#slatke

[narkonianews]

Zapečene slatke palačinke sa jabukama VIDEO RECEPT

Zapečene slatke palačinke sa jabukama VIDEO RECEPT Sigurno ste probali palačinke na sve moguće načine i svaki od njih je savršen. A da li ste ih probali sa jabukama zapečene u rerni? Predstavljamo vam jedan potpuno zanimljiv i drugačiji recept za palačinke. Mi smo ih nazvali slatke lazanje, a zbog kombinacije sastojaka, nema šanse da vam se neće dopasti. Zapratite nas na VIBERU ovde:…

[keldermans]

I can't find my Serbia jersey!! I wanted to wear my Croatia jersey tomorrow and the Serbia one the day after!! But I can't find it!!

[polu-mjesec]

vidi one male gupace tamo lijevo

[tijanatasmaric11]

Doci ce trenutak kada ce te shvatiti da imate 27 godina, dok ste juce imali samo 17 i necete umeti da objasnite kako je jedna decenija prosla.

A vas zivot je poceo da se deli na pre i posle.

Krzno mladosti ce se pokoriti, nista se nece zapravo promeniti ali sve ce biti drugacije kada pogledate stare fotografije i mutne video snimke koje ste napravili jeftinim starim telefonima.

Mirisi ce vas podsecati na detinjstvo i odredjenje prijatelje sa kojima ne pricate vise.

Svakodnevna druzenja ce postati ponovna okupljanja jednom u nekoliko godina.

A mamina zagorela pita ce biti najbolja hrana koju ste ikada jeli.

I znam sa nekim danima necete moci da pokazete nista od tih 10 godina, ali se nadam da cete se setiti da disete i pustite kamen koji vam stoji na grudima.

Nadam se da cete izaci na sunce i ziveti malo jer je sutra vec 37..

Svaka godina koja prodje podseca na tiho “zbogom” nasoj mladosti ostavljajuci stazu gorko-slatke ceznje za dane kada se zivot cinio jednostavnijim.

Tvoja T

[belog-grada-crna-princeza]

Pieces of me/ pokušaji razrešenja ili o muškom i ženskom principu.

Nemam mira, nakon tvoje izjave da previše filozofiram, pa mahnito istražujem preplitanja i razlike između nauke i filozofije. Zaključujem da smo to ti i ja, ti si preciznost, pravila, logika. Ja volim pitanja bez odgovora i odgovore u obliku pitanja. Kuda me je to dovelo? A mora li nekuda? Ja sam u stanju da obiđem čitav kosmos i da nikuda ne stignem, bar ne po tvom poimanju. Zar ta tvoja nauka nije opsednuta pravilnim definicijama? Hajde reci mi, šta znači stići negde. Završiti putovanje? Ne žuri mi se u tome. Mogla bih umesto toga pomešati noć i dan, san i javu, tvoje razloge i moje izgovore ili kako ono već… Ima neki Andrićev citat, (i namerno ću parafrazirati jer nije bitno sad što je Andrić), kaže, najsuroviji postupak koji možete učiniti nekom svom bližnjem je da dok vam govori o svojim emocijama, vi nudite logiku. Surovost te se ne tiče, dokle god je potkovana činjenicama. Ne volim ja ni slatke laži, niti se branim od gorčine. Samo bih malo da egzistiram van tih okvira. Tebi je potrebna jedna staza koju ćeš slediti, a ja volim pogrešna skretanja i lavirinte i zaobilazne putanje. Čujem već tvoja opravdanja koja me uopšte ne dotiču. Hoćeš da ti kažem šta ja mislim o tom tvom realnom svetu u kom navodno treba da živimo? Za nekog ko tvrdi da se vodi čvrstim i opipljivim dokazima, previše veruješ u bajke. Reci mi šta čini tvoje iluzije vrednijim od mojih? Snaga je u brojevima, zar ne? Uostalom, ja spuštam mač, a i štit. Ti veruješ u dihotomiju. Ja verujem u kaleidoskop. Ostavljam mesta dihotomiji jer ne mogu ni da je prihvatim ni da je odbacim, ona je za mene ponovo misao u kom i postojanje i nepostojanje nemaju ni početak, ni kraj. Svaku liniju je čovek svojom rukom crtao, a ruka sudbine brisala. I na sve ovo ćeš ponovo slegnuti ramenima jer: ja filozofiram i mogla bih samo ovo da pustim; kao da ne znaš da ja ništa nikad nisam pustila.. osim svega? Nemam jednostavan odgovor. Ili se samo trudim da ti ubacim nervozu jer te kida neizvesnost i neodlučnost koja meni daje krila i čini da verujem u nemoguće. Znaš li šta je najgore od svega? Što uprkos svemu, ja u dubini sebe mislim da si ti skroz u pravu. E, to je strašno! Ovo nije svet koji naročito vrednuje ženski princip, koji i ti bez trunke žaljenja odbacuješ poput požutelog lista koji ti je sleteo na kaput. Muški princip bespogovorno usvajamo kao Apsolutnu Istinu nad svim istinama. Želiš zaključak od mene, ali nemam zaključak. Setim se onog zida sa grafitom Question Everything, a ispod toga je neko napisao Why? E, ja sam ti takva, ja sam poput tog koji je to napisao. Ti ćeš i dalje tvrditi da prosto previše filozofiram, a ja bih te pitala: a zašto? Ka��u li istraživanja nešto o tome?

