#radosnica

[piecesofmeareyours]

ponovo niste shvatili šta je pisac hteo reći.

nije svaki raskid isti, nekad znači ojačanje odnosa. ni jedna noć nije laka. samo jastuk sakriva suze. hrana nema isti ukus, svakom osmehu fali suza radosnica. samo čiste glave i spremnog zagrljaja sam nam dala šansu da se volimo kao prvog dana.

vi koji prolazite kroz nešto isto ili slično, nemojte se plašiti da kažete kako se osećate. nemojte se plašiti da kažete nedostaješ mi i volim te. nemojte se plašiti da zavirite duboko u svoju glavu i krenete od srži problema. nemojte se plašiti da priznate sebi da grešite. nemojte se plašiti da pošaljete taj sok od jabuke. nemojte se plašiti da kažete ne želim i ne mogu. nemojte ponos koristiti kao izgovor za greške. nije lako verujte mi znam, ali sa sigurnošću vam mogu reći sledeće:

imate samo jedan život i jednu priliku da dobro razmislite.

sve negativne stvari ne postoje ako se više ne dešavaju. nova stranica. prestanite biti zlopamtila. ne lažite sebe da će proći ljubav. ljubav ne prolazi ako je prava. emocije su igrica koju niko od nas ne zna da pređe. svako osećanje je validno. volela sam je najviše onda kad sam joj rekla da mi ne znači ni trunku i da želim da ode. samo sam ja to znala. noćima sam gledala da li je online i da li samo ja ne mogu da zaspim. pisala i brisala poruke. ne dozvolite da bude kasno i da ste svesni da ne možete poslati poruku ni očekivati novi početak. toga se plašite. i trebate da se plašite ako vas ponos dovede do toga da neko odustane od vas, samo jer ste bili previše uplašeni da kažete da ste tu.

a vi sa druge strane, ne zamerite, ne znate koliko je teško tražiti prostor. ne znate koliko je teško ne gledati vas svakodnevno u majici i gaćicama kako perete zube i spremate nam prvu jutarnju kafu. ne verujte u laži poput ne zanima me ili dobro sam. pokušajte da shvatite šta nas je bolelo. pokušajte da radite na svemu kao i mi. jedna ruka vuče drugu. sad nam je najviše potrebna ljubav i razumevanje. nemojte pakovati kofer za beg od stvarnosti. volimo vas, oh da samo znate koliko vas volimo. naša namrštena faca je samo koncentracija da ne kane suza koja će preliti stare traume koje ne želimo u budućnosti. znamo da nije lako čuti sve te odvratne stvari koje vam govorimo. možda je to naš način da preguramo ovo. zaboga nedostajete nam svake sekunde iako smo previše ljuti da to kažemo. nikad nećete čuti od nas direktno ali niko nema pravo da traži od vas da čekate. sačekajte, ako mislite da treba. znam da boli, proklet bio ko kaže da je lako. ali jedno znajte. ako smo i dalje tu, makar u blizini, volimo vas i gutamo knedle dok u šaci držimo tu malenu iskru nade za nas, o kojoj toliko govorimo da se ugasila. nije se ugasila, samo smo je pustili da se odmori tu sa leve strane duboko ispod grudi. neka me mrzi ceo svet što vam govorim ovo ali zaslužujete da znate.

budite jaki i imajte u rezervi uvek taj sok od jabuke. ne plašite se da ga iskoristite kad god vam je potreban.

[raskrsnice]

