#rok muzika

[zanimljivaekonomija]

„Rokamo jako“- novi singl i spot grupe Viva Vops

Uoči sutrašnjeg koncerta u novosadskoj Svilari, bend "Viva Vops" lansirao je svoj najnoviji singl "Rokamo Jako", poručujući da je ova njihova pesma ne samo strastvena oda muzici, već i “kolosalna baklja, koja osvetljava suštinu našeg života u eri lažnih stvarnosti".

Bend "Viva Vops" donosi "Rokamo Jako" kao iskrenu priču o verovanju – u sebe, u druge, o izgubljenim bitkama koje se vode dan za danom. No, na kraju tog putovanja, “pesma otkriva da nismo sami, da postoje ljudi slični nama koji dele iste staze i snove", otkrivaju članovi benda i dodaju:

"Rokamo Jako" je plod kreativnosti, snimljen u prestižnom studiju “Echobrainz”, pod palicom iskusnog producenta Aleksandra Ćurčića. Njegova stručnost nije samo oblikovala zvuk pesme; ona je stvorila muzičko iskustvo koje povezuje srce i dušu slušatelja".

Talentovani umetnik Marko Đukić preuzeo je ulogu stvaranja vizuelne priče "Rokamo Jako". Njegova video produkcija nije samo pratila ritam pesme, već se transformisala u svojevrsni “prozor u svet”- emocija i suštine ovog singla. Marko je svojim umećem stvorio video koji vizualno dopunjuje muzičku poruku benda.

Viva Vops će u subotu 25. novembra u 20.00 časova nastupiti pred publikom u novosadskoj Svilari, u okviru programa “Bunt case study” druge po redu međunarodne  CON conferencije

O bendu VIVA Vops

Grupa  je osnovan 2016. godine i čine je muzičari koji se godinama bave alternativnom muzikom: Aleksandar Ćurčić (vokal), Marko Janković (vokal), Nikola Živanović (gitara)  Nemanja Tanasković (bubnjevi) i Miroljub Antić (bas gitara). Ubrzo nakon osnivanja, prijavljuju se na Beogradski autorski rok festival BARF, gde osvajaju 3. mesto.  Na trećem Bunt Rok Festivalu RTS- a, (2017) osvojili su 1. mesto.

Prvi spot, za singl “Uniformisani kriminalac”, izazvao je izuzetne reakcije auditorijuma, a pobednička pesma sa BRF 2017. “Svuda pivo”, uspešno pronalazi svoj put do publike i nakon trijumfa na ovom jedinstvenom festivalu. Singl i spot “Rokamo jako” usledio je nakon takođe veoma uspešnog singla “Rasprodaja sreće” (mart 2022) koji je takođe prati i veoma atraktivan spot, čiji su autori Branka Glavonjić i Marko Đukić.

[vhsky]

Skupina cool dievčat objavuje dávno stratenú arkádovú hru z 80. rokov.

Quixotic a jeho nadupaný krátky film "Highway Violence"

Som mega rád, že tento rok zabojuje o cenu festivalu "Zlatá VHSKa" aj maďarský najviac cool Ryan Gosling. Všetko bude skvelé a hlavne muzika bude nadupaná!!!

Akčný / Hudobný / 80s HU, 2021, 11 min Réžia: Quixotic

-2. VHSKY pod plesnivou klenbou Film Festival 2024 vidíme sa v Akropola Kremnica

[e-kultura]

Rock n' Rakija festival na Dorćol Platzu

Šta se dešava kada se spoje rakija i rok muzika saznaćete u subotu 02.12. 2023. godine na Dorćol Platzu u Beogradu gde će biti održan prvi Rock n’ Rakija festival.

Gostima će se predstaviti 20 domaćih destilerija koje su većinom male porodične destilerije. Pored tradicionalnih rakija od šljive, dunje, kruške i kajsije, gosti će moći da probaju i neke potpuno nove ukuse. Rakije će se prodavati po promotivnim cenama. Moći ćete da uživate u nagrađenoj rakiji od dunje sa Avale, premijum šumadijskim šljivovicama od kojih su neke i 30 godina stare, rakijama od Karmen i Abate Fetel kruške, rakiji od breskve iz Crne Gore i specijalnoj rakiji od suve šljive kao i mnogim drugim rakijama.Da bi događaj bio potpun pobrinuli su se beogradski barmeni koji će biti zaduženi za rakijske koktele.

Rakijski program počinje od 17 časova, a koncert na kome nastupaju Deca loših muzičara, Samostalni referenti i Rihter u 20 časova.

Deca loših muzičara su publici poznati kao odličan live bend neobičnog zvuka, koji na svojim koncertima pravi atmosferu za pamćenje.Trenutno rade na novom albumu koji će biti objavljen sledeće godine.

Samostalni referenti su prvi beogradski ska bend, a njihov zvuk čini mešavina ska i pank muzike, sa izraženim deonicama trube i trombona, pojačane violinom i harmonikom, što ih čini jednom od vodećih koncertnih atrakcija u čitavom regionu.

Rihter je beogradski alternativni rok bend koji je osnovan u decembru 2021. godine, a njihova pesma „Za nas“ trenutno se emituje na svim rok stanicama u zemlji. Bend trenutno snima svoj album prvenac.

Regularna cena ulaznice je 1250 dinara i može se kupiti preko Ticket.rs prodajnih mesta.

