#privredni rast

[prijedor24]

Višković: Projektovane stope privrednog rasta 2022-2024. godine iznad četiri odsto

Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je da će projektovane stope privrednog rasta u periodu 2022–2024. godina u Republici Srpskoj iznositi 4,5, zatim 4,3 i 4,6 odsto. Obrazlažući na posebnoj sjednici Narodne skupštine Republike Srpske prijedlog Ekonomskih refomi Republike Srpske za period 2022-2024. godina, Višković je rekao da je to rezultat oporavka domaće tražnje u…

[zanimljivaekonomija]

Iz današnjeg “Danasa”-a

[jutarnjiglasnik-blog]

I u Crnog Gori rast ekonomije jedan od najvećih u Evropi?!

I u Crnog Gori rast ekonomije jedan od najvećih u Evropi?!

I u Crnog Gori rast ekonomije jedan od najvećih u Evropi?!

Potpredsednik Vlade Crne Gore Milutin Simović ocenio je da je projekat gradnje auto-puta značajno doprineo rastu ekonomije.

On je naveo da je rast ekonomije te države u prošloj godini bio jedan od najvećih u Evropi, prenosi Cdm.

Pixabay

“Svakako, najznačajniji pozitivni ekonomski efekti izgradnje autoputa očekuju se njegovim završetkom…

[mozgoderina]

Univerzitetska diploma na granici sloma

Sa svršetkom nastave, posebno među maturantima, pokreće se iznova rasprava na temu isplativosti studiranja i vrednosti akademske diplome. U savremenom svetu obeleženom, kako se čini, trajnom ekonomskom krizom (barem u određenim „perifernim“ regionima „ravnopravne“ globalne mreže) svršeni srednjoškolci, kao i njihovi roditelji uostalom, nalaze se pred ozbiljnom dilemom: nastavak školovanja ili zaposlenje? Sve češće sami učenici navode sve više argumenata protiv standardnog višeg / visokog obrazovanja. I to učenici iz prestižnih odeljenja i uglednih škola, sa zavidnim uspehom. Iz porodica sa dovoljno finansijskih sredstava da podrže akademsko zvanje potomstva. O čemu se, zapravo, radi?

Naši učenici smatraju da su takvi stavovi progresivni, jedinstveni, „ispred svog vremena“, da su na tragu nečeg uzbudljivog, originalnog i buntovnog, u skladu sa sopstvenim uzrastom. No, istina je, zapravo, da je ovakav rezon daleko od nečeg novog i neobičnog. Aktivna propaganda protiv akademskih studija širi se, već izvestan broj godina, iz centara moći odgovornih, samo nešto ranije, i za veliki debakl američke ekonomije i za početak svetske ekonomske krize iz 2008. godine. Naša obrazovna politika i praksa često su samo odjek ove moćne ideološke mašinerije, pa je valja oslušnuti.

Nakon „neočekivanog“ pucanja prenapumpanih virtuelnih ekonomskih balona u američkom finansijskom sektoru i sektoru nekretnina, jedna od prvih zvanično preduzetih mera je kompenzacija gubitka firmi koje su krizu i izazvale. Novac je, naravno, obezbeđen iz državnog budžeta, od poreskih obveznika. Jedna od neminovnih posledica ovakve ekonomske politike je „isisavanje“ sredstava iz javnog sektora, zdravstva i svakako - obrazovanja. Cena ovih usluga nekontrolisano raste što dovodi do novih „neočekivanih“ problema. Veliki porast troškova studiranja i pretvaranje znanja u robu prati upravo pad realne vrednosti diplome na tržištu zanimanja.

Ne čudi, stoga, što se jedno od vodećih neoliberalnih glasila, Harvard Business Review, samo pet godina nakon izbijanja ekonomske krize, obraća poslodavcima sa zahtevom hrabro istaknutim već u bombastičnom naslovu teksta: „Prestanite da zahtevate univerzitetske diplome“[1]. U članku se navodi: „Ukupan iznos studentskih kredita prevazilazi dug na kreditnim karticama u Americi.“ O ovom neverovatnom skoku zaduženja za obrazovanje, u granicama od stotina milijardi dolara nacionalnog duga, izveštavao je i čuveni Wall Street Journal, tri godine ranije. „Razmaženi“ srednji sloj je po inerciji navikao na „luksuz“ pristupačnog školovanja, koji je preko noći uskraćen. Stanovništvo, zatečeno neprimerenim ekonomskim merama, reaguje na jedini dostupan način, kako bi sačuvalo dojučerašnje „privilegije“. Zaduživanjem.

U prilog tvrdnje da je „studiranje loša investicija“, navodi se poražavajuća statistika: „45% studenata, kako izgleda, ne nauči ništa tokom prve dve godine studija, a čak 36% ne pokazuje bilo kakve znake napredovanja ni nakon četiri godine.“ Čak i ugledna naučna glasila, poput Psychology Today, navode slične, pa i mračnije zaključke. Pomenuti magazin u članku iz 2014. godine - „Obrazovanje: naš najprecenjeniji proizvod“[2], navodi da „41% studenata ne diplomira ni nakon šest godina studiranja!“ Ovo deluje zaista šokantno i alarmantno, čak i po nama dobro poznatim merilima iz socijalističkog perioda (kada je doživotno studiranje slovilo za zanimanje). Možda se radi o maskiranoj propagandi? (Već u samom naslovu obrazovanje se poistovećuje sa proizvodnjom.) U kojim oblastima studenti „ne nauče ništa“?

Časopis Psychology Today sasvim precizno deklamuje neoprostive propuste studiranja (po sopstvenim kriterijumima): „dopuštamo studentima da diplomiraju sa lošim ili nedovoljno testiranim veštinama rešavanja konfliktnih situacija, upravljanja novcem i roditeljstva.“ Sa druge strane, kao primeri loše a obavezne prakse (u smislu gubljenja vremena koje se moglo iskoristiti konstruktivnije), ističe se, recimo, „rešavanje kvadratnih jednačina“ koje je kako saznajemo: „ezoterija koju 99.9% nas nikada ne koristi“.

