#sindikati

[torssi]

Delu čast in oblast!

[adriaticpulse]

Volkswagen razmatra zatvaranje tvornica u Njemačkoj

Volkswagen je posljednji put zatvorio tvornicu 1988. godine, no čini se da bi ta praksa mogla ponovno doći u pitanje. Naime, izvršni direktor tvrtke, Oliver Blume, razmatra zatvaranje proizvodnih pogona u Njemačkoj, što će nesumnjivo izazvati veliki otpor sindikata. VW se suočava s rastućom konkurencijom kineskih proizvođača električnih vozila (EV), a smanjena potražnja za EV-ima dodatno otežava…

[zoranphoto]

Plenković je prijavljen Europskoj komisiji! Prvo pismo već mu je stiglo: Do kraja idućeg tjedna kreću novi problemi

Više od 40 dana traje štrajk oko 7.000 pravosudnih službenika, što je pravosuđe dovelo pred slom. Potvrdio je to u više navrata i predsjednik Vrhovnog suda Radovan Dobronić, koji je baš zbog problema u ovom sustavu ušao u sukob s premijerom Andrejom Plenkovićem. Dobar dio HDZ-ovaca štrajkom u pravosuđu nije oduševljen, no oni bliski predsjedniku Vlade tvrde kako on nema namjeru, i ne može odustati radi toga što smatra kako bi njegovo odustajanje izazvalo lavinu novih zahtjeva, i moguće nove štrajkove.

Otišlo je predaleko 

”Sada je sve to otišlo predaleko, da Plenković sada popusti postavilo bi se pitanje što je čekao do sada i zašto odmah ljudima nije podigao plaće. On se ovim odugovlačenjem definitivno doveo u nepovoljan položaj, premijer je ovime politički sigurno na gubitku, a posljedice za pravosuđe biti će nesagledive”, kaže naš sugovornik iz vladajućih redova koji i premijerove medijske istupe opisuje kao neprepoznatljive. ”Plenković se pred novinarima smije, odmahuje rukom, ali ostaje bez riječi, a to za njega nije karakteristično. Kao što odbija odgovoriti na konkretna pitanja o aferi u HEP-u, tako Plenković izbjegava odgovoriti na pitanja koja se odnose na konkretne posljedice štrajka u pravosuđu”, navodi naš sugovornik koji kao problem ističe i to što je Plenković umjesto u pregovore sa štrajkašima ušao u sukobe s Dobronićem, i to po svemu sudeći radi toga što je uvjeren kako iza štrajka u pravosuđu stoji predsjednik Zoran Milanović. ”Premijer možda može propitkivati Dobronićeve poruke, ali on je počeo gubiti kontrolu pa je počeo neprimjereno komunicirati što je vidljivo na primjeru toga što je Dobroniću poručio kako se ne ponaša normalno. Kako god da se Dobronić upozoravao on nije daleko od istine onda kada kaže da stanje koje traje više od mjesec dana nije održivo. Nije to teza koju zagovara samo predsjednik Vrhovnog suda već je to teza koju zagovara i većina odvjetnika i sudaca u zemlji, koji su zabrinuti i za ono što će se događati kada se štrajk stopira.    

Obavještena Europska komisija

Problem zbog kojeg su u Plenkovićevoj stranci dodatno zabrinuti jest to što je o štrajku službenika koji je doveo do blokade i nefunkcioniranja pravnog sustava obavještena Europska komisija što možda i jest razlog radi kojega se u Vladi počelo progovarati o dodatku na plaću u iznosu od deset posto koji bi mogao riješiti ovaj kolaps u pravosuđu. No, kako tvrde upućeni Vlada ovaj rast nudi svim državnim službenicima i namještenicima koji su po trenutnim plaćama na dnu ljestvice po plaćama u državnoj službi, i to prema tabeli koju je napravila Svjetska banka. Po toj tabeli upravo su pravosudni službenici najpotplaćeniji u državnim institucijama. ”Plenković razmatra opciju da svi koji su na dnu liste dobiju dodatak na plaću od deset posto, a onda bi se naredne godine kad na snagu stupi Zakon o plaćama u državnom i javnom sektoru pretočio u koeficijente, ali i oko toga će se teško dogovoriti jer pravosudni službenici i namještenici traže dodatak na plaću od 25 posto za pravosudne službenike i namještenike, a osim toga zahtijevaju da im se i dani provedeni u štrajku plate”, kaže naš dobro upućeni sugovornik iz Vlade te dodaje da bi Plenković ukoliko nešto ne poduzme do konca idućeg tjedna mogao imati problema i sa štrajkom u policiji jer su njihovi sindikati tim za štrajk već pripremili. Da će Plenković zaista nešto morati poduzeti jasno je i iz pisma kojega je nedavno primio ministar pravosuđa Ivan Malenica kojemu se obratio glavni tajnik EPS-a Jan Willem Goudriaan koji je dao potporu zahtjevima SLSN-a za povećanjem plaće od 400 eura za pravosudne dužnosnike, a pored toga on je iskazao zabrinutost time što Malenica odugovlači s dogovorima, no ono što u HDZ-u vrlo dobro znaju jest to da Malenica s ovim odugovlačenjem nema ništa. ”On je zaista korektan ministar, ali kao i u svim ostalim štrajkovima do sada ne može Malenica ni bilo koji drugi ministar nekome dizati plaće, to je odluka za koju blagoslov daje Plenković. Nikome u Hrvatskoj to nije potrebno crtati, svi to znaju, i zato svi sindikalni šefovi i sindikati generalno nastoje zaobići ministre i sjesti na pregovore s Plenkovićem, jer svi oni koji su s Plenkovićem pregovarali i jesu postigli dogovore i ostvarili svoja prava”, zaključuje na koncu naš sugovornik iz HDZ-a. Dnevno.hr Read the full article