[gledajmomakidevojkesrpski]

[Gledaj]» Momak i devojke Ceo Film Online Sa Prevodom Srpski

Momak i devojke film online sa prevodom, Momak i devojke ceo film, Momak i devojke gledaj online, Momak i devojke film sa prevodom, Momak i devojke film sinhrMomak i devojkezovano na srpski, Momak i devojke srbija

[Gledaj]» Momak i devojke Ceo Film Online Sa Prevodom SrpskiMomak i devojke film online sa prevodom, Momak i devojke ceo film, Momak i devojke gledaj online, Momak i devojke film sa prevodom, Momak i devojke film sinhrMomak i devojkezovano na srpski, Momak i devojke srbija

✥☑ Kliknite ovdje ►► https://hotflix-32.org/sr/1154942/boy-and-girls.html

▷ Gledati!’ Momak i devojke Cijeli Film

SADRŽAJ FILMA: Mladom košarkaškom treneru, bivšem velikom košarkašu, život se preokrenuo u danu. Brat iz Bosne, dolazi mu u navodnu posetu, a zapravo mu dovodi, i ostavlja na čuvanje petogodišnju ćerku. Predan sportu, i vešto izbegavajući ljubavnu odgovornost suočava se sa izazovima roditeljstva, ali na taj način upoznaje mladu zanosnu vaspitačicu. I kako to biva, život mu donese izbor između velike karijere kao pomoćnog trenera reprezentacije, i tada mora da bira između ljubavi i uspeha…

Žáner: Komédia, Drama, Romantický

Rok: 2023

Krajina: Srbsko

Jazyk: srbčina

Premiéra: 27.07.2023

Réžia: Ivica Vidanović

Scenár: Rok Radiša

Hrajú: Tamara AleksićZoran CvijanovićZlatan VidovićJovo MaksićRok RadišaDanina MoguelMilan TošićMarko JovičićMilena DautovićŽeljko ErkićLjubiša MilišićTímea Fülöp

Gledaj Momak i devojke ceo film. (2023) ceo film online.Gledaj Momak i devojke cijeli film serbija. Momak i devojke film online potpuno besplatan. Momak i devojke na internetu potpuno besplatan. pogledajte online film Momak i devojke (2023) u podnaslovu Serbija. pogledati i preuzeti Momak i devojke ceo film HD 720- UHD 1080 - 4K - BLU RAY.

Momak i devojke ceo film

Momak i devojke ceo film za gledanje

Momak i devojke film

Momak i devojke cijeli film

Momak i devojke ceo film 2023

Momak i devojke muzika

Momak i devojke besplatno gledanje

Momak i devojke beograd

Momak i devojke ubrzanje ceo film online

Momak i devojke cinestar

Momak i devojke ceo film gledalica

Momak i devojke ceo film online 2023

Momak i devojke ubrzanje download

●Ceo Film,

●Ceo Film sa Prevodom,

●Ceo Film HD,

●Gledati film,

●Pogledajte Srbija film,

●Pogledajte Ceo Film,

●Pogledajte Ceo Film 2023,

●Ceo Film,

●Ceo Film sa Prevodom,

●Ceo Film HD,

●Gledati film,

●Pogledajte Srbija film,

●Momak i devojke ,

●Momak i devojke 2023,

●Pogledajte Ceo Film,

●Pogledajte Ceo Film 2023,

Momak i devojke – Ceo film

Momak i devojke – Ceo film Online

Momak i devojke – Ceo film streaming

Momak i devojke – Cijeli Film

Momak i devojke – Cijeli Film Onli

??“? TELEVISION SHOW AND HISTORY

A television show (often simply TV show) is any content produced for broadcast via over-the-air, satellite, cable, or internet and typically viewed on a television set, excluding breaking news, advertisements, or trailers that are typically placed TNTween shows. Television shows are most often scheduled well ahead of time and appear on electronic guides or other TV listings.

A television show might also be called a television program (British English: programme), especially if it lacks a narrative structure. A television series is usually released in episodes that follow a narrative, and are usually divided into seasons (US and Canada) or series (UK) — yearly or semiannual sets of new episodes. A show with a limited number of episodes may be called a miniseries, serial, or limited series. A one-time show may be called a “special”. A television film (“made-for-TV movie” or “television movie”) is a film that is initially broadcast on television rather than released in theaters or direct-to-video.

Television shows can be viewed as they are broadcast in real time (live), be recorded on home video or a digital video recorder for later viewing, or be viewed on demand via a set-top box or streamed over the internet.

??“? FORMATS AND GENRES

Television shows are more varied than most other forms of media due to the wide variety of formats and genres that can be presented. A show may be fictional (as in comedies and dramas), or non-fictional (as in documentary, news, and reality television). It may be topical (as in the case of a local newscast and some made-for-television films), or historical (as in the case of many documentaries and fictional series). They could be primarily instructional or educational, or entertaining as is the case in situation comedy and game shows.

A drama program usually features a set of actors playing characters in a historical or contemporary setting. The program follows their lives and adventures. Before the 1980s, shows (except for soap opera-type serials) typically remained static without story arcs, and the main characters and premise changed little. If some change happened to the characters’ lives during the episode, it was usually undone by the end. Because of this, the episodes could be broadcast in any order. Since the 1980s, many series feature progressive change in the plot, the characters, or both. For instance, Hill Street Blues and St. Elsewhere were two of the first American prime time drama television series to have this kind of dramatic structure,while the later series Babylon 5 further exemplifies such structure in that it had a predetermined story running over its intended five-season run.

In 2012, it was reported that television was growing into a larger component of major media companies’ revenues than film. Some also noted the increase in quality of some television programs. In 2012, Academy-Award-winning film director Steven Soderbergh, commenting on ambiguity and complexity of character and narrative, stated: “I think those qualities are now being seen on television and that people who want to see stories that have those kinds of qualities are watching television.

??“? CREDITS

Find all the movies that you can stream online, including those that were screened this week. If you are wondering what you can watch on this website, then you should know that it covers genres that include crime, Science, Fi-Fi, action, romance, thriller, Comedy, drama, Anime Movie, etc.

Thank you very much. We tell everyone who is happy to receive us as news or information about this year’s film schedule and how you watch your favorite films. Hopefully we can become the best partner for you in finding recommendations for your favorite movies. That’s all from us, greetings! Thanks for watching Videos Today.

[mozgoderina]

Nil Jang: Buntovnik na plaži

Kada je Nil Jang u pitanju, naziv “Na plaži“ zasigurno ne obećava bezbrižan dan odmora uz lake teme, poletnu muziku i osvežavajuće piće. Radi se o nesvakidašnjem albumu jedinstvenog umetnika, punom neugodnih ali neophodnih preispitivanja, nekoj vrsti privremenog povlačenja i svođenja računa pred nadolazećim iskušenjima.

