#ruski gas

[cgvijesti]

Britanija obustavila kompletan uvoz ruskog gasa

Britanija obustavila kompletan uvoz ruskog gasa

Velika Britanija obustavlja sav uvoz ruskog tečnog gasa (LNG), što je nova mjera u odgovoru Londona na rat koji Moskva vodi u Ukrajini, prenosi Guardian. Kancelarija za spoljne poslove, Komonvelt i razvoj Ujedinjenog Kraljevstva objavila je na Twitter-u da je obustavljen kompletan uvoz ruskog LNG-a, kao dio odgovora na protivpravnu invaziju na Ukrajinu. Odluku da će od januara obustaviti uvoz…

[bezbrizna-laka-nezna]

moj covek nije bogat

on je zamalo i go i bos.

pali cigaretu na cigaretu -

izgubio je upaljac,

ne moze da ga kupi -

potrosio je sve na vino.

iz ociju mu sija ljubav

iza zastakljenih, zakrvavljenih ociju.

u njima vidim

srpski romantizam,

nemacki ekspresionizam

i ruski futurizam 

(to je neko moje licno misljenje).

kosa mu je razbarusena.

on govori francuski,

razume italijanski.

ustaje u pola dvanaest,

prosipa kafu po vreloj ringli.

lezimo u obliku slova T,

obrve su mu na mom kuku -

kaje se i grize ga savest.

mazim ga ipak po glavi tada.

on je samo izgubljen covek.

ne smem da izgovorim taj strasan broj

29.

[balkanskapravila1371]

"TO JE RUSKI GRAD, STVORILA GA JE EKATERINA DRUGA" Krim pozvao Moskvu: Ne smemo dozvoliti da se Odesa pretvori u NATO bazu

https://www.novosti.rs/planeta/svet/1337109/ruski-grad-stvorila-ekaterina-druga-krim-pozvao-moskvu-smemo-dozvoliti-odesa-pretvori-nato-bazu

[4eternal-life]

... Živeo je za uloge, a svaka mu je uloga bila vrhunska. Nema nijednoga filma u kome je igrao, a da bi taj film bio taj film da nije Žarka bilo u njemu. Bio je Parnas našeg i jugoslovenskog glumišta. Sjajan pisac, slikar, pesnik. Izuzetno obrazovan, svestran, neponovljiv. Družili smo se, evo, tri decenije. Od onog tragičnog prekidanja predstave „Sveti Sava“ u „Jugoslovenskom dramskom“ od strane huligana, kada je bio izložen svakodnevnim pretnjama ubistvom i kada je valjda prvi put zastrepeo i za život u onom ludom vremenu kad se svuda ubijalo, pa je kupio i pištolj. I da toga nije bilo, ne bi bilo ni one tragedije koja će mu se dogoditi nešto kasnije u Podgorici. Ta tragedija ga je toliko pogodila da je bol, patnju i kajanje u sebi nosio do poslednjeg dana života. Postao je drugačiji čovek. Osenčen stalnom tugom. A tuga mu je davala neki poseban, rekao bih, svetački izgled – smatra Drašković

[peterjancic]

Preboj: Rusom zaplenili še enega T-90M Proryv

Ukrajinci so dodatno osramotili rusko vojsko, ko so na področju naselja Robotine v Zaporožju, kjer jim je uspel preboj čez minska polja in več linij ruske obrambe, zaplenili najmodernejši ruski tank T-90M Proryv. Proryv v ruščini pomeni preboj. Ob zaplembi ni slišati, da bi šlo za prebeg kot pri helikopterju Mi-8 konec avgusta. Ko gre za te najmodernejšo inačice tanka T-90, ki so ga v Rusiji…

[branislavurban]

Dvogled BPC4

Dvogled BPC4 https://sasomange.rs/p/111947138/dvogled-bpc4

[zoranphoto]

Putin prijeti odmazdom za napad na Krimski most: 'To je teroristički čin!'

Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da njegovo ministarstvo obrane priprema odgovor na napad kojim je oštećen Kirimski most, a za napad je okrivio Ukrajinu.     Putin je na sastanku dužnosnicima,koji je bio prenošen na televiziji, napad nazvao okrutnim i besmislenim činom, kazavši da se radi o 'terorističkom napadu' jer, kako je utvrdio, most već mjesecima nije korišten za opskrbu ruskih snaga koje se bore u Ukrajini. 'Rusija će odgovoriti na teroristički napad na Krimski most', kazao je Putin. 'Ministarstvo obrane priprema relevantne prijedloge. Ono što se dogodilo bio je još jedan teroristički napad kijevskog režima, koji nije imao nikakve logike s vojnog stajališta', dodao je. Putin je rekao da je jedna djevojčica ozlijeđena, a njezini roditelji su poginuli u tom ukrajinskom napadu na mostu koji Rusiju povezuje s Krimom, poluotokom koji je anektirala 2014. 'Obitelj je putovala na Krim iz (ruske) Bjelgorodske oblasti', rekao je predsjednik. Napad je prouzročio znatnu štetu na cestovnom dijelu mosta kojim se doprema vojna oprema ruskoj vojsci koja se bori u Ukrajini. Napad su izvele ukrajinske specijalne službe i pomorske snage pomoću "pomorskih dronova", rekao je u ponedjeljak za AFP izvor u ukrajinskoj sigurnosnoj službi (SBU). Betonski most dug 18 km, izgrađen uz velike troškove po naredbi Vladimira Putina koji ga je pustio u promet 2018., sastoji se od dvaju paralelnih dijelova, jedan je namijenjen cestovnom, a drugi željezničkom prometu. Potpredsjednik ruske vlade Marat Husnuljin rekao je da temelji Krimskog mosta nisu oštećeni u eksploziji, što je Putin nazvao "dobrom vijesti". Husnuljin je rekao da će se most do 1. studenog u cijelosti otvoriti za cestovni promet. Tportal.hr Foto : Kremlin POOL Read the full article

[ahmatsila95]

Ko su Čečeni?

Pre nekoliko dana sam rekao da ću pisati o Čečenima, zato što dobar broj ljudi i nema predstavu ko su najodaniji ruski saveznici, kako su nastali, niti zna nešto više o istoriji ovog hrabrog i stradalnog naroda. Kako na tviteru nije moguće ozbiljno pisati, odlučio sam da blogujem. Dakle, počinjemo sa istorijom čečenskog naroda.

Ko su Čečeni?

Čečeni sebe nazivaju nohči (nohčij, nohči). Značenje ovog termina nije do kraja razjašnjeno, a u nauci je prisutno više međusobno potpuno suprotstavljenih teorija. Tako, neki etimolozi pronalaze vezu između staročečenskog termina za plug – noh i naziva za narod. Drugi pak koren vide u terminima nah (narod) i ču (unutra), odnosno narod, ljudi koji su unutra ili unutrašnji narod. Treći smatraju da je reč nahče (u prevodu sir), koren termina.

Postoje i legende o nastanku Čečena koje su veoma rasprostranjene. Tako legenda o junaku Nahču pripoveda da su on i njegov brat, takođe heroj i vitez Galga živeli su zajedno u kavkaskim gorama sa svojim trećim bratom Oršthom. Nahčo, Galga ili Ga i Orštho su preci Čečena, Inguša i Karabulakija.

Karabulaki su bili malobrojan narod koji je živeo uglavnom u današnjem Sunženskom rejonu Čečenije i Ingušetije, uz današnju spornu granicu ove dve republike, a duž toka reke Sunži i njene pritoke Ase. Alternativni nazivi za ovaj narod su Aršti i Balsurci.

Karabulaki su jedan od naroda koji je gotovo istrebljen tokom „pacifikacije Kavkaza“ kako se u ruskoj istoriografiji naziva vojni pohod carske Rusije na ove prostore tokom 19. veka. Manji broj Karabulakija, prema procenama njih ne više od 4.000 se iselio u Tursku nakon što je Rusija ovladala ovim regionom u drugoj polovini 19. veka, dok se nekoliko stotina pripadnika ovog naroda koji su preživeli ratne okršaje i operacije koje su usledile po ruskom zauzimanju severnog Kavkaza utopilo u Čečene i Inguše.