[er-10-media]

Как инвестировать в стартапы через венчурные синдикаты: опыт Мурата Абдрахманова

New Post has been published on https://er10.kz/read/kak-investirovat-v-startapy-cherez-venchurnye-sindikaty-opyt-murata-abdrahmanova/

Как инвестировать в стартапы через венчурные синдикаты: опыт Мурата Абдрахманова

Венчурный рынок остается закрытым для большинства частных инвест��ров. Доступ к лучшим сделкам, анализ стартапов и понимание перспектив требуют глубокой экспертизы и сети контактов. Мурат Абрахманов, крупный венчурный инвестор, сообщает: «Мы находим решение этой задачи через формат синдиката, и предоставляем возможность предпринимателям и бизнесменам инвестировать в перспективные стартапы».

Мурат Абдрахманов сделал свою первую венчурную инвестицию 10 лет назад, и с тех пор активно занимается ангельскими инвестициями, вкладываясь в стартапы по всему миру и в Казахстане.

«Я вижу, как развитие ангельского финансирования влияет на экосистему стартапов. Локальные синдикаты могут сыграть ключевую роль в создании новых технологических компаний, способных конкурировать на глобальном уровне. Этот формат позволяет не только объединить капитал, но и аккумулировать знания, опыт и связи участников, что значительно повышает шансы на успех», – комментирует Абдрахманов.

Синдикат Мурата Абдрахманова MA7 Angels Club объединяет более 100 инвесторов, среди которых успешные предприниматели, топ-менеджеры крупных компаний и опытные венчурные капиталисты. За первые полгода работы через этот синдикат прошло более $2 млн. инвестиций. Такой формат отличается от венчурных фондов тем, что в синдикате каждый инвестор принимает решения самостоятельно. Мурат Абдрахманов объя��нил:

Мы предоставляем проверенные сделки, но участие остается добровольным. Коллективные решения уменьшают индивидуальные риски, а доступ к сделкам, отобранным профессионалами, делает участие более комфортным даже для тех, кто только начинает свой путь в венчуре. 

Мы инвестируем в локальные и глобальные стартапы с фокусом на технологические решения, deeptech, fintech, и AI. Одно из ключевых преимуществ синдикатов – прозрачность. Мы не предлагаем “чужие” сделки, а показываем те, в которые я сам инвестирую личные деньги на тех же условиях. На глобальной практике лид-инвесторы вкладывают менее 10% от общей суммы сделки, а я инвестирую в среднем до 20% от суммы сделки. Это гарантирует skin-in-the-game и делает инвестиции еще более осмысленными для ��частников. 

Синдикат помогает инвесторам разобраться в механике венчурного рынка, дает доступ к сделкам, которые проходят тщательную проверку. Мы оцениваем команду, рынок, конкурентные преимущества и перспективы роста. Даже если вы не участвуете в конкретной сделке, вы изучаете рынок, оцениваете стартапы и формируете инвестиционное чутье.

Еще один важный аспект – влияние венчурного рынка на традиционные индустрии:

Инновации, которые появляются в стартапах сегодня, через 5-7 лет трансформируют целые отрасли.

AI-решения, которые сегодня тестируются в стартапах, через несколько лет станут стандартом в корпоративных процессах.

Fintech-стартапы трансформируют традиционные банки.

Deeptech-направления трансформируют целые отрасли от медицины до промышленности.

«Венчурные инвесторы фактически голосуют деньгами за будущее, и понимание трендов дает конкурентное преимущество. В последние годы синдикаты бизнес-ангелов стали ключевыми игроками глобального венчурного рынка. Например, в 2023 году PitchBook опубликовал список 10 самых активных венчурных инвесторов Израиля, где лидером стал синдикат OurCrowd, объединяющий 220 тысяч бизнес-ангелов из 190 стран. Его модель сделала венчурные инвестиции доступными для частных инвесторов и привлекла международный капитал в израильскую стартап-экосистему. В 2024 году Тель-Авив поднялся на одну позицию в глобальном рейтинге стартап-экосистем и занял 4 место наряду с Лос-Анджелесом», – заключил Мурат Абдрахманов.

Израильская экосистема, как пример, показывает, что правильный подход к синдикатам может ускорить рост технологий в стране. Казахстан стремится к зрелой венчурной инфраструктуре, и благодаря синдикатам, у нас есть возможность поддерживать стартапы не только на ранних, но и на поздних стадиях локальным капиталом, создавать благоприятную венчурную среду.

[zmajciki04-blog]

Ljudi koji su slušali i slušaju beogradski sindikat vide širu sliku svega i jednostavno su mnogo pametniji i bolji ljudi.

[spectatorzg]

Specijalisti nizaštologije

Sunce je peklo Bilo je opako vruće tog ljeta sredinom osamdesetih. Fina prašina lijepila se na cipele dok sam koračao tvorničkim krugom, košulja se izdajnički lijepila o leđa, otkrivajući ogromnu mrlju znoja. Radnici u prolazu pozdravljali su me, neki nasmiješeno, neki mrko i nadrkano, a neki su se gradili da me ne vide. U zraku je visjelo pitanje Diša, hoće li biti lova? Ma da je samo visjelo,…

[hriminal]

Vilim Ribič, profesionalni uhljeb sa sumnjivo stečenom pozamašnom imovinom je kriminalac? Ma nemoguće.