Po naklonosti i uvažavanju publike, album “On the Beach” daleko je prevazišao istoimenu knjigu a potom i film čiji su junaci pronašli utočište na plaži bežeći iz civilizacije razorene nuklearnim naoružanjem. Poklonici su godinama zahtevali CD izdanje ovog uz još pet albuma Nila Janga zajedno poznatih kao “nedostajućih šest”. Nakon neuspeha te kampanje, osnovan je internet sajt radi prikupljanja potpisa za peticiju o objavljivanju upravo CD-a “On the Beach”. Napori su konačno urodili plodom 2003. godine, nakon čega kultni status ovog ostvarenja neprekidno raste. 2014. godine album je proslavio punih 40 godina postojanja.

Naslovna strana je enigmatična, ali apsolutno odgovarajuća. Na fotografiji je scena sa plaže, ali je odmah jasno da nešto “nije u redu”. Ispod suncobrana u krupnom planu su dve stolice okrenute prema posmatraču, ali bez aktera. Praznina je sveprožimajuće osećanje postavke. Ofinger ispod suncobrana je bez odeće. Levo, deo kadilaka viri iz peska. Odsustvo ljudi i prisustvo nesvakidašnjeg objekta razbijaju tipično tumačenje plaže kao mesta za odmor. Pre je u pitanju postapokaliptični pejzaž sa kolima umesto bombe zarivene u pesak.

Pesak simboliše oazu, povlačenje, usamljenost što postaje sasvim jasno u nastavku slike na poleđini omota. Izmeštena palma je u saksiji. Horizontalnoj traci okeana prkosi uspravna figura. Jang publici okreće leđa, bos, ali u sakou. Oblačno nebo se u daljini spaja sa okeanom skrivajući pogled na druga usamljena ostrva. Nagoveštaj nevremena. Umetnik je izdvojen od arsenala svakodnevice. Jangova ležaljka je zarotirana pod zasebnim uglom. Novine koje pozivaju Niksona da podnese ostavku leže odbačeno ispod stola. Umetnik je “izuven” iz sopstvenih cipela. Unutrašnje povlačenje, bekstvo, preispitivanje. Preteća širina okeana upija svaku ljudsku zapitanost. Boja predmeta u prvom planu je žuta (sako, kadilak, suncobran, sto i stolice, konzerve piva) koja nametljivim prisustvom pojačava neupadljivo odsustvo sunca. Sve što bi moglo da posluži kao oslonac i uteha, brižljivo je uklonjeno ili stavljeno u suprotan kontekst. Briljantno. Po mnogima, jedna od Jangovih najboljih naslovnih strana, a usudiću se da kažem i jedna od najboljih u rok muzici.

Raštimovana bas gitara podvlači utisak izmeštenosti. Na momente podseća na zvuk ispumpane fudbalske lopte bačene na asfalt. Jangov glas povremeno ima promuklu, polurashodovanu notu koja već nagoveštava pijani krešendo na albumu “Tonight’s the night”. Iako deluje neusklađeno, poput pokvarenog automata u kojem pojedini delovi mehanizma uporno a uzaludno pokušavaju da sustignu ostatak zarđale mašinerije, orkestracija je zapravo vrhunski disbalansirana tako da ostavlja utisak neusklađenosti koji poziva na doradu, na učestvovanje, na saradnju. To je uočljivije u Jangovim stihovima koji ostaju otvoreni za različita tumačenja, poput emotivne mreže sposobne da obuhvati širok spektar osećanja. Jang je izbačen iz koloseka samo kad izgubi kontakt sa središtem bića. U situaciji u kojoj mu impulsi iz tog centra uporno izmiču samo za korak, oseća se relativno udobno prateći isti smer. Stiče se utisak da je u završnoj numeri kolosalnih tematskih razmera, umetnik konačno dostigao savršeno usklađeni ritam sa unutrašnjim bićem koji će mu dozvoliti da uz minimalni pristup orkestraciji pred nama raširi široku lepezu pitanja, dilema, i predosećanja. Turbulentna prošlost meša se sa neizvesnom budućnošću i muzika skoro sasvim zamire. Jangov glas ostaje jedini nosilac osećanja beskonačnog koje se utapa u nepreglednom okeanu.

Prva numera je praktično jedina sa letnjim ritmom primerenim plaži. “Walk on” otvara album naizgled poletno, iako se bavi teškom temom nerazumevanja, krivotvorenja i ignorisanja umetnikove poruke. Provejava nostalgija za prohujalim vremenima. Jang se priprema za odlazak u pustinju.

Već u sledećoj baladi “See the Sky About to Rain” navlače se oblaci koji više ne napuštaju scenu, praćeni povremenim naletima oluje.

Okosnicu albuma čini “bluz” trilogija koja se uglavnom ne uklapa u žanrovsku odrednicu iz naslova: “Revolution Blues“, „Vampire Blues“ i „Ambulance Blues“. Ove tri numere su udarne muzičke formacije na albumu i nosači glavnog emotivnog toka koji se kreće od besa preko ironije do rezignacije, od romantičnog podsećanja na prošlost do obračuna sa neumoljivom sadašnjicom.