U propagiranoj viziji budućnosti obrazovanja govori se isključivo o jednostavnim VEŠTINAMA, neophodnim za ispunjavanje minimalnih zahteva neoliberalnog sistema: slabo plaćen posao i prosta biološka reprodukcija nove radne snage (što zaista ne iziskuje ni poznavanje operacije množenja, barem ne algebarske). Za plaćenija zanimanja izboriće se nešto srećniji, sa više (menadžerskog) talenta ali ne i sa više škole: „Preko polovine diplomiranih studenata u Americi ispod 25 godina ili nema zaposlenje ili radi poslove za koje je dovoljna i diploma srednje škole.“ Uskraćivanjem relativno pristupačnog javnog obrazovanja, srednja klasa lagano klizi u inferioran socijalan položaj. Samostalno odlučivanje (kritičko mišljenje i objektivno prosuđivanje) postaju - „ezoterija koju 99.9% nas nikada ne koristi“.

Za „propuste“ u znanju okrivljuju se, tradicionalno, oni bez stvarne političke moći. Psychology Today izveštava da „nažalost, sve više nastavnika a posebno univerzitetskih profesora zastupa i brani uglavnom levičarske ideje.“ Još jedna „neočekivana“ posledica? Večiti trn u neoliberalnom oku: „Ne dozvolite sindikatima da guše kvalitet obrazovanja“, izričito se upozorava. Nastavnici su krivi što su živi: „Sindikati insistiraju da nastavu izvode pre nastavnici od krvi i mesa, nego obuka preko mreže.“ Optuženi su oni koji efektivno rade na terenu insistirajući na „bizarnom“ zahtevu da akademski građani savladaju „rešavanje kvadratnih jednačina“. Hiperprodukcija? Tvrdi se čak da već postoji isuviše diplomiranih studenata prirodnih i tehničkih nauka! „Već sada, imamo više STEM (science, technology, engineering, and math) diploma, nego što je raspoloživih zaposlenja, čak i na nivou doktorata.“ (Usko povezani niz oblasti prirodnih nauka, tehnike i tehnologije. Reč dobijena od početnih slova disciplina - stem, znači osnova ili baza, čime se naglašava njihov izuzetan značaj.) Imajući u vidu neupitno tehničku prirodu savremenog informacionog sveta, ovo zvuči poput svetogrđa. Otkud tolika hajka na diplomu?

(Visoko) kvalifikovanu radnu snagu jeftinije je uvesti iz osiromašenih zemalja nego edukovati o svom trošku. U ovom procepu između klasične ekonomske ponude i potražnje svoju navodnu priliku vide države sa ruiniranom privredom, poput naše. U tekstu od pre nekoliko godina (2013) objavljenom u Politici[3], ukazivao sam na trend mnogih nacija, Mađara, Poljaka ili Španaca, da masovno proizvode srednje i visoko obrazovani kadar za druga, uređenija i bogatija društva, poput nemačkog. U međuvremenu je ta praksa zaživela i kod nas, pa se procenjuje da, recimo, polovina polaznika studija medicine upisuje fakultet sa namerom da nakon diplomiranja profesiju praktikuje u Nemačkoj.

Diplome pojedinih domaćih univerziteta još uvek su visoko kotirane na prestižnim svetskim tržištima zanimanja. Neretko upravo tamo gde se lokalno stanovništvo na sve načine obeshrabruje da novac ulaže u obrazovanje, već u poslovanje, nekretnine, pa i putovanja – kako bi se očuvao privid visokog standarda. Priliv visoko obrazovanog kadra iz nisko razvijenih regiona još je jedan od načina da se ogroman virtuelni ekonomski vakuum ispuni realnim postignućima. Na drugoj strani, to je krajnje nerantabilno ponašanje ionako prezaduženih država. No, računa se da izbor suštinski i ne postoji za one koji su u virtuelnom ekonomskom ratu već potučeni do kolena.

Šta poraženi mogu učiniti za svoje obrazovanje? Podsetimo se japanskog primera nakon Drugog svetskog rata: „U vreme savezničke (američke) okupacije Japana, započeta je praksa organizovanog obroka po školama, a poseban zakon o uvođenju obaveznog ručka u državnim školama donet je 1954. godine. (...) Od 1963. godine svi udžbenici u školama koje se smatraju obaveznim školovanjem su besplatni.“[4] Od svetske ekonomske krize prošlo je devet godina. U Srbiji nema zakonski propisanog obaveznog obroka u školama. Besplatni udžbenici su „ezoterija koju 99.9% nas nikada ne koristi“. Često nema ni računara, interneta i fiskulturnih sala. Poražavajuće i ponižavajuće.

Obrazovanje je dugotrajan, zahtevan i zaista skup proces koji može da priušti samo neko ko je spreman da  povremeno bude i na ekonomskom gubitku zarad intelektualne dobiti sopstvenih građana. Takva je priroda obrazovanja. Neizvesna i ponekad – ekonomski neodrživa. Njeni realni ishodi nisu uvek prepoznatljivi u kvantitetu prihoda po glavi, već i u kvalitetu mudrih glava. Imajući u vidu izvikanu neoliberalnu frazu „održivi razvoj“: valja odlučiti između održivosti na kratke, ili – na duge staze. Japan je svojevremeno izabrao ovo drugo. (Srbija ono prvo, možda s punim pravom: kad već mora da školuje kadar za druge, ne mora da ga badava knjigama, računarima i internetom oprema i hlebom hrani? Obavezno a besplatno delimo samo „rešavanje kvadratnih jednačina“.)

Poraženi Japan se ubrzo oporavio i žestoko uzvratio ekonomsko-propagandnim ratom: „Godine 1992, Jošio Sakurači, govornik u donjem domu japanske skupštine, izazvao je kratku, ali bučnu kontroverzu kada je privredni neuspeh Amerike objasnio time da je njena radna snaga nepismena. Trećina američkih radnika, izjavio je Sakurači, ne ume da čita.“[5] U mnogim državama građani su nakon 2008. godine neminovno suočeni sa nametnutom dilemom: šta je TRENUTNO isplativije? Naravno, finansijski je na kratke staze opravdano da što više nas zna što manje. Tako ostvaruju uštedu i roditelji i država, a omladina ranije počinje da privređuje. Možda u bogatim društvima koja i naše diplome dobijaju na poklon.

