegdje pojačan. Jutarnja temperatura vazduha od -1 do 10, najviša dnevna od 15 do 23 stepena. Podgorica: Pretežno sunčano vrijeme. Vjetar slab do umjeren, promjenljivog smjera. Jutarnja temperatura vazduha oko 9,…

[intomesea]

Prvi dan jeseni smo otvorili sa kišom :( tugi plaki

[carnally-vittorio]

in Austria, we call that "das blaue vom himmel versprechen" basically meaning that promise is absolutely not

And not only will I be promising a blue sky I am promising a blue sky on a sunny day in perfect temperature.

[sadbrain]

čekajući novembar i podne uz hladno sunčano oktobarsko jutro, kafu, džem i pogaču, definisala sam perfekciju.

(nema veze što je kalorično, povećajmo trening) 😂

29.10.'23.- 11:13 🫀

[razdragana]

28. decembar

Nova godina je za tri dana.

Neprirodno, majska ruža je u punom cvetu.

Napolju je sunčano i prolećnih 10 stepeni.

Ipak, ove godine izostaje novogodišnja euforija.

Nema čarolije u ponoć.

Čarolija je u srcu, a ne u ritualima i datumima.

Napokon u susret novoj godini idem bez želja.

Dovoljno mi je da postojim, da mogu da živim trenutke.

Danas je dobro, sutra je loše, za dva dana biće bolje.

Pa opet u krug.

Nema potrebe za iščekivanjima koja bole, za obmanjivanje nadom.

Život je i bez toga komplikovan.

Svaki dan je izazov, ali i prilika.

Za osmeh.

Za radost.

Za sreću.

Za uspeh.

Za zagrljaje.

Za ljubav, u svim svojim oblicima.

Treba živeti svaki sat u svakom danu.

Treba živeti.

Nova Godina će svakako doći 31. decembra oko ponoći.

[putokazkrozvreme]

Tajna dobrog uspeha

"Odavno sam zapazio da uspešni ljudi retko sede i čekaju da im se stvari dešavaju. Oni izađu i dese se stvarima."-Leonardo da Vinči

Još jedan petak je osvanuo i sa sobom doneo vedro, sunčano, toplo, pravo prolećno vreme. Kako čovek da ne bude pozitivan i radostan kad ga jutrom budi sunce koje se vešto probija kroz poluspuštenu roletnu. Dok lagano ustajem, podižem roletnu i otvaram prozor, prožima me i u isti čas obuzima osećaj mira i blaženstva. Osmeh mi krasi polupospano lice. Srećna sam. Srećna sam zbog onog što jesam i još više zbog toga što sam u proteklom periodu napokon još više spoznala sebe u tom pogledu šta je to što bih volela, želela, gde bih volela da se nalazim, koje ciljeve da ispunim i naposletku možda i ono najbitnije nekad od svega, kako da postignem uspeh? Koje su to tajne dobrog uspeha i kako da dođemo do istog?