Tek treća numera na albumu, “Revolution Blues“ prva je prava erupcija potisnutog socijalnog bunta i proključalog društvenog ogorčenja oličena u vatrometu revoltiranih stihova. Dajući oduška neprihvatljivim i nedozvoljenim osećanjima, Jang prolazi kroz raznoliku društvenu menažeriju izvlačeći iz tuđih usta sopstvene reči. Razočaranost postrevolucionarne generacije dobija svoju zadovoljštinu u brutalno demaskiranim stavovima. Činjenica da poslednje stihove umetnik izgovara kroz lik serijskog ubice Čarlsa Mensona, ne ublažava oštricu protesta. Sa jezom slušamo krvavu pretnju upućenu bogatim stanovnicima Holivud Hila u Los Anđelesu. Slično smo pomislili, ako ne i iskazali:

„Well, I hear that Laurel Canyon is full of famous stars, But I hate them worse than lepers and I'll kill them in their cars.“

Nakon što je rezimirao mentalitet preletača, glumaca i sitnih šićardžija u “For the Turnstiles”, u narednoj krajnje ironičnoj „Vampire Blues“ Jang se krije iza maske krvopije dodajući još jednu sumornu nijansu aktuelnoj socijalnoj studiji. Krvožedni vampir prisvaja opšte dobro zarad lične koristi. Jang je iza maske lažno poletan, poput žrtve koja bezvoljno imitira nasilnika kako bi ritualnim ponavljanjem otupela bol. Režirano glumatanje biva pregaženo ironičnom gorčinom refrena:

“Good times are comin', I hear it everywhere I go. Good times are comin', but they sure comin' slow.”

Ova šarada je samo uvod u naslovnu baladu “On The Beach” gde je alijenacija dovedena do specifične kulminacije. Sa objektivne distance, Jang zbacuje maske, jednu po jednu. Umetnik ne prepoznaje pređašnje ideale svestan tragičnog raskoraka između idealizovanog i sveta kakav jeste. Bolno seciranje realnosti surovom iskrenošću neophodno je kako bi paradoksalno rezultiralo povratkom ravnoteže. Sledeća numera je već svojevrsna ljubavna balada koja otvara vrata za epopeičnu “Ambulance Blues”.

Poput očekivane neophodne medicinske pomoći, poslednja numera donosi razrešenje u obliku devetominutnog preseka socijalne, ali i lične istorije dovoljno bogatog da ostvari utisak okeanske širine pred kojom će aktuelni problemi izgledati neznatni. Kontemplirajući nad prostorom i vremenom, Jang još jednom prelazi put sopstvene odiseje kroz vremena kada je svirao na punim ulicama, u zagušljivim klubovima i na pijanim splavovima ne propuštajući ni ovaj put priliku da se podsmehne idealima generacije čiji je glasnogovornik bio. Izvlačeći iz svega nekakav pozitivan stav zaključuje:

“And there ain't nothin' like a friend Who can tell you you're just pissin' in the wind.”

Pročišćen borbom sa ličnim demonima, umetnik se sa novom oštrinom sukobljava sa sumornom svakodnevicom. Obraćajući se Ričardu Niksonu kao ultimativnom oličenju zloćudnog razaranja društvenog tkiva, Jang upućuje poruku razumevanja svima koji poput njega nakon ogorčene borbe ližu sopstvene rane:

“I never knew a man could tell so many lies. He had a different story for every set of eyes. How can he remember who he's talking to? Cause I know it ain't me, and hope it isn't you.”

Celo jedno poglavlje turbulentne lične ali i društvene sage na albumu dobija svoje konačne konture. Nakon Hladnog rata, atentata na Džona Kenedija, Kubanske raketne krize, Pokreta za građanska prava Afroamerikanaca, masovnih studentskih protesta ‘68, serijskih ubistava Čarlsa Mensona, afere Votergejt i Vijetnamskog rata, “On The Beach” je poruka u boci brodolomnicima u savremenoj kulturi. Iz današnje perspektive, više od četiri decenije kasnije, suočeni sa opštim prihvatanjem za normu onoga što je tada još uvek bilo žigosano kao izuzetak, sa novom nostalgijom gledamo na prelomno vreme kada smo se nadali da bi sve moglo da izgleda drugačije i kada je jedan umetnik imao dovoljno integriteta da nakon dobrovoljnog povlačenja na marginama društva govori o pogubnim zabludama potrošačke civilizacije.

Pripovedio i grafički opremio: JovAN JoNA pAvLović → Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

s MoJE TAčkE, NAGLAvAčkE → ✓ Dobrodošli u hram tihih žena! →  ✓ Izazov dijaloga o modernosti →  ✓ “Ulaznica”: kreativni izlaz iz svakodnevice → 

[exyu-rock-lovers]

[blackkmoonlight]

Najlepši osećaj je kad se ušuškam u omiljeno ćebe i pustim exyu da svira.

—

[prekocrte]

Jedini studijski album Šarla Akrobate, Bistriji ili tuplji čovek biva kad... je dobio ime po tekstu iz Narodnog Učitelja od Vase Pelagića.

[lookerweekly]

Novi muzički podkast „Belgrade Backstage Pass“ pod okriljem diskografske kuće Multimedia Music emitovaće se od 2. aprila svakog petka u 18h.

| LookerWeekly

https://lookerweekly.com/najavljujem0/podkast-belgrade-backstage-pass-pocinje-sa-emitovanjem/

[leona-florianova]

Nakonec zahráli i jednu písničku s Barbar Punkem a musím říct... bylo to betálné až mrtě krutopřísné. 

Otava Yo v Brně 

[zanimljivaekonomija]

Objavljene sve takmičarske pesme predstojećeg 7. Bunt rok festivala (26/27/28. maj)

Autorka emisije “Bunt” i “Bunt rok festivala”, Branka Glavonjić predstavila je danas plejlistu sa 20 takmičarskih pesama 7. izdanja festivala, koji ćemo pratiti na RTS-u 26, 27. i 28. maja.

Radio-televizija Srbije će krajem maja realizovati još jedan muzički festival – Bunt rok festival – svojevrsnu nacionalnu platformu za rok muzičare i autore koji tek stupaju na scenu. RTS im ustupa medijski prostor na početku muzičkog puta, a istovremeno ovaj festival, od 2015. godine doprinosi i osvežavanju domaće rok scene.