A gde bi završila današnja srpska mladež bez školovanja? Kako stvari stoje – upravo u sopstvenoj državi! TRENUTNO nažalost nije potrebna jača pretnja kako bi učenici i učenice dobro zagrejali svoje stolice.

  [1] Stop Requiring College Degrees | Andrew McAfee | 26. februar, 2013 | Harvard Business Review | { @ MozGoDERiNA → }

[2] Education: Our Most Overrated Product | Marty Nemko Ph. D. | 03. Jul, 2014 | Psychology Today | { @ MozGoDERiNA → }

[3] Stara kriza u novom odelu | Jovan Pavlović | 23. oktobar, 2013 | Politika | { @ MozGoDERiNA → }

[4] „Japan za početnike“, Dragan Milenković, Super Print: SJD „Beograd-Tokio“, 2007.

[5] Bil Brajson, „Made in America“, Laguna, 2010

Pripovedio i grafički opremio: Jovan Pavlović. Pedagoški nadzor: NAMET NA pAMET. Ilustracije: (1) Paweł Jońca. (2) Michael Waraksa. (3) Isidro Ferrer. (4) Wenyi Geng. EkoNoMski EpiLoG, DoNiRAJTE BLoG:   Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi →  svAkE NEDELJE u 9H, od 01. JAN, 2017! →  ✓ pAyPAL.ME DoNAciJA →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA → 

ošTRiM pERoM, MozGoDERoM: ✓ Zašto je urgentno da se uči kompetentno? →  ✓ Isprobavanje sanduka →  ✓ Rekvijem za prosvetne snove → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA: ✓ Predgovor knjizi ‘Laž epohe’ (Jevtić) →  ✓ Vežbe iz politologije · Sofija Šoškić →  ✓ Nesavesno ekonomsko lečenje (Sol) → 

[unitaseurope]

Karantin u "službi" trgovine ljudima

Autor: Ana Krstajić 

Dok se svet suočava sa recesijom, a svetska ekonomija sa nezapamćenim padom, jedna kriminalna grupa proftira više nego ikada pre. Koronavirus odneo je živote, uspostavio globalne zabrane i blokade, usporio privredni rast zemalja, ali istovremeno stvorio okolnosti u kojima se trgovina ljudima razvija brže nego ranije.

Nikada nije bilo lakše postati žrtva trafikinga nego što je sada. Od pojave virusa COVID-19, broj ljudi u lancu eksploatacije je u neprestanom porastu, a najugroženije grupe su sezonski radnici i migranti.

Mnoge firme i kompanije su zatvorene ili se bore za opstanak, a takve okolnosti pogodile su 81 odsto svetske radne snage, koju čini gotovo 2,7 milijardi ljudi, govore podaci Međunarodne organizacije rada. Zatvaranje granica i ograničeno kretanje doprinelo je manjku zaposlenih u sektorima poput poljoprivrede, što je dovelo do iskorišćavanja i ropskog položaja sezonskih radnika u poljima. Istovremeno, trafikeri su iskoristili hitnu potrebu za brzom proizvodnjom maski, rukavica i druge medicinske opreme za dalji razvoj nemilosrdnog biznisa. Dok je veliki deo populacije bio zatvoren u svojim domovima zbog virusa, značajan deo ljudi bio je u drugačijoj vrsti karantina – manuelni radnici zarobljeni su u fabrikama, prisiljeni na težak fizički rad i zlostavljani. Početkom juna, preko 20 žena i devojaka spašeno je iz fabrike tekstila u Indiji gde su radile u nehumanim uslovima, pod prinudom i bez ikakve nadoknade. Jedna od zarobljenica po imenu Golap uspela je da pošalje zahtev za pomoć uz alarmantnu poruku: „Plašim se da ćemo da umremo ovde, a naša mrtva tela niko neće čak ni primetiti“.

Ujedinjene Nacije upozoravaju da je COVID-19 uticao i na značajan porast prinudnog rada među decom i da se tokom karantina broj mališana koji rade pod prisilom uvećao za čak nekoliko miliona. Fizičke i emotivne posledice prinudnog rada su nemerljive po razvoj dece i veliki broj njih ne doživi da primi pomoć koja im je neophodna. Stvarnost za neke postaje toliko nepodnošljiva da ih natera na samoubistvo.

Ovo nije prvi put da svetska zdravstvena kriza dovede do povećanja broja dece koja postaju žrtve trgovine ljudima. Epidemija ebole u Zapadnoj Africi 2014. godine izazvala je radnu eksploataciju velikog broja mališana koji su bili prisiljeni da kopaju u rudnicima, u potrazi za najsjajnijim kamenjem na svetu koje trafikere čini još moćnijim. Stručnjaci upozoravaju da pandemije poput ebole i koronavirusa izazivaju krize u političkom i ekonomskom sistemu, koje dovode do potpune nestabilosti poretka. Takve okolnosti služe kao dodatan podsticaj za trafikere i druge kriminalne grupe, jer veruju da će grubo kršenje zakona, ekspolatacija i oduzimanje ljudskih prava ostati nedetektovane i nekažnjene aktivnosti.

Zato je izuzetno važno da se posvećenije nego ikada bavimo problemom trafikinga i pokušamo da pomognemo žrtvama. Ovaj zadatak nikada nije bio izazovniji. Pred humanitarnim organizacijama koje se bave ovim fenomenom stoji jedan veliki i važan podvig – da za vreme svetske pandemije pokušaju da identifikuju i pruže podršku metama radne i seksualne eksploatacije. Moj tim i ja trenutno se nalazimo u Majamiju, gradu kog zbog broja obolelih upoređuju sa Vuhanom. Iako zabrinuti za zdravstvenu situaciju, gledamo napred ka onima kojima je pomoć potrebna i predano radimo kako bismo osmislili nove načine edukacije i prevencije, kao i programe psihološkog i ekonomskog osnaživanja žrtava.

Ukoliko sumnjate da se neko u vašoj okolini nalazi u eksploatisanom odnosu ili ropskim uslovima, ohrabrujemo vas da to prijavite na kontakt telefone navedene ispod.