"Mi smo u zadnji čas povukli, imali smo insajderske informacije, u zadnji čas smo povukli devet milijuna HRK", rekao je u Ribić u emisiji N1 televizije koja je emitirana 2015. godine. U kontekstu povlaštenih informacija, Ribić je spomenuo Cotu, koji je u to vrijeme bio član Savjeta HNB-a.

Kako smo napisali u uvodu, u Kaznenom zakonu, članak 259., definira se zlouporaba povlaštenih informacija za koju su predviđene kazne od šest mjeseci do osam godina. USKOK nam nije htio odgovoriti rade li po ovoj Kaznenoj prijavi, no prema izjavama Ribića, Cote i HNB-a, razvidno je kako još uvijek nisu otvorili ovaj slučaj.

[peterjancic]

Discipliniranje zaradi poročanja medijev

Discipliniranje zaradi poročanja medijev

Načelnica generalštaba Alenka Ermenc je sprožila disciplinski postopek proti vodji sindikata vojakov Gvidu Novaku, ker je brez njenega dovoljenje različnim medijem kritično govoril o delu obrambnega ministra Karla Erjavca, težavah sindikata, ki ga vodi in o dogajanju v vojski. Obravnava v disciplinskem postopku bo jutri 30. julija ob 09:00 uri v sejni sobi Sektorja za obveščevalno,…

[zanimljivaekonomija]

GATUS 2018, međunarodno takmičenje učenika ugostiteljskih škola, Beograd, 27-30. septembra 2018.

Поздравни говор и обраћање Драгана Цветковића, председника Самосталног Синдиката угоститељства и туризма Србије

„Поштоване даме и господо, уважене званице, драги ученици, наставници и колеге. Имам част и задовољство да Вас поздравим у име чланства и у име угоститељско туристичких радника привреде Републике Србије.

Радује ме што Вас видим данас у великом броју , ведре и расположене за дружење и размену знања и искуства.  

Данас у Србији  славимо празник Крстовдан али данас сви ми заједно обележавамо и Светски дан туризма а то је оно што нас повезује. Повезује нас такође и неопходност регионалне сарадње која ће нас учинити јачим и спремнијим у глобалној утакмици. Сви смо свесни да положај угоститељско туристичких радника у региону није на завидном нивоу и да мора бити бољи . За њега драги пријатељи морамо заједнички да се изборимо. Морамо заштитити и обезбедити сигуран рад и будућност ове деце која тек ступају на сцену.

Оно што сви схватамо је и чињеница да веза између образовања и привреде мора бити јача и на здравим основама. У региону се могу срести и видети различити облици јавно приватног партнерства у овој сфери, али већина њих не даје одговарајуће резултате. Углавном се врши хиперпродукција кадрова који нису оперативни, јер немају потребна теоријска знања, вештине и ставове потребне за рад у угоститељско туристичкој привреди.

Није нимало случајно што се данас налазимо у Угоститељско туристичкој школи Београд  и њеној школској радионици хотел“Палас“. Школска радионица хотел „Палас“ представља највећи кабинет струке у региону ��оји је потпуно нормативно опремљен и у којем се у контролисаним условима изводи практична настава као најбоља припрема за рад у и по потреби привреде чиме се директно утиче на квалитет образовања и васпитања за подручје рада угоститељство и туризам на више нивоа, јер ту уче и наставници и ученици истовремено.

Осим тога на тај начин се утиче и на ниво угоститељско туристичке понуде и ниво квалитета услуге у целини према потреби државе. Угоститељско туристичка школа са школском радионицом због свега наведеног представља водећу образовно васпитну установу од виталног значаја за угоститељску туристичку привреду Републике Србије и њеног Система образовања и васпитања за подручје рада угоститељство и туризам.

Школска радионица хотела „Палас“ за сваког угоститељско туристичког радника представља светионик, ма где се он налазио, јер у њој има искрен ослонац и подршку у току своје каријере. Она представља чврст темељ и расадник неопходних компетентних кадрова потребних угоститељско туристичкој привреди Републике Србије. Ова школа важи за праву угоститељску туристичку академију која је призната у угоститељско туристичкој привреди и струци.

Осим тога можда је важнија чињеница, да је ова установа најбољи доказ, да се државним капиталом може управљати савесно и одговорно и у државном интересу.

Обавештавам Вас да смо ми као Синдикат покренули иницијативу за верификацију посебног или специјалног статуса ове установе у оквиру Система образовања и васпитања Републике Србије. Тиме би потвдили чињеницу да представљају установу од  државног значаја и тиме бисмо  заштитили угоститељско туристичку струку у будућности.

Наш став као синдиката  који је одговоран социјални партнер држави је потпуно јасан по том питању. Ми смо одавно сугерисали да се овакве школе и центри по узору на Угоститељско туристичку школу из Београда направе формирају и почну са радом и у другим регионалним центрима наше земље. Сматрамо да би било довољно таквих пет или шест центара који би обезбедили стандард у учењу али што је једнако важно и стандард у раду што обезбеђује ниво и квалитет угоститељско туристичких услуга у нашој држави.

Морам да истакнем да смо као синдикат  недавно имали у службеној посети председника синдиката угоститељства и туризма Шведске којег смо сместили и угостили управо у нашој школској радионици хотел Палас. Наш гост је у тој мери био импресиониран оним што је видео и доживео да је после тога систем обуке и тренинга презентовао у Шведској и сада раде на томе да нешто слично имплементирају у њихов систем образовања.

