#sindikati

[torssi]

Delu čast in oblast!

[spectatorzg]

Specijalisti nizaštologije

Sunce je peklo Bilo je opako vruće tog ljeta sredinom osamdesetih. Fina prašina lijepila se na cipele dok sam koračao tvorničkim krugom, košulja se izdajnički lijepila o leđa, otkrivajući ogromnu mrlju znoja. Radnici u prolazu pozdravljali su me, neki nasmiješeno, neki mrko i nadrkano, a neki su se gradili da me ne vide. U zraku je visjelo pitanje Diša, hoće li biti lova? Ma da je samo visjelo,…

[adriaticpulse]

Volkswagen razmatra zatvaranje tvornica u Njemačkoj

Volkswagen je posljednji put zatvorio tvornicu 1988. godine, no čini se da bi ta praksa mogla ponovno doći u pitanje. Naime, izvršni direktor tvrtke, Oliver Blume, razmatra zatvaranje proizvodnih pogona u Njemačkoj, što će nesumnjivo izazvati veliki otpor sindikata. VW se suočava s rastućom konkurencijom kineskih proizvođača električnih vozila (EV), a smanjena potražnja za EV-ima dodatno otežava…

[zoranphoto]

Plenković je prijavljen Europskoj komisiji! Prvo pismo već mu je stiglo: Do kraja idućeg tjedna kreću novi problemi

Više od 40 dana traje štrajk oko 7.000 pravosudnih službenika, što je pravosuđe dovelo pred slom. Potvrdio je to u više navrata i predsjednik Vrhovnog suda Radovan Dobronić, koji je baš zbog problema u ovom sustavu ušao u sukob s premijerom Andrejom Plenkovićem. Dobar dio HDZ-ovaca štrajkom u pravosuđu nije oduševljen, no oni bliski predsjedniku Vlade tvrde kako on nema namjeru, i ne može odustati radi toga što smatra kako bi njegovo odustajanje izazvalo lavinu novih zahtjeva, i moguće nove štrajkove.

Otišlo je predaleko 

”Sada je sve to otišlo predaleko, da Plenković sada popusti postavilo bi se pitanje što je čekao do sada i zašto odmah ljudima nije podigao plaće. On se ovim odugovlačenjem definitivno doveo u nepovoljan položaj, premijer je ovime politički sigurno na gubitku, a posljedice za pravosuđe biti će nesagledive”, kaže naš sugovornik iz vladajućih redova koji i premijerove medijske istupe opisuje kao neprepoznatljive. ”Plenković se pred novinarima smije, odmahuje rukom, ali ostaje bez riječi, a to za njega nije karakteristično. Kao što odbija odgovoriti na konkretna pitanja o aferi u HEP-u, tako Plenković izbjegava odgovoriti na pitanja koja se odnose na konkretne posljedice štrajka u pravosuđu”, navodi naš sugovornik koji kao problem ističe i to što je Plenković umjesto u pregovore sa štrajkašima ušao u sukobe s Dobronićem, i to po svemu sudeći radi toga što je uvjeren kako iza štrajka u pravosuđu stoji predsjednik Zoran Milanović. ”Premijer možda može propitkivati Dobronićeve poruke, ali on je počeo gubiti kontrolu pa je počeo neprimjereno komunicirati što je vidljivo na primjeru toga što je Dobroniću poručio kako se ne ponaša normalno. Kako god da se Dobronić upozoravao on nije daleko od istine onda kada kaže da stanje koje traje više od mjesec dana nije održivo. Nije to teza koju zagovara samo predsjednik Vrhovnog suda već je to teza koju zagovara i većina odvjetnika i sudaca u zemlji, koji su zabrinuti i za ono što će se događati kada se štrajk stopira.    