Srbija – SOS Telefon +381 11 785 0000 Evropski broj za nestalu decu +116 000 SAD +1 888 373 7888

[balkantimes]

Putin je objavio rat bretonvudskom sistemu

A šta rade Donald Tramp i njegovi republikanci? Uprkos obilju unutrašnjih problema u Sjedinjenim Državama, oni se i dalje miješaju u unutrašnje stvari drugih država. Odbor za spoljne poslove američkog Senata je 11. maja objavio je rezoluciju o Rusiji u kojoj je opet optužuje za kršenje ljudskih prava, i to samo uopšteno, bez konkretnih navoda.

Nebojša Babić

To je uradio na Dan pobede, 9. maja, i ovo nisu isprazne pretnje već jasno i nedvosmisleno upozorenje da će se svijet menjati brže od tempa kojeg su 2013. najavili Kinezi

U oktobru 2013.  je kineska državna agencija Sinhua objavila kratki članak u kojem je Peking pozvao svijet na „dedolarizaciju“. Razlog je bio blokada usvajanja američkog saveznog budžeta, što je dovelo do nestabilnosti globalnih finansija i panike na tržištima. Kineske vlasti su odlučile da više ne žele zavisiti od hirova američkih zakonodavaca, koji direktno utiču na sve ekonomije svijeta. Odmah nakon toga, Rusija se pridružuje ovoj inicijativi, velikim dijelom i zbog toga što je Zapad Moskvi uveo sankcije koje traju do danas.

Od uspostave sistema Breton Vuds, na kraju Drugog svjetskog rata, američki dolar se koristio kao glavna valuta za međunarodnu trgovinu. Posljednjih godina sve više zemalja i velikih korporacija prelaze na trgovinu u nacionalnim valutama ili, kao u slučaju Rusije i Irana, mijenjaju robu za naftu. U septembru 2018. su ekonomisti Svjetske banke objavili su da je proces dedolarizacije u svijetu započeo i da se više ne može zaustaviti.

Krajem prošle godine, dakle, prije izbijanja koronavirusne pandemije, finansijski portal Kapital navodi da čak i ako se kinesko-američki trgovinski odnosi poboljšaju, dok američki privredni rast propada, a kamatne stope se još više smanjuju, čini se da će se dedolarizacija globalne ekonomije nastaviti. Danas, kada Tramp američku ekonomiju pokušava spasiti obveznicama za koje se svi slažu da nemaju pokriće, iako agencije dalje američki rejting smatraju jednim od „najsigurnijih u svijetu“, situacija se zaoštrila i sve zemlje koje to mogu traže utočište u zlatu ili sigurnoj imovini.

U ovom vrlo teškom trenutku Vladimir Putin poziva na uspostavu novog sistema i objavljuje rat Breton Vudsu, kako prenosi portal Saker. To je izjavio na Dan pobjede, 9. maja, a takozvani „kremljolozi“ dobro poznaju simboliku Moskve i ovo nisu isprazne prijetnje, poput Trampovih, već jasno i nedvosmisleno upozorenje da će se svijet mijenjati brže od tempa kojeg su 2013. osmislili i najavili Kinezi. Šali li se ruski predsjednik? Ako neko gaji takve iluzije, dovoljno je podsjetiti na upozorenje koje je 2007. poslao s govornice Bezbednosne konferencije u Minhenu. Tada su se zapadne vođe i političari smijali, ali im danas više nije do smijeha.

Metju Eret za Saker piše da su danas, kada su mnoge sile na rubu finansijskog kolapsa, većeg od bilo kog koje je svijet doživio, Vajmara iz 1923. ili Velike depresije 1929. godine, čelnici Rusije i Kine pokrenuli ozbiljnu raspravu u vezi uspostave novog sistema koji neizbježno mora zamijeniti trenutno umirući neoliberalni poredak. Nedavno je Vladimir Putin ponovno pokrenuo svoj poziv, kada je 16. januara pozvao na novu privrednu konferenciju za hitne slučajeve koja bi se bavila nadolazećom katastrofom.

Dok se Putinova predanost ovom novom sistemu temelji na multipolarnim načelima saradnje i poštovanju nacionalnog suvereniteta, finansijska oligarhija i duboke državne strukture koje su se infiltrirale u zapadne države i koje su pokrenule ovu krizu tokom decenija globalizacije pozvale su na njihovu vlastitu verziju novog sistema. To znači da je Putinov poziv za „Jaltom 2“, kako su neki nazvali inicijativu za ovom konferencijom, odbijen i da će se sukobiti dvije vizije o budućnosti čovječanstva.

Novi sistem umirućih elita, kakav promovišu Banka Engleske i vodeće tehnokrate, temelji se na „antinaciji“ i unipolarnom sistemu koji se obično naziva “Novi zeleni dogovor”. Drugim riječima, ovo je sistem kojim vlada tehnokratska elita koja upravlja smanjenjem svjetskog stanovništva kroz monetizaciju praksi smanjenja ugljen-dioksida u okviru takozvane „Globalne vlade“.

Bez obzira kako na to gledate, novi sistem će se stvoriti iz pepela trenutno umirućeg svjetskog poretka. Pitanje je samo hoće li od njega koristi imati oligarhija ili narod? Na posljednjoj takvoj hitnoj konferenciji je stvorena svjetska ekonomska arhitektura u julu 1944. i tada nastaje i sistem Breton Vuds.

“Američki fašizam, koji je posljednjih godina postao poznat pod nazivom duboka država, neminovno će angloamerički imperijalizam na kraju gurnuti u rat s Rusijom. Američki fašisti već govore i pišu o ovom sukobu i koriste ga kao izgovor za svoju unutrašnju mržnju i netrpeljivost prema određenim rasama, vjerovanjima i klasama”, davno je rekao Henri A. Volas, bivši potpredsjednik Sjedinjenih Američkih Država u upravi Frenklina D. Ruzvelta, prije nego što je otpušten iz Trumanovog kabineta zbog zagovaranja američko-ruskog prijateljstva tokom Hladnog rata.

Zapravo se upravo to događa, ali je ravnoteža snaga sada prevagnula u korist rusko-kineskog saveza. Ove se dvije zemlje u sukobu kojem svjedočimo ne mogu posmatrati odvojeno, što se vidi iz uzajamne pomoći u svim sektorima, od vojnog do finansijskog, ekonomskog i tehnološkog.

