#radnici sa Balkana

[cgvijesti]

Deutsche Bahn planira zapošljavanje 25 hiljada ljudi

Deutsche Bahn planira zapošljavanje 25 hiljada ljudi

Njemačka državna željeznička kompanija Deutsche Bahn (DB) saopštila je kako ove godine želi da zaposli čak 25 hiljada ljudi. Pritom, dio novozaposlenih, kako navode njemački mediji, neće morati ni da zna njemački jezik. Planirano je da njih devet hiljada bude raspoređeno na potpuno nova radna mjesta koja će tek biti uspostavljena, a planiraju da dio radnika dovedu iz inostranstva. Tri hiljade…

[aristotels]

E da ti javim da nam mozzart sad i zdravstvo sponzoriše

U nekom od većih gradova (mislim da je Pančevo bilo) im ponestalo bolničke opreme i sad jebiga nema se para pa ko će šta će moraju kladionice da uskoče u pomoć. Jer ko će drugi, država možda? Medicinski radnici dobili uniforme sa logom mozzart bet-a, bunili se i tako dospelo na vesti

Do sledeće godine ima osnovne škole da nam se zovu "Dositej Mozzart Bet"

NE MOGU VIROVAAAAAT AHAHAHAHHAHA PA U PIČKU MATERINU NE ZNAN DAL DA SE SMIJEN IL PLAČEN da parafraziran miljenka smoju - "da je postavit šator iznad splita balkana to bi bija najveći cirkus na svitu"

[srdjl]

Pulmolog iz Slovenije: U Srbiji je nemoguće pratiti obolele

(objavljeno na portalu nova.rs 12. jula 2020.)

"Zbog ogromnog broja obolelih u Srbiji ne postoji mogućnost bilo kakvog praćenja čak ni svih obolelih, a kamoli kontakata. Ne samo da je testiranje od samog starta očajno organizovano, nego sada ima i toliko ljudi koji imaju indikacije za testiranje da je praktično nemoguće sve ih testirati". Tako epidemiolološku situaciju u Srbiji za Nova.rs komentariše Srđan Lukić, beogradski pulmolog koji radi u Sloveniji.

U trenutku nove eksplozije koronavirusa u Srbiji, Lukić objašnjava kako se Slovenija bori i šta bi Srbija trebalo da uradi. Naš sagovornik kaže da smo ovde gde smo zbog “šarlatanskog Milano pristupa” i nema neka ohrabrujuća predviđanja niti rešenja kada je borba protiv pandemije u Srbiji u pitanju. Neki će reći: lako je njemu da pametuje i mrači iz udobne Slovenije – ipak, i njima savetujemo da pažljivo pročitaju to što doktor Lukić ima da kaže.

Koje mere Slovenija sada preduzima protiv korone i kako ih upoređujete sa Srbijom?

– U ovaj drugi nalet Slovenija je krenula iz bolje pozicije od Srbije tako što je nakon prvog naleta svela broj novozaraženih bukvalno na 0-2 po danu tako da je bilo moguće pratiti svaki novi slučaj, uraditi kompletnu epidemiološku anamnezu, registrovati sve kontakte, testirati ih i na taj način izolovati i sprečiti dalje širenje infekcije. Kada je COVID po drugi put krenuo da divlja po Balkanu, prvenstveno u Makedoniji i Srbiji, primećen je uvoz dvocifrenog broja slučajeva iz balkanskih država. Slovenija je svaki slučaj tretirala pojedinačno, kontakti, testiranja, izolacija, a donete su i mere karantina za sve koji dolaze iz nebezbednih država (ne samo sa Balkana) kako bi se predupredili novi uvozi. Srbija, za razliku od Slovenije, niti u jednom momentu nije imala kontrolu nad preostalim slučajevima nakon obuzdavanja prvog naleta, niti je imala nameru da je uspostavi već se išlo na varijantu “valjda će to da se sredi samo od sebe”. Nije se sredilo samo od sebe.

Kojom opremom raspolažu tamošnje zdravstvene ustanove i zdravstveni radnici i kakvi su protokoli za kovid?

– Nije to nikakva svemirska oprema, ista je kao i u Srbiji. Ono što se razlikuje je organizacija koja je vodila računa i o najsitnijim detaljima – gledalo se da se izbegava ukrštanje puteva između COVID i drugih pacijenata, timovi lekara i sestara koji su naizmenično radili sa COVID pacijentima su čak međusobno izbegavali jedni druge kako ne bi svi bili kompromitovani u slučaju zaraze jednog člana jednog tima.

Ako su zdravstveni radnici imali nebezbedan kontakt odmah su testirani i bili stavljani u (samo)izolaciju kako ne bi proširili dalje virus u ustanovi u kojoj su radili. Testiranje ne samo što je bilo opsežno već je bilo i brzo (testovi su u COVID ustanovama za sumnjive pacijente stizali za par sati kako ne bi opstruisali rad). Propusti su napravljeni u nekim staračkim domovima u koje se virus uvukao i najviše žrtava je i bilo u tim domovima. 55 odsto od svih preminulih u Sloveniji je bilo starije od 85 godina. Od 111 ukupno preminulih samo četvoro je bilo mlađe od 65 godina što sve govori da su bili efikasni i u lečenju, a ne samo u sprečavanju širenja epidemije. Ono što je pomoglo je i to da je Slovenija odmah na početku reagovala, nije slala svoje građane na šoping u Milano. Takođe, nije bilo disonantnih tonova u porukama koje je država slala. Građani su u svakom momentu bili sinhronizovani sa merama koje je donela država i pridržavali su ih se čak i kada su ih veoma kritikovali, kao što je to npr. bila mera zabrane izlaska iz opštine u kojoj imaju prebivalište. Sada je situacija mnogo bolja nego u prvom naletu virusa, trenutno ima samo 15 hospitalizovanih pacijenata obolelih od COVID, od kojih nijedan nije u intenzivnoj jedinici. U celoj Sloveniji samo jedna bolnica ih trenutno leči, Infekcijska klinika u Ljubljani, a od danas je i u Mariboru otvoreno jedno COVID odeljenje. I to je sve, za sad, do sada preduzete mere drže situaciju pod potpunom kontrolom.

Šta biste predložili u Srbiji, kako suzbiti rast broja zaraženih?