Obavještena Europska komisija

Problem zbog kojeg su u Plenkovićevoj stranci dodatno zabrinuti jest to što je o štrajku službenika koji je doveo do blokade i nefunkcioniranja pravnog sustava obavještena Europska komisija što možda i jest razlog radi kojega se u Vladi počelo progovarati o dodatku na plaću u iznosu od deset posto koji bi mogao riješiti ovaj kolaps u pravosuđu. No, kako tvrde upućeni Vlada ovaj rast nudi svim državnim službenicima i namještenicima koji su po trenutnim plaćama na dnu ljestvice po plaćama u državnoj službi, i to prema tabeli koju je napravila Svjetska banka. Po toj tabeli upravo su pravosudni službenici najpotplaćeniji u državnim institucijama. ”Plenković razmatra opciju da svi koji su na dnu liste dobiju dodatak na plaću od deset posto, a onda bi se naredne godine kad na snagu stupi Zakon o plaćama u državnom i javnom sektoru pretočio u koeficijente, ali i oko toga će se teško dogovoriti jer pravosudni službenici i namještenici traže dodatak na plaću od 25 posto za pravosudne službenike i namještenike, a osim toga zahtijevaju da im se i dani provedeni u štrajku plate”, kaže naš dobro upućeni sugovornik iz Vlade te dodaje da bi Plenković ukoliko nešto ne poduzme do konca idućeg tjedna mogao imati problema i sa štrajkom u policiji jer su njihovi sindikati tim za štrajk već pripremili. Da će Plenković zaista nešto morati poduzeti jasno je i iz pisma kojega je nedavno primio ministar pravosuđa Ivan Malenica kojemu se obratio glavni tajnik EPS-a Jan Willem Goudriaan koji je dao potporu zahtjevima SLSN-a za povećanjem plaće od 400 eura za pravosudne dužnosnike, a pored toga on je iskazao zabrinutost time što Malenica odugovlači s dogovorima, no ono što u HDZ-u vrlo dobro znaju jest to da Malenica s ovim odugovlačenjem nema ništa. ”On je zaista korektan ministar, ali kao i u svim ostalim štrajkovima do sada ne može Malenica ni bilo koji drugi ministar nekome dizati plaće, to je odluka za koju blagoslov daje Plenković. Nikome u Hrvatskoj to nije potrebno crtati, svi to znaju, i zato svi sindikalni šefovi i sindikati generalno nastoje zaobići ministre i sjesti na pregovore s Plenkovićem, jer svi oni koji su s Plenkovićem pregovarali i jesu postigli dogovore i ostvarili svoja prava”, zaključuje na koncu naš sugovornik iz HDZ-a. Dnevno.hr Read the full article

[balkanskapravila1371]

"Neprihvatljivo i uvredljivo": Sindikati nezadovoljni predlogom Ministarstva za iznos nove minimalne zarade - Ekonomija - Dnevni list Danas

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/neprihvatljivo-i-uvredljivo-sindikati-nezadovoljni-predlogom-ministarstva-za-iznos-nove-minimalne-zarade/

[gtaradi]

Stara priča, stare plaće; konobara nema - poslodavcima nije jasno zašto!