„Danas je svijet dobio drugu priliku za oživljavanje sna Frenklina D. Ruzvelta  o antikolonijalnom svijetu . U 21. veku je ovaj veliki san poprimio oblik Novog puta svile, kojim upravljaju Kina i Rusija, a pridružio im se i rastući hor naroda koji su željeli izaći iz nevidljive kaljuge kolonijalizma. Ako zapadne države žele preživjeti nadolazeći kolaps, bilo bi dobro da poslušaju Putinov poziv za stvaranje novog internacionalnog sistema, pridružile se Novom putu svile i odbace kejnzijanske tehnokrate koji se zalažu za lažni “Novi Breton Vuds” i “Novi zeleni dogovor”, zaključuje Metju Ehert.

Međutim, to se neće dogoditi i iz koronavirusne pandemije će nastati novi svijet, što tvrde oba tabora, ali se čini da zapadni nema snage i sve akcije koje preduzimaju FED i Tramp, s jedne strane, a s druge Evropska centralna banka, Brisel i Berlin kao evropski hegemon, izgledaju kao gašenje požara benzinom. Na evroazijskom prostoru, tačnije u Rusiji i Kini, tih problema nema, a oni koji se pojavljuju i koji su neizbježni, rješavaju se na dnevnoj bazi, bez skretanja s kursa dugoročne strategije.

A šta rade Donald Tramp i njegovi republikanci? Uprkos obilju unutrašnjih problema u Sjedinjenim Državama, oni se i dalje miješaju u unutrašnje stvari drugih država. Odbor za spoljne poslove američkog Senata je 11. maja objavio je rezoluciju o Rusiji u kojoj je opet optužuje za kršenje ljudskih prava, i to samo uopšteno, bez konkretnih navoda.

„Mjera koju danas uvodimo šalje snažan, dvostranački signal Kremlju da Kongres Sjedinjenih Država podržava heroje koji život izlažu opasnosti u odbrani slobode i demokratije. Pozivam upravu da nam se pridruži u pružanju podrške pravima i slobodama ruskog naroda nametanjem sankcija ruskim vladinim zvaničnicima odgovornim za ova strašna kršenja ljudskih prava”, rekao je Eliot Engel, predsjednik Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma američkog Kongresa u kojem većinu imaju republikanci, iako to u sukobu protiv Rusije i Kine ne igra nikaku ulogu.

Rezolucija usvojena u SAD-u poziva na trenutno puštanje osoba koje su proglašene „političkim zatvorenicima“ u Rusiji, ali takođe poziva američku administraciju da opet uvede sankcije nekim ljudima koji su, prema mišljenju SAD-a, odgovorni za kršenje ljudskih prava.

Već 13. maja je Senatu dostavljen novi prijedlog zakona o sankcijama, ali protiv Kine. Predložio ga je Trampov saveznik,  republikanski senator Lindzi Grejem. Sankcije su predviđene ako “Peking ne bude sarađivao i pružio cjeloviti izvještaj o događajima koji su doveli do izbijanja nove vrste koronavirusa“.

Drugim riječima, u svakom slučaju, iako je Kina od samog početka epidemije informsala SZO i druge zemlje o izbijanju nove opasne bolesti, pružila opsežne podatke o morbiditetu i smrtnosti, podijelila svoje iskustvo, a nakon suzbijanja epidemije na svojoj teritoriji poslala lekare da pomognu drugim zemljama i humanitarnu pomoć i pomogla u snabdevanju medicinskim potrepštinama, Kinu čekaju američke sankcije.

Sjedinjene Države svim silama žele okriviti Kinu za pandemiju, što znači da će za to biti kriva u svakom slučaju. Vrijedi napomenuti da američke sankcije postaju beskorisnije za same SAD, ako ne i štetnije. Ranije je bivši američki ambasador u Rusiji Džon Hantsmen rekao da je učinak bio suprotan i da su sankcije prisilile ruski kapital da se vrati u Rusiju, što uopšteno koristi ruskoj državi. Ta ogromna sredstva podržavaju rusku ekonomiju, a to šteti američkom biznisu.

Rusija nije jedina zemlja koju SAD “bombarduju” sankcijama. I zasigurno nije jedina zemlja na svijetu koja shvata da su sankcije neizbježne za sve zemlje koje pokušavaju voditi nezavisnu politiku i ne žele se pokoriti kanibalističkim zahtjevima Sjedinjenih Država.

Stoga sve više zemalja, ali i brojne nezapadne korporacije, razmišljaju o tome kako izvući svoje poslovanje iz sfere uticaja dolara. Rusija i Kina već odavno koriste svoje nacionalne valute u međunarodnoj trgovini. Međusobno i u  trgovini s brojnim zemljama u svijetu. Tako je u 2014. U rusko-kineskoj trgovini samo dva odsto razmjene bilo u juanu, dok se u 2017. ta brojka već popela na devet odsto. U rubljima je došlo do sličnog povećanja s vrijednosti od devet odsto do 15 odsto. Podaci za 2019. nisu objavljeni, kao što ne postoje podaci za udio u trgovini u nacionalnim valutama s drugim zemljama i ovdje bi trebalo tačne podatke tražiti u padu udjela trgovine u dolarima, rastu one u evrima i drugim valutama.

Osim toga, Centralna banka Rusije je do kraja juna 2018. smanjila udio dolara u zlatnim i valutnim rezervama za više od polovine, s 46 na 22 posto. Petina zlatnih rezervi, oko 100 milijardi dolara, pretvorena je u evre i juane, a kasnije se u potpunosti riješila dolara. Isto čine Kina, Indija, Turska, različitim tempom, a EU je objavila namjeru da ograniči upotrebu američke valute u isplatama.

Analitičari su prije koronavirusne pandemije, a sada još više, bili sigurni da će se centralne banke, koje sada drže većinu rezervi u dolarima, sve više rješavati američke valute. U drugom tromjesečju 2018. godine je udio evra u globalnim rezervama porastao je na 20,26 posto, najviše od četvrtog tromjesečja 2014. godine, a to Americi prijeti velikim problemima i EU pretvara u američkog neprijatelja.