-Katarina

[jelenajt]

Ništa ne miriše lepše od sveže pokošene deteline, kad se razvedri posle kiše. U džepovima sveže prve višnje koje ubereš dok se kriješ od letnjih toplih kapi, tek uzrele, slatke. Ispod krošnje nađeš zaboravljeno ćebe, odeš do deteline, prostreš. Legneš, zvezde gledaš, ne mariš.

[susumeljak]

Mnogo slatke okice imas 🫠😇

hvala hvala 🫶🏼

[toskadosta]

poznajem svijet

gdje su neba plava

cvijece mirisljavo

i sladoledi sareni.

u tom svijetu gdje

ispod duge se ne prolazi

na pragu se ne sjedi

na propuhu se ne staje.

gdje je sreca protkana

u zagrljajima i poljupcima

i gdje je svaki problem

rijesen sa milim glasom

i slatkim rijecima majke.

u njemu vise ne zivim

od tog dana kada si otisla.

tog dana je postalo sve sivo,

cvijece vise ne mirise

duge vise, cini mi se, nikada nema.

slatke rijeci i mili glas mojoj mami nisu pomogli.

a, boga mi, od tada ni meni vise ne pomazu.

[disao-bih-kroz-tvoje-dodire]

Ko te obarao na jastuk,dok sam ljubio njene butine? Da li je nežan prema tebi ili uslišava tvoje izopačene zahtjeve? Kolika mu je želja na licu?Da li ti je lijep i privlačan u tom trenutku?Da li ti hrapavim glasom šapuće sve što želiš da čuješ?Koliko ti čvrsto drži ruke?Koliko čvrsto vjeruje u tebe?Da li se i dalje ježiš kad ti priđe usnama ka uhu? Da li i dalje voliš zabijene zube u svom malom ramenu?Osjeća li koliko ti je hladno?Da li ti stoji kamen u grlu dok mu izgovoraš ime i kažeš da tako umije dobro da te ima?Da li ti škrpe zubi dok se smiješ i da li osjeća da se iživljavaš na njemu,ili misli da je on taj koji vodi u svemu ovome?Par svjetlosnih godina dalje od tebe navlačim se na nju,nadimam se svakim uzdahom i ne želim da otvorim oči. Sve me boli kad progledam.Ne želim da joj čujem glas. Gospode,koliko je sve ovo napamet i rutinski.Ne mogu da progovorim.Moja ćutnja će je povrijediti više nego što sam već uradio.Ili je slijepa i na to?Ona misli da je volim.Mnogo mi je dosadna dok me ljubi.Gade mi se njene slatke riječi,njena dobrota meka koža i pažnja. Guši me njena ljubav, baš koliko mi tvoja fali. Prokleto zar ne?