Svet zapravo veoma jednostavno funkcioniše. Ljudi su jednostavni, samo što mi sami ponekad od naših života napravimo pravu zbrku u našim mislima, postupcima, odgovorima koje dajemo sredini u kojoj se nalazimo, stvarajući upravo jednu konfuziju, tenziju, suštinsku bespotrebnost jer ako samo malo razmislimo, uvidećemo da svi odgovori, sve ono sa čim treba da se povedemo, kako da postupimo, koje smernice da pratimo, da se sve to upravo i isključivo nalazi u nama. To su nevidljivi principi koji upravljaju pretvaranjem želja u stvarnost a koji počivaju u našem umu. Kada neki cilj zacrtamo u našem umu i odredimo ga voljno da to iskreno želimo, naš um je već tu na samom početku već sposoban da odradi pola posla i postigne uspeh. Kada svoje želje, snove, ciljeve pretočimo u naš um, on dalje sve to detaljno analizira i procesuira te iz svega toga nastaje ideja. Ideja kako da taj cilj koji smo odredili da želimo da postignemo, kroz tačne korake i smernice realizujemo. Kroz ozbiljan trud, prilike, rad na sebi, mogućnosti i uz viziju, spremnost, doslednost i konstantnost u svemu što započnemo, mi možemo ostvariti bilo šta u životu. Apsolutno i potpuno, na način koji smo sami odredili. Prava tajna dobrog uspeha ne postoji, ona se stvara. Prava tajna uspeha nije u imanju dobrih veza, dobre porodice, dobrog obrazovanja,dobrih prihoda, dobro situiranih supružnika. Tajna svakog pravog i iskrenog uspeha je besplatna, dostupna svakom čoveku ponaosob. Tajna za svaku zamišljenu srž koja se prožima vešto i nevidljivo u našim životima se nalazi u nama. U našem umu. To je ono što nas ljude čini jednakim u ovom svetu a opet drugačijim jer svako od nas ima um za razmišljanje, samo što neki nisu dovoljno vešti da te misli i razmišljanje kanališu u pozitivnom pravcu. Nažalost vreme je takvo da u današnjem društvu i sredini u kojoj se nalazimo, sve više ljudi poseže za alternativnim pravcima, bez puno truda i uloga, svi žele da brzo dođu do svojih ciljeva, pozicija, titula,statusa, radnih mesta jer smatraju da tajna dobrog uspeha leži u tome da nije bitno koliko se trudiš, koliko daješ, čime se vodiš, kako razmišljaš, već da je tajna uspeha ključ koji leži u nekom od naših dobrih i jakih poznanstava, situiranih supružnika, gde se smatra ako se dobro udamo ili dobro oženimo, da više nikad ništa ne moramo da radimo, jer smo takoreći materijalno potkrepljeni za sve i ne moramo da mislimo ili ako imamo novca, smatramo da možemo sve da kupimo, počev od škole, raznih titula, priznanja. Spisak je dugačak. Ono što bih iznela kao zaključak je da su naš um i misli kojima se vodimo moćnije oružje od bilo kog novca, uticaja i prilika i upravo te misli su jedini i odlučujući faktor koji određuje da li ćete biti pobednik ili gubitnik. Bilo koji cilj da postavimo da želimo da ostvarimo je moguć samo ako smo spremni da od prvobitne želje, stvorimo ideju a onda tu ideju vešto projektujemo u viziju i pratimo je sve do ostvarenja te naše zamisli. I to je jedina i potpuna istina tajne dobrog uspeha jer nikad sebe nećemo nadograditi i spoznati vlastite potencijale ako putujemo lakim ulicama, prečicama ili tražimo brza rešenja za sve što nam se kroz život nametne ili odlučimo da želimo da postignemo.

Za sve je potrebno vreme, snaga,volja i najbitnije od svega bistar um. Ako to posedujemo, uspeh je zagarantovan. Ključ je u nama, ne u drugim ljudima ko što mislimo i zavaravamo se. Sve što treba uraditi je prepoznati taj ključ i iskoristiti ga u pametne svrhe, na pametan način u najboljem mogućem trenutku.

[ljubavniromani]

Prognoza Nedima Sladića za petak: Stižu obilne padavine, prvo kiša, a onda snijeg

Oglas – Advertisement Prognoza Nedima Sladića za petak: Stižu obilne padavine, prvo kiša, a onda snijeg Sadržaj se nastavlja nakon oglasa Danas u većem dijelu naše zemlje malo do umjereno oblačno i sunčano vrijeme. U Bosni po kotlinama i uz riječne tokove prije podne magla ili niska oblačnost. U ranim jutranjim satima na istoku Bosne je moguć slab snijeg. Novo naoblačenje se očekuje tokom noći…

[haber-euro-turk]

EVO KAKVO NAS VRIJEME OČEKUJE DANAS

Danas pretežno sunčano, temperatura do 17 stepeni Izvor: MONDO U Crnoj Gori danas će biti pretežno sunčano, ponegdje uz umjerenu oblačnost, prvenstveno na jugu. Kako je saopšteno iz Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju, na sjeveru će tokom jutra ponegdje po kotlinama biti magle, koja se u nekim oblastima može duže zadržati tokom prijepodneva. Vjetar će biti slab do umjeren, promjenljivog…