Hrvatska traži najmanje 35 tisuća radnika u turizmu Potraga za radnicima u hrvatskom turističkom sektoru u punom je jeku, a situacija je takva da naći radnika nije bilo nikad teže. Jučer je tako otvoren i najveći online sajam poslova u turizmu i sezoni Sezonac.hr na kojem je oglašeno više od 200 oglasa, od čega većina upravo u velikim turističkim tvrtkama. Konobari, prodavači, kuhari, vozači, spasioci, wellness terapeuti, vrtlari… Traži se širok spektar djelatnika, s tim da su poslodavci ove godine, ali i dosad, objavili najveći broj oglasa, naime, lani ih je bilo nešto manje od 200, a godinu ranije oko 120. Potražnja za djelatnicima je velika, i to ne samo kod nas, Njemačka traži oko 50.000 djelatnika, austrijskom turističkom sektoru nedostaje oko 40.000 radnika u turizmu. Hrvatskim poslodavcima sigurno u takvoj utakmici nije lako doći do radnika, pogotovo ne nakon nekad bahatom odnosu prema domaćim radnicima (mnogi još uvijek se tako odnose!), a sad ih strani radnici koštaju mnogo više! Kriza kadrova eksplodirala je s pandemijom, odnosno njenim jenjavanjem, a ove godine sve je dodatno začinila inflacija dakle, sveopći rast troškova koji dodatno stišće turističke kompanije koje još nisu »zatvorile« ni gubitke iz dvije godine pandemije. Poslodavci u turizmu godinama ukazuju na potrebne mjere za olakšavanje zapošljavanja, prije svega radne snage na domaćem tržištu, a svake godine muku muče i sa zapošljavanjem stranaca, odnosno procedurom i čekanjem dozvola za strane radnike i po dva, tri mjeseca. U ovoj turističkoj godini neke su se po tom pitanju ipak makle smjesta. Veljko Ostojić, direktor Hrvatske udruge turizma (HUT) kazao je da je situacija s kadrovima sve teža, a što nije ništa neočekivano. – Kompanije su već počele s aktivnostima za pronalazak radne snage. Nadamo se da će promjene koje je napravilo Ministarstvo unutarnjih poslova (MUP) ipak pomoći. Promjene se odnose na djelatnike »povratnike«, dakle, one strane radnike koji su već radili kod nas, a za čije se zapošljavanje najavljuje ubrzani i pojednostavljeni postupak. Od toga puno očekujemo jer procjenjujemo da nam se vraća i do 50 posto sezonaca. Ako ta mjera koja je najavljena u pripremi ovogodišnje sezone profunkcionira kako je najavljeno, mogla bi biti dodatni poticaj sezoncima da nam se i u idućim godinama više vraćaju. Ako se radna dozvola ne mora čekati dva ili tri, mjeseca, već ako se riješi za dva do tri tjedna, kako je najavljeno, naše tržište sigurno postaje konkurentnije i poželjnije. S druge strane, sigurno da su sve kompanije svjesne da plaće trebaju rasti te će se i ove godine taj trend nastaviti, pogotovo zbog inflacije, kazao je Ostojić. On je podsjetio na to da su plaće u posljednje dvije godine po anketi koju je povelo ovo udruženje u turističkim kompanijama povećane 27,5 posto. Tu su i ostali troškovi. Mjere Vlade Plaće su, reći će, rezultat dvaju faktora, produktivnosti rada stanja na tržištu rada. – Sigurno da su pronalazak, ali i zadovoljstvo radnika, prioritet svakog poslodavca. Razgovori sa sindikatima se vode i prema informacijama koje imam, sindikati su pokazali razumijevanje za ovu situaciju. Mi tu nismo na suprotnim pozicijama, svi bismo htjeli da radnici imaju već plaće i budu zadovoljni, da je fluktuacija zaposlenika što manja, no postoje određeni limiti. Ukupni troškovi su lani rasli više od 40 posto. Ponavljam, kazao je Ostojić. Naveo je da se procjenjuje da će se za sezonu tražiti oko 35.000 radnika, te dodao da će ove godine sigurno biti olakšavajuće i to što je dignut porezni limit za rad studenata što će im biti dodati poticaj za rad preko sezone. – Polako se rade pomaci, ne postoji jedna formula kako bi se riješio ovaj problem. A u konačnici to nije samo naš specifikum. Trebat će nam 10-ak posto više ljudi nego 2022. te očekujemo da će ove nove mjere ipak znatno olakšati zapošljavanje kadra koji nam nedostaje, zaključio je Ostojić. Koliko će sezonaca ove godine trebati te koje uvjete nude, provjerili smo u nekoliko velikih turističkih kompanija. U Liburnia Riviera Hotelima (LRH) potvrdili su da su pripreme za ljetnu sezonu 2023. krenule već prije nekoliko mjeseci, ali i dodali kako nikada nisu bile intenzivnije. – Proces zapošljavanja je u tijeku, a najveći broj natječaja otvoren je za radna mjesta kuhara, konobara, sobarica i kućnih majstora. Mi se kao poslodavac zaista trudimo privući nove djelatnike poboljšanjem radnih uvjeta, ulaganjem u edukaciju i kreiranjem atmosfere sigurnosti, dugoročnosti i međusobnog uvažavanja. Broj naših stalnih zaposlenika iz godine u godinu raste i na to smo izrazito ponosni, a broj dugoročnih ugovora ove smo godine povećali za čak 10 posto u odnosu na 2022., istaknuli su u LRH-a te naveli da sezonskim zaposlenicima osiguravaju smještaj, topli obrok te plaćene troškove prijevoza na posao. – A veliki izazov s kojim se suočavamo je nedostatak radne snage na hrvatskom tržištu rada, pogotovo kada je riječ o potrazi za iskusnim kuharima i à la carte konobarima, kazali su u LRH-u.     