На крају у овом прелепом дану и амбијенту желим Вам свима  пре свега добро здравље и лепо дружење у нашој и вашој школској радионици хотел „Палас“ , који је ��ио, јесте и биће наша и Ваша друга кућа.

У то име живели на многаја љета.“

[geto-srbija]

НАЛИЧЈЕ И ОВЕ СИНДИКАЛНЕ СНАГЕ: ЦИФРЕ И УНОСАН БИЗНИС ПОЈЕДИНАЦА ИЗ ГОМИЛЕ КВАЗИ СИНДИКАЛАЦА ПОЛИЦИЈЕ!??   Огорчени чланови синдиката у полицији упутили су писмо Магазину Таблоид, очекујући да буде објављено, да се јавности стави на увид како министри полиције и директори полиције користе синдикалне лидере за издају интереса запослених, а њих награђују бољим радним местима, толерисањем њихових ''несташлука'', расипање синдикалних пара. Подсећамо да је главни уредник Магазина Таблоид био портпарол првог синидиката у полицији, због чијег деловања је синдикални трибун Милосав Васић три пута добио отказ, враћен је на посао и пребачен у ПС Обреновац. Због текста који је објављен у електронском издању у броју 392, добили смо тужбе шесторице синдикалних активиста. Ево им и нове шансе.   ……..   Одавно, још са сменом Васића и преотимањем Независног сидндиката полиције, постало је свима јасно да су синдикати прешли у руке послодавца и да служе послодавцу као продужена рука у угњетавању радника, а појединим полицајцима са дебелим криминалним досијеима, криминалцима, нерадницима и хоштаплерима лепа и једина шанса да се заштите од криминала и нерада, а да притом и дебело ушићаре са себе. Са сменом Васића у НСП редом су се смењивали у руководству стотине такозваних синдикалаца. Тада настају и такозвани синдикати који су формирани само зарад личних интереса, јер осим Полицијског синдиката Србије , као једине озбиљне синдикалне организације, отпадом од НСП формирани су разни квази синдикати који служе само за испуњење личних интереса и финансијску добит појединаца. Тако су први формирани Синдикат полиције Драгана Аризановића , Синдикат српске полиције-ССП у Ужицу, Независни полицијски синдикат Србије-НПСС у Новом Пазару, Синдикат уједињене полиције у Врању, потом Јединствени синдикални покрет који је формирао Ђукић Дејан у ��раљеву, затим Синдикат полиције и полицијских старешина који формира Блажо Марковић и тако редом, до броја 26, колико тренутно синдиката делује у МУП-у. О томе ко је продао синдикат и интересе запослених за радно место, писаћемо у неколико наредних бројева. Свима њима је једно заједничко, а то је лични интерес уског круга људи који формирају тај синдикат, или лични интерес полицајаца са криминалним досијеима, који се касније прикључе некој синдикалној организацији како би се заштитили да не би били ухапшени, а који обично раде искључиво по налогу послодавца уз испуњење услова које послодавац постави пред њих, а то је обично као прво глава оних који се истински боре за права радника. Такав случај преотимања синдиката и продаје главе јаких синдикалаца видели смо прво са Милосавом Васићем а потом са Глишом Видовићем и задњи пример је Момчило Видојевић. Са издајом од стране њихових сарадника, иначе личних шићарџија, синдикати у полицији су изгубили сврху свог рада и деловања. Осим личних интереса појединаца. Када су кренули да се баве синдикалним радом, многи полицајци су стидљиво улазили у синдикат све до тренутка када су видели да је синдикат у полицији згодна, а можда и једина прилика да се на никада лакши и безбеднији начин не дође до толико жељеног радног места, функције у полицији и позамашне суме новца, како од чланарине, тако и процента од такозване синдикалне чланарине или процента од пакетића које синдикати дају деци чланова синдиката. Када приђу финансијама, тада им радно место постаје и „ситно" зарад новца који се врти у синдикатима а који сами себи изгласавају кроз разне надокнаде, дневнице и слично. А о бесплатном возикању службених кола, плаћање ручкова и вечера, банчењу по сплавовима, испијању скупоцених пића, пушењу томпуса, понекад и нека „повучена" црта белог, уживање са швалеркама у етно ресторанима, бањама или спа центрима....