– U ovom momentu to izgleda gotovo nemoguće. Zbog ogromnog broja obolelih ne postoji mogućnost bilo kakvog praćenja čak ni svih obolelih, a kamoli kontakata. Ne samo da je testiranje od samog starta očajno organizovano, pa se na rezultate čeka po nekoliko dana, nego sada ima i toliko ljudi koji imaju indikacije za testiranje da je praktično nemoguće sve ih testirati. O kontaktima da i ne govorim. U takvoj situaciji ne postoji način da se ciljano i efikasno preduzimaju epidemijske mere izolacije. Jedina opcija bi bila zatvaranje svih građana na 14 dana, što je nemoguće iz više razloga, nije potrebno da to objašnjavam. Preostaje opcija da sami građani shvate da je neophodno da poštuju nekoliko prostih mera (maska, distanca, higijena ruku), ali to je još manje moguće nego da svi budu zatvoreni na dve nedelje. Ni to ne moram da objašnjam zašto. Treća opcija bi bila da vlast smisli neke konstruktivne i podsticajne mere, a ne samo da zabranjuje i preti kaznama, ali to je tek viša matematika pošto iz iskustva znamo da je vlast u Srbiji sposobna samo da uspešno osvaja izbore od nivoa mesne zajednice do predsednika. I da polugama sile dovodi građane u red kada pomisli da joj je to što je osvojila ugroženo.

Šta je, prema Vašem mišljenju, doprinelo širenju i novom porastu broja zaraženih u Srbiji?

– Ne može se to posmatrati bez šireg konteksta. Sve je počelo od šarlatanskog Milano pristupa. Zatim je tu bila patološka potreba vlasti da se pokaže kako radi najbolje od svih na svetu u organizaciji borbe protiv COVID, a što je dosta odudaralo od stanja na terenu. Setimo se, jedna od najpompeznijih akcija je bila lična isporuka respiratora novopazarskoj bolnici, a koja se prva raspala u drugom naletu virusa. Od početka je ovladavanje epidemijom bilo prvenstveno u cilju promocije vlasti, kao i uostalom sve što se dešava u Srbiji, tako da je zbog izbora proglašena “pobeda nad COVID-om”, što je dovelo do sveopšteg opuštanja uz podgrevanje festivalske atmosfere organizovanjem sportskih događaja sa masovnim prisustvom publike. Sve to niko nije ni pokušao da vrati u kolosek dok se nisu završili izbori. Nakon toga je bilo prekasno, epidemija se ponovo raširila po mnogim gradovima, a i za bilo kakve nove mere više nisu postojali uslovi jer je vlast izgubila svaki autoritet kod građana. Sve to je iz revolta otišlo i u drugu krajnost, pa su građani namerno kršili i najosnovnije mere. To je naravno dodatno pogoršalo već lošu situaciju. Trenutno se pokušava opet sa nekim zabranama, pretnjama i najavama kažnjavanja što je u potpunosti jalovo jer sam siguran da nisu sposobni ni da iskontrolišu nošenje maski u zatvorenom prostoru, a kamoli nešto više. I na kraju da dodam još jednu veoma važnu stvar, iako daleko da je to poslednja (ima toga još, ali malo je prostora sve da se navede): nastupi nekada uvaženog profesora Nestorovića su redovno urnisali šanse da se i pomisli da će kontrola nad epidemijom biti uspostavljena.

Kakva je Vaša poruka građanima kako da se ponašaju?

– Svako mora da vodi računa o svom ponašanju. To naravno nije dovoljno ako se mnogi drugi ponašaju neodgovorno, ali je osnov. Ljudi koji pripadaju rizičnim grupama da se distanciraju od drugih ljudi što je više moguće. Rodbina, komšije i prijatelji koji nisu u riziku da se organizuju kako bi ih (uz poštovanje mera, naravno) redovno snabdevali. To sve ne znači da ljudi iz rizičnih grupa treba da se zatvore u kuće i stanove – nužno je zarad psihofizičkog zdravlja svakodnevno da izlaze napolje. Šetnja uz držanje distance, prvenstveno od onih koji ne nose maske i samim tim se ponašaju bahato, ne nosi sa sobom rizik, čak naprotiv. U slučaju da saznate da ste bili u kontaktu sa nekim kome je potvrđen COVID nema mesta panici – izračunajte koliko je vremena prošlo od poslednjeg kontakta i barem do 8. ili 9. dana od tada vodite dodatno računa da nekome ne dišete u lice (i ostalo što može preneti virus). Ukoliko dobijete simptome i znake bolesti, opet bez panike, prijavite se za testiranje i odradite to (ako je moguće, naravno zbog gore pomenutih ograničenja), pošto se na rezultat čeka nekoliko dana.

Zašto ste otišli iz Srbije i da li bi ste se vratili da radite u ovdašnjem zdravstvenom sistemu?

– Razloga za moj odlazak iz Srbije ima mnogo – neki su vezani za sam posao, neki za političku situaciju, neki za samo srbijansko društvo, a neki su strogo lične prirode. Pomenuću samo ove vezane za posao, zato što su striktno vezani za temu o kojoj razgovaramo. Nakon 12 godina rada u zdravstvenom sistemu Republike Srbije mogu slobodno da kažem da je on zasnovan isključivo na entuzijazmu ljudi koji u njemu rade. Svi ti ljudi i sada nose ovu borbu protiv COVID. Sam sistem je zasnovan na dobrim, humanim principima, ali je rukovođenje rak rana. Nedostatak para jeste problem, ali to je problem bukvalno u svakom zdravstvenom sistemu na svetu. Ljudi koji rukovode sistemom, što u ministarstvu, što u fondu i njegovim komisijama, kao da nemaju nikakvog dodira sa medicinom na terenu, pa konstantno guraju ogromna sredstva na gašenje zdravstvenih požara umesto da, sa mnogo manje sredstava, spreče da do požara uopšte i dođe. Pa tako u pulmologiji, mojoj grani, nema podrške za lečenje poremećaja disanja u spavanju, što bi se svelo na jednokratnu nabavku aparata koji se koriste za lečenje istih. Ali zato kada zbog nelečenja tih poremećaja (jer većina ljudi u Srbiji sama ne može da priušti kupovinu tih aparata) dođe do kardiovaskularnih komplikacija, na lečenje istih odu višestruka sredstva od onih koja su mogla to da spreče. I onda dobijemo bolesnije ljude, koji ranije umiru nego u državama koje u vrhu zdravstva imaju sposobnije ljude nego što je to slučaj u Srbiji. Ja više nisam mogao da izgovaram rečenicu “utvrdili smo da imate tu i tu bolest, ali na žalost fond ne želi da vam plati lečenje već morate sami to da obezbedite, ako možete”. A većina ljudi u Srbiji ne može. Takvih primera ima u svim granama medicine, neki su vidljivi, kao što je to recimo (ne)lečenje obolelih od multiple skleroze, dok su mnogi nevidljivi, kao što je to slučaj sa pomenutim poremećajima disanja tokom spavanja.