Sve mi je u zadnje vrijeme tako lagano za ostvariti. Svaki dan je sve bolji i bolji i svakodnevno osjećam samo progres. Svakim otkucajem moga srca moj život postaje lagodniji, a kako meni, tako naravno i svakome ko je u mojoj blizini. Volim osjećaj da kada udjem u prodavnicu, bilo koju prodavnicu, mogu da kupim šta god mi se svidi, bez kalkulisanja i bez razmišljanja. Novac je svuda oko mene i radim stalno sa ljudima koji su pošteni i uvijek gledaju da svi dobro prodjemo. Trgovac sam sa dobrom reputacijom, a sa svakim sklopljenim poslom ljudi mi postaju privrženiji. Klanjam 5 dnevnih namaza i ljudi koji su u mom životu klanjaju 5 dnevnih namaza. Vodim računa o svojoj kolekciji, svakodnevno mi dolaze pošiljke širom planete, svaki me kurir iz brze pošte poznaje po mom super hobiju. Moj hobi se svidja vecini ljudi, koristiti svoje trgovacke vjestine i svoj hobi i spojiti ugodno s korisnim mi je bila sjajna ideja. U izdavackoj kuci se nalazi moja prva zbirka poezije, odusevljeni su i prevode je na nekoliko stranih jezika. Kritičari su ostali bez kritika i cijela epoha u kojoj pišem će biti nazvana po meni. Biram dizajn korica knjige, ostalo je sve spremno, ali i korice će biti vrh. Muziku radim i slušaju me svi na repeatu, muzika je vrhunski producirana, imam nekoliko ponuda za ugovor. Ne ganjam je full time, dovoljno mi je da kapa koliko kapa i da se mogu i tako izrazit. Nemam dušmana i rado sam vidjen u svakom društvu i u svakom trenutku. Ljubav mog života je stalno kod mene kući, neće još da se useli, ali polako sve više njenih stvari je u mom toaletu. Ogromni udobni krevet me čeka svaku noć i naprosto uživam da kunjam na njemu, izležavam se i mazim sa svojom najljepšom najumiljatijom djevojkom. Ko mi je djevojka znaju samo roditelji, privatnost je tako divna. Ona mi vjeruje i ja njoj vjerujem, u svakom trenutku smo zahvalni što smo se našli i što je sad sve tako lijepo kako jest. Rekla mi je da me voli i ja volim nju mnogo. Priroda posla joj je takva da je često na putu, uvijek mi donese neku sitnicu, a ja se trudim aktivno da je razmazim. Zdravlje je dobro hvala Bogu i meni i svima u mom životu. Radost suza radosnica je postala česta. Zagrljaj koji želim mi je uvijek u blizini. Na ulici nema problema ko što nije nikad ni bilo. Nikom nisam belaj i ni sa kim ne beefam, poštovanje imam i ne tražim ničiju validaciju. Pare kapaju, dionice idu po planu, kripto u koji sam uložio naglo raste, a do ulaganja i kapitala je bio zadatak za platu, bez truda i bez napora sam se došetao gdje sam sad. Elhamdulillah.

[digitalcreatorsstudio]

Dizajn i ilustracije za dnevnik za mame, odnosno Radosnicu 💞👼🤰💕

[asweetjane]

Muči me (mnogo toga mene muči, dalo se primetiti) osećaj da se Ružica ničega od ovoga neće sećati, a da zaboravljam pomalo i ja: kako je bila sitna pod belim, pamučnim pelenama, kakav je bio zvuk njenog prvog smeha, i kog je to datuma tačno prohodala. Dnevnik za trudnice ima tek nekoliko popunjenih strana, sveska sa pismima za nju je ostala poluprazna još u trudnoći, a radosnica je praktično kao nova. Strah je preuzeo sve, pa i želju da zabeležim, jer sam shvatila da ne želim da moje dete zna koliko sam bila slaba i sluđena, onda kada je trebalo da budem najsnažnija za nju. Poriv da zapamtim probijao se ipak na margine svesaka o stručnoj literaturi, popunjavao moje beleške u telefonu, sačuvao neuspele pesme o njoj jer imaju "ono nešto drago". Kada sam počela da prihvatam da je Ružici i sada, i za 20 i 30 godina potrebna njena mama onakva kakva je, a ne nekakva idealna verzija majke na papiru, pojavio se @knjigorez. Duboko sam dirnuta pažnjom koja je posvećena ovoj svesci. Molim vas, pogledajte njen rad, jer želećete i vi nekome da poklonite deo sebe - nešto originalno, kreativno, i potpuno autentično. A ja, ja planiram samo malo lepšim rukopisom da prenesem u ovu svesku misli koje će pokazati Ružici da je u redu biti nesnađen i nesavršen. Da, ume biti bolno kada stojiš pred velikim pitanjima kao nemi pripadnik plemena pred fotoaparatom i pokušavaš, dok se sve dešava u vremenskom rasponu blica, dati odgovor: šta znači porodica? umem li da volim? vredim li ja? Neka ova sveska bude znak da imam poverenja u nju i njenu hrabrost da svoje odgovore da sama. I neka ujedno bude i moja pobeda nad zaboravom, jer se u tom paučinastom haosu nakon porođaja polako rađala jedna ljubav. Pomalo lepljiva, sa osam nogu. Jedinstvena i snažnija od svega ikad osećanog. Podsetnik #nedeljomuveče: U redu je ako ništa nije ispalo onako kako ste očekivali. U redu je ako još uvek nemate odgovore. U redu je ako vam radosnice nisu sasvim radosne. #majcinstvo #majčinstvo #roditeljstvo #knjigorez #mamaidete #misli #oživotu (at Novi Sad, Serbia) https://www.instagram.com/p/CJCOI6_J22r/?igshid=tcl9s31h0wxv

[disao-bih-kroz-tvoje-dodire]

Ne postoji kalendar na ovome svijetu koji ne može podnijeti ljubav svaki dan.

U bilo koje godišnje doba.

U bilo koje vrijeme.