[radiogornjigrad]

Miroslav Krleža: Umire zlatna jesen

Umire zlatna jesen. . Zrak je proziran kao modri kristal i svi su prozori otvoreni pa se čuju negdje djeca gdje vrište i gdje se smiju i pjevaju, daleko negdje na dnu ulice. Sada je sunčano jesenje popodne i sve je na svome mjestu i nema disakorda. I Verdi je u orguljicama sljepčevim, i škripa kola, i miris cikorije u zraku, i niti babljega ljeta, svi su se predmeti produljili u vječnost i sve…

[opgpereglin-blog]

28 savršenih sobnih biljaka za izravnu sunčevu svjetlost Ako tražite sobnu biljku koju ćete postaviti na sunčano mjesto u svom domu, onda imate sreće, jer postoji mnogo prikladnih sobnih biljaka za izravnu sunčevu svjetlost. Bilo da tražite zapanjujuće cvijeće ili upečatljivo lišće, ovaj će vas članak ... #Odabirsobnihbiljaka #Sobnebiljke #Svjetloisobnebiljke #Vrstesobnihbiljaka

[cgvijesti]

Vremenska prognoza za 21. februar

U Crnoj Gori sjutra će biti pretežno sunčano vrijeme, a najviša dnevna temperatura iznosiće 19 stepeni. Kako je saopšteno iz Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju, na sjeveru, tokom jutra, po kotlinama magla. Vjetar će biti slab do umjeren, promjenljiv. Jutarnja temperatura od minus pet do sedam, najviša dnevna od deset do 19 stepeni. Izvor: ZHMS

[dane-zaboravim]

Kad sam željela hodati kroz hlad da izbjegnem vrućinu, uhvatio bi me za zapešće i svom snagom povukao natrag na sunce. Iako ti je nježna kosica svjetlucala od znoja i dahtao si kao da te nešto boli. Mama, hodajmo onuda gdje je sunčano, zašto ne hodamo onuda? Praveći se da si previše snažan da bih ti se oduprla, dopuštala sam ti da me odvučeš. Mama, ovdje je sunčano, a ima i cvijeća. Zašto hodamo po mraku, hajdemo onamo gdje cvjeta cvijeće.

Ljudska tijela, Han Kang

[poeticlicense12345]

Film ‎– Zagreb Je Hladan Grad (1982)

Zagreb je hladan grad

Svi smo izašli van

Asfalt je vruć u sunčano popodne

A Zagreb je ipak hladan grad.

Mi smo njegovi stanovniciI 

ima nas oko milion

Stojimo u gomilama, grijemo se tijelima

Tijela su tako topla.

Hiljadu kola na ulici

Na ulici stotinu kafea

U svakom kafeu stotinu ljudi

I sto ruku sa sto čaša.

Stotinu usta ispija sto čaša

Usta žele da se smiju

Ljudi žele da se zagriju i zaborave

Da je Zagreb hladan grad.

U tvome tijelu djevojko

Želim da se izgubim

I da zaboravim da je Zagreb hladan grad

Djevojko

Želim da se izgubim

I da zaboravim da je Zagreb hladan grad

Hladan grad.

Tisuću kola na ulici

I plavi neon sjaj

To nije ljubav, to nije mržnja

Osjećam samo prazninu.

Stotinu usta ispija sto čaša

Usta žele da se smiju

Ljudi žele da se zagriju i zaborave

Da je Zagreb hladan grad.

Zagreb je hladan grad

Svi smo izašli van

Asfalt je vruć u sunčano popodne

A Zagreb je ipak hladan grad

.Mi smo njegovi stanovnici

I ima nas oko milion

Stojimo u gomilama, grijemo se tijelima

Tijela su tako topla.