то је већ друга прича. Ако погледамо званичне интернет презентације четири бројчано најјача синдиката у полицији, па све то пренесемо на папир и израчунамо, долазимо до једне позамашне суме новца, за коју ни није чудо да се појединци грабе да дођу до синдикалне касе. Самим тим се може и „оправдати" њихово велико трошење новца на скупу гардеробу, рачукове по сплавовима, синдикалне дневнице и слично. И док полицајци од своје основне плате од које једва преживљавају плаћају чланарину углавном 1%, неретко и у два, три или више синдиката, ти исти њихови представници кроз такозвану борбу за њихова права, пуне џепове позамашном сумом новца. Како нам је пренео поуздан извор из једног од четири јака синдиката у полицији, у свакој синдикалној организацији бар око 20% чланова су запослени у жандармерији, где је плата дупло већа од полицајца који обавља редовне активности. Кренимо редом. У полицији гравитирају четири јака синдиката и то Независни синдикат полиције-НСП, Полицијски синдикат Србије-ПСС, Синдикат српске полиције-ССП  и Независни полицијски синдикат Србије-НПСС. Свима осим ПСС је заједничко да су „продали" своје лидере. Како представљају јавности број својих чланова долазимо до импозантне цифре новца која се врти кроз ове синдикалне организације, а која се слива у џепове појединаца који воде ове синдикате као што су Лукић, Барбулов, Златановић, Ранитовић, Лазаревић, Радовановић, Јеленковић. Многи од такозваних вођа синдиката, или оних који су у самом врху руководства синдиката, поред тога што су се доказали као тешки нерадници у служби, док их плаћају грађани, могу да се „похвале" и својим криминалним досијеима, да се против њих воде кривични поступци који се обустављају доласком у синдикат по налогу својих ментора-послодавца или да су чак и лежали у затвору. НСП представља да има 22.000 чланова. Ако је око 3.000 жандара са просечном чланарином од 8 еура а 19.000 осталих запослених са просечно 5 еура, долазимо до месечне чланарине од око 119.000 еура, што би на годишњем нивоу било око 1.428.000 евра, односно нешто мање од милион ипо евра. Е сад, а где је силна синдикална продаја и проценти који се крећу од 6% па све до 20%. ПСС представља да има 17.000 чланова што је око 1.100.000 евра, ССП око 600.000 евра док НПСС са својих, како кажу више од 7.000 чланова, убира не мање од нешто мање од пола милиона еура односно око 455.000 еура. Када видимо само цифре које се врте није ни чудо што се чланарина неконтролисано троши по сплавовима или на дневнице које се наплаћују и у дане викенда или дане када се ама баш ништа не ради у интересу чланова. И док полицајци једва крај са крајем састављају, а на терен у изузетно лошим условима одлазе за дневницу од 150 динара, а да притом сами морају да плаћају храну, синдикалци од тих њихових пара наплаћују дневнице од најмање 1.500 динара и више, а да притом плаћају храну у скупим ресторанима од пара тих истих полицајаца. Ево вам један од примера како то функционише у НПСС. Кроз трошковник и изводе из банке до којих смо дошли, види се да се највише новца троши на дан када је плата полицији а то је 10 и 25 у месецу. Поред већ споменутих дневница, очигледно је да се новац „пере, кроз разне рачуне, јер је немогуће да се плаћа гориво и то на истим пумпама када сви знамо да синдикалци користе возила која су власништво МУП-а, и да за та иста возила ��УП плаћа гориво. Такође, видимо да се у исти дан на једној те истој бензинској станици по више пута плаћа гориво. А колико вајни синдикалци уживају можете видети и огромне рачуне који се плаћају ресторанима, сплавовима, етно ресторанима или хотелима. Такође рачуни за услуге мобилне телефоније у ВИП и МТС мрежи износе енормних 30.000 динара месечно, док се наводна рефундација трошкова и исплата „солидарне помоћи" врши само члановима руководства синдиката. Нигде нема ни једна уплата помћи осталим запосленима или члановима њихових породица. Чему онда служи синдикат?! Све то плаћају полицајци од уста своје деце. Кроз једну просту рачуницу, само уплатом чланарине у ова 4 синдиката, долазимо до годишње цифре обрта новца од око 3.600.000 евра. Знајући да је стамбена политика запослених изузетно лоша, где многи полицајци са породицама плаћају кирије, или су у кредитима због решавања стамбеног питања, просечном ценом квадрата стана у Београду, само од те исте чланарине може да се купи око 4.000 квадрата стамбеног простора или око 80 станова просечне величине 50 квадрата. Бављење синдикалним активностима у полицији је много уносан бизнис. А и добра заштита од криминалних активности за ближу, даљу родбину, себе лично, кумове, рођаке... А и добар мамац за дружење са пропалим политичарима, дамама сумњивог морала, трошкарење по сплавовима и на музику, а остане и за добар, али скупоцен виски и наравно за по неку црту белог...без тога се не може, наљутио би се кум Чеда. У заносу белине падне и по неки љубавни загрљај, да се уклопимо у педерску братију, да нам се не наљуте газде. Читајте Таблоид, сазнајте истину о квази синдикалцима у полицији, о томе ко је кога удомио, ко је добио радно место, ко је кога продао, купио...како је доктор Неша (министар полиције Стефановић) из Београда, са својом братијом „ставио" синдикате у функцију своје рекламе, лажи и превара, а не у интересу запослених.   (Огорчени чланови синдиката у полицији) ©Гето Србија материјал: Лист против мафије