[raskrsnice]

Ica II

Ne razumijem lika koji te zove svojom

i ne drzi te za ruku

i ne drzi te ko malo vode na dlanu

a ti tako ususne slatke dlanove imas

da ih ne bih ispustao

ne razumijem lika koji te zove svojom,

i ne drzi te za ruku

[ashmp3]

jedna malo tamnija *eye twitches* druga malo svetlija *vein pops on my forhead* moje male slatke bebe sve su made in serbia *body stars folding itself my ribs are popping out hmm im going through exorcism*

[zanimljivaekonomija]

Agroklub bira najbolje ruralne fotografije u 2023.  – prijavite svoju

Na poljima cveta suncokret, sazreva kukuruz i soja, kosi se seno... Vredne ruke beru kruške, jabuke, lubenice, lavandu, žalfiju, šljive, a krenula je i priprema zimnice. Pekmez ili rakija, slatke su muke naših vrednih poljoprivrednika.

A mi im dodajemo još jednu - napravite sjajnu fotografiju, nominujte je na #RuralFoto izbor i osvojite dobar džeparac.

Dakle, u toku je RuralFoto konkurs - izbor najboljih ruralnih fotografija 2023. godine. To je prava prilika da se ovekoveče lepote naših sela i njihovih običaja - koji se često održavaju upravo leti. 

Kako nominovati fotografiju?

Svaka punoletna osoba i registrovani korisnik Agrokluba može na ovaj izbor nominovati četiri fotografije, jednu po kategoriju, a one su: selo, proizvodnja hrane, životinje i priroda. Nominovati ih možete na društvenoj mreži KLUB do 31. avgusta 2023. godine u 23:59 sati. Autor najbolje fotke, u svakoj od kategorija, osvaja novčanu nagradu od 500 evra bruto, a nagrada publike koju daju Hrvatske šume - porodični vikend odmor u Pansion Lovački u Delnicama, ide onom čija fotografija prikupi najveći broj lajkova čitalaca Agrokluba.

Do sada je pristiglo više od 600 fotografija, a kakve su prizoreuslikali ljubitelji poljoprivrede možete videti na agroklub.rs, i informisati se o svim pravilima RuralFoto izbora, kako postaviti fotogragiju-video tutorial, te pročitati 10 saveta kako napraviti dobru ruralnu fotografiju.

Dakle, još 40-ak dana ostalo je za nominaciju vaših fotografija na RuralFoto konkursu. Potrudite se da zabeležite vama najdraže kadrove i ne dozvolite vrućini da vas u tome omete jer, osveženje možete potražiti u montažnim bazenima koje nude Pevex trgovine.

Ko bira najbolje fotografije?

Nakon što istekne rok nominacija, 31. avgusta 2023. stručni žiri će odabrati deset najboljih fotografija u svakoj od kategorija, nakon čega će učesnici konkursa sami između sebe izabrati četiri najbolje.

Partner izbora najboljih ruralnih fotografija u 2023. godini je Evropska komisija koja promoviše Zajedničku poljoprivrednu politiku EU - partnerstvo između poljoprivrede i društva kojim se obezbeđuje stabilno snabdevanje hranom, a poljoprivrednicima prihod te održava dinamičnost ruralnih područja. Proglašenje najboljih fotografija i izložba održaće se u Osijeku 15. septembra 2023. na konferenciji o novim tehnologijama u poljoprivredi AgroRocks 2023.

[mishkakagehishka]

„Croatia with a uranium industry“ lmaoo jedino što imamo je EL (L) EN (N) KA (K) industrija: lopovluk, nepotizam i korupcija. I ako političar nije ukrao, nema pravo na naslov političara. To se tako ne radi u ovim krajevima <3 Ako smo i imali neku industriju, i nju su pokrali navedeni (ne)ljudi. I onda vidim te koji nemaju veće brige u životu od biranja u kojem hotelu s 5* će odsjest to ljeto da pametuju nama koji proživljavamo ta sranja (još ako odsjednu na našoj obali...)