Ne postoji aplikacija, a bome niti stiker na mobitelu koji može objasniti tvoju ljubav prema nekome, ma kakve god stikere koristio. Ne postoji Youtube pjesma koja može svakom notom opisati tvoju ljubav prema nekome.

Jer, bolan.

Nije ljubav samo neki četrnaesti dan u drugom mjesecu, ma kakvi. Niti je ljubav najljepše otkucani tekst u viber aplikaciji obogaćen nekim posebnim stikerom koji će neko pročitati, odgovoriti i za par minuta zaboraviti.

O pjesmi da ne govorim.

Jer, budi realan.

Poslušat će neko tvoju Youtube pjesmu a nakon tri, četiri minute opet vratiti svoju omiljenu.

Džaba, ali tako je kako je.

Znaš, Valentinovo si ti.

Dok čekaš, dok te čekaju.

Dok se smiješ.

Dok plačeš.

Dok brišeš suze nekome ko ti je pri ruci i nasmijavaš ga do novih suza, radosnica.

Valentinovo si ti.

Ujutru kad te alarm budi da ideš na faks, posao.

Na kontrolu kod liječnika.

Na kafu s prijateljem.

U starački dom da posjetiš baku.

Da kucaš ispred vrata i izvinis se nekome, jer si pogriješio.

Valentinovo si ti.

Neiskvaren u dječjem zagrljaju.

S ringišpilom ideja u glavi kako živjeti život, a ne dozvoliti mu da on živi tebe. Umotan u mašnu najljepših riječi koje ti je netko poklonio. Jer si se smijao, plakao, brisao suze i stvarao nove, radosnice.

Pusti pravila, tradiciju, običaje.

Slavi ljubav svaki dan.

Nek trpi kalendar.

Pričaj o ljubavi svakome koga sretneš.

Pričaj o ljubavi odmah nakon što ugasiš alarm, iako se taj dan nisi naspavao.

Pričaj o ljubavi i prijatelju kojem dođeš u posjetu u bolnicu. Pričaj o ljubavi gospođi u pekari od koje svaki dan kupuješ hljeb.

Pričaj o ljubavi s taksistom koji te vozi na ispit, jer si noć prije do kasno ostao budan, pa kasniš.

Pričaj o ljubavi sebi.

Podsjeti se svaki dan, koliko je ljubavi oko tebe, u tebi.

Samo ako su ti oči i srce otvoreni.

Jer nije ljubav reklama.

Osmijeh s nekog čipsa.

Ljubav si ti.

Svaki dan.

U bilo koje godišnje doba.

[svetlanatatic]

Neka svetli

Uvek sam volela Novogodišnje praznike. Početkom decembra me uhvati ta euforija i kuću mi odmah nasele irvasi, Sneško Belić, ali ne jedan, nego desetak komada u različitim kapicama i rukavicama. Naravno, nezaobilazni Deda Mraz i jelka do plafona. Svetle sve moguće lampice, u bojama naravno. I tako ta vesela družina uživa kod mene u gostima bar mesec i po dana. Kad vidim da muž polako gubi živce, jer je treći put zapeo za veselog irvasa u hodniku, ja im polako saopštim da je vreme da idu. Teškog srca se rastanemo, ali na kratko. Pa šta je to 11 meseci...

Kao što svetli moja kuća, svetle svi gradovi, varošice, sela. Svetle da budemo srećni, da uživamo sa porodicama, da se radujemo. Godina 2020-ta nas je sve izula iz cipela i okrenula naglavačke. Možda nas je i promućkala. Možda se povratila u nama empatija, ljubav, dobrota. Možda..

I evo zato neću da svetle gradovi.

Neću da svetle trgovi i ogromne jelke.

Neću.

Neću poklone ispod jelke. Ne.

Hoću da svetli nada u oku Minjine mame. Hoću da svetli suza radosnica na obrazu Anikinog tate.

Hoću da svetli Oliverov osmeh.

I Draganin, i Pavlov, Anin, Nikolin.. I sve bolesne dece...

Ne treba nama sijalica. U boji. Ni poklon.

Nama treba da se podsetimo da smo ljudi, da sreću sami gradimo. Ne lampicama.

U nama treba da proradi onaj naš inat. E pa, ne dam! Naša jedna godina sijalica, njima život. Nama jedan poklon manje na gomili, njima život. Pet vrsta kolača umesto šest, njima život. Njima život, nama život. Dobro se dobrim vraća.

Neka svetli život.

Neka svetli sreća, jer su dobili mogućnost.

Neka svetli sjaj u oku. Suza radosnica.

Neka svetli...

[ruzamalogprinca]

Magijo moja,

Da se bavim zanatom carobnjaka ne bih te boljom izmislio, ili kako se u svetu koji nije nas kaze, DEVINE.