Tehničko osoblje U Plavoj Laguni, u čijem je sastavu i riječka Bonavia, kazali su, pak, da već godinama zapošljavaju više od polovinu radnika na jedan od trajnih oblika suradnje, dok drugu polovinu zapošljavaju sezonski, riječ je o njih oko 1.500., no, među njima je i mnogo povratnika. U ovoj kompaniji kažu da je praktički »potraga« za kadrovima postala cjelogodišnja, a najviše se traže kuhari i pomoćni kuhari, mesari, konobari i serviri, sobarice, recepcionari, redari na bazenu, kućni majstori i ostalo »tehničko« osoblje, vrtlari, radnici u praonici rublja… Plava Laguna iz regije je u posljednjih nekoliko godina zapošljavala oko dvije tisuće radnika, a i ove godine imamo veliki broj povratnika kako iz Hrvatske, tako i iz regije – prije svega Bosne i Hercegovine i Srbije.. Prošle godine po prvi smo put zaposlili radnike iz dalekih zemalja, a i ove godine nastavit ćemo s tom praksom. Očekujemo da ćemo zaposliti dovoljno djelatnika kako bismo našim gostima omogućili kvalitetan boravak u našim objektima. Svakako da je iz godine u godinu sve izazovnije naći kako kvalificirani, tako i nekvalificirani kadar, no trudimo se što više radnika zadržati što boljim plaćama, odnosno drugim kako materijalnim, kao što su nagrade za dobre radne rezultate, božićnica za sve sezonce, nagrade za radnike sezone, tako i nematerijalnim uvjetima u što ulaze edukacije, tečajevi, dobra radna atmosfera, osigurani smještaj i prehrana, ulaganja u vlastiti personalni smještaj i drugo, kazali su u Plavoj Laguni napominjući da su, osim plaća koje svake godine rastu u dogovoru sa socijalnim partnerima, prošle godine svojim radnicima koji su odradili maksimalan broj sati omogućila 13.500 kuna dodatnih benefita. Nužne promjene Jadran Crikvenica ove godine potražuje 360 sezonskih radnika, najvećim dijelom za odjele domaćinstva, restorana i kuhinje. Na neodređeno vrijeme imaju 179 zaposlenih, a za dio sezonskih radnika koriste mjeru stalni sezonac. – Kao i protekle godine, konstantno smo u potrazi za radnom snagom. Prisutni smo na online sajmovima, sajmovima u Hrvatskoj koji će se nakon tri godine pauze ponovo održati u organizaciji Hrvatskog zavoda za zapošljavanje i to u Osijeku, Bjelovaru i Zagrebu, te sajmovima u inozemstvu. Aktivno se oglašavamo na brojnim portalima, također u zemlji i inozemstvu. I ove smo godine nastavili suradnju sa školama i fakultetima, ne samo u dijelu obavljanja praktičnog dijela nastave, nego i stipendiranja učenika i studenata koji se obrazuju za rad u turizmu. Najviše tražimo kuhare, pomoćne kuhare, pomoćne kuhinjske radnike, sobare i čistače. U intenzivnoj smo potrazi za radnom snagom još od kraja prošle ljetne sezone i očekujemo najvećim dijelom radnike iz Makedonije, BiH i Srbije, u manjem broju te radnike iz Nepala, Indije i Filipina, kazala je Lucija Jukić, direktorica prodaje i marketinga Jadrana Crikvenica. Dodala je da je nedostatak radne snage, a posebice kvalitetne radne snage, problem koji će zasigurno biti prisutan i sljedećih godina i nije ga moguće riješiti preko noći, a promjene moraju krenuti od obrazovnog sustava. Jadranka Lošinj ove godine traži oko 500 sezonskih radnika, dok je trenutačno zaposleno 530 zaposlenika, što uključuje i stalne sezonske zaposlenike. Na Lošinju su istaknuli da su tijekom godina razvili odličnu suradnju s ugostiteljskim školama iz cijele Hrvatske, kao i s međunarodnim školama iz Europe te suradnju s fakultetima za turistički menadžment u okviru koje osiguravaju vrhunsku stručnu naobrazbu za učenike i studente. – A naše sezonske radnike zapošljavamo ovisno o njihovim interesima, talentima, profesionalnim i komunikacijskim vještinama, iskustvu i drugim karakteristikama koje nam omogućuju da pružimo najbolju moguću ugostiteljsku uslugu. Kao i proteklih godina, najveći interes imamo za zapošljavanje profesionalnog kadra kuhara, konobara, recepcionara, sobarica, ali i ostalih pomoćnih zanimanja u turizmu. Prvenstveno smo orijentirani pronalasku radne snage dostupne na domaćem tržištu rada, i zemljama regije. Jezik nam pritom predstavlja glavnu komparativnu prednost. Prošle godine su nam se pridružili i zaposlenici iz dalekih zemalja, poput Filipina i Nepala, koji su se pokazali kao vrhunski radnici. Budući da je Hrvatska od ove godine članica Schengena, zapošljavanje će biti nešto izazovnije nego prethodnih godina, kazali su u Jadranki Lošinj koja radnicima nudi smještaj, prehranu, nagrade i priznanja prema doprinosu u radu, bonuse, naknadu za povratak kući, popuste za određene usluge kompanije, ugovor za stalne sezonske poslove za hrvatske državljane, edukacije, osposobljavanja, mogućnost razvoja karijere te sklapanja ugovora na neodređeno vrijeme. Profesionalni razvoj U najvećoj turističkoj kompaniji u Hrvatskoj, Valamaru u sezoni 2023. će zapošljavati više od 7.500 radnika među kojima gotovo 1.000 stalnih sezonaca koje svake godine Valamar uključuje u mjeru, te oko 4.000 sezonskih radnika uključujući studente i učenike koje kompanija stipendira i tako osigurava posao nakon završene srednje škole. Navode i da su sve otvorene pozicije dostupne na web- stranici Dobar posao u Valamaru, a trenutačno najviše traže sobarice, kuhare, pomoćne kuhare, konobare i pomoćne konobare, ali traže se i šef kuhinje, animator, recepcionar, slastičar… U kompaniji ističu da svake godine osiguravaju 300 do 400 novih ugovora na neodređeno, a svi stalni sezonci i sezonski zaposlenici u Valamaru imaju priliku postati stalni zaposlenici. Inače, čak 90 posto kadra im dolazi iz Hrvatske. Iz Valamara ističu da su već godinama TOP poslodavac u turizmu i među najboljim poslodavcima u Hrvatskoj te kontinuirano rade na poboljšanju uvjeta rada u turizmu kako bi se radnici zadržali u Hrvatskoj. Ističu i to da su prvi pokrenuli proces usklađivanja plaća u turizmu prema europskim kako bi se primanja u Hrvatskoj približila razini primanja u vodećim europskim destinacijama. Tako su u 2022. povećane plaće za stručna zanimanja u hotelima, kampovima i ljetovalištima, programom »Flexi posao« prilagođavaju se radne obveza potrebama djelatnika, sve u cilju što bolje ravnoteže privatnog i poslovnog života, a programom »Živi destinaciju«, osim kvalitetnog smještaja i prehrane, svim radnicima koji dolaze raditi iz drugih krajeva Hrvatske omogućavaju se popusti na više od tristo prodajnih mjesta te im se pruža mogućnost korištenja destinacijskih zabavnih sadržaja kao što su izleti ili sportske aktivnosti, – Zaposlenicima je omogućeno stručno usavršavanje, profesionalni razvoj i sudjelovanje u edukacijama u Hrvatskoj i inozemstvu, ističu u Valamaru.   *********************************INTERMEZZO********************************** Read the full article