I na kraju da li bih se vratio? Naravno, ako se preokrenu svi razlozi, ili bar većina, zbog kojih sam otišao. Tu čak ovi razlozi vezani za posao imaju najviše šanse – oni drugi o kojima ovog puta nisam govorio su mnogo veći i, na žalost, teško da će se promeniti u dogledno vreme, ako se ikad i promene.

[prijedor24]

Novinarske tastature ostaju bez slova

Novinari u cijelom regionu Zapadnog Balkana rade u nepovoljnim uslovima, slabo su plaćeni, suočeni su sa svakodnevnim pritiscima, a zakoni koji uređuju njihova prava imaju niz manjkavosti ili se ne primjenjuju. foto: pixabay Ovako medijski radnici i njihovi predstavnici iz Hrvatske, Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine za portal CAPITAL ocjenjuju ambijent u kojem rade novinari. Najbolja…

[balkantimes]

Dodik: Ljudski životi su iznad svake politike, u borbi protiv korone smo zajedno

"Pitanje spašavanja života za mene nije političko pitanje", kaže član Predsjedništva BiH Milorad Dodik. Smatra da se RS i FBiH moraju i mogu dodatno štiti i upotrebom policije ako se za to ukaže potreba.

Dodik: Zdravstveni sistem BiH sigurno nije na nivou zdravstvenih sistema razvijenih evropskih država, ali kao što možete vidjeti ni te države nisu sposobne da na željeni način odgovore ovoj pandemiji. Mi radimo ono što možemo, u skladu sa mogućnostima koje imamo. Pošto te mogućnosti nisu prevelike, ali se nadamo da će biti dovoljne, onda smo riješili da se usmjerimo na preventivne mjere, koje su već dale rezultate.Poznato vam je da smo u Republici Srpskoj odmah nakon prvih registrovanih slučajeva oboljelih od korona virusa zatvorili škole, a nekoliko dana kasnije i tržne centre, kafiće. U FBiH, zbog manjeg broja zaraženih nadležni se nisu odlučili na iste mjere kad i Republika Srpska, ali posljednjih dana i tamo su na snazi mjere karantina. Siguran sam da zdravstveni radnici u cijeloj BiH čine sve što mogu da se odupremo talasu novooboljelih.

Neke od najjačih industrijskih zemalja se vrlo teško nose s pandemijom virusa korona. Što možemo očekivati od BiH s obzirom na njeno komplicirano ustrojstvo i brojne podjele koje postoje unutar političkih struktura?

Nije BiH jedinstvena u svijetu po decentralizovanom sistemu odlučivanja, i mislim da to ne može biti prepreka u borbi sa ovom pandemijom. Podjele, kako rekoste unutar političkih struktura, nisu i vjerujem neće biti ispoljavane dok traje kriza vezana za pandemiju korona virusom. Ljudski životi su iznad svake politike, pa bila ona i najbolja politika na svijetu.

„Nije samo važno kakvu odluku donosite, već i koliko brzo to činite"

Izjavili ste da, zbog pandemije virusa korona, razmišljate o postavljanju punktova policije RS na entitetskoj liniji, kao i na državnoj granici. Planirate li to uraditi?

Potrebno je znati kontekst u kojem je taj dio moje izjave izvučen. Prvih nekoliko dana bio sam jako razočaran kako se stvari sporo rješavaju, iako je odluka o tome šta i kako treba činiti donesena veoma brzo. Ni sada mi nije jasno zašto se nešto radi tri dana, ako može biti urađeno odmah. Ovo je vanredna situacija, i nije samo važno kakvu odluku donosite, već i koliko brzo to činite. Imao sam u jednom trenutku  utisak da neki ljudi u FBiH nemaju baš najbolju sliku s kakvim se problemom moramo nositi,  i to je naravno probudilo reflkes u meni da bar zaštitimo Republiku Srpsku, u kojoj sam i izabran. Ne mislim da se ovo pitanje može rješavati angažovanjem policije, ali ako bude morala da se angažuje i policija, isključivo u zdravstvene svrhe, mi ćemo to uraditi. Ako za nekih 20 evra policija na granici pušta ljude da ilegalno ulaze u BiH,  mimo procedura propisanih u ovoj situaciji, mi moramo imati načina da se zaštitimo. Šta će građani imati od toga što je taj policajac suspendovan, ako ljudi koje su propustili zaraze desetine drugih građana. Mislim da i Republika Srpska, baš kao i FBiH, mogu  i moraju da se dodatno štite na granicama upotrebom policije, ako se za tim ukaže potreba.

Ova Vaša najava je izazvala žestoke reakcije u FBiH. Neki posmatrači su Vas zbog toga optužili da koristite pandemiju virusom korona s ciljem razbijanja BiH. Koristite li krizu, s kojom se s velikim teškoćama bore i znatno jače države od BiH, da bi proveli svoje političke ciljeve ili se približili njihovom ostvarivanju?

Dozvolite da nisam primjetio, kako rekoste žestoke reakcije u FBiH, na tu moju izjavu. Moguće zbog obaveza koje imam ovih dana, a tiču se bukvalno spašavanja života svih u BiH. Moja politika je svih ovih godina bila toliko transparentna i jasna da ne vidim nikoga ko oko toga ima dilemu. Ne pripadam ljudima koji bi u politici lešinarili ili lovili u mutnom. Nemam šta da skrivam, i nema razloga da se skrivam iza nečega, posebno ne iza vanredne situacije u kojoj su svi, bez obzira na entitet, naciju, politiku ili vjeru. Vanredna situacija u BiH nije vrijeme ni za kakvu politiku, osim one koja će osigurati da sačuvamo ljude i privrednu aktivnost koliko toliko. Biće vremena za politike i politike, ali kada ovo sve prođe.