Druga narodna legenda govori o sirijskom plemiću koji je izbegao na Kavkaz plašeći se krvne osvete. Njegov sin po imenu Nahčoj sazidao je prvi grad na Kavkazu i postao praotac svih Čečena.

Ne samo to, on je sa svojim ocem na Kavkaz doneo islam i šerijatsko pravo, koje su prihvatili i neki drugi narodi ovog prostora.

Sam termin Čečen koji se koristi u ruskom jeziku i koji je postao opšteprihvaćen je persijsko-iranskog porekla. Persijanci su stanovnike ovog prostora nazivali Šašani ili Šešeni, što je postao osnov za termin koji je u upotrebi danas i u srpskom jeziku.

U ruskoj akademskoj zajednici se iskristalisao stav kako su se Čečeni kao zaseban etnos formirali u 16. veku, dok je taj proces trajao i u narednih 200 godina. U ovom periodu je tekao proces kreiranja plemena od postojećih klanova koji su formirani na osnovu srodstva i potom stvaranja saveza plemena, koji su se objedinjavali ne na osnovu srodstva već zajedničkog interesa. Zajedno sa procesom objedinjavanja, tekla je i islamizacija regiona i tamošnjeg stanovništva.

Proces kreiranja jedinstvenog etnosa je mnogo brže tekao u dolinskoj, nego u gorskoj Čečeniji, odnosno na prostorima gde je narod živeo kompaktno. Proces objedinjenja svih Čečena u jedinstven etnos nije okončan ni do kraja 20. veka, a mnogi ruski ali i strani kavkazolozi smatraju da ovaj proces nije završen ni danas, te da se u poslednjih 20 godina po okončanju Drugog čečenskog rata i stvaranju funkcionalnog sistema on danas realizuje u svojoj krajnjoj fazi pod vlašću Ramzana Kadirova.

Deo današnje Čečenije je pod rusku vlast potpao 1781. godine. Zanimljivo, ovaj proces je protekao mirno, kao posledica procene vođa 15 klanova koji su prihvatili carsku vlast zarad izbegavanja oružanog sukoba i ubiranja određenih beneficija za Čečene koji su živeli u selima današnje južne Čečenije.

I u prvoj polovini 18. veka je bilo sličnih slučajeva gde su pojedini Čečeni, pa čak i čitavi klanovi prihvatali da služe carsku armiju, najčešće iz lukrativnih motiva.

Većina Čečena se ipak nije peihvatila ruske vlasti. Tako su se klanovi predvođeni Šejhom Mansurom (Mensurom) suprotstavili carskoj vlasti, organizovali u borbene jedinice i zaokružili vlast čečenskih plemena na prostoru „gorske Čečenije“. Ovo je bio i jedan od okidača za carsku Rusiju da započne gotovo vek dugi, surovi, krvavi Kavkaski rat.

Severnokavkaski narodi su pružali manje ili više organizovan otpor Imperijalnoj Rusiji. Invazija koju je predvodio Aleksej Jermolov je prva dala određenog rezultata u smislu stabilizacije fronta i postojanosti ruske armije na ovom prostoru u 3. deceniji 19. veka. Pod vođstvom verskog autoriteta imama Šamila dagestanska, čečenska i inguška plemena su decenijama odolevala naletima carske vojske. Šamil je nakon poraza u Dagestanu gde je i rođen, bio prinuđen da 1840. godine pređe u Čečeniju. Ratoborna, motivisana, iskusna i relativno dobro organizovana čečenska plemena su pružala ogorčen otpor. Ipak, nakon što je Imperijalna Rusija uspela da sklopi Pariski mirovni sporazum 1856. godine i relaksira svoju poziciju u Evropi u smislu pređašnjih sukoba sa Britanijom i Francuskom, mogla je i da se skoncentriše na Šamilov imamat i zauzimanje teritorija još uvek nepokorenih čečenskih i drugih, kavkaskih plemena.

Kavkaska armija Imperijalne Rusije uspela je da nanese veliki udarac Čečenima 1859. godine, kada je i sam Šamil zarobljen, iako je Kavkaski rat potrajao sve do 1864. godine kada su poslednja kavkaska plemena savladana.