Ne laskam, to ne umem, umem da kazem samo ono sto mislim.. Trazih Ti nesto za mene. Trazih... Da li sam dobio? Hahaha. Ne mislim na razgovor,. Trazih da mi kazes da me volis. Budala. Ja, naravno. Trazim nesto sto sam vec dobio na milion nacina i ne verujem da mi se snilo. U stvari, sve mi se sneva, jer tako nadjem neki mir, jer mi u snove dodjes i vidim te i u najdubljem mraku i mogu da te pronadjem jer sijas. Mozda sijas za mene, mozda ne, ali u mom snu u tvojoj kosi je na hiljade zvezda, a ako dune vetar, prestaje svaka svrha da se broje, jer ih ima vise od milijardu. Cudan je ovaj lakat kad se zagrli... Cudan, i pored toga sto salje svemir da mi ugusi nemir i sto te stvori, do duse, ne od mog rebra, stvara mi osecaj sogurnosti, poverenja i bezgranicne ljubavi. Vreme je irelevantno, vreme nije do sad nista promenilo, pa ne moze ni od sad i kako postoje aksiomi u naucnom svetu, tako i u ovom ostaje aksiom aksioma: Volim te, da ne znam ni za jedan drugi razlog za zivot. Volim te i znam da znas i nisi fleka koja se skine belim vinom, a potom zaboravi na nju, nisi komarac koji je odleteo posle posle uspesnog ispijanja krvi. Mogao bih te porediti sa milion malih stvorenja ili beznacajnosti dda bih ti rekao sta nisi, ali te ne mogu uporediti ni sa jednom da ti kazem sta jesi... Ipak mogu... Hajde uradi ovo (opet nestp trazim od tebe... Hahaha), idi do ogledala, bila noc, bio dan, bila nasminkana ili ne, bila najsrecnija ili tuzna (ne daj Boze), naravno obuci nesto :), prodji rukom kroz kosu, pogledaj ogledalo kao da zelis da pogledas mene, slikaj i posalji sliku. Samo sa tom slikom mogu da te uporedim i da kazem da si moje Sunce i moja suncanica i moja ludost i moja ludnica i moja radost i radosnica i moja ljubav i moja sreca, a ja sreckovic.

Mozda ti se cini da nista nisam napisao, mozes da protestujes kako se ponavljam, ali je to nemoguce, jer ja ti pisem uvek trenutna osecanja. Ako se nekada poklapaju, to znaci da vredi svog blaga ovoga sveta. Ja ne mogu izmisliti ni nove galaksije, ni nove zvezde. Ja ne mogu da izmislim svu moju ljubav prema tebi, a i zasto bih... Da te ne volim bolelo bi me uvo i za tebe i da li si dobro i da li mislis na mene i da li me volis i, verovatno, bih spavao, i to mirno, u ovo doba, a ja to ne zelim... Zelim te uz sebe, bilo gde, zelim te uz sebe uvek, zelim te uz sebe da mi dosadjujes, da mi se popnes na glavu, da mi citas, da mi pricas, da cutimo u mraku i da samo cujem tvoje disanje i budem srecan...

Ne moras da mi verujes ni rec, mozes da se pravis da ne postojim, mozes... Ali oboje znamo da to nije istina, a da je istina samo jedna...

...

...

...

...

...Da Te volim

Nedelja 03:12 13.11.2022.

[urbanidesnicar]

Humane komšije

Novogodišnje slavlje je po tradiciji proteklo mirno i dostojanstveno. Uz petarde, potoke alkohola i bockanje nožem. "Zbodeni" su uglavnom slavili po klubovima gdje su se slušale cajke. Uglavnom se radi o đevojkama sa plastičnim sisama, koje kriče kao da rađaju blizance. Taj fenomen ni dan danas ne razumijem. Pored Olivera, Miše, Thompsona... slušati četničko zavijanje?  Isto kao što ne shvaćam stotine mladih, koji vikendom idu na provod u smrdiju. Vjerujem da je tamo jeftinije jer su komšije siromašnije, ali opet....Slaviti kod nekoga što bi te sutra opet klao, dok si rekao šargarepa? Samo je jedan valjeni razlog za odlazak u istočnu vukojebinu. C4 povezan sa satom, koji tiho otkucava ponoć.

Kako lako zaboravljamo neke stvari, to nije normalno. Razumijem starije ljude kad postanu senilni, ali u čemu je naš problem? Jesu li nam toliko isprali mozak, da ćemo jednoga dana i agresiju maknuti negdje u podsvijest? Možda ja totalno pogrešno razmišljam, ali za mene NEMA NI OPROSTA, NI ZABORAVA. Nikada.