Pitanje spašavanja života nije političko pitanja

S druge strane postoje i ocjene da je u slučaju suzbijanja pandemije Predsjedništvo BiH konačno uspjelo da ostvari suradnju? Kako Vi ocjenjujete suradnju sa druga dva člana Predsjedništva o ovom pitanju?

Pitanje spašavanja života za mene nije političko pitanje, mada je politika neophodna i za provođenje  mjera u ostvarivanju takvog cilja. Zato niko u Predsjedništvu BiH nema dilemu da se mora učini sve da se sačuvaju u prvom redu ljudi, a onda i ekonomski potencijal zemlje. Mogu da kažem da na ovom pitanju imam korektnu saradnju sa druga dva člana Predsjedništva.

Što ste spremni učiniti kao član Predsjedništva BiH da spriječite ili barem smanjite svaku moguću politizaciju sadašnjeg stanja?

Ono što je do mene. Da sam ne politizujem ovo stanje, i ponašam se odgovorno prema narodu i problemu koji je pred svima nama.

„Obratili smo se onima koji nam nisu zatvorili vrata"

Oštro ste kritizirali odluku EU o ograničenju izvoza medicinske opreme u treće zemlje. Obratili ste za pomoć Kini i Turskoj. No što očekujete od Njemačke i ostalih zemalja EU u ovom smislu?

Ne krijem razočarenje ponašanjem EU prema cijelom regionu, ne samo prema BiH, kada je u pitanju ova pandemija. Cijeli region se opredjelio za evropske integracije,  i u tom procesu su mnogi morali da se odriču i nekih drugih parnertstava,  jer to nije bilo u skladu s spoljnom politikom EU.  Prva kriza, u kojoj je EU trebalo da pokaže da cijeni privrženost regiona evro integracijama, pokazala nam je u stvari krizu same EU. EU nije bila od koristi ni svojim članicama (Italija), pitam se kako je onda iko mogao da očekuje da će pomoći susjedima. Mi smo se onda obratili onima koji nam nisu zatvorili vrata, i očekujem da nam i Kina i Turska pomognu, na čemu sam im neizmjerno zahvalan.

Da ste me pitali prije 15 dana šta očekujem od Njemačke i ostalih država članica EU, rekao bi vam očekujem da nam pomognu i  opravdaju naše povjerenje, ali i svoju ulogu važnog aktera u međunarodnim odnosima. Danas, 15 dana kasnije, na vaše pitanje imam samo jedan odgovor: Očekujem da se i Njemačka i ostale države EU što bolje izbore sa ovom pandemijom. Ako pored toga mogu da pomognu i nama bićemo im zahvalni.

Europska komisija trenutno razmatra odluku o tome da se neutrošena sredstva iz postojećih IPA fondova hitno preusmjere zemljama Zapadnog Balkana u cilju pružanja pomoći u aktuelnoj krizi. Hoće li biti problema u raspodjeli ovih sredstava?

Ako mislite na raspodjelu tih sredstava u okviru BiH, vjerujem da neće. Uvjeren sam da se sve može dogovoriti dijalogom i kroz uspostavljeni mehanizam koordinacije.

Član Predsjedništva BiH Milorad Dodik je na pitanja DW-a odgovorio pismenim putem jer, kako nam je saopćeno u njegovom uredu, zbog drugih obaveza nije bio u mogućnosti izaći u susret našoj molbi da intervju uradimo telefonskim putem.

[lu-prince-of-darkness1]

Luna kunem ti se da sam vidio kako Lhasa de Sela uzgaja ljiljane u ulici Pariske komune

Možda je to bila ona, sad više i nisam siguran kad dođe predvečerje i gavrani opkole polja samo se čuju radnici zelenila dok izgovaraju molitve pored puta i samo žalfija koju tvoja koža nosi vrijedi pomena ... Luna nema tu ničega ni u grumenima „svete” zemlje ni u amuletima sa Tibeta proroci su hvatači snova davno uknjiženi u knjige umrlih

U Jerusalimu se dave u sunčanicama u Potočarima sahranjuju pronađene u Gazi i Siriji traže način disanja dok prozori drhte

a ti si hladnija od bure a ti si hladnija od košave a ti si hladnija od svih ratnih zločinaca u baštama Balkana

Luna, ako ičega ima zakuska smo bogovima.

[philosophyofpolitics]

„Kina nije apolitična na Balkanu“

Kineski kapital u Srbiji vidi šansu za velike profite, ali i za ulazak u Evropu, kaže za DW profesor Teokaris Grigoriadis sa Instituta za istočnu Evropu u Berlinu. Smatra da Kina tako stvara i politički kapital.

DW: Srpski predsednik Aleksandar Vučić iz Kine će se vratiti sa, kako kaže, preko milijardu dolara investicija u Zrenjanin, posebno u buduću fabriku guma. Nedavno su Kinezi preuzeli Rudarsko-topioničarski basen bor sa cenom i dogovorenim investicijama koje takođe prelaze milijardu dolara. Da li to Kina ima više svežeg novca da uloži na Balkanu nego ostali igrači?

Teokaris Grigoriadis: Tačno, mnogi su od početka godine primetili pojačano kinesko prisustvo na Balkanu i posebno u Srbiji, čija je pozicija veoma važna u infrastrukturnom i saobraćajnom smislu za jugoistočnu Evropu i vezu sa srednjom Evropom. To prisustvo Kine bi potencijalno moglo da bude problematično za evropske integracije Srbije i drugih balkanskih zemalja koje nisu u EU.

Pre nego što pričamo više o tome, zašto je balkanski krak takozvanog Novog puta svile toliko važan za Kinu?

Kina u suštini može biti u poziciji da diktira pravila i razvoj tržišta na način na koji ne može u zemljama koje su već deo EU. Izgledi za profit su za Kinu veoma visoki. Ako hoćete kompletnu sliku, ovo je vrlo lagodan način za kineski biznis da uđe i nadmeće se sa glavnim evropskim ekonomijama poput Nemačke i Francuske.

Ako pogledamo velike infrastrukturne poduhvate – most Zemun-Borča, brzu prugu Beograd-Budimpešta ili autoput u Crnoj Gori – matrica je ista: kineska banka daje kredit, kineske firme dobiju posao, kineski radnici dođu donoseći kinesku hranu. Balkan kao jedna od poluga za dalji rast kineske ekonomije?