Čečenija je bogata naftom i drugim energentima. Krajem 19. veka kada je nafta otkrivena, Čečeni su bili ozlojeđeni jer nisu dobijali nikakve prihode od njene eksploatacije.

No, Imperijalna Rusija se trudila da Čečenima pruži nezvaničnu autonomiju. Cilj je bio da se Čečenima ne nameću državni zakoni koje oni svakako ne bi prihvatili, a pošto su se pokazali otpornim rivalima koje nije lako oružjem privoleti na činjenje, različite ruske vlade od carske, preko komunističke do savremenih su sačuvale politiku kombinovanih instrumenata ostvarivanja vlasti na ovom prostoru. Od oštre prinude, do širokih beneficija.

Čečeni se nisu lako mirili sa imperijalnom vlašću. Podizali su ustanke 1877-78. godine, a zatim i 1905. godine. Njihovu hrabrost su ruski carevi cenili i sastavljali čak i posebne vojne odrede od njih (Divlja divizija tokom Prvog svetskog rata).

Čečeni su izrazito ratoboran narod. Generacijski potvrđene sklonosti ka oružanom otporu u slučaju pokušaja narušavanja njihovog načina življenja i vrednosti kojima su odani.

Sasvim sigurno su surovo okruženje, razmimoilaženja kako unutar čečenskog etnosa na nivou klanova i plemena, tako i sa okolnim narodima, a u krajnjoj liniji i sa imperijalnim vlastima od Čečena stvorila narod spreman na borbu. Narod, u kom se patrijarhalni sistem čuva ne kao tradicionalni izraz, već kao sistem koji se doživljava poput egzistencijalne potrebe.

Opis Čečena iz druge polovine 19. veka daje veliki francuski pisac Aleksandar Dima stariji.

„Čečeni se smatraju veselim i oštroumnim ljudima („Francuzi Kavkaza“), onima koji ostavljaju snažan utisak, ali uživaju manje simpatija nego Čerkezi, što je posledica njihove sumnjičavosti, sklonosti ka lukavosti i surovosti, ratobornosti, verovatno kao posledica vekovne borbe. Neukrotivost, hrabrost, sposobnost, postojanost, prilagođenost borbi. Sve su to osobine koje su im priznali čak i neprijatelji.“

Na zanimljiv način Čečene je opisao čuveni ruski disident, tvorac kapitalnog dela „Gulag“, Aleksandar Solženjicin u poglavlju u kom opisuje držanje logoraša u neljudskim uslovima.

„ …ali bila je jedna nacija koja se uopšte nije dala psihologiji pokornosti – ne pojedinci, ne pobunjenici, nego cela nacija. To su Čečeni…“. Čečeni su prigrlili sunitski islam, uglavnom širen od strane pobornika sufizma u ovim krajevima. Deluje da se islam među ovom populacijom lako primio zbog jednostavne i jasne poruke koje su oličene u osnovnih pet stubova islama:

Vera u jednog Boga i učenje jednog proroka. Post. Udeljivanje milostinje. Dnevno praktikovanje molitve. Odlazak na hodočašće u Meku i Medinu.

Konahala je termin kojim se označava čečenski moralni kodeks. Kodeks se do danas održao usmenim predanjem, a reč je o izrazu svojevrsne životne filosofije. Svoje korene nalazi u sličnim pogledima na svet koji datiraju još iz vremena moćnog Alanskog savaza, koji je okupljao Irancima srodna persijska plemena i vladao ovim prostorom.

Sam termin potiče od čečenske reči „konah“koja za koren ima termin „kona“ ili mladić. Konah je uzor, junak, ideal, ono što svaki muškarac treba da dosegne kako bi ispunio svoju misiju i bio prava glava porodice, zaštitnik i čuvar klana/plemena/nacije.

Leča Iljasov, čečenski istoričar i filolog je prvi objavio koherentan tekst kodeksa Konahale sa 40 tačaka koje sadrže pravila kojih se svaki muškarac mora pridržavati kako bi dosegao svečečenski ideal.

Ovde ću postaviti najznačajnije od tačaka i završavam sa prvim delom o Čečenima. Nastavak za nekoliko dana.