Već nekoliko dana je udarna tema u regiJonu,  momak iz Splita zvani Matej. Za Novu godinu je otišao u Beograd i tamo jednostavno "evaporisao". Jasno je da svaka normalna osoba želi da sve dobro završi, i da se momak živ i zdrav vrati doma. Međutim, jedna stvar bode oči. Genocidne komšije preko noći postadoše: humane, dobrodušne i pune samilosti. Ruku bi "bre da odseku", samo da nam pomognu. Čekaj malo. Je li se ovdje radi o potrazi za nestalim ili o rehabilitaciji četnika? Pitanje? Bi li isti tretman imao i Mate iz ImoCkog, da mu se nešto slično dogodilo? Ај донт тинк со... 

Tko zna što nam ova godina nosi? Nadam se da će biti koji razlog za optimizam. A čeka nas i znameniti datum: 22.2.2022. Koristeći svoje nadnaravne moći, sa sigurnošću tvrdim da će taj dan biti Utorak. Za ostalo se još ništa ne zna. Svjetsko nogometno prvenstvo ima važnu ulogu u duhovnom životu Hrvata. Sjetimo se samo Rusije, ponosa i suza radosnica. Ne pamtim da sam onako sretan bio, odkad je tito krepo. Ove godine se po prvi put se igra u zimu, tako da je sve moguće. Možda uslijed klimatskih promjena "zaveje sneg i zaduva košava", pa sve bude odgođeno? Jer igra se u nesvrstanom Kataru, gdje su zimske radosti svakodnevna pojava. Tko ne vjeruje neka pita Gretu i gretenčiće.

Kršćani su u 2021. godine bili najprogonjenija vjerska skupina na svijetu. Čudi me to? Čak 416 MILIJUNA ih živi u zemljama gdje su građani drugoga reda. Svakodnevno su podvrgnuti: torturi, poniženju, kažnjavanju, omalovažavanju... Koliko je država primilo te jadne ljude? Niti jedna! Zašto? Zato što vode monoton život. Uglavnom vrijedno rade, brinu se o obitelji, idu u Crkvu, poštuju zakone...Kome to danas treba?

Njih nitko organizirano ne šalje u pohod na Europu, niti im uplaćuje novac na Visa kartice i kupuje nove mobitele. Lakše je primiti diplomirane džihad ratnike koji uglavnom dolaze solo. Bez hanuma. Jer im je reklo da u Europi ima koka na bacanje. Isto tako im je rečeno da se ne obaziru na zakone, jer je Šerijatsko pravo model uspješnog društva. Fino ih pustiš ih da te malo koljuckaju, siluju sve što diše, i zoljama utišaju Crkvena zvona. Rezultat? Natalitetom i terorizmom te svedu na status nacionalne manjine. I to u TVOJOJ (bivšoj) zemlji. "I Soroš sit i mudžahedini na broju", rekla bi Hanka Paldum. Kažu da multikulturalizam nema alternativu? U pravu su, jer se tu normalan život ne računa...

Prošli put zaboravih pitati za jednoga tipa, koji se iznenada pojavio. A pojma nemam tko je? Kao mali sam išao na vjeronauk i bio redovan u Crkvi. Kršten sam, pričešćen i krizman. Ali me nitko nije učio o liku pod imenom Orašar? Sjećam se samo jaslica, Isusa, Josipa, Marije i Tri Mudraca. A Orašar? Je li dječak uopće ulazio u igru ili je sjedio na klupi za pričuve? Jasno je da je cilj svega ovoga, micanje Božićne tradicije u drugi plan. I njegova potpuna komercijalizacija. Sve se svodi na poklone, hranu i piće, kao da je u pitanju običan rođendan. U načelu se i radi o rođendanu, ali ne bilo kakvom. Slavimo rođenje Isusa Krista, sina Božjeg a tu materijalizmu nema mjesta.

Ako ovo ludilo jednoga dana prođe, interesira me jedna stvar. Hoće li itko naći za shodno uputiti ispriku ljudima, koji se iz ovoga ili onoga razloga nisu cijepili? Prvenstveno mislim na udarne medije, koji nas redovito časte prekrasnim atributima. Idioti, teoretičari zavjere, zatucani desničari, sebičnjaci zbog kojih drugi umiru.... Dalje ne ću, jer je spisak malo duži. Osobno se ne osjećam pogođenim jer se uglavnom radi o lijevim medijima. A njih ne pratim. Jer je prava istina za 180 stupnjeva drugačija. Da imam love, uzeo bih odvjetnika i tužio bi ih. Ali kao ni većina ostalih, ne mogu to zadovoljstvo priuštiti. A da podnesemo zajedničku tužbu? Nije u pitanju novac, nego princip. Možemo se odmah obvezati da će sva sredstva od možebitne odštete, biti uplaćena nekoj fondaciji za liječenje djece. Gledajući s druge strane, dobro smo mi i prošli. Jer bi nas u bravarovo doba, jednostavno pojeo mrak.