Postoji razlika investicionog modela koji zastupa EU i onog koji zastupa Kina. Kina jeste barem polukapitalistička ekonomija sa kombinovanim sistemom centralnog planiranja i kapitalizma. Ima tržište, ali i autoritarni politički sistem koji interveniše u ekonomiju. Ne sme se smetnuti sa uma da je veoma jaka državna regulacija investicija, uključujući i one u inostranstvu. To nije isto kao pravila konkurentnosti EU koja su otvorenija, horizontalna i liberalnija pa i dozvoljavaju veće učešće lokalnih partnera.

Da li su balkanske države u opasnosti da se prezaduže kod Kine?

To bi mogao biti jedan od ciljeva spoljne ekonomske politike Kine, da veže balkanske budžete za Kinu u trenutku njihovog pristupa EU kako bi Peking indirektno postao ključni igrač u pitanju evropskih integracija posebno bivših jugoslovenskih republika. Ovi današnji projekti mogu na dugi rok biti vredan kapital za kinesku politiku.

Do sada pri kineskim investicijama – za razliku od zapadnih, ruskih ili turskih – nije bila primetna politička agenda ili barem nije bilo političkih uslova.

Oni to ne guraju u prvi plan, ali ne treba zaboraviti da Kina gaji paralelizam spoljne politike sa Rusijom po većini međunarodnih pitanja što je vidljivo u Savetu bezbednosti UN. Ne treba isključiti mogućnost da Kina može da trguje ekonomskim uticajem na Balkanu u okviru sve jačeg partnerstva sa Rusijom. Pogotovo što se Rusija trenutno pridružuje Kini kao mlađi partner – što je pre samo par godina bilo nezamislivo – zbog slabosti sopstvene ekonomije i finansija kao ishod evropskih i američkih sankcija. Zato ne treba isključiti da Kina može iskoristiti uticaj da asistira ili otvori prostor ruskoj politici na Balkanu. Istovremeno, veze Pekinga i Ankare su veoma jake. Ne treba Kinu posmatrati kao apolitičnu jer može biti i te kako politična kada je u poziciji da kapitalizuje prednosti.

Šta bi bili politički interesi Kine na Balkanu?

Tu bismo morali da idemo od zemlje do zemlje i da razdvojimo države koje jesu i one koje nisu u EU. Znamo da Nemačka i EU imaju jak interes da se Zapadni Balkan pridruži što brže. Ako bi Kina ��elela da utiče na evropsku politiku, najisplativiji način joj je da to urade preko Balkana. Sa racionalnog stanovišta i u pogledu troškova to je očekivano. Pitanje je koliko je Kina spremna da pretoči investicioni kapital u politički. Verujem da će to zavisiti od razvoja u drugim svetskim pitanjima i odnosa Kine i Rusije.

Ne bih se složio sa Vama da EU želi da što pre pridruži Zapadni Balkan. Imamo izjave poput one francuskog predsednika Makrona da EU prvo treba da reši svoje probleme. Nije li upravo dugogodišnje oklevanje EU otvorilo prostor za druge igrače na Balkanu?

Kao zamenik direktora Instituta za istočnu Evropu, ovde u Berlinu, mogu Vam reći da je Srbija jedna od naše tri prioritetne zemlje pored Rusije i Ukrajine. Iz političkih i donatorskih krugova nam se signalizira veliki interes za Zapadni Balkan. Vidimo projekte i rastući interes nemačke Vlade. Čak i ako to nije uvek vidljivo, Srbija ima prioritet u politici nemačke Vlade i EU u regionu. Slažem se da nisu svi saglasni oko brzine integracija ili da interesi nisu ponekad koordinirani kao što bi trebalo, ali verujem da EU razume koji rizici prete ako je proces proširenja prespor.

Da li mislite da je za zemlju poput Srbije pametno da se vidno oslanja na druge partnere poput Rusije, Kine ili Turske?

Svaka vlada treba da ima jasnu političku orijentaciju, a mislim da za to Srbiju mora biti Evropa jer ima najveći kapacitet ne samo da omogući najveću finansijsku i ekonomsku stabilnost već i da pomogne u rešavanju najvećeg političkog pitanja, kosovskog. Turska, sa pitanjem Bosne koje je i dalje otvoreno, nije optimalan izbor. Mislim da srpske vlasti treba da pripaze da ne daju obećanja prema Rusiji koja će kasnije biti teško preokrenuti tokom procesa evropskih integracija. Kina je, iz tog ugla, verovatno najbezbedniji izbor za Srbiju, ali uvek treba voditi računa o komplementarnosti sa EU.

Mnogi naglašavaju da je Srbija najlogičniji izbor za kineska ulaganja na Balkanu jer osim ekonomskih sporazuma sa EU, ima sporazume i sa Rusijom i Turskom. Zašto je Kini važna ta geografska blizina EU?

To je pitanje konkurentnosti. Takođe, treba uzeti u obzir potrebu država južne i jugoistočne Evrope za velikim infrastrukturnim projektima. Do sada ste manje-više imali monopol građevinskih kompanija iz Nemačke, Francuske, Italije… Kina nudi konkurenciju, a u ekonomijama sa slabim finansijama to može učiniti, kao ste ranije rekli, nuđenjem celog paketa: finansije, tender, izvođači, sve.

Pomenuli ste već da je Kini isplativo da uđe u Evropu kroz Balkan. Mnogi ekonomisti ukazuju da su na Balkanu jeftine i radna snaga i zemlja, a osim toga Srbija i okolne zemlje nude prilične subvencije investitorima. Da li je to pravi put za razvoj ekonomija?

Vrlo sam skeptičan. Ekonomije jugoistočne Evrope, bez obzira jesu li deo EU, trebaju bolje metode samoodrživih projekata koji donose profite i mogu da stvore viškove za dalji razvoj. Ne treba im forma državnog ili državno finansiranog kapitalizma koji čini projekte povezanim sa državnim budžetom. Mislim da balkanskim zemljama trebaju investicije koje smanjuju, a ne povećavaju pritisak na sopstvenu makroekonomsku situaciju.

*Profesor Teokaris Grigoriadis, 1980, je stručnjak za političku ekonomiju i komparativne ekonomske sisteme Instituta za istočnu Evropu pri Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Studirao je ekonomiju i studije istočne Evrope na univerzitetima u Atini, Sankt Peterburgu, Jejlu, političku ekonomiju je doktorirao na Berkliju, a filozofiju u slovenskoj literaturi i kulturi na univerzitetu Humbolt u Berlinu.