„Ovo se prvi put dešava da je objavljena kompletna plejlista i da naša publika može da čuje sve ovogodišnje takmičarske numere, gotovo mesec dana pre početka festivala. Na festivalu će se predstaviti i takmičiti 20 bendova i autora iz cele Srbije. Takođe, od ove godine krećemo i u jedan pionirski poduhvat- Bunt rok festival, sedmo izdanje, realizovaćemo uživo iz RTS- ovog studija na Košutnjaku, uz direktan prenos na Drugom programu RTS-a, 26, 27. i 28. maja, Biće omogućen i lajv strim tokom sve tri večeri, na Jutjub kanalu “RTS Bunt rok festival”. Svi smo spremni, radujemo se i jedva čekamo da festival počne!“, otkrila je Branka Glavonjić. autorka najdugovečnije rok emisije u regionu- emisije „Bunt“ i autorka nacionalnog muzičkog projekta „Bunt rok festival“.

Takmičari 7. Bunt rok festivala su:  “Katerina”, Milan Kosanović, “Majmunsko ostrvo”, “Generation Z”, “Bagremov med”, “Noise gate”, “Fjordovi”, “Grizete”, “Sin Seekas”, “Stonehenge”, “Razvigor”, “Fade out”, “Kontra štim”,  “Rihter”, “Monah”, “Uroš i nejaki”, Sirko i Ljube, “Promonael”, “Deformitet” i “Sara Džesika Panker”.

Putem ovog linka, na Jujtjub kanalu “RTS Bunt rok festival” možete preslušati svih 20 takmičarskih pesama 7. Bunt rok festivala: https://www.youtube.com/watch?v=gn51a8Hi-ic&list=PLoZlYGEQhh2LLqRcSsYAEIPcF5q6_HROR

U dva polufinala (26. i 27. maja), predstaviće se po 10 bendova i autora, a tokom sve tri večeri 7. Bunt rok festivala pripremljen je i bogat revijalni muzički program u kom će nastupiti afirmisani, renomirani rok muzičari i autori.

Novina je što će ove godine gledaoci u finalu  (28. maja), moći da glasaju (SMS porukama) za svog favorita i dodele mu titulu „Pobednik publike“.Kao i ranijih godina, Stručni žiri BRF doneće odluku o pobedniku festivala, kao o i dobitnicima ostalih nagrada. Po tradiciji, članovi stručnog žirija Bunt rok festivala uvek su relevatni stručnjaci, ostvareni rok autori i muzičari. Osim priznanja, za najbolje na 7. Bunt rok festivalu pripremljene su i novčane nagrade.

Do sada je kroz projekat “Bunt rok festival”, prošlo više od 800 autora i bendova, više od 120 njih je tokom šest izdanja festivala, dobilo priliku da se predstavi širem auditorijumu. Festival se realizuje u formi TV emisija, (prvi je činilo čak 14) a nakon petog izdanja, festival se realizuje u formi tri televizijske emisije – dva polufinala i finale. 

Na Jutjub kanalu “RTS Bunt rok festival” možete pogledati prethodnih 6 izdanja festivala- ukupno 54 emisije https://www.youtube.com/@RTSBuntrokfestival/playlists

[palmsvoice]

Biti fan: of Montreal

Godina je 2004. i svi izvori muzike u Srbiji su presušili. SKC tezge su sklonjene, Napster i Audiogalaxy ugašeni, Blue Box zatvoren. Nova alternativna muzika se tada otkrivala samo preko Pitchfork.com, jer su redom: XZ i OK magazini, satelitski kanal Viva Zwei, muzičke emisije na televizijama Studio B i B92, radio emisije Pamuk i Moć Veštica, svi bili nepostojeći. I tako surfujući Pičforkom, koji se u to vreme aptejtovao jednom nedeljno, vidim vrlo pozitivnu recenziju albuma “Satanic Panic in the Attic” benda of Montreal (ispravno napisano sa malim "o"). Pošto nisam imao načina da nabavim album, mogao sam samo da pribeležim to ime, uz druga koja su pozitivno ocenjena (The Decemberists, M83, Cursive…). Na sreću, u narednih godinu-dve je količina interneta na tržištu Srbije postepeno rasla, pa su stvari polako počinjale da liče na današnju svakodnevnicu trenutne dostupnosti praktično sve muzike ikada objavljene.