[cgvijesti]

Naredne sedmice više od 200 štrajkova širom Francuske

Širom Francuske naredne sedmice biće održano više od 200 štrajkova protiv penzione reforme, što su druge opštenacionalne demonstracije protiv povećanja starosne granice za odlazak u penziju, javili su danas francuski mediji. Sindikati radnika gradskog prevoza u Parizu, kao i zaposleni na pariskom aerodromu “Šarl de Gol” i radnici uspinjača na francuskim skijalištima već su najavili učešće u…

[hriminal]

ABEL Pešut, bivši policajac i boksač, kažnjen je radom za opće dobro za nanošenje teške tjelesne ozljede i prijetnju te je nakon objave presude pušten iz istražnog zatvora u kojem se nalazio posljednjih mjesec i pol dana.

Po prvoj točki optužnice, osuđen je na deset mjeseci zatvora za napad na Ivana R. D. ispred terase lokala Korado u Trogiru. Nakon prepirke dva puta ga je udario u glavu šakom na kojoj je držao bokser, a kada je pao, još dva puta ga je udario u glavu. Ivan R. D. zadobio je krvne podljeve i razderotine na oba oka, prijelom nosnih kosti s pomakom, prijelome dna očnih šupljina, jagodičnih kostiju, kao i obje gornje čeljusti. 

Pet dana kasnije nazvao je žrtvina oca Ivana R. D., predstavio mu se imenom i u nakani da ga zastraši, rekao mu: "Slušaj prije nego zažališ. Čuo sam da me tražiš. Tvoj mali zabada nos gdje mu nije mjesto, što se miješa, tko je on pa će meni određivati koga ću ja udariti, a koga ne. Znam gdje ti je kuća. Odletjet će ti sve u zrak kad ti doleti bomba. Dođi da se nađemo, da to riješimo."

Korumpirano pravosuđe još jednom dokazuje da je jedna te ista mafija kao i policija.

Istovremeno, policijski sindikati govore nešto o poštivanju institucija i praktički brane policajce koji šmrču kokain.

[zmajciki04-blog]

Ljudi koji su slušali i slušaju beogradski sindikat vide širu sliku svega i jednostavno su mnogo pametniji i bolji ljudi.

[peterjancic]

Discipliniranje zaradi poročanja medijev

Discipliniranje zaradi poročanja medijev

Načelnica generalštaba Alenka Ermenc je sprožila disciplinski postopek proti vodji sindikata vojakov Gvidu Novaku, ker je brez njenega dovoljenje različnim medijem kritično govoril o delu obrambnega ministra Karla Erjavca, težavah sindikata, ki ga vodi in o dogajanju v vojski. Obravnava v disciplinskem postopku bo jutri 30. julija ob 09:00 uri v sejni sobi Sektorja za obveščevalno,…

[zanimljivaekonomija]

GATUS 2018, međunarodno takmičenje učenika ugostiteljskih škola, Beograd, 27-30. septembra 2018.

Поздравни говор и обраћање Драгана Цветковића, председника Самосталног Синдиката угоститељства и туризма Србије

„Поштоване даме и господо, уважене званице, драги ученици, наставници и колеге. Имам част и задовољство да Вас поздравим у име чланства и у име угоститељско туристичких радника привреде Републике Србије.

Радује ме што Вас видим данас у великом броју , ведре и расположене за дружење и размену знања и искуства.  

Данас у Србији  славимо празник Крстовдан али данас сви ми заједно обележавамо и Светски дан туризма а то је оно што нас повезује. Повезује нас такође и неопходност регионалне сарадње која ће нас учинити јачим и спремнијим у глобалној утакмици. Сви смо свесни да положај угоститељско туристичких радника у региону није на завидном нивоу и да мора бити бољи . За њега драги пријатељи морамо заједнички да се изборимо. Морамо заштитити и обезбедити сигуран рад и будућност ове деце која тек ступају на сцену.