Razgovor vodio Nemanja Rujević

DW

[mndptv]

Kuće iz neolita biće otvorene za turiste

Arheološki lokalitet "Drenovac" kod Paraćina, na "Koridoru 10", jedno od najinteresantnijih nalazišta na centralnom Balkanu, u kome su građene i kuće na sprat, uskoro će biti otvoren za turiste. Na tome rade arheolozi Areheološkog instituta iz Beograda i muzejski radnici Zavičajnog muzeja Paraćin, uz pomoć lokalne samouprave i Ministarstva za turizam. Rukovodilac istražnih radova, koji traju od 2002. godine, viši naučni saradnik Areheološkog instituta prof. dr Slaviša Perić, rekao je novinarima da su u toku zemljani radovi ispod "balona" neophodni za podizanje potpornih zidova i uređenje prilaza nalazištu. MONDO aplikacija ponovo na Google Play Store! PREUZMITE JE! Iskopavanja se nastavljaju, dodao je on, i istakao da su "konačno započeli radovi na uređenju prostora za prezentaciju ostatka arhitekture neolita posetiocima". "Radimo na proširenju osnovnog iskopa da bi se objekti bolje videli i da napravimo prostor za kasnija iskopavanja, kaskadno spuštanje, jer ovde očekujemo kulturni sloj najmanje četiri metra dubine. To znači još dva ili tri nivoa stambenih objekata", rekao je Perić. On je dodao da će "uz ove profile biti postvljeni zaštitni zidovi i na njima drvena ograda. Uz zidove konstrukcije biće montirani panoi sa ilustracijama i vitrine sa pokretnim materijalom koji je nađen ovde, radi prezentacije posetiocima". "To će biti pravi izložbeni prostor, muzej na otvorenom", ocenio je Perić. Na lokalitetu, osim arheoloških iskopavanja se podiže Centar za proučavanje neolita Balkana koji će biti istureno odeljenje Arheološkog instituta iz Beograda. Do sada je investirano oko milion evra, izjavio je ranije Tanjugu Perić. Centar za proučavanje neolita Balkana podiže se u okviru daljeg sistematskog istraživanja ovog lokaliteta nazvanog "Drenovac - neolitski megalopolis", koji će obuhvatiti i ostala neolitska naselja u srednjem Pomoravlju, a ovaj deo je "najgušće naseljen prostor u jugistočnoj Evropi mlađeg kamenog doba". Činjenice potvrđuju da je od Pojata do Bagrdana bilo 80 do 90 naselja iz mlađeg kamenog doba, istakao je Perić. Veliki deo naselja je na terotoriji Jagodine i Rekovca i na desnoj obali Velike Morave kod Drenovca, u Supskoj kod Ćuprije, dodao je Perić. Naselje "Drenovac" je otkriveno 1962. godine prilikom izgradnje autoputa Beograd - Niš, kada su počeli radovi na iskopavanju, mislilo se da se radi o oko 30 hektara, ali su kasnija geomagnetna snimanja pokazala da se lokalitet prostire na dva puta većoj površini, a takozvani kulturni sloj doseže dubinu od oko sedam metara. "Na ovom prostoru moglo je da živi 3.000 ljudi. U jednoj neolitskoj kući živelo je oko osam članova porodice. To nam potvrđuje veoma dobro očuvana arhitektura i enterijer, sačuvani do detalja. Kuće 12 puta pet metara su imale tri prostorije, u dve prostorije su bile peći", rekao je Perić. Prema njegovim rečima, potvrđeno je da je reč o spratnim kućama, dakle i u neolitu su gradili kuće na sprat. "U jednoj smo u prizemlju našli peć, mlin za mlevenje žita, posuđe za spremanje hrane. U jednoj kući ponađene su čak 84 keramičke posude, što govori da se radilo o bogatoj porodici", dodao je on. "Poznavali su i tehniku tkanja, nađeni su tegovi za stan, ali i pet malih stočića. To su podaci koji ukazuju na pretpostavku da je reč o urbanom naselju", dodao je Perić. Kuće su stradale u požaru, a tek treba utvrditi da li su namerno spaljene, da li je naselje napušteno zbog rata ili bolestii. Perić je podsetio da na ovom području "najstariji tragovi života datiraju iz perioda od 6.200 godine pre nove ere, naselje je bilo aktivno do oko 4.000. godine, a potom se život u njemu ugasio, kao i u ostalim neolitskim naseljima u srednjem Pomoravlju, a buduća istraživanja treba da daju odgovor zašto su ugašena". Let's block ads! (Why?)

[prijedor24]

BH radnici ponovo mogu u Njemačku

Radnici sa zapadnog Balkana se, nakon pauze koja je prouzrokovana pandemijom kovida-19, ponovo mogu prijaviti za rad u Njemačkoj. Naime, kako nam je potvrdio Dominik Erentraut, zamjenik glavnog portparola Saveznog ministarstva za rad i socijalnu zaštitu Njemačke, od 4. jula su praktično sva ograničenja ukinuta, i kad je u pitanju Pravilo za zapadni Balkan i drugi programi za zapošljavanje naših…

[balkantimes]

Balkan gmiže ka Europi

Ukoliko korona ne dokrajči Europu bez granica, građanima Sjeverne Makedonije i Albanije članstvo u Uniji donijet će kakav-takav napredak u smislu europskog pasoša i mogućnosti lakšeg studiranja, zaposlenja i putovanja

sjeni koronavirusa neprimijećeno prolaze vijesti o važnim geopolitičkim promjenama na Balkanu. Prošlog tjedna Vijeće Europske unije dalo je zeleno svjetlo za otvaranje pristupnih pregovora sa Sjevernom Makedonijom i Albanijom, a Makedonija je prošlog petka također postala i trideseta članica NATO-a. Formalno je to velik korak za ove dvije zemlje, koje je krajem prošle godine hladno otuširao francuski predsjednik Emmanuel Macron blokirajući pokretanje pregovora, iako je još 2003. svim balkanskim zemljama bilo obećano članstvo te iako je vlada Zorana Zaeva čak promijenila ime države kako bi otklonila zatucanu blokadu Atene. Francuska je promijenila stav nakon izmjene pristupne metodologije: sada će zemlje pristupnice moći biti prisiljene da ponovno otvaraju već zatvorena poglavlja ukoliko Unija procijeni da je na određenom polju, recimo vladavine prava, došlo do nazadovanja. Svrha promjene je da se ostvare dublje reforme, odnosno da Unija snažnije transformira ovdašnje države u skladu s liberalno-demokratskim idealima.