[schizopunkt]

Mi moramo obratiti pažnju na moćnu političku snagu teorija zavere

Okultne karakteristike anarhizma: Sa osvrtom na kraljevske i narodne zavere Erica Lagalisse PM Press Feb 2019

Autor: Hans Rolman (Hans Rollmann) Prevod: Sabo Tabi

Da li si jedan/na od onih ljudi koji odbacuju teorije zavere? Ako jesi, razmisli ponovo. Bilo da veruješ u njih ili ne, teorije zavere su važne – i antropološkinja Erika Lagalis (Erica Lagalisse) nas podseća zašto to činimo u svom izvanrednom istraživanju, Okultne karakteristike anarhizma.

Knjiga je stvarno neka vrsta proširenog, dvokrakog eseja. Prva polovina nudi istorijski pregled veze između okultizma i levičarske misli; drugi deo se fokusira na teorije zavere u savremenom dobu i šta one kažu o narodnom osećanju obespravljenosti.

Neke od anarhističkih organizacionih debata sa kojima počinje knjiga možda izgledaju misteriozno prosečnom čitaocu, ali Lagalis se naslanja na svoje pre-doktorsko aktivističko isustvo da bi kritički istražila dve tendencije u levičarskoj misli. S jedne strane, ima aktivista koji su opsednuti teorijama zavere. Ponekad se ova opsesija javlja kao privlačlost određenih teorija zavere (11. septembar je bogat izvor teorija zavere i za levicu i za desnicu); drugom prilikom se javlja u suprotnom obliku, kao rešenost da se aktivistički pokret sačuva „čistim“ tako što će se teoretičari zavere držati van njega. Lagalis se zainteresovala za ovu temu tokom studiranja, kada je razotkrila interesovanje svog druga za antisemitske, antikapitalističke zavere o globalnom bankovnom sistemu. Ovo nam daje najbolji primer: da, karakteristika globalnog bankarstva i slobodne trgovine dakako mogu biti mreže zavera (ako pod „zaverom“ podrazumevamo prost oblik politike manipulativne elitne), ali teško da njom orkestriraju Jevreji ili bilo koja pojedinačna identitetska grupa.

Druga tendencija koju istražuje postoji među nekim levičarskim misliocima i to je nezdrava opsednutost sekularizmom, koji je i sam izdanak ove težnje ka puritanskom racionalizmu. To se među levičarskim aktivistima manifestuje kao tendencija da se religija i duhovnost ismevaju kao primitivne i nedostojne moderne progresivne misli. Problem sa njom je i konceptualan i strateški, smatra ona. Ona je zabila klin između dva nekadašnja saveznika: urođeničkog aktivizma (koji se obično izražava na duhovan način) i neurođeničkog levičarskog aktivizma, koji je sklon održavanju nadmenog osećaja superiornosti u odnosu na aktivizam koji je inspirisan zemljo-centričnom duhovnošću. Čak i kada neurođenički levičari zastupaju dekolonizacijsku solidarnost sa urođeničkim aktivistima, kulturna i duhovna uverenja koje urođenički aktivisiti iznose na sto prečesto se jedva tolerišu, ako nisu i predmet otvorenog prezira.

Njena kritika sekularizma je na mestu, provokativna je i osvežavajuća. Kada je zapadna Evropa, provlačeći se kroz sopstveno ��Prosvetiteljstvo“ i revoluciju i „racionalno“ mišljenje, krenula putem kolonizacije i srela se sa urođeničkim „Drugim“, prepakovala je veći deo sopstvenog kompleta teoloških i kosmoloških uverenja i rebrendovala ih kao „sekularne“, etiketirajući zauzvrat nezapadne kosmološke paradigme kao „religiju“. Poenta je ovde u tome da ono što zapadnjaci često smatraju pod sekularizmom u stvari nije lišeno kosmoloških ideja zasnovanih na veri o tome zašto i kako se stvari dešavaju u univerzumu. Samo se radi o tome da se sekularni zapadnjaci pretvaraju da su njihova temeljna uverenja i paradigme drugačija po kvalitetu i supstanci od nezapadnih kosmologija i sistema verovanja.

Najboljem savremeni primer ovoga možemo videti u žestokim političkim raspravama o sekularizmu u kanadskoj provinciji Kvebek. Skup novijih zakona imao je za cilj da zabrani versku nošnju i simbole u javnim institucijama (školama, bolnicama, zakonodavnim telima). I dok je to s jedne strane dovelo do prinudnog isključenja muslimana, sika i drugih koji odbijaju da napuste svoju versku nošnju, s druge strane mnoge institucije zadržavaju raspeća i druge hrišćanske simbole, etiketirajući ih kao „istorijske“ i „kulturne“ nasuprot religijskim. To je dvostruki standard i to onaj koji je još uobičajeniji i dublje ukorenjeniji u zapadnoj kulturi i sekularnoj misli nego što se obično shvata.

Sem toga, mnogi od ljudi koji smatramo ključnim ličnostima istorije moderne nauke i prosvetiteljstva, u svari nisu smatrali da je neophodno razlikovanje između „nauke“ i „magije“. Kopenik, Njutn i druge ključne ličnosti „naučne revolucije“ plivali su u astrologiji, alhemiji, kabali i drugim oblicima potrage za znanjem koje se danas naširoko diskredituje kao „okultno“. Ali za te ličnosti, linija između duhovne kosmologije i naučnog racionalizma nije bila jasno povučena onako kako se to danas poima.

Čak i u slučaju mnogih od suštinskih – i naizgled sekularnih – političkih rasprava u zapadnom društvu može se ustanoviti da su im koreni u teološkim, duhovnim raspravama ranog hrišćanstva. Na primer, da li je ljudskom društvu potrebna čvrsta ruka (vladavina prava; autoritarizam; benevolentni ili fašistički diktator)? Ili, da li smo svi suštinski dobri, i da li imamo kapacitet da upravljamo sobom (kao što bi mogli smatrati anarhisti i drugi levi radikali)? O tim pitanjima su raspravljali biskupi i teolozi davno pre nešto što su se sa njima uhvatili u koštac takozvani racionalni mislioci. Ona odslikavaju preokupacije koje su zajedničke i zapadnoj religijskoj i poliitičkoj sferi, i važno je uočiti da one nisu toliko odvojene jedna od druge koliko nam se to čini. Poenta je ovde da je „sekularno“ mnogo dublje ukorenjeno u „duhovnom“ nego što to mnogi shvataju.