Оно што сви схватамо је и чињеница да веза између образовања и привреде мора бити јача и на здравим основама. У региону се могу срести и видети различити облици јавно приватног партнерства у овој сфери, али већина њих не даје одговарајуће резултате. Углавном се врши хиперпродукција кадрова који нису оперативни, јер немају потребна теоријска знања, вештине и ставове потребне за рад у угоститељско туристичкој привреди.

Није нимало случајно што се данас налазимо у Угоститељско туристичкој школи Београд  и њеној школској радионици хотел“Палас“. Школска радионица хотел „Палас“ представља највећи кабинет струке у региону који је потпуно нормативно опремљен и у којем се у контролисаним условима изводи практична настава као најбоља припрема за рад у и по потреби привреде чиме се директно утиче на квалитет образовања и васпитања за подручје рада угоститељство и туризам на више нивоа, јер ту уче и наставници и ученици истовремено.

Осим тога на тај начин се утиче и на ниво у��оститељско туристичке понуде и ниво квалитета услуге у целини према потреби државе. Угоститељско туристичка школа са школском радионицом због свега наведеног представља водећу образовно васпитну установу од виталног значаја за угоститељску туристичку привреду Републике Србије и њеног Система образовања и васпитања за подручје рада угоститељство и туризам.

Школска радионица хотела „Палас“ за сваког угоститељско туристичког радника представља светионик, ма где се он налазио, јер у њој има искрен ослонац и подршку у току своје каријере. Она представља чврст темељ и расадник неопходних компетентних кадрова потребних угоститељско туристичкој привреди Републике Србије. Ова школа важи за праву угоститељску туристичку академију која је призната у угоститељско туристичкој привреди и струци.

Осим тога можда је важнија чињеница, да је ова установа најбољи доказ, да се државним капиталом може управљати савесно и одговорно и у државном интересу.

Обавештавам Вас да смо ми као Синдикат покренули иницијативу за верификацију посебног или специјалног статуса ове установе у оквиру Система образовања и васпитања Републике Србије. Тиме би потвдили чињеницу да представљају установу од  државног значаја и тиме бисмо  заштитили угоститељско туристичку струку у будућности.

Наш став као синдиката  који је одговоран социјални партнер држави је потпуно јасан по том питању. Ми смо одавно сугерисали да се овакве школе и центри по узору на Угоститељско туристичку школу из Београда направе формирају и почну са радом и у другим регионалним центрима наше земље. Сматрамо да би било довољно таквих пет или шест центара који би обезбедили стандард у учењу али што је једнако важно и стандард у раду што обезбеђује ниво и квалитет угоститељско туристичких услуга у нашој држави.

Морам да истакнем да смо као синдикат  недавно имали у службеној посети председника синдиката угоститељства и туризма Шведске којег смо сместили и угостили управо у нашој школској радионици хотел Палас. Наш гост је у тој мери био импресиониран оним што је видео и доживео да је после тога систем обуке и тренинга презентовао у Шведској и сада раде на томе да нешто слично имплементирају у њихов систем образовања.

На крају у овом прелепом дану и амбијенту желим Вам свима  пре свега добро здравље и лепо дружење у нашој и вашој школској радионици хотел „Палас“ , који је био, јесте и биће наша и Ваша друга кућа.

У то име живели на многаја љета.“

[spectatorzg]

Taman sam se privikao, pa onda, evo je, Ana Knežević

Fini mehanizam radi savršeno u državi u kojoj ne radi ništa dobro U ovoj državi, kad pogledamo, ne funkcionira ništa. Gdje god zagrebeš, pojavljuju se problemi, krađa, nesposobnost, rodijaštvo. Ko da smo plemenska država. Svako je nekom rod. Ali, postoji jedan fini mehanizam. S puno filigranski izrađenih zupčanika, čiji se zupci precizno sljubljuju, poput najnježnijih ljubavnika. Kao da gledam…

[geto-srbija]