U tvome tijelu djevojko

Želim da se izgubim

I da zaboravim da je Zagreb hladan grad

Djevojko

Želim da se izgubim

I da zaboravim da je Zagreb hladan grad

Hladan grad

[zvoneradikalni]

Sunčano u New Yorku 😎

Aaaaaa, koji prekrasan sunčan dan u NYC! I jos sam skuzio da sam, zahvaljujuci pomicanju sata u Hr, sada samo 5 sati iza pa ce se i jet lag lakse podnijeti. All the good news today 😎. Jedino sto cujem da ce biti neki “mimohod” za Bandica!? Sto ga je srce strefilo u Remetincu pa je umra’? :)))))

[negovateljica]

MORAŠ DA SE SMEJEŠ 008

28 oktobar   ponedeljak

Baba ponedljekom ide  na neke vežbe taksijem, pa imam dva sata slobodno, tj da me niko ne nadzire, a nemam pojma ni šta bih radila.

29 oktobar utorak ...  prošo ....

30  oktobar , sreda

Išle smo u grad u šoping . Bilo je sunčano ali vlažno hladno  i  tih nekoliko sati je bilo previše za bakicu  pa se prehladila. Juče je ceo dan duvala nos koji joj je curio. Ja probah s našim narodnim lekovima, propolis i  kapi za nos od rastvora sode bikarbone. Soda je toliko  moćna da  joj je slinavica danas prestala iako ne znam koliko je  ona to zaista koristila, rekla sam joj da ispere  nos time.

U grad smo išle   na  tri mesta. Prvo do  njene banke, pa sam ja posle tražila da idemo u poštu da pošaljem deci pare.  Sto eura je bilo  pitanje  biti ili ne biti , skidanje tereta s leđa.  Našla mi ona poštu na google  mapi   i posle kad smo   bile ispred pošte   pita me ona kolko godina imaju tvoja deca.

Mislim se: "Baba, ne razumeš ti to. Tamo ni deca, ni niko ne zarađuje dovoljno da  mu ne trebaju neke ekstra pare da bi preživeo. Mi živimo u državi  u kojoj uskoro neće biti nikoga sem staraca i bolesnih  tj onih koji iz nje nisu mogli da odu. "I dok sam bila u pošti  da uzmem obrazac za western union  ona mi stavila na sedište neku kovertu i neki papiri vire ispod.  Ja to  uzmem i stavim na   tablu  iznad volana  nisam ni gledala šta je to. Kad ono pare.

Ona me gleda belo, kao,  šta ja to radim,ali ja stvarno nisam videla da su pare u koverti  i kaže :

- To ti je plata do danas.-  Ovde sam  manje od deset dana   i ona mi dala 400 eura!   Nisam je razumela    kako je to obračunala, imam i neke dodatne sate u bašti.  Uuuu fino, onda ću da dupliram  poslatak deci, ionako je  razlika za proviziju samo 4 eura. Za slanje sto eura je  15 a za dvesta 19 eura.

Spiskajte sve deco!!!   Eeee, kad bi se ovako zarađivale pare kod kuće...   I kad bi te ovako poštovali poslodavci, gde bi nam kraj bio.  A ne ono naše carstvo lopova, lopurdi, ulizica, lažova, ucenjivača, gnjida i  skotova.  Tek kad napraviš distancu od  brloga u kome živiš i  živog blata u kome se brlog nalazi, možeš da vidiš neke stvari. Nema toga ni na internetu ni na vestima.

Taj osećaj  koji ti  daje istinska plata nije mi bio dostupan do moje  pedeset i četvrte godine.

Sve do sad je bila neka borba sa prevarantima,  ceđenje para,  gubljenje vremena,  traćenje života.    

Nemci  UOPŠTE nisu, i naravno da nisu ono što smo mi o njima učili  u školama. Mi smo prosto odrastali uz Hitlerove  Nemce okupatore  -  koji su služili kako referenca koliko su naši  stvarni okupatori maskirani u oslobodioce i rukovodioce -  DOBRI  I ZLATNI.