Tako sam of Montreal muziku konačno čuo kada mi je 2006. internet prijateljica iz Južne Karoline preporučila pesmu "Oslo in the Summertime". Pisala mi je kako se noću vozila kolima, valjda na zadnjem sedištu, pesma je naišla i obojila trenutak svojom čudnom atmosferom. Pesma mi se dopala i skinuo sam album "The Sunlandic Twins" na kom se nalazi. Taj album je pun hitova, od kojih je verovatno najveći "Wraith Pinned to the Mist & Other Games", prepoznatljiv po refrenu "Let's pretend we don't exist, let's pretend we're in Antartica" i mega-funky bas liniji, koja je verovatno najzaslužnija što je izvesni marketing tim poželeo da ova pesma bude muzička podloga reklame za američki lanac restorana Outback (dobili su "soundalike" verziju sa "appropriate" tekstom). Drugi najveći hit je sigurno "The Party's Crashing Us" - mega catchy uvodna synth tema (što je ujedno i vokalna melodija refrena), bogata harmonija, svetlucavi disco gruv i naprosto predivan tekst o cvetanju ljubavi (omiljeni stih: "You freed me from the past, you fucked the suburbs out of me") su učinili ovu pesmu zasluženim vladarom vrha moje tadašnje last.fm liste all-time najslušanijih pesama (na vrhu je ponosno ostala sve do mog namernog anuliranja last.fm statistike). Na albumu zatim sledi "Knight Rider", instrumentalna minijatura delikatne atmosfere (čije su ehoe mnogi prepoznali u "Strange Nostalgia for the Future", intermecu na albumu "Zonoscope" australijskog pop benda Cut Copy), koja je u najvećoj meri postignuta dvoglasom linija odsviranih na bas gitari (umešan aranžerski trik, donekle oM trademark). Zatim sledi "Death of a Shade of a Hue", muzički kompleksna, pa može se slobodno reći kamerna kompozicija, u kojoj dominira zvuk violončela i vokal koji peva genijalan tekst o smrti Jarkocrvene, njenim sećanjima i tuzi koja obuzima sve druge boje i desaturira ih, zbog čega se Siva oseti besmisleno i poželi da pronađe novi identitet, neki koji bi parirao Jarkocrvenoj. Takav spoj apstrakcije i arhetipa se retko sreće. Zatim nakon tihog vokalnog brundanja nastupa prvopomenuta "Oslo in the Summertime", koja iščašenom harmonijom i aranžmanom čini da osetite svu karakterističnost sublimiranu u naslovu. Istražujući o tome koji je to splet okolnosti inspirisao direktno deskriptivni tekst ove pesme ulazim u biografski mitos benda, ili bolje rečeno projekta of Montreal. Priča otprilike ide ovako: američki muzičar na evropskoj turneji upoznaje norvežanku, ludo se zaljubljuju, ona ostaje u drugom stanju, zbog povoljnijeg zdravstvenog i socijalnog osiguranja se na kratko sele u Norvešku, tu se rađa njihova ćerka. Muzičar je Kevin Barnes, alfa i omega projekta of Montreal. Norvežanka je Nina, a ćerka je Alabee, njih dve su velika Kevinova inspiracija i prisutne su u mnogim of Montreal pesmama. Kevin je pod of Montreal imenom revnosno objavljivao psych-pop muziku još od kraja devedesetih, ali tek sa upoznavanjem Nine i radikalnom biografizacijom tekstova njegova izdanja počinju da privlače veću pažnju. Dalje istražujući, već na leto 2006. pronalazim procureli follow-up album "Hissing Fauna, Are You the Destroyer?", čije je zvanično izdanje bilo najavljeno za januar 2007. Na njemu pesma "The Past Is a Grotesque Animal", dvanaestominutni elektro-rok ep o mučnoj emotivnoj tenziji unutar Kevinovog i Nininog odnosa, detalji od nežnog upoznavanja do izbegavanja priručnih projektila lansiranih u jeku svađe se smenjuju kroz stihove, među kojima je barem 10 ubitačnih one-linera (i danas kad čujem "Things could be different, but they're not" osetim izvesno poražavajuće osvešćenje). Pesma se završava talasom buke koji se preliva u "Bunny Ain't No Kind of Rider", š(k)a(k)ljivu pesmu o Kevinovom odoljevanju seksualnim iskušenjima na turneji, što mu je uspevalo zahvaljujući izjavama poput "You must be aware I'm not alone, I've got a tigress back at home, and besides, you wouldn't know what to do with me", koje nekim čudom postaju sing-along stihovi. Kontrast između ove dve pesme u mnogome pokazuje privlačnost of Montreal muzike - Kevin bez napora skače iz jednog emotivnog konteksta u drugi, slobodno nižući priče iz svog turbulentnog života i to sa takvom neposrednošću da se svaki slušalac oseti kao deo "ekipe", ili pak kao sam Kevin. Album je prepun magičnih momenata, tužnih pesama o prijateljstvu, veselih pesama o depresiji, duhovitog detinjastog besa i fanki nihilizma, ali najdivnija je poslednja pesma - "We Were Born the Mutants Again with Leafling" svojim zapanjujuće raskošnim, a tečno skladnim kontrapunktom neprebrojivih gitara, klavijatura i vokala, briljantno spakovanim u krug od 11 taktova me transportuje u sličnu dimenziju kao i "Wuthering Heights" od Kate Bush, ili čak "Goodbye Horses" od Q Lazzarus, to je zona ekstremne muzike (po mom poimanju). Drogirajući se ovim albumom tokom za mene emotivno izazovne 2007. uz mnoge druge fantastične albume iz te godine, postajem of Montreal fan. Čitam intervjue, tražim žive snimke, upoznajem se sa diskografijom, upuštam se u na početku pomenuti album iz 2004. nelagodno duhovitog naslova "Satanic Panic in the Attic", na njemu takođe pronalazim očaravajuću raskoš, doduše nešto stidljiviju, ali možda čak muzički složeniju. Otkrivanje harmonskog jezika i samostalna interpretacija na gitari ili klaviru pesama poput "Climb the Ladder" i "Your Magic Is Working" je pravo uživanje, dok nežnost (i povremena bizarnost) tekstova prosto opija.