Nisam optimist i ne mislim kako se ludilu bliži kraj. Ali im ne dam gušta. Jer njihov cilj je od početka jasan. Konstantno držati ljude u strahu i od muhe praviti slona. Uzmimo za primjer nestašni omikron. Svi pišu o broju zaraženih, kako se virus brzo širi i kako bolnice (po tko zna koji put) "pucaju po šavovima". Ali rijetko tko spominje simptome. Zašto? Zato što su izuzetno blagi i po svjedočenju onih koji su preboljeli ovu beštiju, liče na običnu prehladu. Davno smo zaključili da prepirke nemaju nikakav učinak. Zato ih trebamo satrati zajebancijom i humorom. Tek onda plaćenici popizde, a ne mogu nam ništa. Jer algoritam za sarkazam još nisu izmislili.

Svaki dan nas bombardiraju vijestima, kako je netko od poznatih pozitivan na koronu. Koga boli Stazić za takve stvari? I ja sam neki dan kihnuo (dva puta) ali nije bilo u novinama. Znam da nisam poznat, ali sam u najmanju ruku očekivao naslov:"Ničim izazvan, Zvonko kihnuo!"  A ispod ide tekst: "Žena i djeca na aparatima. Otvorili su širom prozore i zaključali se u ormar, dok virus ne napusti objekAt."

Interesantno je da najrazvijenije zemlje, imaju najrigoroznije mjere. Zašto? Jer su prve odbacile sve prave vrijednosti i postale ovisne o tehnologiji. Neki se čak dragovoljno nude za implantaciju čipa ispod kože. Lakše je, kažu. Tko će nosati novčanik sa osobnim dokumentima i karticama. Stvarno velik problem, u 3 PM. Kada bi psihopate iz Davosa odlučile da Papua Novu Gvineja mora imati 70% cijepljenih, rezultat bi bio malo drugačiji. Papuanci bi cijeli stožer bacili na gradela, a "ugledni" znanstvenici bi završili ispod saća. Uz krumpire, kapulu, pomidore i ružmarin.

Pisati o zbivanjima u BiH nema smisla. Vazda prijete nekim ratom ali ništa od toga ne će biti. Rješenje je samo jedno. Dati Hrvatima 3. entitet. Istoga momenta bi nestalo 90% problema. Priče kako bi TREĆI pomogao stvaranju islamske države u srcu Europe, više ne piju vode. Jer ako odbijemo zapadnu Hercegovinu, džamahirija je već odavno zaživjela na tim prostorima. Iluzije i prodavanje magle o nekoj "građanskoj" BiH , koje dolaze iz Sarajeva treba ignorirati. Kako bi po njihovom konceptu izgledala ta graDŽanska? 95% muslimana i 5% podobnih "katolika i pravoslavaca" zvanih daiđe, koji bi služili za ukras.

Sve više mladih se pod utjecajem propagande okreče komunizmu. Pretežito na zapadu. Kod nas je ipak malo bolje, jer su im roditelji dočarali sve blagodati socijalističkog samoupravljanja. Osim onih 30%. Njima ni Svevišnji ne može pomoći. Koliko moraš biti glup da bi pokušavao ostvariti nešto, što je u praksi svaki put propalo. Bez iznimke. Nikada nisam pročitao Kapital ali vjerujem da na papiru sve izgleda divno i krasno. Ali u praksi jednostavno ne funkcionira. A onaj tko uporno ponavlja iste greške i iz njih ne izvlači nikakvu pouku, nije ništa drugo nego dobar komad diplomirane budaletine.

Ovaj put ne ću reći da su glupi kao "ona stvar", jer čak i ona ima glavu za razmišljanje. Usporedio bih ih sa vodećim ljudima Splita. Gradonačelnik je klasični orjunaš a zamjenik mu je četnik od glave do pete. I to "made in Kragujevac". A ne znaš koji je gluplji? Jasno je da su izbori bili namješteni, ali netko je i za ovi živinu glasovao. Kao i u Zagrebu. To je već tragedija. Vrlo poštovani Generale Drinjanine, vraati see...!

Odgovorno tvrdim da su konzervativci duplo pametniji od progresivne stoke sitnog zuba. Bez obzira na stupanj obrazovanja. Prisiljeni su se služiti isključivo zdravim razumom, logikom i argumentima, jer je kompletna propagandna mašinerija na strani ovih drugih. Nažalost to još uvijek nije dovoljno, ali će osvanuti i taj dan. Jer osobe sa kvocijentom inteligencije manjim od broja Kiki bombona u kesici, nemaju dug rok trajanja.