Zavere i Iluminati

Nastavljajući na temelju ove poente, Lagalis mapira fascinantnu genalogiju tajnih organizacija, od kojih su mnoge kolebale na ovoj kopleksnoj tankoj liniji između politike i duhovnosti. Fragmentacija proleterskih gildi u srednjevekovnom periodu utrla je put formiranju elitističkih tajnih organizacija poput Slobodnih zidara i Iluminata. Sačinjeni ne toliko od pravih radnika zidara (za razliku od gildi koje su im prethodile) već prevashodno od pismenih elita, oni su u svakom slučaju ponudili forum u kom su kružile ideje o jednakosti i humanizmu. Ponekad su ideje koje su kružile u ovim društvima bile smatrane za radikalne od strane vladajućih snaga; u drugim slučajevima radikalizam tih društava je iz straha namerno apsorbovan od strane države i drugih reakcionarnih snaga (čovek ne može a da ne vidi paralele sa načinom na koji su mnoge ogranizacije koje se u današnjem političkom miljeu zalažu za promene rizikuju da ih etiketiraju kao „teroriste“ ili „ekstremiste“ od strane uplašenih vlada koje nisu sigurne šta da rade sa njima, baš kao u slučaju tajnih masonskih i okultnih organizacije iz prošlosti).

Fascinantna je to istorijska skica, ali šta je poenta svega ovoga gledano iz današnje perspektive? Ovde bi savremeni radikali mogli da nauče od Iluminata. Istorijski Iluminati su bili izdanak Slobodnog zidarstva, i premda su uvek bili samo manjina, oni su podsticali svoje članove da nastave sa svojim angažmanom u mejnstrim masonskim ložama – ne samo da bi prozelitizovali i pronalazili nove regrute, već i da bi pogurali mejnstrim lože u pravcu koji je usklađen sa radikalnijim idejama Iluminata. Ovo je, u suštini, uloga koju su igrali recentniji radikali i anarhisti, i razlog zbog kog oni često učestvuju u „reformističkim“ projektima (kao što je Occupy, ili štrajkovi radničkih sindikata). Ideja okultnih ili masonskih loža da su one nosioci tajnog znanja i prosvećenja, sa odgovornošću da vode slabije razvijeno društvo u pravom smeru, ima zapanjujuće paralele u radikalnoj politici (i na levici i na desnici). Angažovanjem u mejnstrim politici, radikali nastoje da poguraju mejnstrim dalje ulevo ili udesno, shodno svojim uverenjima. Da li je to zavera? Ili je to jednostavno politika?

Lagalis primećuje da je linija između njih dve tanka i slaba. Naravno, radnički sindikati su nekada proganjani na osnovu zakona „protiv zavera“. To možda ne uključuje vanzemaljace koji putuju kroz vreme ili ljude-guštere, ali u modernoj politici ćete i dalje pronaći obilje dokaza za „zaveru kraljeva“ na desnici i „zaveru naroda“ na levici.

Tramp i Iluminati

Poslednji esej u ovoj fascinantnoj studiji ima na meti savremenije doba. Zašto, pita Lagalis, toliko mnogo intelektualaca i drugih elita insistira na ismevanju teoretičara zavere (ona ih naziva „narodnim teoretičarima“) i odbacuje ih kao smešne, blesave i lišene bilo kakvog legitimiteta? Na kraju krajeva, teoretičari zavere imaju široko uporište.

Marginalizovani u mejnstrim medijima (kojima upravlja elita), oni dominiraju Jutjubom i društvenim medijima. Integralna uloga koju su odigrale teorije i teoretičari zavere u lansiranju Donalda Trampa u Belu kuću nudi dodatni dokaz njihove popularne i političke potentnosti. I mnoge od njih govore ne toliko drugačiju priču, u širem smislu, od one koju govore „naučnički“ levičari, o manipulisanju moći od strane elita, elitne kontrole nad globalnim kapitalizmom i nacionalnim/transnacionalnim institucijama, i tako dalje. Činjenice se možda razlikuju, ali kada sklonimo ljude guštere i vanzemaljce koji putuju kroz vreme, poruka je ponekad vrlo slična.

Ishitreno odbacivanje teorija i teoretičara zavere, i njihovo spajanje u Trampovoj eri sa likom rasističkog belačkog naroda, odražava određeni klasizam na strani intelektualnih elita, upozorava nas ona. Nije to samo nekolicina seljačina koji su uronjeni u zavere – svako skeniranje društvenih medija pokazuje da imaju daleko veću prođu. Teorije zavere izražavaju važnu dimenziju popularne kulture, i kako profesori tako i aktivisti bi trebalo da se na ozbiljniji način odnose prema njima. Čak iako ne veruju aktivno u njih, milione ljudi privlače teoretičari zavere sa sajtova društvenih medija.

U ovome leži narodna i politička moć, i progresivni aktivisti je ignorišu na sopstvenu štetu. Izbor Trampa za predsednika Sjedinjenih Država je primer za to – na mnogo načina on je bio kandidat teoretičara zavere, koji predstavljaju nedovoljno istraženi glasački blok koji preseca i levicu i desnicu. Njen argument je da aktivisti ne bi trebalo da ignorišu ili da se ne bave teorijama zavere i ljudima koji se na njih primaju. Aktivisti treba da se angažuju, da s poštovanjem pažljivo odvoje činjenice od fikcije i da poguraju one koji (ispravno) veruju da nešto nije u redu sa svetom u pravcu koji je produktivniji i progresivniji. „Oni bi mogli da diskutuju sa njima o tome kako je novi neoliberalni svetski poredak svakako pod kontrolom zavereničkih elita, uključujući bankare, pa ipak bankari nisu isključivo Jevreji nit‘ su gušteri nit‘ su povezani sa Iluminatima. Oni bi zatim mogli da objasne kako pravim parazitima „plave krvi“ koji su na vlasti koristi da imaju ljude koji veruju da je tako“, piše ona.