1.Glavni cilj i smisao života konaha jeste služenje svom narodu i otadžbini. Interesi naroda i otadžbine su iznad njegovih, ličnih interesa. 2.Konah se kune na vernost i služi samo otadžbini. Za otadžbinu je spreman dati i život, ali nikada i ni pod kakvim uslovima, konah neće žrtvovati lično dostojanstvo i čast. 3.Najviši smisao konahove službe je zaštita otadžbine od naleta neprijatelja. Smrt u pravednom ratu ili pri zaštiti svoje časti i dostojanstva su za konaha bolji nego život u beščašću i sramoti. 4.Konah se tvrdo pridržava Konahalskog kodeksa. 5.Pri službi otadžbini konah ima pravo na bilo koji postupak, osim onog kojim se krši Kodeks i kojim se gubi lično dostojanstvo. 6.Rad u korist otadžbine u mirno vreme je jednako važan kao i zaštita otadžbine u ratu. Stvaralaštvo ne umanjuje, nego jača duh konaha. 7.Ukoliko su interesi pojedinaca suprotstavljeni interesu otadžbine, konah mora stati na stranu otadžbine. I zato konah ne sme da se kune na vernost nijednom čoveku, samo otadžbini. 8.Život je dar Svevišnjega čoveku. Konah se ne boji smrti, ali ni smrt ne izaziva. On je spreman na žrtvu životom jer je svestan da postoje i skuplje vrednosti: otadžbina, lično dostojanstvo, čast. 9.Glavna vrlina konaha je uzdržanost. Bezumna hrabrost je junaštvo zatvorenih očiju koja ne zna za vrednost ni svog ni tuđeg života. 10.Konah mora biti skroman. Njegove osobine ceni okolina. Ali čak i ukoliko ga okolina pohvali, to je nije razlog da konah hvali samog sebe. 11.Konah sam odgovara za svoju reč i postupke. Ukoliko se konah zarekne, mora žrtvovati i svoj život, ali ne sme pogaziti datu reč. 12.Lično dostojanstvo i čast su vredniji od bilo kog blaga. Blago i druga ovozemaljska bogatstva se opet mogu stvoriti ako se izgube. Ali ukoliko konah izgubi lično dostojanstvo i čast, može ih povratiti samo kroz dostojnu smrt. 13.Konahu nije zabranjeno da se bogati. Ukoliko se bogati časno, to može biti samo na korist otadžbine. Neutoljena glad i žeđ mogu uništiti bilo koju vrlinu bilo kog čoveka, baš kao što i neutoljivost pohlepe može razoriti imetak i najbogatijeg čoveka. 14.Konah ne sme udarati na tuđe dostojanstvo i otimati tuđ imetak. On mora imati razumevanja za slabosti drugih ljudi, istovremeno se preispitujući. 15.Konah mora čuvati najbolje tradicije svoje porodice, truditi se da očuva sećanje na svoje pretke i poštovati istoriju svog naroda. 16.Konah mora konstantno usavršavati svoj um, učiti od mudraca, izučavati nauke, upoznavati svet, jer samo znanje daje ključ za istinsku veru i pravednost. 17.Konah mora biti skroman u svojoj veri. Ne sme pretpostavljati spoljašnju formu suštini. 18.Konah mora biti pravedan kako u odnosu prema drugim ljudima, tako i u odnosu prema sebi. 19.Konah mora poštovati žene. Ne sme ih povrediti niti im naškoditi na bilo koji način. Položaj žene za konaha je svetinja. 20.Konah mora biti milosrdan prema slabima. On mora pokazivati razumevanje i za životinje koje su bezumne i ne mogu pojmiti čovečiji bes. 21.Ukoliko je konah mnogo snažniji od protivnika, on treba takvu borbu u kojoj je pobednik izvestan da izbegne ili da izjednači mogućnost protivnika dajući mu bolje oružje. 22.Konah nikada ne napušta bojno polje, čak i kada je protivnik mnogo snažniji.

Nastavak sledi...