Ostajte mi u miru, jaganjci Božji, a ja idem probati naći odgovor na vječito pitanje:

"Što je prije bilo, prvi ili drugi srpski ustanak?"

"ZA DOMOVINU SPREMNI"

[nekidrugi-svijet]

Hrvatska - Danska

U četvrtoj minuti Mandžukić Mario za izjednačenje zabio.

70 minuta teklo je bez pogodaka, kada je Dalić Zlatko odlučio da je vrijeme za novi dodatak.

S klupe Kovačića Matea šalje da nam umjesto Brozovića Marcela još malo nade daje.

Igra nam je i dalje puna mana pa Pivarić Josip dolazi umjesto Strinića Ivana.

Počeli su produžeci, Perišić Ivan više snage nema, pokušat ćemo privest ovo do kraja uz Kramarića Andreja.

120. minuta se bliži bez sretnog svršetka, Super Mario više nema prkosnog smiješka,

zato kao posljednje riješenje ide Badelj Milan koji mora igrati bez greške.

Svi naši već od umora padaju, samo još Rebić Ante juri neumorno u pobjedu.

Tako Danac izbora nije imao pa je u 5 metara na njemu prekršaj napravio.

Pitana nije ni sekundu zakazao pa je tako odmah na bijelu točku pokazao.

Šansu za riješit tekmu dobio je Modrić Luka, ali je fulao i doveo nas svih na sto muka.

U očima Danaca zaiskrila nada, hoće li nas penali opet dovesti do pada?

Ali onda kao heroj iz sjene Subašić Danijel Eriksenu prvi penal skida, Hrvatska u transu, možda nam se loša sreća prekida.

No trenutak kasnije pogodio nije Badelj Milan i tako Schmeichel Dancima ponovo postaje heroj divan.

Danska zabija, ali nismo ni mi u ofsajdu svaka čast našem Kramariću Andreju.

Danci neumorno mrežu tresu, ali naš kapetan Modrić Luka se iskupio i zaljuljao i njihovu kesu.

I ponovo nam se Subašić Danijel ukazao kao veća svetinja nego anđeo Gabrijel.

No sreća nije potrajala dugo, Pivariću Josipu penal nije pošao za rukom.

Ali za Subašića Danijela predaha nema, sam protiv svih grmi i sijeva.

I za kraj nam naš Rakitić Ivan dolazi, s usana Hrvata samo molitva izlazi.

Kako bi Ćosić Drago reko šljusnuo je loptu naš Raketa i zapičio odlučujući pogodak Dancima kao metak.

Svi na koljena padaju, teče suza radosnica rijeka, Hrvatska je u četvrtfinalu i Rusija neka pati ako je smeta!!

🇭🇷🇭🇷🇭🇷🇭🇷❤💙❤💙

[radiogornjigrad]

Marko Raguž: OD MEDITERANSKOG DO ARKADIJSKOG BREVIJARA

Marko Raguž: OD MEDITERANSKOG DO ARKADIJSKOG BREVIJARA

„U rječnicima termin brevijar obično biva objašnjen kao skica ili pregled. Kod Predraga, Brevijar je bio i ostao molitvenik posvećen jednom moru nastalom kao prva božja suza radosnica nakon stvaranja svijeta. Predrag nam je otvorio kapije najljepših gradova Bijelog čistog mora (kako u jednom otomanskom zapisu imenovaše Mediteran), poput andaluzijskih tapiserija pred naše oči podastro pejzaže…

[branislavurban]