Lagalis je jedan od onih izuzetnih naučnika koji uspevaju da slede jasnu liniju argumentacije dok istovremeno ispaljuju dalekosežne komentare na razne druge teme. Ona donosi, gotovo usput, brilijantnu i nemilosrdno britku kritiku performativnog savezništva akademskih elita sa osobama potlačenih identiteta (ovo se, kaže ona, prečesto „sastoji u valorizovanju sopstvene ličnosti vis-à-vis sebi ravnih… umesto konstituisanja opipljive koristi za osobe sa kojima ste „u savezu““). Takođe tu je i sjajna kritika performativne politike – „dobre politike“ – i njenih rasističkih konsekvenci. Zaštita identiteta i kultura prozivki često su stvar semantike, gde ljudi koji bivaju prozvani ne pokušavaju nužno da budu rasisti ili opresivni, već im jednostavno nedostaje prefinjena verbalizacija kojom raspolažu oni koji ih prozivaju. „Kao posledica“, piše ona, „elokventni poznavaoci Edvarda Saida ili slatkorečivi seksisti mogu da uživaju u „ispravnoj politici“ prosto zato što mogu da citiraju i ponavljaju svoju buržoasku samoobjektivnost („refleksivnost“) putem neodlučno formulisanih govora.“

Ljudi kojima nedostaje prefinjeni jezik koji je neophodan da bi se angažovali u performativnoj politici često su siromašni i radnička klasa. Drugim rečima, nastavlja ona, „uobičajeno je za različite aktiviste profesionalne klase da uživaju u lociranju rasizma, seksizma, homofobije, itd. među (različitim) subjektima radničke klase … kao da na taj način mogu da sklone kritički fokus sa sebe.“

Ovo, primećuje ona – vraćajući diskusiju majstorski kitnjastim stilom natrag na svoju primarnu temu – nije tako daleko od onoga što se dešava sa teorijama zavere. Šira javnost razume da je izložena manipulaciji, ali joj nedostaje prefinjeni jezik intelektualnih elita kojim bi artikulisala taj proces. „[K]ao univerzitetska profesorka ja bih mogla da na prikladan način diskutujem o uključenosti Centralne obaveštajne agencije u trgovinu drogom, ipak kamiondžija koji izgovori istu stvar često se odbacuje kao 'ludi teoretičar zavere'“, primećuje ona.

Lagalis priznaje da je njena knjiga uglavnom površna istorijska studija, koju prate neki provokativni polemički eseji, ali isplati se pročitati je, jer je podsticajna za razmišljanje i duboko intelektualna. Ogromna količina stvari je spakovana u par kratkih strana, koje akademskom teoretičaru i aktivisti na terenu nude divno i vredno štivo. Ključna poruka koju i jedni i drugi trebaju upamtiti glasi: sledeći put kada vaš komšija ili taksista počne da vergla o onome što smatrate da je nepouzdana teorija zavere, nemojte samo da prevrćete očima ili da menjate temu. Umesto toga, pokušajte da čujete šta govore, i možda porazgovarate sa njima. Filtriranjem antisemitizma i ljudi guštera, možda ćete otkriti da imate više toga zajedničkog nego što mislite.

Izvorni članak: We Must Pay Attention to the Powerful Political Force of Conspiracy Theories

[zoranphoto]

Novi štrajkovi protiv mirovinske reforme diljem Francuske

Sindikati u Francuskoj ponovno su u četvrtak pozvali na štrajkove i skupove diljem zemlje protiv mirovinske reforme predsjednika Emmanuela Macrona     Vlasti očekuju da će u sada već 12. danu prosvjeda sudjelovati između 400 i 600 tisuća ljudi. Planirano je angažiranje 11.500 policajaca, od čega 4.200 u Parizu.   Očekuje se da će Ustavno vijeće u petak objaviti rezultate razmatranja prijedloga reforme. Mirovinsku reformu može poništiti djelomično ili u cijelosti, ili je može proglasiti ustavnom. Prosvjedi su usmjereni protiv postupnog povećanja dobi za odlazak u mirovinu sa 62 na 64 godine. Vlada desnog centra želi reformom zatvoriti prijeteći jaz u mirovinskom fondu. Spor se zaoštrio jer je vlada progurala tekst kroz Narodnu skupštinu bez glasanja. Prosvjede, koji su tjednima bili mirni, u međuvremenu je zasjenilo masovno nasilje. Macron želi da reforma stupi na snagu do kraja godine. Tportal.hr Read the full article

[gtaradi]

Radnici zarobili sedmoro menadžera, dosta im je!

Zarobili su sedmero menadžera jer se protive prodaji tvornice automobilskih dijelova smještene u Bretanji

Dvanaest sati trajala je ‘talačka kriza’ na sjeveru Francuske gdje su radnici Renaultove tvornice, koji se protive prodaji tvornice automobilskih dijelova smještene u Bretanji, zarobili sedmero menadžera. Radi se o posljednjem u nizu slučajeva zarobljavanja šefova u francuskoj industriji. Sindikalni aktivisti zarobili su menadžere u utorak ujutro i pustili su ih doma tek kasno navečer u 22.30…

[cgvijesti]

Naredne sedmice više od 200 štrajkova širom Francuske

Širom Francuske naredne sedmice biće održano više od 200 štrajkova protiv penzione reforme, što su druge opštenacionalne demonstracije protiv povećanja starosne granice za odlazak u penziju, javili su danas francuski mediji. Sindikati radnika gradskog prevoza u Parizu, kao i zaposleni na pariskom aerodromu “Šarl de Gol” i radnici uspinjača na francuskim skijalištima već su najavili učešće u…