[preporodbn]

Sistem je kriv

Što se tiče ubistva djece, sistem nije zakazao, sistem radi savršeno! Piše: Dragan Bursać, kolumnista CdM-a “Ne smeta ministru što djeca od 14 godina nekažnjeno idu u strijeljane, tamo pucaju dok ih sa postera gleda ratni zločinac Putin. Ne smeta mu što se po Srbiji prave srpsko-ruski vojni kampovi za djecu? Ne, nije sistem zakazao, on radi upravo savršeno. Gledamo ga, nikad podmazanijeg.“ Gledam…

[cgvijesti]

Katar i Njemačka sklopili ugovor o snabdijevanju gasom

Katar i Njemačka sklopili ugovor o snabdijevanju gasom

Foto: EPA Katar je objavio danas da je sa Njemačkom sklopljen 15-ogodišnji ugovor o snabdijevanju te zemlje prirodnim tečnim gasom, u jeku svjetske energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. “Ugovor katarske državne firme Katar Enerdži (Qatar Energy) i američke kompanije KonkoFilips (ConcoPhilips) doprinijeće naporima u podršci energetske bezbjednosti u Njemačkoj i u Evropi”, rekao je katarski…

[mentalnahigijena]

Austrougarski  protektorat nad Srbijom 4. Dana 13. Juna Herbert je javljao da mitropolit Mihajlo, naklonjen Rusiji, pod zaštititom kneginje Natalije, traži emancipaciju Jevreja. Onda je Porta javila Herbertu da Bugarska kao turski protektorat ne može bez daljnjega uspostavljati diplomatske odnose sa Srbijom, a njezin odnos prema Porti određen je Berlinskim ugovorom. Herbert mora upozoriti srpsku vladu da ne može priznati diplomatskog agenta kojeg je Bugarska poslala, kao što ni srpski konzul u Sofiji ne može djelovati kao konzul dok ga ne prizna Porta. Engleska je npr. tražila od Porte exequatur prije nego li je poslala konzula u Bugarsku. Porta se u toj stvari nije obratila srpskoj vladi nego nositelju suvereniteta u Srbiji. U to je srpska pravoslavna crkva uputila peticiju ruskom caru da zaštiti pravoslavne na Balkanu koje Turci surovo ugnjetavaju već pet vjekova. Nasilja su najjača u Skopju. Ona se tužila posebno na turske bande koje pljačkaju hršćane, pa na Albance. Peticija završava popisom ubojstava do kojih je došlo u Makedoniji. Uskoro je ruski ministar rezident Persiany tražio da Milan pođe lično u Rusiju na proslavu carevog jubileja, budući da na tu proslavu putuju crnogorski knez Nikola i bugarski knez Aleksandar. Milan se nećkao i nastojao poslati mitropolita, ali mitropolit nije bio podobna ličnost da zastupa zemlju, sve ako je bio nositelj ruskog reda Aleksandra Nevskog i bio naklonjen Rusiji. Kad je mitropolit Mihajlo dobio to odlikovanje Milan je bio neraspoložen, jer je sam bio nositelj nižeg odlikovanja, a to je Red bijelog orla. Onda je ruski ministar rezident upitan može li umjesto Milana ići njegov ujak, pukovnik Catargi. Odnosi Srbije s Rusijom bivali su sve hladniji, ali je 25. godišnjici krunidbe ruskog cara Aleksandra ipak svečano proslavljena u Srbiji o čemu je Herbert javio Haymerleu 3. 03. 1880. Tom se prilikom govorilo o zaslugama Rusije u oslobođenju Srbije i Bugarske. Herbert je doznao od njemačkog diplomata grofa Braya da se u Berlinu smatra da nacionalizam Poljaka i velikosrpski nacionalizam podgrijava Rusija, ali ne ruska vlada, iako u tome učestvuje ministar rata Miljutin. Dalekovidni Bismarck vidio je u velikosrpskom nacionalizmu opasnost za Austro–Ugarsku. Tako je srpski knez Milan u pregovorima s Haymerleom 15. 09., pa 17. 10. 1880. o trgovinskom ugovoru rekao da je spreman sklopiti ugovor koji će ustanoviti pravo prednosti, ali to pravo ipak ne postoji po sebi, jer po čl. 28. Pariškog ugovora Srbija ima punu slobodu sklapanja trgovinskih sporazuma u inostranstvu, a to je sloboda vjeroispovijesti, zakonodavstva, trgovine i plovidbe. Član 37. Berlinskog ugovora ne mijenja ništa u odnosu na srpske trgovinske odnose s inosranstvom. Haymerleov odgovor bio je oštar i odlučan, on je k tome optužio Srbiju da se neprijateljski odnosi prema Austro–Ugarskoj. Milan je upozorio na uske veze Srbije i Austrije potkraj XVIII. i početkom XIX. vj., u doba srpskih ustanaka, a koje je poslije Bečkog kongresa zapustila Austrija pa se Srbija morala orijentirati prema Rusiji. Otkad je Austro–Ugarska ustavna ona je u svim važnim pitanjima podržala Srbiju, grof Beust je težio da Turci napuste srpske utvrde, pomogla je Srbiji da stekne nezavisnost, na Berlinskom kongresu samo je Austro–Ugarska podržala Srbiju u njezinoj borbi za teritorijalno proširenje pa je Srbija dobila Pirot i Vranje. No, sada Austro–Ugarska nastoji ugušiti Srbiju koja napokon želi znati ima li prijateljskog ili neprijateljskog susjeda. Razgovor je tako tekao, a knez Milan je bio svjestan da su Rusiji važniji njezini interesi na istoku od Srbije. Onda je 1. 