“Trenutni status dolara kao glavne rezervne valute omogućava nam da izolujemo američku privredu od spoljnih šokova”, rekla je u februaru prošle godine Linda Goldberg, potpredsjednica Federalnih rezervi. Na njenu žalost, čini se da je JP Morgan bio u pravu kada su izjavili da će „trostruki deficit” u američkoj ekonomiji, odnosno, budžetski deficit, trgovinski i tekući saldo, neizbježno dovesti do toga da će dolar izgubiti status svjetske rezervne valute, i to vrlo brzo. A ovo su iz JP Morgana izjavili mjesecima prije koronavirusne pandemije i katastrofalne situacije u kojoj se SAD trenutno nalaze.

Izvor

[stanrad36-blog]

Ključne institucionalne i funkcionalne promena u Svetu ekonomije od značaja za oporavak i razvoj Srbije i drugih tranzicionih zemalja

U prethodnih pedesetak godina bilo je više promena tako velikog formata da se mogu nazvati ključnim promenama u svetu ekonomije. Uz a priori saglasnost da bi specifikacija ključnih institucionalnih i funkcionalnih promena mogla da bude i nešto drugačije formulisana, čini se da su dovoljno reprezentativne sledeće:

Došlo je do dazavuisanja Kejnzove ekonomske paradigme, i u teoriji i u praksi, uz…

[senatme]

Inovacije i pametna specijalizacija: Održan sastanak Savjeta

#Inovacije i pametna #specijalizacija #CrnaGora: Održan sastanak Savjeta

Savjet za inovacije i pametnu specijalizaciju, konstatovao je na prvoj sjednici, kojom je predsjedavao predsjednik Savjeta, premijer Duško Marković, da Strategija pametne specijalizacije Crne Gore (2019-2024), koju je naša zemlja usvojila prije pola godine kao prva država u regionu, predstavlja osnov za privredni rast i napredak društva u drugim sferama kao i pretpostavku za formulisanje novog mo…

[cgvijesti]

Porasle cijene nafte

Cijene nafte porasle su na međunarodnim tržištima zbog slabijeg tečaja dolara nakon što su se donekle uravnotežili strahovi investitora u vezi nedostatne ponude s njihovim očekivanjima da će rast američkih kamatnih stopa pritisnuti privredni rast, posljedično i potražnju za gorivom. Cijena barela na londonskom je tržištu u ponedjeljak porasla 79 centi u odnosu na prethodno zatvaranje, na 103,99…

[prijedor24]

Svaki peti njemački penzioner biće siromašan za 20 godina

Za dvadeset godina će svaki peti penzioner u Njemačkoj biti pogođen siromaštvom – i to ako privreda bilježi dobar rast.

To pokazuje studija objavljena usred svađe koalicionih partnera o budućem modelu penzionog osiguranja.

Kroz dvije decenije će 21,6 odsto penzionera u Njemačkoj biti siromašno i to pod uslovom da privredni rast ostane približan onom u prethodnoj decenije, tvrde u novoj studiji…

[zanimljivaekonomija]

75 godina Gradske čistoće u Beču

Gradska čistoća u Beču osnovana je pre 75 godina, 1. marta 1946. godine, u vreme gradonačelnika Teodora Kernera. Počeci nove službe bili su u vreme obnove grada posle Drugog svetskog rata. Prvi zadatak Gradske čistoće bio je uklanjanje 850.000 kubika šuta od uništenih zgrada i 200.000 kubika smeća sa ulica. Nakon Drugog svetskog rata nije bilo funkcionalne infrastrukture za uklanjanje otpada i čišćenje ulica.

Na početku je Gradska čistoća bila zadužena za čišćenje ulica, uklanjanje otpada, zimsku službu, javne toalete i gradski vozni park. Vremenom se obim zaduženja širio, pa je služba postala odgovorna za nabavku vozila (izuzev vatrogasnih), sprečavanje otpada, odlaganje i preradu otpada, edukaciju u vezi sa otpadom i centralni servis za izgubljene stvari.

Izgradnja grada i privredni rast doveli su do povećanja količine otpada. Krajem 50-ih godina prošlog veka Beč je shvatio da deponije ne mogu biti trajno rešenje za otpad i počelo se sa termičkom obradom otpada. Podizanje ekološke svesti podstaklo je razvoj ekološkog upravljanju otpadom. Prva spalionica otpada u Beču koja je otvorena 1963. godine radi i danas zajedno sa još dve spalionice.

Danas se otpad koji se ne može izbeći najbolje moguće prerađuje. Godišnje se reciklira 575.000 tona otpada. Preko 526.000 tona otpada se sagoreva u spalionicama sa postrojenjima za prečišćavanje vazduha i pretvara u ekološku električnu i toplotnu energiju. Postrojenja za preradu otpada su locirana tako da su transportni putevi što kraći. Vozni park gradske čistoće doživeo je transformaciju u poslednjih 75 godina, od grtalica za sneg koje su vukli konji do današnjih kamiona za sakupljanje otpada, mašina za čišćenje smeća i snega sa ekološki prihvatljivim Euro 6 motorima, pa do prvog električnog kamiona za sakupljanje otpada.

Kante sa smeće kao najveća podrška čistom gradu danas su vidljivo obeležene. Ranije su one bile skoro neprimetne da prolaznici ne bi videli smeće i ne bi morali da se bave njime ni u kom pogledu. Od 2008. godine u Beču postoji nadzorna služba pod nazivom „WasteWachter“ koja se prvenstveno bavi pitanjima psećeg izmeta, opušaka, ilegalnog kabastog otpada i nečistoća na ulicama grada. „Gradska čistoća sa svojim zaposlenima svaki dan daje važan doprinos da Beč bude jedan od najčistijih gradova sa najboljim kvalitetom života“, izjavio je Jirgen Černohorski član gradskog veća zadužen za klimu.

Fotografije:

Foto 1: © MA 48/Christian Fürthner Foto 2: © MA 48/Christian Houdek

Foto 3: © MA 48/Niki Harris

Foto 4: © MA 48/Felicitas Matern 

[pavlebasic]

Zašto Poljaci nisu impresionirani ekonomskim dostignućima Poljske?

Zašto Poljaci nisu impresionirani ekonomskim dostignućima Poljske?

Poljska već više od dve decenije doživljava najstabilniji visoki privredni rast u Evropskoj uniji sa prosečnom stopom od 3,7 odsto godišnje, čime je zaradila nadimak „Evropskog tigra“. Ovo dostignuće je tim pre značajnije jer je bilo inkluzivno: povećao se broj poslova kao i zarade, nejednakost unutar prihodnih grupa i regiona je ostala na niskom nivou, a procenat siromašnih je opao.