Ove današnje Nemce koji hodaju ulicama Nemačke  zabole ... nije briga ni  za Hitlera,  ni za  drugi svetski rat i za sva sranja  koja mi držimo u glavama,  a da nas neko pita zašto – ne bi znali odgovor. Tako su nam glave napunjene kad smo  bili u školi i nismo imali pravo na prigovor, niti smo sumnjali da je sve to tačno.

Nemci su vredni, disciplinovani i kulturni. Neki su hladni, neki  su radoznali, neki ljubazni.. Ali  ni ne treba da budu svi isti.  Oni zaista imaju tradiciju  i znaju da je čuvaju, znaju šta čuvaju,  na šta su ponosni, šta slave.  Rade i uživaju u životu. Znaju šta je to  sigurnost, socijalna sigurnost, znaju da  će biti plaćeni za svoje vreme i trud i poslove koje rade , bez obzira koji posao je u pitanju. Tek ovde važi da je svejedno  šta radiš"  jer je ovde svaki posao cenjen i plaćen. Kod nas  ta rečenica podrazumeva da si ucenjen da radiš  bilo šta za bilo kakve sitne pare i da si obeležen ako to ne priznaješ kao devizu za opstanak.

Kad  kod nas čujem rečenicu – BOLJE DA RADIŠ BILO KAKAV POSO , NEGO DA  NE RADIŠ NIŠTA ... dođe mi da zadavim  tog slepca koji to izgovori...

NIJE BRE BOLJE  !!

NEGO JE  STO PUTA GORE  DA DAJEŠ SVOJ ŽIVOT I RAD U BESCENJE  DA SE NEKA GNJIDA BOGATI NA TVOJOJ GRBAČI. BOLJE JE DA  SEDIŠ CEO DAN NA KAUČU ZA DŽABE NEGO DA RADIŠ  ZA DŽABE   i sve dok ima  uplašenih i  ucenjenih ljudi koji ne smeju da veruju u to, nego su prinuđeni da se prodaju u bescenje  - biće tako kako nam je.

Ovde sam po prvi put u životu osetila  šta znači kad neko poštuje tvoj rad. Iako  bi me od ovog posla bilo sramota da ga radim  kod kuće u Serbiji . Zašto ? 

Pa zato što tkod nas kućne pomoćnice plaćaju  uglavnom  neke  slučajno srećne žene kojima  je upala sekirica u med pa imaju pare da  plaćaju kućnu pomoć,  a mogu volu rep da iščupaju. Neke žene koje se ponose time što ne umeju da kuvaju i brinu da im se ne polomi plastični nokat ako se upuste u kućne poslove, partijski kadrovi ili  supruge partijskih kadrova, fudbalera, doktorke, starlete, poznate ličnosti itd.

Kod  nas JE SVE NAOPAKO POSTAVLJENO I  DORAĐUJE SE TA NAKARADNOST SVAKI DAN. Svaki dan se odvijaju novi apsurdi na svim nivoima.

Ja sam  u Nemačkoj, kućna pomoćnica u  bukvalnom smislu  jednoj  polupokretnoj ženi, penzionerki koja je invalid  zbog  poliomijeltisa koji je imala sa deset godina  i  koji joj je ostavio paralizovanu nogu. Ona je radila  normalno u  opštini kao  kancelarijski službenik i stekla penziju. Dok je radila kupila je sama kuću, u kojoj sad živi  i od SVOJE PENZIJE  mene plaća 1200 eura mesečno plus mi plaća sate  koje radim u bašti , ako želim.

A kod nas penzioneri skapavaju po svojim stanovima  ako nemaju  potomke, da žive s njima  i da ih izdržavaju.  Jedva krpe kraj s krajem, jedu paštetu i hleba,  upisuju se na recku u drakstor ispod zgrade  i glasaju za naprednjake  jer su im tako  utuvili u glavu besomučnim kampanjama, na vestima, po autobusima na mitinzima. #pajebemumater !  Da nam je stvarno toliko dobro   - zašto bi bilo potrebe da nas neko  24  sata dnevno ubeđuje kako nam je dobro  i gde je šta otvoreno, pušteno u pogon.