NE AL REALNO znači šta je najgore je nije kao da nemamo potencijal za neke normalne industrije, tipa poljoprivreda ili energija, al eto, lakše izrabljivat i uništavat obalu za te slatke dolare i eure, dok oni kradu i naposlijetku prodaju sve firme i sve šta vridi kod nas

[nagnamstajl]

NOĆ NA DVANAESTOM SPRATU

I svetlo i mrak

Udare se

Nekad

Kao dva klikera

U gladi i u žedji

vidim izdaleka

Suton sa prozora

Nešto me pritiska

Ali

Krv si mi osvežila

Na horizontu

Svetlucava i čista

Ležiš u mojim mislima

Noć bez straha i bez oblaka

Ne vidim jasno

Kao nekada

I u svetlu i mraku zadrhtiš isto,

Streseš se

Boginja smrti

Gori trenutke

Besmrtne

U snovima vidiš

Otiske nesreće i vesnike

Nuestra Señora

de la Santa Muerte

Priziva mrtve pesnike

I pada noć

Na tvoju

Haljinu

I pada noć

Baš tu

I sve se lepe stvari

Iz naših života

vrte

u krug

I ti si tu

BOGINJA SMRTI

U tvojoj sobi smo

I sve je isto kao onda

u snu

Vraćam se iza daleko

U unosne poslove

Ali nisam više preko

Vetar mi šapuće i nosi me

Nosi i tebe daleko

U tvojoj sobi sam opet

Zid pun postera

Kao nekada

Stara muzička linija

I krv je u oku ostala

Kao nekada

Ona pesma

Dodiri bez svitanja

Boginja smrti

Vozi me do uranka

Mirišljavi štapići

Plišano srce veliko

kao moja glava

Put do tvog kupatila

Put i natrag

Nekada sam sreću

lakše razumeo

I sreća me je shvatala

Najzad

Ruke su nam sve manje i manje

Naša bliskost

Preko betona

Sa tvog šljokičastog balkona

Zagledani u daljine

Nebo puno balona

Priče pune tišine

I svaka noć kao da je

Poslednja

I na svaki tvoj

Drhtaj

Ostao sam

Usamljen

I sa padanjem

Boginja smrti vozi me u beznadje

Na staklu

Tužnog vozila

Ostao sam zatamnjen

Ja ću umreti

Kao da sanjam

Ja ću živ iz mrtvih

Na suncu jutra

da zadrhtim

Kao nekada

Boginjo smrti

Voziš me do nestanka

Zenica mi skoči

Krv mi se zavrti

Otrov me pronadje

Boginjo smrti

Da li si znala da te nikad nisam

Stvarno znao

Razumela si kako te zvezde padaju

Izmedju mene i vode

i bilo ti je žao

Kako od mene

godine beže

Zarezuju nožem

Ali video sam onda

u vodi tobože

Video sam njen odraz, nju

Señoru de las Sombras

Boginju senki,

Svetlost i njen poraz

U snu si čekala

na crvenim peronima

u vodi

Prošla si pored mene

i nestala u elektronima

Nestala u slobodi

Sedela si u poslastičari

Okružena licima

Curila si iz korneta

Po šljokicama

Sa pticama i kometama

I bila si svetlucava

I bila si kao ona

Nuestra Señora

de la Santa Muerte

Smrt ili sloboda,

Čuješ li,

Umirući svete

Da li znaš da sam bio rastavljen

Na hiljadu strana

A moji problemi su bili sve veći

Oporavljam se od starih rana

Da li znaš kako kratak je

Put iz šlaga natrag

put ka sreći najzad

I uvek se

Smrvim

Sa svojom krvlju

Kad se zakrvim

I uvek me zaboli

Letnja noć

I plod tvoje boli noćas

SOS TELEFON

Mesec ima dušek

Na vrhu tvoje kuće

Mesec ima ključ

U podrumima tvoje duše

Tvoji dodiri su kiša

Iza večne suše

Tvoje misli su tišina

Letnje noći, slatke muke

Spasi me

I ja te opet vidim na stepenicama

Kako sediš

Smeješ se

Ja bih opet da uhvatim taj osmeh

Da prebrodim ove nedaće

Spasi sebe ako možeš bože

Spasi i mene kobajagi, tobože

I nikada nisam hteo da