Uživam u ova tri albuma iščekivajući nastavak, šta li će sledeće Kevin napraviti? Uvek je nezgodno ispratiti kreativni uspeh, ali kada je najavljeno da će se naredni album zvati "Skeletal Lamping" sam znao da je stvar pod kontrolom. Nisam imao pojma šta naslov znači (a ima neko značenje), samo sam osetio da se zakuvalo nešto uzbudljivo. Krajem leta 2008. se pojavio singl "Id Engager", otkačeni disko-pop sa catchy refrenom, pun sumanutih krika i nasumičnih metafora. Kada album najavi poslednja pesma na njemu (što je ovde bio slučaj), to implicira određen otpor konvenciji. Ovde je taj otpor zaista teško preceniti, jer, prosto rečeno, "Skeletal Lamping" je totalno ludilo od albuma. Iako ga naizgled čini 15 pesama, on je zapravo niz od barem triput toliko pop-fank-disko-soul minijatura koje su prosto slepljene nekim šizofrenim lepkom. To ga čini prilično napornim za slušanje, ali nagrada za hvatanje u koštac sa takvim izazovom je otkrivanje mnoštva briljantnih momenata, koji su zatrpani u mulju Kevinovog haotičnog toka svesti. Album otvara "Nonpareil of Favor", još jedna ljubavna pesma o Nini. Na početku upečatljivi dulcimer rif brzo prerasta u skoro-gabber gruv, da bi postao psych-indie-pop koji kroz par salta postaje višeminutno gitarsko noise zakucavanje koje se suptilno transformiše u divno sanjivi zaključak ove epopeje, koja za mene predstavlja jedan od najuzbudljivijih album-openera jer bezrezervno nagrađuje svakog fana koji je grozničavo iščekivao ovo izdanje. U nastavku će vas osvojiti "Gallery Piece", mega-disco-banger koji krasi tekst o potpunoj infatuaciji drugom osobom, sublimirajući seksualnu privlačnost stihom "I wanna make you cum two hundred times a day" (sentiment koji je kasnije na albumu ponovo iskazan stihom "Wanna make you ejaculate till it's no longer fun" u "Plastis Wafer"). "Gallery Piece" takođe krasi melodija pevanja koja jako podseća na bas liniju demo verzije pesme "Courtship Dating" grupe Crystal Castles, čijim stvaralaštvom sam tada, krajem 2008. godine, bio već više od godinu dana potpuno opsednut, pa je ova muzička sličnost za mene imala poseban značaj. Mislim da mi je "Skeletal Lamping" omiljeni of Montreal album, uprkos tome što od njega malo boli glava. To je možda i bio Kevinov cilj, totalna ekstravagancija kao odgovor na izvestan napredak u indie karijeri. To se odrazilo i na scenske nastupe, na kojima je publika mogla da vidi Kevina kako ulazi na scenu jašući belog konja, ili pak u kovčegu punom pene za brijanje, itd. - of Montreal su tada bili glam-psych prog-disco indie-funk fenomen, na tom talasu je priča krenula dalje. Sledeći album "False Priest" iz 2010. je bio u znaku Kevinovog izlaska iz udobne kreativne izolacije, John Brion je producirao, a Janelle Monáe i Solange Knowles pevaju na nekim pesmama. Postojala je izvesna pretenzija, ili čak očekivanje da bi ovaj album mogao biti Kevinova karta za mainstream, ali stvari nisu baš toliko dobro prošle, saradnje su bile površne. Dovesti Bijonsinu sestru na album i dati joj da otpeva samo pola refrena je neoprostiva propuštena šansa i rezultat se po mom shvatanju ne može nazvati duetom. Pesme "Sex Karma" i "Enemy Gene" su mogle biti sjajne, ali je Kevin previše čvrsto držao uzde, kao da nije bio spreman da svetlost reflektora ravnopravnije podeli, ili pak u potpunosti prepusti gošćama, što bi možda bio korak u željenom smeru. Ovako, pristojan album ostaje na pola puta između indie-ekstravagance i pop-kurioziteta, bez dovoljno jakih singlova da ga povuku dalje napred.

Naredne albume uspevam da ispratim sa manje ili više uspeha, Kevinovo samopovlađivanje ga vodi na razne muzičke destinacije, od disonantnih kamernih aranžmana, do 70s fetišizma. Nekada simpatični tekstualni tretmani postaju over-sharing trabunjanja, do mere kad se čini da čovek iz pesme u pesmu prosto "ne zatvara". Gde su nestale pesme od dva stiha, kao "Disconnect the Dots"? U poslednje vreme Kevin pokušava da jaše aktuelni talas političke korektnosti, što zna da bude degutantno, mada na poslednjem albumu ipak sebi dozvoli da refren (dosta dobrog) prvog singla bazira na načelno posesivnoj objavi "You should be fucking with no one else!", koja ipak u samom vokalnom izrazu otkriva mešavinu očajanja i samoismevanja. To je ono što sam zavoleo u of Montreal muzici, sposobnost da se kompleksna mentalna stanja, kroz koja verovatno mnogi prolaze, izraze verno, direktno i jednostavno. Kao što je čest slučaj u karijerama, umetnici ni sami ne znaju koji njihovi kvaliteti i veštine privlače pažnju šire publike, pa baš kada treba nastaviti u istom smeru kompas počne da luduje. Svejedno, u of Montreal diskografiji ostaju četiri fenomenalna albuma, što je nešto čime malo koji muzičar može da se pohvali, iako je zbog hiperproduktivnosti statistički učinak ispod trećine.

Međutim, postoji još jedno izdanje vredno pomena. "Icons, Abstract Thee" EP koji je izašao koincidentno sa "Hissing Fauna..." sadrži ekstrakt priče o Kevinu i Nini, idilični početak je razoružavajuće šarmantno i setno opisan u "Du Og Meg" ("Ti i Ja" na norveškom), ali stvari brzo krenu naopako, i to toliko da u završnoj, epskoj "No Conclusion" Kevin otvoreno priča o svojim suicidalnim tendencijama i kapitulira izjavom "I never ever wanted to write this song", istovremeno bežeći i suočavajući se sa propalim brakom. O samoj "No Conclusion" bi se mogao napisati esej, ona je u izvesnom smislu reprezentativna za ceo of Montreal opus. Svi vole dobru ljubavnu priču, o snazi koja ruši godinama građene unutrašnje defanzivne barijere i oslobađa potisnute emocije, seksualnost i kreativnost. Kevin Barnes je tu priču proživeo, na sreću preživeo njen mučni epilog i ostavio trag u vidu nekoliko desetina sjajnih pesama. Meni puno znače, a nadam se da će i čitaoci ovih redova poželeti da ih upoznaju, stoga prilažem listu hajlajta, podnošljivog trajanja od cca 70 minuta (a moguće je napraviti još jednu istog trajanja sa jednako fenomenalnim pesmama).

https://youtube.com/playlist?list=PLcEwQJJAu6OBRaFFJeloOh3NXvow2t0n7

[nespolehlivyvypravec]

28.10.

vracím se časem ke svýmu mladšímu já. doby, kdy se můj život dal dělit do kapitol podle toho, v jaké “fázi” jsem se zrovna nacházela. 

devět let zpátky. jemné narážky na mentální zdi mýho neviditelnýho vězení, ohmatání obrysů cely, ale pořád se usmívám, myslím, že to nebude tak hrozný, myslím, že to jsou hormony, že se to zlepší. časem. někdy. a muzika, psaní si bff, nalezenými přes internet, My chemical romance, vymýšlení povídek a komiksů, scénářů, kdy šikanátoři dostanou, co si zaslouží a já je s psychotickým úšklebkem předhodím žralokům. 