Međutim,…

[jedimolivolicom]

Lideri EU razmatrat će danas na samitu u Geteborgu budućnost obrazovanja i kulture, a založit će se za pravičnije tržište rada i jači privredni rast.

[vaseljenska]

Одливом мозгова из Србије цури и привредни раст

Одливом мозгова из Србије цури и привредни раст http://www.vaseljenska.com/ekonomija/odlivom-mozgova-iz-srbije-curi-i-privredni-rast/

[balkantimes]

Strah od jeseni: Prijete li bankroti i otpuštanja?

Privrednici u Srbiji traže novi paket pomoći od države, vlast tvrdi da novca nema, a sindikati  strahuju od povećanja socijalne nejednakosti i polarizacije. 

Milorad Vesić

Za tri meseca privrednici u Srbiji dobili su dve potpuno oprečne poruke od države. Od martovske - “ima dovoljno para u budžetu za pomoć privredi”, do julske - “nije država ćup iz koga možete da uzmete šta hoćete”.

Poruka predsednika Srbije Aleksandra Vučića da država ne može da obezbedi još novca za pomoć privredi, ne daje previše razloga za optimizam privatnom sektoru koji gotovo svakodnevno traži drugi paket pomoći.

Naime, neke mere iz prvog paketa pomoći, upravo su istekle – država je isplatila i poslednju od tri minimalne zarade zaposlenima u firmama koje su to tražile, istekao je i tromesečni moratorijum na otplatu kredita bankama, podeljeni su i krediti za likvidnost kompanijama (oko 10.000 firmi ih je primilo, prema rečima ministra finasija Siniše Malog), a problemi zbog kojih su uvedene ove mere i dalje postoje.

To znači, da će mnoge firme morati da nastave da otplaćuju sada nešto uvećane rate kredita, iako nisu normalizovale poslovanje. One koje su primile pomoć od tri minimalne zarade, imaju zabranu otpuštanja radnika tri meseca nakon poslednje isplate – do polovine oktobra. Za one u najugroženijim sektorima to će biti dodatno opterećenje, koje neke od njih može da odvede u bankrot, budući da rade sa znatno smanjenim kapacitetima i imaju drastično manje prihode, a troškovi im se nisu smanjili u toj meri. S druge strane, neka preduzeća koja uspeju da prebrode naredna tri meseca, od jeseni će morati da otpuštaju, ukoliko se do tada situacija sa epidemijom makar ne stabilizuje.

Na to ukazuju i sindikati i poslodavci, tražeći od države nove mere. Predsednik sindikata "Nezavisnost" i profesor sociologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Zoran Stojiljković upozorava da će, ako ne bude dogovora za naredni period, doći do ozbiljnih socijalnih posledica.

Moguć gubitak 200.000 radnih mjesta

“Mogla bi da bude izgubljena i desetina radnih mesta, što je više od 200 hiljada ljudi. Tu se misli na one koji su zaposleni. Ali treba računati i da će mnogi ostati bez prihoda u zoni sive ekonomije. Na to treba dodati bar još stotinak hiljada ljudi, koji su se vratili iz inostranstva i pitanje je kada će ponovo otići, jer nema poslova. Dakle moraju se preduzimati nove mere, koje će biti selektivne i imati socijalnu komponentu”, kaže Stojiljković za Al Jazeeru, procenjujući da treba očekivati i pad stranih investicija u Srbiji do kraja godine.

I predsednik Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije (UPS) Andreja Brkić strahuje da su nova otpuštanja neminovna, ako ne bude novih mera države za pomoć privredi, makar onom delu koji je najviše pogođen krizom usled epidemije.

Neki od najvećih izvoznika u Srbiji, poput železare u Smederevu, morali su da smanje proizvodnju zbog pada tražnje

HBIS Group Srbija

“Isplata tri minimalne zarade značajno je pomogla očuvanju radnih mesta, ali ta mera je istekla i preduzeća će se sada suočiti sa određenim problemima u poslovanju. Potrebno je da nađemo novi način za olakšice preduzećima, može to biti naplata PDV-a po realizovanoj fakturi, ili smanjenje zakupa i drugih dažbina lokalnih i gradskih vlasti na određeno vreme”.

Prema njegovim rečima, kriza je pogodila gotovo sve, ali najteže mala i mikropreduzeća. “Dok velike kompanije imaju određene rezerve, načine finansiranja, fleksibilnost organizacije, kod malih preduzetnika taj prostor je veoma mali. Za one koji rade sa malim brojem zaposlenih, ulazak virusa u kolektiv lako dovede do potpunog prekida poslovnog procesa. I finansijska otpornost malih i mikropreduzetnika je daleko slabija”, objašnjava Brkić.

Da nema razloga za optimizam, koji je vlast širila na početku krize, pa čak i ovih dana kada predsednik Srbije poručuje građanima da slobodno troše novac, smatraju i ekonomisti.

Ekonomista dr Ljubomir Madžar, profesor emeritus Alfa BK univerziteta, kaže da treba očekivati jednu krizu likvidnosti koja će pogoditi dobar deo privrede, kao i značajan rast nezaposlenosti i pritiske na budžet, što i državu može dovesti u finansijske probleme.

Pad proizvodnje najvećih izvoznika

Najveći problem, prema njegovim rečima, je to što se ne može predvideti dalji razvoj pandemije, niti dokle će trajati. “Ta velika neizvesnost guši privredu, jer to parališe mnoge privredne procese. Ljudi ne znaju kakve odluke da donose, čekaju da se situacija razbistri, a to nikako da se desi. Zbog toga nema osnova za optimizam i treba se pripremiti za vrlo nepovoljne scenarije”, ocenjuje Madžar.

Vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović kaže da je sada izvesno samo to da će kriza potrajati do pronalaska vakcine i njene masovne primene, što se meri ne mesecima, nego kvartalima. Tvrdnje vlasti da će se kriza manje osetiti u Srbiji, odnosno da će privredni pad biti manji nego u mnogim evropskim zemljama, što prognoziraju i međunarodne finansijske institucije, objašnjava razlikama u strukturi tih privreda.