Kod nas predsednik vlade izjavi  da imamo najbolje škole u  Evropi, bolje o švajcarske i nemačke jer imamo  "programiranje" kao predmet  u osnovnim školama, a nemamo ga.

MI SMO NACIJA  LUDAKA I ZOMBIRANIH LJUDI...  NE TREBA DA SE ŠMINKAMO ZA  HELUVIM.

EURO PRAJD ĆE DA NAS IZVADI IZ GOVANA U TO NEMA SUMNJE ... 

Ovde, opet ja....  Ovde  Nemce zabole dupe i za pedere... ako oće , neka prave prajd  ... oni gledaju kako da zarade na tim skarednim karnevalima  , a ne da lome koplja  dal je to normalno ili nije normalno ...

Kod nas je NENORMALNA SITUACIJA U CELOM DRUŠTVU I NADOGRADNJI SISTEMA ! 

Mi se  borimo  ciniznim, satirom i ironijom. Pravimo viceve oko svega i sprdamo se,  to nam je još jedino ostalo. A kad i to zamre, a zamire evidentno jer je svima pun kufer,   – e , onda smo ugasili, jer kao što rekoh  svi će da se isele  iz Srbije.

Džaba kuće i imanja  kad  nemaš pare to da održavaš,  a sve su napravili tako da ponovo otimaju ljudima imovinu  - kao i njihovi predaci   partizani i komunjare.  Ovejani lopovi  i  siledžije, uzurpatori  i  manipulatori, koji su sve stekli  uz pretnju  kratkom ili dugačkom cevi  i nisu se libili da potežu obarače i da pobiju silan narod  koji nije bio voljan da im prepusti svoje svetinje – svoje imetke i nekretnine.  Tito je bio najveći lopov među njima a svi smo ga voleli kao da je neko iz naše kuće. Koliko je on samo  ljudi i porodica upropastio a nama su  od prvog razreda  u školi sa osmehom  pevali i pričali o njemu.  Pa dobro je  nismo svi u ludnicama, sada kad  konačno otkrivamo  na kakvim lažima smo porasli i u kakvim lažima živimo. LAŽIMA KOJE PODRŽAVAJU LEGALNE   INSTITUCIJE SILE I PRINUDE U DRŽAVI.

AKO TI SE NE SVIĐA ILI SE BUNIŠ POSLAĆEMO TI  POLICIJU, IZVŠITELJE, TUŽIOCE, UPROPASTIĆEMO TE,  STAPKATI SA CRNOM ZEMLJOM.  I  ljudi zato ćute. Ćute jer su ucenjeni samim opstankom i opstankom svoje dece, čije potrebe ne mogu da čekaju da se nešto menja na bolje.

Demonstrira se svako malo  protiv svega i svačega, ali su se ovi izveštili da  bukvalno sve spinuju  i obezvrede i  oljagaju svakog ko se lati ćorava posla da bude Srbima lider i izvuče ih iz govana...A oni ionako na kraju ubiju svog lidera...   Valjda iz zahvalnosti ...  i uvek radimo u korist svoje štete, podržavajući  gadove na vlasti  -  svesno ili  pasivno, ćuteći i puštajući  da  ti život prođe  u  nemaštini, sranju,  čekanju boljeg sutra koje nikad u Srbiju nije ni došlo.

31.oktobar 

Prestaću da je zovem  baba, bakica  i slično,  jer  je  za ovo kratko vreme zaslužila da se i ja njoj obraćam s poštovanjem  kako i dolikuje . 

Frau Šmit  je  borac, kalkulacioni mrav  koji  više ne može da radi  ili ne može  sve da radi, ali zato u svojoj glavi drži  čitavo knjigovodstvo koje se tiče najsitnijih detalja  oko vođenja i održavanja njene kuće i njenog zdravlja.  