Pišemo ‘formalno’ iz dva razloga. Prvo, sadašnja EU nema privlačnost kao početkom dvijetisućitih te je upitno kako će Unija, pogođena s više simultanih kriza – korona, Brexit, ekonomija, nesposobnost zajedničkog djelovanja, ušančavanje nedemokratskih režima unutar same Unije – izgledati i što će od nje ostati za pet do deset godina. Drugi razlog je činjenica na koju je u intervjuu portalu European Western Balkans upozorio Dušan Reljić, analitičar berlinske Zaklade za znanost i politiku: od toga hoće li Unija proizvesti novu hrpetinu evaluacijskih papira mnogo važnije je to da balkanska društva dosegnu društvenu i ekonomsku razinu EU-prosjeka. Šest zemalja zapadnog Balkana, nečlanica Unije, u posljednjih deset godina je ubilježilo minus u odnosima s EU-om težak sto milijardi eura samo po pitanju trgovinskog deficita – da ne govorimo o zajmovima ili subvencijama za strane tvrtke, kroz koje Balkanci zapravo od svojih poreza financiraju kompanije čiji je ovdašnji biznis-model temeljen na eksploataciji tržišta i jeftine radne snage. Ukratko, zemlje Unije mnogo više novca izvlače s Balkana nego što u njega dolazi kroz bilo kakve projekte ili kohezijske fondove. Konačno, razvijene zemlje Unije enormno profitiraju i od odljeva mozgova i radnika: u Bosni i Hercegovini u tijeku je egzodus čitavih regija, što se desilo i Hrvatskoj. Masovno odlaze ne samo doktori znanosti ili inženjeri nego i radnici te zanatlije – a njihovo obrazovanje platila su ovdašnja društva.

Navedeno, međutim, ne znači da otvaranje pregovora nije pozitivna vijest: unatoč de facto kolonijalnim odnosima, sve bi se to događalo i bez formalnog članstva u Uniji. Balkan je u stvarnosti posve integriran u europsku ekonomiju, na koju odlazi 75 posto trgovine regije. Ako će nedaće ostati i nakon članstva, ono će građanima donijeti kakav-takav napredak u smislu europskog pasoša, mogućnosti lakšeg studiranja, zaposlenja i putovanja, naravno, ukoliko korona ne dokrajči Europu bez granica. Rumunjska je, istina, od 1991. izgubila 3,7 milijuna ljudi ili 16 posto stanovništva, ali je uspjela podići svoj BDP per capita, odnosno kupovnu moć građana sa 26 posto u 1999. na 66 posto prosjeka Unije u 2018.

Finalno, nikakva suvisla geopolitička alternativa EU-u ne postoji, a što god mislili o NATO-u, članstvo Skoplja u savezu vjerojatno će doprinijeti stabilizaciji Sjeverne Makedonije i cijele regije. Da ne bi sve bilo idilično, u Prištini je usred korona-krize prošle srijede srušena koalicijska vlada Demokratskog saveza Kosova (LDK) i stranke Samoopredjeljenje, čiji vođa Albin Kurti već nakon dva mjeseca prestaje biti premijer. Po pisanju medija, rušenju je kumovao Richard Grenell, specijalni Trumpov izaslanik za pregovore Kosova i Srbije: proći će još mnogo vode pod mostom dok Balkan ne obuzme dosada Skandinavije.

Izvor: portalnovosti.com

[prijedor24]

Njemački poslodavci u problemu: Trebaju nam radnici sa zapadnog Balkana

Njemački poslodavci upozorili su Vladu te zemlje da bez više useljavanja radnika sa zapadnog Balkana firme u toj zemlji neće moći naći adekvatnu radnu snagu.

Naime, kako pišu njemački mediji, Herman Šulte Hiltrop, predsjednik ogranka za građevinstvo Njemačkog udruženja poslodavaca, upozorio je da će u narednih nekoliko godina 150.000 radnika u građevinstvu otići u penziju, a da je sve teže naći…

[prijedor24]

Njemačka rampa za radnike sa Balkana

Njemačka bi od sljedeće godine mogla da prepolovi broj građevinskih radnika, konobara i ostalih niskokvalifikovanih ili nekvalifikovanih radnika sa Zapadnog Balkana, koji pod povlašćenim uslovima mogu da dobiju radnu dozvolu u Njemačkoj, piše Aljazeera Balkans.

Uprkos tome što su radnici sa Zapadnog Balkana veoma cijenjeni među njemačkim poslodavcima, ekonomska kriza izazvana pandemijom korona…

[balkantimes]

Kada ćemo ponovo moći u Njemačku?

Berlin odlučuje da li će i ljudima van EU, poput onih iz regije Zapadnog Balkana, omogućiti da od narednog mjeseca mogu u Njemačku.

Nenad Radičević 

Granice Nemačke ponovo će biti otvorene u ponedeljak za državljane tridesetak zemalja, ali ne i za državljane cele regije Zapadnog Balkana. I dok će državljani Hrvatske i Slovenije moći nesmetano da putuju u Nemačku, rampa koja je spuštena zbog pandemije korona virusa još nije podignuta za državljane Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Albanije, pa čak i Crne Gore u kojoj više nema obolelih od COVID-a 19.

Štaviše, zvanični Berlin je proteklih dana ove zemlje svrstao u grupu od više od 160 zemalja za koje je do kraja avgusta produžio upozorenje svojim građanima da u njih ne putuju zbog pandemije korona virusa.

Iako su pojedini mediji u regiji objavili da je ovim do kraja avgusta produžena i zabrana dolaska iz ovih zemalja u Nemačku, ta odluka uopšte još nije doneta. Naime, ograničenje za ulazak u Nemačku iz praktično celog sveta, osim iz tridesetak zemalja, produženo je zasad do kraja juna.

Nemački savezni ministar unutrašnjih poslova Horst Seehofer je izjavio da će o regulisanju ulazaka iz trećih zemalja nemačka vlada razgovarati "najkasnije sledeće srede" kada se, inače održava redovna sednica kabineta kancelarke Angele Merkel.