už devět let se ten mechanismus nepřestal točit, devět let s tím bojuju. 

o dva roky později si píšu deníkový zápisy a léčím se, chodím na terapii. o rok později začínám brát antidepresiva. beru je další dva roky. a během toho střídavě upadám a vynořuju se. moje žití se rozkládá do fází a kapitol, každá má svoje téma, svůj prolog a epilog. kousky mýho života jsou roztříštěný po celým internetu, rozesetý jako zrnka písku. 

našla jsem svůj šest let starý blog. byla jsem v té době nejvíc na dně? tehdy jsem dopadla? odstřihla jsem dokonce i přátele z internetu, začala se ještě víc izolovat, bylo to moje tajemství, jak moc jsem na tom špatně, kam až jsem se králičí dírou propadla. nenechala jsem  nikoho nahlídnout pod povrch, nikdo mi nesmí pomoct, protože tohle království je jen moje. 

snažím se pochopit, jak moje deprese funguje. 

včera v noci jsem si v hlavě promítala scénář, věty, který bych chtěla říct během příštího sezení. 

„mám tolik tajemství. přede všemi. nikdo mě doopravdy nezná a já si nejsem jistá, jestli můžu sama o sobě říct, že se znám. cítím se tak separovaná a všechny ty věci, který jsem udělala a o kterých se bojím mluvit, mě táhnou ke dnu jako kamení v kapsách...vždycky jsem si představovala, že až potkám někoho, kdo mě bude milovat, budu tomu člověku moct říct úplně všechno. a ten člověk to pochopí a bude mě akceptovat i přes to všechno. teď mám vedle sebe člověka, o němž si dovoluji tvrdit, že mě miluje, ale právě před ním ukrývám sebe sama nejurputněji. mám hrůzu z toho, že by se dozvěděl...všechno. připadám si tak příšerně sama. připadám si sama, jako by vedle mě nikdo nebyl.”

„často teď myslím na mou bývalou práci. přišla jsem, usmívala se na všechny ty nové lidi, snažila se vybudovat fasádu a zakrýt, že se v nitru děje něco úplně jinýho...a nikdo to nevěděl. dokázala jsem svoje já zakrýt, kamuflovat za úsměv. odešla jsem a vůbec nic se nestalo. životy těch lidí se nijak nenarušily, pokračují, jako by se nic nestalo. nic se nezměnilo. mohla bych takhle odejít ze života všech lidí, kteří mě poznali, mohla bych najednou začít vypadávat ze sociálních bublin, přestat existovat pro moje kolegy ze školy, přestat existovat pro přátele M., přestat existovat pro ty moje pochybný známosti, pro všechny muže a ženy...mohla bych přestat existovat pro moje přátele. mohla bych zmizet ze života svojí rodině, ta by se o tom dozvěděla nejdřív, protože bych neodpovídala na zprávy a pak bych ani nezvedala telefony. a pak, po několika týdnech, by to možná došlo přátelům. mohla bych zmizet úplně stejně, jako jsem zmizela z života mým bývalým kolegům, bez toho, abych za sebou zanechala nějakou viditelnější stopu v životech těch lidí. odešla bych a moje pravý já by zůstalo rozesetý po internetu, svědectví o tom, že jsem tiše trpěla devět let. a nikdo si toho nevšiml. nikdo neprokouknul mou masku, vyhrála jsem.” 

„myslím na to teď docela často. na smrt. večer si jdu lehnout do postele a sama od sebe mi naskočí vzpomínka na tu dobu, kdy umíral. prostě se najednou objeví a já to musím prožít znova. mám hrůzu z nemoci. bojím se, že třeba odejdu a že se stane přesně tohle, odejdu a nikdo nebude vědět, kým jsem byla. a jindy myslím na způsoby, jak by to bylo nejlepší. nikdy jsem nad tím nepřemýšlela, nebo aspoň ne tolik. myslela jsem na to objektivně, racionálně a prakticky, který způsob je nejlepší.”

v hlavě mi včera běžela smyčka. od jeho úmrtí se můj život začal datovat jinak. Před a Po jeho úmrtí. byli jsme si tolik podobní. možná by moje smrt taky způsobila, že se něčí život začne dělit na Před a Po. 

možná. 

každý podzim se to opakuje, opakuje se výročí, opakuje se vzpomínka, opakuje se říjen a potom Dušičky, opakuje se, co jsem udělala a co se stalo na Halloween. budou to tři roky. za tři rny to budou tři roky. 

chtěla bych mluvit o tom prvním roce, o všem, co jsem udělala, čeho jsem se dopustila, protože jsem to nikomu neřekla a ta tajemství m tíží čím dál tím víc, čím hlouběji se nořím do té řeky. 

[thedraganuzelac]

Web magazin posvećen kulturi. Muzika, film, serije, strip, književnost.

[exyu-rock-lovers]

🖤

[nepoznati-poznanik]

Razgovor sa samim sobom - Unos broj 11

13.02.2019. 16:28 srijeda Prošlo je tačno 59 dana od prošlog unosa. Već je polovina februara, ko bi rekao? Čudno kako vrijeme prolazi. Ispitni rok samo što nije završio, novi semestar čeka iza ugla. Ovih par dana imam osjećaj da se ništa ne dešava. Pogledao sam par dobrih filmova i završio s čitanjem još jedne Murakamijeve knjige. Indie muzika, jazz i Šopen. Čudno kako godine prolaze i sve se mijenja dok neke stvari ostaju iste. Čudno kako proljeće uvijek dođe nakon dosadne zime i drveća ponovo navuku zelene odore. Čudno kako se čak i ledeni snijeg topi u ovo doba godine a moje već odavno hladno srce ostaje u tami jedne jako duge zimske noći. Čudno, zar ne? Pitam se da li će proljeće učiniti da i moje srce procvjeta kao što svake godine učini da se cvijeće digne iz zimskog mrtvila. Imam osjećaj da je svijet već neko vrijeme obojen u sivilo.