U isto vreme -  iako je invalid  i često u bolovima – ona se  uvek  neizveštačeno smeška  i  kulturno se obraća , kad joj nešto dam ili odnesem – ona kaže hvala  -  i  nije nervozna, NIJE NADRKANA, kao što je većina   staraca kod nas koji su  izgubili svoje nekadašnje autoritete  i niko ih ne zarezuje  za suvu šljvu, ne poštuje ih i  ne vidi  čak,  jer oni viiše nikom nisu potrebni sem da pomažu svoju decu  i zato im se više ni ne ustaje u prevozu ili  ih ne propuštaju u redovima. Vreme lagodnog i dostojanstvenog života je prošlo kad je umro Tito. Jugoslavija se srušila jer je bila izgrađena na krvavim temeljima i na otetim imanjima i fabrikama. I prema teorijama zavere, svakako je neko kome odgovara ovakvo stanje u bivšim republikama i podgrejao međunacionalne sukobe i zemlja nam se raspala u krvavom ratu devedesetih. Verujem da ima mnogo više koji žale za Jugoslavijom i načinom života u njoj, za prohujalom mladošću i životom, nego onih koji su zadovoljni sadašnjom "demokratijom" i zapadnim "vrednostima" koje štite novi zakoni.

Nisam sigurna koliko novac podmazuje  međuljudske odnose,  ali ne u  pogrdnom smislu korupcije kao kod nas gde služi da nekima sve ide  lagodno da bi se izbegli legalni  često neostvarivi ili tegobni tokovi legalne procedure.

Ovde svi imaju pare i svi poštuju pare  - i  shodno tome  nečiji trud pomoću kog se do para dolazi.   Kod nas pare  služe za sasvim druge svrhe.  Ovde svi voze kola  i svi mogu da voze kola, to nije luksuz kao kod nas  ili   teška robija  kad skrpljuješ pare za registraciju i ostale  otimačine  koje moraš da platiš .

Kod nas je sve je nerealno   postavljeno. Šta to beše potrošačka korpa?  Šta će robovima  potršačka korpa  kad moraju  skoro sav svoj prihod da daju za račune i dugove – na koje ih  namamljuju sa svih strana nasmejana  lica plaćenih klovnova  koji ih lažu  da bi se zadužili  za sve i svašta.

.....

Frau Šmit  ima svoj krug prijateljica sa kojima se viđa sredom u gradu u  restoranu  Blunkwelle  gde popiju po piće ili jedu nešto i ispričaju se. Za to vreme ja odlazim u kupovinu. 

Druge srede  kad smo pošle u kupovinu , parkirala sam auto na ulazu u pešačku zonu  odakle ona može da ide kolicima sama kroz taj deo grada. Ona se okrenula i rekla mi  da ide s drugaricama  a da ja treba da idem  sama u  tržni centar u kupovinu.  Bila sam  zatečena, jer sam mislila da će ona ponovo da ide samnom a što je najgore nisam zapamtila put kuda treba da prođem. Ona mi je objašnjavala strpljivo koijm ulicama da krenem, ali ja nisam ništa razumela. Kako sam videla da ona neće da ide samnom, krenula sam peške u pravcu u kome mi se činilo da se tržni centar nalazi.  Lutala sam  uličicama koje su se granale od tog parkinga prema  glavnom  putu sa četiri trake i jedva izbila do  nekog nadvožnjaka iznad  tog prometnog puta.  Neka kišica je počela da pada i  ljudi je bilo sve manje.  Konačno sam morala nekog da pitam gde je tržni centar i zaustavila sam neke devojke koje su mi ličile na Tajlanđanke u nadi da govore engleski i na sreću bile su ljubazne i objasnile su mi  kuda da prođem.  Prvi put  mi je sve to delovalo zastrašujuće  i predugačak put do  cilja, ali sam ipak uspela da nađem  ogromnu prodavnicu. Ovog puta sam ponela svoje  torbe za šoping i  kad sam  napunila kolica  potrepštinama sa šoping liste za kuću, shvatila sam da sve to moram da potrpam  u te dve ogromne torbe i u svoj ranac  što je sve bilo preko dvadeset kilograma koje sam morala da odnesem uz nekoliko ulica po kiši, do parkiranih kola.  Ruke su me zabolele i ramena od tolikog tereta, ali sam nekako uspela da se dokobeljam.  Ostavila sam  sve to u gepeku i krenula da tražim Frau Šmit u pešačkoj zoni.