Napomena o autorskim pravima

Preuzimanje dijela (maksimalno trećine) ili kompletnog teksta moguće je u skladu sa članom 14 Kodeksa za štampu i online medija Bosne i Hercegovine: "Značajna upotreba ili reprodukcija cijelog materijala zaštićenog autorskim pravima zahtijeva izričitu dozvolu nositelja autorskog prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu."

Ako neki drugi medij želi preuzeti dio autorskog teksta, dužan je kao izvor navesti Al Jazeeru Balkans i objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Ako neki drugi medij želi preuzeti kompletan autorski tekst, to može učiniti 24 sata nakon njegove objave, uz dozvolu uredništva portala Al Jazeere Balkans, te je dužan objaviti link pod kojim je objavljen naš tekst.

Da postoje šanse da od sledećeg meseca u Nemačku bez problema mogu da dođu i državljani naše regije ukazuje preporuka Evropske komisije državama članicama Šengenskog sporazuma da "od 1. jula ukinu ograničenja za putovanja u EU državljanima Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, budući da je njihova epidemiološka situacija slična ili bolja nego u EU".

Budući da je Komisija ovakvu preporuku dala samo za zemlje ove regije, očekuje se da bi Berlin možda mogao da donese odluku da za ove zemlje u potpunosti ukine postojeća ograničenja.

Malobrojni izuzeci od zabrane ulaska

Već tri meseca iz zemalja regije u Nemačku mogu da uđu samo državljani Nemačke, potom državljani regije koji već imaju nemačku boravišnu dozvolu ili oni sa radnom vizom ali sa već prijavljenim prebivalištem u Nemačkoj. Svi oni, međutim, po dolasku moraju 14 dana da provedu u kućnoj samoizolaciji.

Svima ostalima je ulazak suštinski zabranjen. Čak i onima koji su dobili nemačku nacionalnu vizu, ali se pre izbijanja pandemije nisu još preselili u Nemačku i prijavili adresu stanovanja.

Međutim, postoji nekoliko izuzetaka. Ulazak je moguć za one osobe iz regije čiji supružnik ili dete ima nemačko državljanstvo, pa čak i u slučajevima kada je to prvo spajanje porodice u Nemačkoj. Osim toga, moguća su i putuovanja iz ličnih razloga zbog hitnog slučaja, poput smrti člana porodice ili sudskog procesa, ali tu konačnu odluku o dozvoli ulaska u Nemačku daje službenik pogranične policije na granici prilikom pasoške kontrole. Iz ovih ograničenja su izuzeti i medicinski radnici.

Ova ograničenja oneogućavaju bilo kakva turistička putovanja, kao i posete rodbini i prijateljima. Ta pravila do ponedeljka važe i za državljane EU pa su tako mediji u regiji prenosili neprijatna iskustva državljana Hrvatske, koji su se uputili u Nemačku jer su tamo dobili posao, ali ih pogranična policija na aerodromu nije pustila u zemlju jer nemaju prijavljeno adresu boravka u Nemačkoj.

Automatski karantin ako se pogorša situacija

Čak i ako Berlin od sledećeg meseca dozvoli dolaske iz zemalja regije, i za njih će važiti ista pravila kao i za zemlje EU, kao i Veliku Britaniju, Norvešku, Lihtenštajn, Švajcarsku i Island. Ovoga puta to podrazumeva da ukoliko u nekoj od tih zemalja u poslednjih sedam dana bude zabeleženo više od 50 novozaraženih od COVID-a 19 na 100.000 stanovnika automatski će biti aktivirana obaveza da svi koji dolaze iz te zemlje moraju posle ulaska u Nemačku da odu u obaveznu kućnu samoizolaciju od 14 dana.

Obaveza karantina će se uvoditi bez prethodne najave tako da u slućaju da se naglo pogorša epidemiološka situacija u nekoj zemlji, to putnike može dda zatakne bukvalno na aerodromu u Nemačkoj. Primera radi, za Srbiju bi ta granica iznosila oko 3.500 novozaraženih u sedam dana, za Hrvatsku nešto više od 2.000, za BiH oko 1.650 a za Crnu Goru oko 310.

S druge strane, još je neizvesno da li će Nemačka zemlje Zapadnog Balkana ukloniti sa liste onih za koje svojih građanima, zbog pandemije, ne preporučuje putovanje do kraja avgusta.

Opravdavajući ovu listu od oko 160 zemalja, nemački šef diplomatije Heiko Maas je rekao da za razliku od "naših evropskih komšija, ostatak sveta još nema sveobuhvatne i pouzdane baze podataka (o broju zaraženih), kriterijume i procese kordinacije, koji bi ponovo omogućili neograničena putovanja bez nekontrolisanog rizika".

"Ne možemo i nećemo da rizikujemo da se u toku leta Nemci ponovo budu zaglavljeni širom sveta ili da sa odmora neprimećeno donesu virius u Nemačku", rekao je Maas. "Do septembra ponovo čemo proveravati opravdanosti upozorenja za putovanja (u ove treće zemlje), a uvek će ključni kriterijum biti bezbednosti putnika".

Izuzeci iz ovog pravila za treće zemlje određivaće nemačko ministarstvo spoljnih poslova. Njihova procena biće zasnovana ne samo na tome kolika je razmera infekcije u konkretnoj zemlji, već i koliki su njeni kapaciteti za testiranje, poštovanje higijenskih pravila, efikasnost zdravstvenog sistema, ograničenja u putovanjima koje je donela ta zemlja, ali i pouzdanost podataka o novoobolelima koje ta država daje.

Ovaj poslednji kriterijum nameće zaključak da nemačke vlasti očigledno sumnjaju u podatke o zaraženim korona virusom koje iznose pojedine zemlje.

Izvor

[prijedor24]

Njemačka još bez odluke o olakšavanju vize radnicima

Neizvjesno za gastarbajtere sa Balkana

Balkanski građevinski radnici, njegovateljice, kuvari i konobari mogli bi ubuduće da mnogo teže dolaze da rade u Nemačkoj ako unutar vladajuće koalicije kancelarke Angele Merkel ne dođe do dogovora da se produže olakšavajući uslovi pod kojim državljani zemalja Zapadnog Balkana dobijaju radne vize.

I prije nego što je pandemija korona virusa usporila njemačku ekonomiju i uvećala nezaposlenost,…