Moja prica – Bio sam rodendanski poklon – Strana 5 ("I was a birthday gift" prevod na engleski na @branislavurbanbane) Poveo sam je ka restoranu. Kada smo se našli ispred bašte rekao sam joj da otvori oci. -Iznenadenje! – prolomio se uzvik iz grla naših drugova,koji su sedeli u restoranu. U tim trenutcima orkestar iz restorana je poceo da svira melodiju pesme “Happy birthday to you”. Na sredini stola, ležala je velika rodendanska torta sa osamnaest svecica. Daca je prekrila lice šakama od iznenadenja. Njene oci, bile su pune suza radosnica. -Cija je ovo ideja?! – vrisnula je oduševljeno. Sada su svi prstom pokazali ka meni…sa razlogom. Ideja je zaista bila moja, a ostvarena uz veliku pomoc ostalih. -Hvala ti – rekla je Daca placuci od radosti. Poljubila me je iskreno, strasno. – Ovo je najlepši dan u mom životu. Tada smo seli za sto. Došao je trenutak da Daca ugasi rodendanske svecice. -Daco, poželi nešto pre nego što ugasiš svecice – dobacila je Ceca. Daca je istog trenutka zaneseno pogledala u mene, a zatim je dunula u svecice. Uspela je sve da ih ugasi, u cugu. -Izgleda da ce ti se želja ispuniti – naslutih šta je pomislila. -Ipak, želim da ti poklonim nešto do cega mi je najviše stalo…sebe. -Hmm, taj poklon cu da raspakujem sa posebnom pažnjom i uživanjem – rekla je Daca vragolasto se nasmešivši. Nedugo zatim, iskrali smo se sa rodendanske zabave i otišli do Dacine hotelske sobe. Daca se postarala da taj dan i ja dugo pamtim. Uz zvuke romanticne muzike koja se cula iz bašte restorana Daca i ja smo doživljavali nezaboravne trenutke strasno vodeci ljubav. Zagrljeni smo ležali na krevetu kada mi je Daca rekla: -Ko kaže da se rodendanske želje ne ostvaruju. Ja sam baš ovo poželela kada sam dunula u svecice na torti… -Kako si zadovljna mojim poklonom? – upitah pomilovavši je po kosi. -Poklonu se u zube ne gleda – uzvratila je, davolasto se nasmešivši. Njene reci mi nisu delovale narocito pohvalno. Pomalo sam zažalio što sam joj postavio to pitanje. Ipak, sve sam shvatio kao njenu rodendansku šalu. KRAJ Pricu je napisao Branislav Urban braurb@gmail.com Follow @branislavurbantoday @branislav_urban @branislavurbanbane @urban_branislav http://www.facebook.com/UrbanBa (at Sremska Mitrovica) https://www.instagram.com/p/CJAtd3uFpoL/?igshid=1gu8wl0u4h6tz

[kofeinskakeleraba]

Grlite i ljubite drage osobe kad' god ih vidite. Ne pratite devojku do ćoška ulice, pratite je do ulaza. Nasmejte se kad' se rastajete s' nekim. Budite nečija sreća, suza radosnica, ne tuga. Volite doludila. Vreme ne čeka da bilo šta uradite još jednom, koristite ga pametno.

[gtaradi]

Andrea Biletić: Ljubav

Ljubav se vidi u

očima leptira,

kada ptica raširi

svoja krila.

  Ljubav zrači

u bojama mora,

na usnulom suncu

što ga budi zora.

  Ljubav se osjeti

kada je na travi rosa,

ljubav se vidi

kuda kroči noga bosa.

  Ljubav se čuje u

pjevu ptica,

ljubav je slobodan let

i suza radosnica.

  Ljubav je tvoja snaga,

gdje hrabro krećeš ti,

ljubav je tvoj motiv,

jer će te svugdje pratiti.

  Andrea Biletić, Pula

[prijedor24]

U toku škola za trudnice u Prijedoru

U Opštoj bolnici „Dr Mladen Stojanović“ u Prijedoru počeo je ciklus besplatne škole za trudnice, a sve to sa ciljem da se kroz teoretski i praktični dio upoznaju sa svim fazama koje ih očekuju u procesu porođaja. Korisne savjete i svoje znanje pružiće im Vlatka Bojanić, edukator psihofizičke pripreme u školi za trudnice „Radosnica“ iz Banjaluke.

– Mi ćemo ovdje učiti kako se trudnica priprema za…

[ghost1991cro]

Na današnji dan, razmjena kod Nemetina!

Na današnji dan, razmjena kod Nemetina!

Dragi moji svima vama koji ste na današnji dan razmijenjeni kod Nemetina sretan 26 rođendan!

Bilo je taj dan mnogo suza radosnica, ali i žalosnih, jer neki od nas svoje voljene nikada nisu dočekali.

Prije 26 godina uoči blagdana Velike Gospe u Nemetinu je razmjenjeno 714 hrvatskih zatočenika srpskih koncentracijskih logora. Logoraši su odmah poslije ubijenih i nestalih, osobe koje su najviše…

[superbmakerzombie]

REPORTAŽA IZ OLIVEROVOG MALOG MISTA KOJE VIŠE NEĆE BITI ISTO 'Ja ne znan kako ćemo mi uopće daje. Vela Luka će bit brež njega ka cviće bez vode'

REPORTAŽA IZ OLIVEROVOG MALOG MISTA KOJE VIŠE NEĆE BITI ISTO 'Ja ne znan kako ćemo mi uopće daje. Vela Luka će bit brež njega ka cviće bez vode'

Ide sprovod priko sela

u kapsilu težak leži

maslina je nevesela

tovar reve, a pas reži.

Marča funebra

Korčulani; Momčilo Popadić – pisnik i Oliver Dragojević – pivač.

Iz masovne histerije u nacionalnu tragediju; od suza radosnica za “vatrene” do naricanja za Oliverom; takvi smo ti mi jer “emocije su zajebane”, rekao je pokojni igrač Hajduka Ivica Hlevnjak Bukle, a o emocijama je o ovdje riječ.

Ve…