Nisam znala u kojoj je kafani i nadala sam se da ću nekim čudom uspeti da je nađem.  Sad mi je već bilo lako da hodam kad sam se oslobodila tereta.  Ubrzo sam je ugledala kroz  prozor  druge kafane na koju sam naišla i ušla sam unutra.  Ona me je pitala da li  želim da sedim s njima i šta bi da  popijem?  Zahvalila sam se i pitala je koliko će još da sedi tamo, pa sam  izašla napolje da prošetam gradom  bez  opterećenja nekim  zadacima ili neizvesnostima. Glavnu ulicu u pešačkoj zoni  činile su  tipične  nemačke kuće belih fasada  ukrašenih  isprepletenim gredama od tamnog drveta.  U  centru  je bila ogromna katedrala u rekonstrukciji.   Samo jedna  radnja je imala robu na ulici i to je bio neki Indijac sa  garderobom. Sve ostalo je bilo u radnjama.   Galerije  sa slikama i umetničkim predmetima  su mi privukle pažnju, kao i  izlozi  sa  escajzima  basnoslovnih cena od nekoliko hiljada eura.  Viljuške, noževi i kašike  kitnjastih  drški  su bile  izložene  u otmenom izlogu, u društvu  raznih ukrasnih i upotrebnih predmeta za kuću.  Razgledala sam  ne pretrano pažljivo i pomno, jer nisam imala nameru da bilo šta kupujem tog dana,  tek  pristigla u Nemačku i tek upoznajući ulice i  grad.  Na ulici je bilo par uličnih  svirača od kojih je jedan govorio  srpski . Čula sam u prolazu, ali sam naučila da  ne smem  ljudima da prilazim obradovana što čujem srpski , jer sem srpskog isto  zvuči i bosanski i hrvatski i svi su oni  sa sobom poneli traume zbog kojih su otišli sa svojih  ognjišta i nisu bili raspoloženi da u Nemačkoj čuju da oni govore srpski jezik.  Pa tako nisam  započela konverzaciju ni sa tim čovekom koji je sviruckao neke francuske šlagere na svom poluautomatskom  insturmentu - harmonici  i sintisajzeru.  Tražila sam prodavnicu C & A  jer sam  za nju znala iz  Beograda,  i našla sam je na google mapi, ali u gradu nisam mogla da je nađem, pa sam se  vratila  sa kraja šetališta  prema kafani u kojoj  je sedela Frau Šmit.   Kad sam ponovo ušla u  kafanu, Nemice su se već pakovale da idu kući. Konobarica je donela jedan račun, a one su platile svaka  svoj deo, posebno. Konačno je konobarica sabrala sve  naplaćene sume, i  one su mogle da  napuste sto za kojim su sedele.   Krenule smo  i ja i Frau Šmit. Ona je  zastala ispred ulaza da zapali cigaretu, jer se u kafani nije pušilo.  Ja sam sela  u stolicu i razgledala  okolo. Već je bio mrak  i ljudi su  žurili u svoje tople domove.  Pošle smo i nas dve do kola.  U kolima sam joj se  žalila kako sam jedva našla prodavnicu i kako mi nije lepo objasnila i zamolila sam je da mi ponovo pokaže kuda treba da prođem.  U suštini nije bilo ništa komplikovano, malo sam se vratila unazad odakle smo došle i skrenula u  tu veliku prometnu ulicu sa dve trake ,  jednom desno i sledeći put levo na praking  velikog šoping mola.  Za treći put, više nego dovoljno da konačno zapamtim putanju i sledeći put odem kolima u šoping umesto da vučem sve na leđima.