11. Herbert javio Haymerleu da je doznao od pukovnika Catargija sastav nove vlade Piroćanac–Mijatović. Knez je cijeli dan pregovarao sa članovima konzervativne stranke o sastavu vlade. Piroćanac, Mijatović, Garašanin i Novaković pripadali su tzv. mladokonzervativnoj stranci. Herbert je dalje opisao pojedine ličnosti koje su dolazile u obzir za sastav nove vlade i ličnosti koje će pokriti važnija mjesta u diplomatiji. On je bez sumnje imao svoje ljude u svim strukturama vlasti, među njima se ističe knežev ujak pukovnik Catargi. Herbert je znao čak i to da Rusija nije spremna primiti posjet kneza Milana i o tome pisao Haymerleu 29. 05. 1881. Kad je 1881. počela borba za bugarsko prijestolje, Herbert se pobojao za ravnotežu na Balkanu jer je predviđao da će bugarski radikali istaknuti zahtjev Bugarske do Morave. Tokom tog dosta uzbudljivog razgovora Haymerle je rekao knezu Milanu da Austrija nije nikad ugušila slobodu nijednog naroda. Austrija zaista nije bila osvajačka, već je bila država slobodno udruženih kraljevina koje su se udružile zbog obrane od Osmanlija. Bila je dakle nešto poput kasnijeg NATO–a. Ali bila je zemlja ograničenih suvereniteta, jer ni jedna od njezinih kraljevina, pa ni Mađarska, nije imala puni suverenitet, u slučaju Mađarske suverenitet je bio jasan prema unutra, ali ne i prema van. U XVIII. vj. su Marija Terezija i Josip II. počeli reforme i dali uzor savremene države koji se onda nadahnut iz Beča prenosio u kraljevine, ali njihovim vlastitim sredstvima. Početkom XIX. vj. je npr. Petar I. Petrović Njegoš tražio 1822. Metternicha da ga primi u Carevinu što Dvor nije prihvatio, već je poslao na Cetinje kapetana Kabogu koji je u svom izvještaju napisao da bi Austrija, ako bi u svoj sastav primila Crnu Goru, morala tamo napraviti modernu državu i činovništvo, a to košta mnogo novaca koje Crna Gora nije spremna dati, a i nema ih. Austrija je dakle bila spremna organizovati savremenu državu u Srbiji, ali savjetom i primjerom, a ne novcem, i to je razlog zašto se u Srbiji neprestano govori da narod mora biti spreman na žrtve. Zbog toga je Austro–Ugarska, kad je krenula na Balkan, tamo nastojala organizovati protektorate prateći svoje tradicije ograničenih suvereniteta, a ne osvajati nove zemlje i krajeve kao nekad Eugen Savojski. U tom smislu Austro–Ugarska je na jugoistoku Europe bila otprilike neko načelo savremenosti, otprilike onako kako je to danas SAD. U to doba nije bio ugašen velikosrpski ekspanzionizam koji se razbujao u doba bosanskohercegovačkog ustanka kad je Srbija postala čelnom nacijom velikosrpskog ekspanzionizma, što je tada ugurana Crna Gora. Austro–Ugarska je bez mnogo muke obuzdala taj ekspanzionizam. Velikosrbi nisu bili nikakva opasnost do 1903. Milan Obrenović stekao je u budućnosti glas konzervativnog i nedemokratskog vladara što je samo donekle tačno. Točno je da je on obično postupao kao da Skupštine i nema, time je on pratio austrijske tradicije kržljavog parlamentarizma. Hermann Wendel je zamjerio Milanu da je trgovinskim ugovorom o izvozu svinja doveo Srbiju u ovisnost o Austro–Ugarskoj, a Wendel je velik neprijatelj Austro–Ugarske Milana opisuje kao mekušca koji se voli zabavljati u Beču i Parizu, u Beogradu se kocka s austrougarskim zvaničnikom, traži u Austro–Ugarskoj zaštitu od Karađorđevića i od vlastitog naroda, pa Milan mrzi radikale jer su bliski Karađorđevićima. Émile Haumant mu zamjera što njegov ustav nije garantovao slobodu okupljanja i udruživanja, novinstvo je proglašeno slobodnim, ali je ono ipak pod nadzorom. Vojska je u rukama Milana i ministra Blaznavca. Haumant je opisao Ristića kao elegantnog i europski obrazovanog čovjeka poliglotu. Srbija ipak nije postala uzor demokratske zemlje ni poslije 1903. i teško da je kržljavi srpski parlamentarizam za Milana Obrenovića bio razlog da ga se negativno prikazuje. Vjerojatnije je da za njegove vlasti velikosrpski pokret nije mogao doći do zamaha, a kad je došao, on je izazvao krvave ratove na Balkanu i cijeli vijek nemira i krvoprolića.