НАЛИЧЈЕ И ОВЕ СИНДИКАЛНЕ СНАГЕ: ЦИФРЕ И УНОСАН БИЗНИС ПОЈЕДИНАЦА ИЗ ГОМИЛЕ КВАЗИ СИНДИКАЛАЦА ПОЛИЦИЈЕ!??   Огорчени чланови синдиката у полицији упутили су писмо Магазину Таблоид, очекујући да буде објављено, да се јавности стави на увид како министри полиције и директори полиције користе синдикалне лидере за издају интереса запослених, а њих награђују бољим радним местима, толерисањем њихових ''несташлука'', расипање синдикалних пара. Подсећамо да је главни уредник Магазина Таблоид био портпарол првог синидиката у полицији, због чијег деловања је синдикални трибун Милосав Васић три пута добио отказ, враћен је на посао и пребачен �� ПС Обреновац. Због текста који је објављен у електронском издању у броју 392, добили смо тужбе шесторице синдикалних активиста. Ево им и нове шансе.   ……..   Одавно, још са сменом Васића и преотимањем Независног сидндиката полиције, постало је свима јасно да су синдикати прешли у руке послодавца и да служе послодавцу као продужена рука у угњетавању радника, а појединим полицајцима са дебелим криминалним досијеима, криминалцима, нерадницима и хоштаплерима лепа и једина шанса да се заштите од криминала и нерада, а да притом и дебело ушићаре са себе. Са сменом Васића у НСП редом су се смењивали у руководству стотине такозваних синдикалаца. Тада настају и такозвани синдикати који су формирани само зарад личних интереса, јер осим Полицијског синдиката Србије , као једине озбиљне синдикалне организације, отпадом од НСП формирани су разни квази синдикати који служе само за испуњење личних интереса и финансијску добит појединаца. Тако су први формирани Синдикат полиције Драгана Аризановића , Синдикат српске полиције-ССП у Ужицу, Независни полицијски синдикат Србије-НПСС у Новом Пазару, Синдикат уједињене полиције у Врању, потом Јединствени синдикални покрет који је формирао Ђукић Дејан у Краљеву, затим Синдикат полиције и полицијских старешина који формира Блажо Марковић и тако редом, до броја 26, колико тренутно синдиката делује у МУП-у. О томе ко је продао синдикат и интересе запослених за радно место, писаћемо у неколико наредних бројева. Свима њима је једно заједничко, а то је лични интерес уског круга људи који формирају тај синдикат, или лични интерес полицајаца са криминалним досијеима, који се касније прикључе некој синдикалној организацији како би се заштитили да не би били ��хапшени, а који обично раде искључиво по налогу послодавца уз испуњење услова које послодавац постави пред њих, а то је обично као прво глава оних који се истински боре за права радника. Такав случај преотимања синдиката и продаје главе јаких синдикалаца видели смо прво са Милосавом Васићем а потом са Глишом Видовићем и задњи пример је Момчило Видојевић. Са издајом од стране њихових сарадника, иначе личних шићарџија, синдикати у полицији су изгубили сврху свог рада и деловања. Осим личних интереса појединаца. Када су кренули да се баве синдикалним радом, многи полицајци су стидљиво улазили у синдикат све до тренутка када су видели да је синдикат у полицији згодна, а можда и једина прилика да се на никада лакши и безбеднији начин не дође до толико жељеног радног места, функције у полицији и позамашне суме новца, како од чланарине, тако и процента од такозване синдикалне чланарине или процента од пакетића које синдикати дају деци чланова синдиката. Када приђу финансијама, тада им радно место постаје и „ситно" зарад новца који се врти у синдикатима а који сами себи изгласавају кроз разне надокнаде, дневнице и слично. А о бесплатном возикању службених кола, плаћање ручкова и вечера, банчењу по сплавовима, испијању скупоцених пића, пушењу томпуса, понекад и нека „повучена" црта белог, уживање са швалеркама у етно ресторанима, бањама или спа центрима....то је већ друга прича. Ако погледамо званичне интернет презентације четири бројчано најјача синдиката у полицији, па све то пренесемо на папир и израчунамо, долазимо до једне позамашне суме новца, за коју ни није чудо да се појединци грабе да дођу до синдикалне касе. Самим тим се може и „оправдати" њихово велико трошење новца на скупу гардеробу, рачукове по сплавовима, синдикалне дневнице и слично. И док полицајци од своје основне плате од које једва преживљавају плаћају чланарину углавном 1%, неретко и у два, три или више синдиката, ти исти њихови представници кроз такозвану борбу за њихова права, пуне џепове позамашном сумом новца. Како нам је пренео поуздан извор из једног од четири јака синдиката у полицији, у свакој синдикалној организацији бар око 20% чланова су запослени у жандармерији, где је плата дупло већа од полицајца који обавља редовне активности. Кренимо редом. У полицији гравитирају четири јака синдиката и то Независни синдикат полиције-НСП, Полицијски синдикат Србије-ПСС, Синдикат српске полиције-ССП  и Независни полицијски синдикат Србије-НПСС. Свима осим ПСС је заједничко да су „продали" своје лидере. Како представљају јавности број својих чланова долазимо до импозантне цифре новца која се врти кроз ове синдикалне организације, а која се слива у џепове појединаца који