Zaboravim vrela podneva

Časopise i kolače

Nikad nisam hteo da mi ne znače

I pisala si mi

Pesmu o umetniku

Koji nije umetnik

Odmetnik u čulima i sećanju

Pisala si pesmu

o putniku

Koji je zauvek ostao tu

U vremenima otkazanim

U boli saputnik

Pesmu o odmetniku

Koji je pomešao

Krv i mesečinu

Mrakom se osveštao

Zadnji put

Plašim se kad spavaš

Jer možda

iza sata otkucavaš

I brojiš

Vreme za decu

Krv razmazanu po letu

Vene iz čela

Na tanjiru mrtvog tela

Plašim se da ubijem

Jer možda ne shatim

I ne razumem sve

Plašim se kad me sanjaš

Možda se probudiš mrtva

ispod granja

I programiraš moje snove

Iz tog usnulog stanja

Plašim se kad stojiš

Jer ne znam

Kad si počela da brojiš

Trenutke

do kojih ne postojim

Plašim se da stojim

Poglede u smrt da brojim

Trenutke u boji

I u mislima svojim plivam

Ali se bojim

U mislima svojim

Kada stojim

I kad ih imam kao dete

Te strahove i palete

Boginja naša -

Nuestra Señora

de la Santa Muerte.

[belog-grada-crna-princeza]

Stara Delila sa drugog sprata.

Stara Delila sa drugog sprata

ima šarenu maramu

zvonke korake i parfem sa mirisom kupine

njeno ime na arapskom

istovremeno znači

odbijena u ljubavi

i zavodljiva,

komšije

ne znaju

pravu istinu

dok im u prolazu

upućuje te opasno

slatke

šarmantne osmehe.

Jovo što živi u prizemlju video je nekog gospodina u crnom

kako svraća i donosi ratluk i čaj

ali to joj je možda bio sin,

ili klijent, ma priča se da je matora

neka veštica, mada ne verujte Jovi

često dolazi kući u dva ujutru

pa pušta porno filmove

do četiri

dok komšinica što živi vrata pored

ne zapreti policijom,

onda kao stišava devojku

koju nema

i nešto psuje sam sebi u bradu.

Poštar se poverio da stižu pisma, svakog utorka, na Delilino ime,

u potpisu samo stoji neki

-R,

nema povratne adrese,

kaže odoleva iskušenju da ih otvori

jer istina je da je Delila jedina u toj zgradi draga prema njemu,

a poštar je odan onima koji su prema njemu dragi.

Stara Delila sa drugog sprata

svaki treći dan kači čistu posteljinu na žicu i sluša valcer

što čuje svako

ko prođe ispod njenog prozora

u pet popodne, samo ne znaju

je li po sobi pleše sama

ili sa nekim

ili se zamišljeno ljulja u stolici

možda odgovarajući na pisma izvesnog R,

možda drema - ili čita vesti? - ali teško je Delilu zamisliti

kako čita vesti.

Stara Delila sa drugog sprata

svako veče hrani mačke što se skupljaju iza zgrade ostacima od ručka i kao ne čuje

dobacivanja dečurlije

koja je nazivaju babarogom,

jedna devojčica ju je čak jednom gađala kamenom,

ali je promašila i pogodila prozor onog advokata,

koji je okrivio Delilu,

a Delila se izvinila

obećala da će platiti štetu i samo mirno nastavila

da hrani mačke.

Staru Delilu sa drugog sprata biste sigurno

prepoznali u gomili,

primetili biste je dok na pijaci bira paprike,

ili strpljivo čeka da pređe ulicu na pešačkom prelazu,

a možda i ne biste,

možda je navikla da vam bude nevidljiva,

možda joj potajno

više odgovara tako...

A možda je Delila

u stvari

užasno,

katastrofalno,

nezamislivo

usamljena,

dok ni komšije

ni gospodin u crnom što svraća,

ni onaj R,

(ako to i nije sve

jedna te ista osoba)

o tome nemaju pojma.