[prijedor24]

Evropa može uzimati ruski gas preko Turske

Turski predsjednik Redžep Tajip Erdoan saopštio je da se dogovorio sa ruskim liderom Vladimirom Putinom o gasnom čvorištu. Evropa može uzimati ruski gas preko Turske. – Sada Evropa razmišlja kako da sebi obezbjedi energiju u predstojećoj zimi. Mi, hvala Bogu, nemamo takav problem. Štaviše, na našem posljednjem sastanku sa gospodinom Putinom, dogovorili smo se o stvaranju gasnog čvorišta u…

[balkanskapravila1371]

Руски император иде у пензију...???!

https://nova.rs/sport/sport-ostalo/ruski-imperator-ide-u-penziju-ceka-ga-najtezi-mec-u-karijeri-u-kavez-ulazi-sa-hriste-boze-i-obozava-srbiju-video/

[balkanin]

Putin proglasio aneksiju ukrajinskih teritorija na ceremoniji u Kremlju

Putin proglasio aneksiju ukrajinskih teritorija na ceremoniji u Kremlju

Ruski predsjednik Vladimir Putin proglasio je danas aneksiju četiri ukrajinske regije koje su dijelom okupirane od strane njegovih snaga, eskalirajući njegov sedmomjesečni rat i dovodeći ga u nepredvidivu novu fazu, navodi Reuters.  – Ovo je volja miliona ljudi – rekao je Putin u govoru pred stotinama zvanica u Dvorani Svetog Đorđa u Kremlju. Ceremonija je održana tri dana nakon završetka na…

[peterjancic]

Putinova hčerka? Na obisku v Sloveniji je bil tudi Putin, Lavrov in še vsi mogoči

Zunanjemu ministru Erjavcu so se kritiki posmehovali celo, da je bil več v Rusiji kot na sejah lastne vlade

Portal Oštro soproge Francija Zavrla Anuške Delić, ki ga obširno povzema portal Siol.net, poroča, da je Slovenijo večkrat obiskala hči ruskega predsednika Vladimirja Putina Katerina Tihonova. V zgodbi manjka pomembna podrobnost. V obdobju, o katerem poročajo, je Slovenijo obiskal tudi Putin sam, v državi je bil večkrat ruski zunanji minister Segej Lavrov, obiskal nas je vrh ruskega pravosodja,…