воде ове синдикате као што су Лукић, Барбулов, Златановић, Ранитовић, Лазаревић, Радовановић, Јеленковић. Многи од такозваних вођа синдиката, или оних који су у самом врху руководства синдиката, поред тога што су се доказали као тешки нерадници у служби, док их плаћају грађани, могу да се „похвале" и својим криминалним досијеима, да се против њих воде кривични поступци који се обустављају доласком у синдикат по налогу својих ментора-послодавца или да су чак и лежали у затвору. НСП представља да има 22.000 чланова. Ако је око 3.000 жандара са просечном чланарином од 8 еура а 19.000 осталих запослених са просечно 5 еура, долазимо до месечне чланарине од око 119.000 еура, што би на годишњем нивоу било око 1.428.000 евра, односно нешто мање од милион ипо евра. Е сад, а где је силна синдикална продаја и проценти који се крећу од 6% па све до 20%. ПСС представља да има 17.000 чланова што је око 1.100.000 евра, ССП око 600.000 евра док НПСС са својих, како кажу више од 7.000 чланова, убира не мање од нешто мање од пола милиона еура односно око 455.000 еура. Када видимо само цифре које се врте није ни чудо што се чланарина неконтролисано троши по сплавовима или на дневнице које се наплаћују и у дане викенда или дане када се ама баш ништа не ради у интересу чланова. И док полицајци једва крај са крајем састављају, а на терен у изузетно лошим условима одлазе за дневницу од 150 динара, а да притом сами морају да плаћају храну, синдикалци од тих њихових пара наплаћују дневнице од најмање 1.500 динара и више, а да притом плаћају храну у скупим ресторанима од пара тих истих полицајаца. Ево вам један од примера како то функционише у НПСС. Кроз трошковник и изводе из банке до којих смо дошли, види се да се највише новца троши на дан када је плата полицији а то је 10 и 25 у месецу. Поред већ споменутих дневница, очигледно је да се новац „пере, кроз разне рачуне, јер је немогуће да се плаћа гориво и то на истим пумпама када сви знамо да синдикалци користе возила која су власништво МУП-а, и да за та иста возила МУП плаћа гориво. Такође, видимо да се у исти дан на једној те истој бензинској станици по више пута плаћа гориво. А колико вајни синдикалци уживају можете видети и огромне рачуне који се плаћају ресторанима, сплавовима, етно ресторанима или хотелима. Такође рачуни за услуге мобилне телефоније у ВИП и МТС мрежи износе енормних 30.000 динара месечно, док се наводна рефундација трошкова и исплата „солидарне помоћи" врши само члановима руководства синдиката. Нигде нема ни једна уплата помћи осталим запосленима или члановима њихових породица. Чему онда служи синдикат?! Све то плаћају полицајци од уста своје деце. Кроз ��едну просту рачуницу, само уплатом чланарине у ова 4 синдиката, долазимо до годишње цифре обрта новца од око 3.600.000 евра. Знајући да је стамбена политика запослених изузетно лоша, где многи полицајци са породицама плаћају кирије, или су у кредитима због решавања стамбеног питања, просечном ценом квадрата стана у Београду, само од те исте чланарине може да се купи око 4.000 квадрата стамбеног простора или око 80 станова просечне величине 50 квадрата. Бављење синдикалним активностима у полицији је много уносан бизнис. А и добра заштита од криминалних активности за ближу, даљу родбину, себе лично, кумове, рођаке... А и добар мамац за дружење са пропалим политичарима, дамама сумњивог морала, трошкарење по сплавовима и на музику, а остане и за добар, али скупоцен виски и наравно за по неку црту белог...без тога се не може, наљутио би се кум Чеда. У заносу белине падне и по неки љубавни загрљај, да се уклопимо у педерску братију, да нам се не наљуте газде. Читајте Таблоид, сазнајте истину о квази синдикалцима у полицији, о томе ко је кога удомио, ко је добио радно место, ко је кога продао, купио...како је доктор Неша (министар полиције Стефановић) из Београда, са својом братијом „ставио" синдикате у функцију своје рекламе, лажи и превара, а не у интересу запослених.   (Огорчени чланови синдиката у полицији) ©Гето Србија материјал: Лист против мафије

[zoranphoto]

Novi štrajkovi protiv mirovinske reforme diljem Francuske

Sindikati u Francuskoj ponovno su u četvrtak pozvali na štrajkove i skupove diljem zemlje protiv mirovinske reforme predsjednika Emmanuela Macrona     Vlasti očekuju da će u sada već 12. danu prosvjeda sudjelovati između 400 i 600 tisuća ljudi. Planirano je angažiranje 11.500 policajaca, od čega 4.200 u Parizu.   Očekuje se da će Ustavno vijeće u petak objaviti rezultate razmatranja prijedloga reforme. Mirovinsku reformu može poništiti djelomično ili u cijelosti, ili je može proglasiti ustavnom. Prosvjedi su usmjereni protiv postupnog povećanja dobi za odlazak u mirovinu sa 62 na 64 godine. Vlada desnog centra želi reformom zatvoriti prijeteći jaz u mirovinskom fondu. Spor se zaoštrio jer je vlada progurala tekst kroz Narodnu skupštinu bez glasanja. Prosvjede, koji su tjednima bili mirni, u međuvremenu je zasjenilo masovno nasilje. Macron želi da reforma stupi na snagu do kraja godine. Tportal.hr Read the full article