Stara Delila sa drugog sprata

ima šarenu maramu

zvonke korake i parfem sa mirisom kupine

njene komšije

uglavnom se bave time koliko je još dana ostalo do godišnjeg odmora,

kada treba da se renovira kupatilo,

koji je bio rezultat utakmice od sinoć,

da li skače cena goriva

i još uvek

ne znaju

pravu istinu

o njoj

dok im u prolazu

upućuje te opasno

slatke

šarmantne osmehe,

nastavljaju ponekad da nagađaju

iz malih znakova

i priča što po zgradi kruže.

Možda kada biste se vi usudili

i pokucali na vrata

staroj Delili sa drugog sprata,

noseći ratluk i čaj

i iskren, prijateljski osmeh

možda bi vam se eto

baš

posrećilo

da Delila pusti valcer,

sedne preko puta, toplo vam stisne ruku i do kasno u noć

vama ispriča

sve svoje tajne.

- Katarina

[anjaperovic]

Kada umrem pa završim tamo gde ćemo svi jednog dana

Ne plači za mnom i ne dozivaj mi ime, imao si dovoljno vremena za to

Nikada nisi bio slab pa nemoj ni tad, nasmej se i pogledaj visoko

Reci mi sve što nikada nisi a onda me pusti

Onda idi, trči, pevaj, juri i nikada ne gledaj nazad

Nemoj da te ništa sprečava da postaneš onoliko veliki kolikog sam te zamišljala

Mene ostavi negde unutar tebe, da postojim i stvaram ti snagu

Ja ću ostati duboko u tebi, negde zakopana

Biću tvoja mala iskra koja te tera da osvetljavaš noći

Biću tvoja toplota i topiću svaki led koji te opkoljava

Seti me se tako neobavezno, dok hodaš nekom od mojih ulica

A dobro znaš da je svaka moja ako smo zajedno njom prošli

Ceo život mi se ionako deli na pre i posle tebe

Taj kratak period s tobom ostaje mešavina mašte i sećanja

Ostaje nedosanjan san, pun sreće i haosa

Usta su mi puna krvi i ja polako bledim

Ali ti stojiš nadamnom, rukom mi pomeraš glavu ka sebi

Zubi su mi prosuti ali se osmehujem, tebi se sliva znoj niz lice

Ništa ne govoriš jer rečima nije mesto među nama

Mi se razumemo i sada, sedam godina kasnije, sedamdeset života jedno od drugog

Dok moje postojanje klizi sa stranica svih onih pesama koje sam ti napisala,

ostaje mi samo da se pitam u tom sablasnom stanju

Šta bi bilo jer zaista, šta bi bilo

Da sam te gledala nekim drugim očima,

Da nisi obasjao svaku sobu u koju bi ušao,

Da se za mene bilo ko drugi računao,

Da nisi bio prvi i poslednji i jedini i najželjeniji

Da sam mogla da te vidim onako kako su drugi i kako sam ja sve druge

Samo da si bio običan u tim prokletim očima koje trepću u tvom pravcu po poslednji put

Danas bih bila živa

I možda bih ja trčala, pevala, jurila i nikada ne bih gledala nazad

Ali nije tako

Život je počeo uz glas tvojih silovitih koraka, uz prvu ljutitu facu

jer gospodin nikoga ne čeka a ja sam rešila da ćeš baš tada da me sačekaš

I on se završio čekanjem, ali ne tvojim već mojim

Čekanjem da dođeš, uhvatiš me za ruku i odvedeš na kraj sveta

Gde nas niko ne bi pronašao, gde bih ti se dala cela

Onako kako ne možeš ni da zamisliš

Ali sve su to plodovi jednog bolesnog uma i slomljenog srca

Sada me čvrsto stisni za ruku, onako kako volim,

čisto ne bih li se uverila da si stvaran

i na uvo mi šapući neke slatke stvari dok ne zaspim

znaš i sam da su tvoje laži melem za mene i koliko god bila sigurna da nisu istina

do samog kraja ih ponavljaj, možda i ti poveruješ...