“U Srbiji je veće učešće u proizvodnji egzistencijalnih dobara, kao što je prehrambena industrija, proizvodnja struje, dok je manji udeo grana poput turizma ili proizvodnje druge neegzistencijalne robe. Tako će najveći pad privrede zabeležiti evropske zemlje koje imaju najveće učešće turizma, autoindustrije i sličnih grana privrede, odnosno usluga i dobara kojih se građani prvo odriču u vreme krize”, objašnjava Ranđelović.

Dok ministar finansija Siniša Mali prikuplja podatke o efektima prvog paketa državne pomoći, privrednici već traže drugi

Tanjug/Dragan Kujundžić

Ipak, bez obzira što prognoze kažu da će pad privrede u Srbiji biti ispod evropskog proseka, recesija će, upozorava Ranđelović, biti ozbiljna. To se vidi i po dva najveća izvoznika u Srbiji. Radnici Fiata su od početka krize do danas najveći deo tog perioda proveli na plaćenom odsustvu, železara u Smederevu je ovih dana ugasila jednu od dve visoke peći, što govori o smanjenoj tražnji.

"Postoje neki sektori koji su jače pogođeni, poput turizma, ugostiteljstva, saobraćaja. Neki vid pomoći tim najugroženijim sektorima bi bio neophodan, ali ovi sektori mogu računati na potpuni oporavak tek kad dođe do potpune normalizacije epidemiološke situacije", kaže Ranđelović.

U turističkom sektoru, prema rečima predstavnika Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA) radi oko 70.000 ljudi. Turističke agencije zbog zabrane ili otežanog ulaska građana Srbije u druge zemlje, usled loše epidemiološke situacije, ovog leta gotovo da nemaju posla i pitanje je koliko će ih, bez pomoći, preživeti ovu godinu. Hoteli, naročito u Beogradu, koji ovog leta ne mogu da računaju na posete stranih turista, gotovo su prazni.  

'Zaduživanje od sedam milijardi evra u 2020.'

Zbog toga od vlade traže dodatne mere poput isplata bruto minimalnih ličnih dohodaka u narednih šest meseci, moratorijum na obaveze prema finansijskim institucijama u narednih devet meseci, kao i dodatna sredstva samo za sektor turizma i transporta u Fondu za razvoj Srbije, sa ubrzanom procedurom odobravanja i isplate kredita.

Za koji god scenario da se odluči, država mora da računa na gubitke. Ako privrednike prepusti tržištu, to može značiti ozbiljan pad zaposlenosti, što opet povlači manju potrošnju, pa time i pad prihoda od PDV-a, ali i od doprinosa na zaposlene, a posledično i manje novca u budžetu. S druge strane, ako reši da im pruži dodatnu pomoć, to može povećati deficit u budžetu i zaduženost zemlje.  

Prema rečima profesora Ranđelovića, procena je da će fiskalni deficit u Srbiji, zbog velikog prvog paketa pomoći (procenjenog na pet milijardi evra) i pada privrede iznositi oko sedam do osam odsto bruto domaćeg proizvoda. "To se mora finansirati zaduživanjem. Ukupne potrebe za zaduživanjem države ove godine su oko sedam milijardi evra – da bi obezbedila finansiranje paketa pomoći i sredstva za vraćanje rata starih kredita koje dospevaju na naplatu”, kaže Ranđelović.  

Zbog svega ovoga, javni dug Srbije bi, prema njegovim rečima, do kraja godine ponovo mogao da pređe granicu od 60 odsto BDP-a. U sindikatu "Nezavisnost", međutim, misle da ima i većih problema od tog.

"Ta priča o sidru koje drži dug na 50-55 odsto BDP-a više nije aktuelna. Niko se toga više ne drži. Svi se trude da investiraju i prekinu taj začarani krug smanjene tražnje i ponude", kaže Stojiljković.

“Dodatno zaduživanje preko te granice bi negativno uticalo na održivost javnih finansija, na kreditni rejting zemlje, a postavlja se pitanje i pod kojim uslovima je moguće obezbediti dodatna sredstva. U tom smislu, bilo bi bolje da je manje novca utrošeno u tom prvom paketu pomoći i da se time napravila ušteda iz koje bi se mogla obezbediti pomoć za najugroženije sektore”, objašnjava  Ranđelović.

Privreda može računati na pomoć - eventualno

I Ranđelović i Madžar kažu da je Srbija u prvom paketu pomoći preduzela mere, koje su uglavnom primenjivale i mnoge druge države, osim jedne, koju smatraju velikom greškom. Isplata po 100 evra svakom punoletnom građaninu, koštala je bužet više od 600 miliona evra, koji su, kažu, mogli biti sačuvani za drugi paket pomoći najugroženijim sektorima. Privrednici, međutim, smatraju da država ipak ima načina da im pomogne.

“Mi u privredi razumemo da država sada nema viška novca u budžetu, ali može da se odrekne dela budućih prihoda, pre svega lokalnih samouprava. Put da se rastereti privreda je smanjenje parafiskalnih nameta koji guše preduzeća, a često se ne vidi njihova korist za privredu. Kada je reč, na primer, o sektoru turizma i ugostiteljstva, koji je najviše pogođen krizom, lokalne vlasti mogu da smanje na pola zakup prostora onim zakupcima koji su radili smanjenim kapacitetom, a da se odreknu zakupa za one lokale koji u određenom periodu uopšte nisu radili”, kaže Andreja Brkić iz UPS.

“Prostor za ublažavanje krize mi vidimo u otvaranju novih povoljnih kreditnih linija sa dužim grejs periodom, u naplati PDV-a po realizovanoj, a ne po izdatoj fakturi, kao i u ukidanju akontacije poreza na dobit, jer je očigledno da će malo koje preduzeće uopšte imati dobit”, dodaje Brkić.

"Ideja je da što je pre moguće dođemo do dve stvari – da uradimo evaluaciju ovih mera koje su do sada preduzete i da dogovorimo nove. Pokazala se tačnom naša procena da su one bile jednokratne i nedovoljno selektivno usmerene i da njihov efekat ima ograničeno trajanje. Nije bilo neophopdno davati pomoć onima kojima proizvodnja i promet nisu pali ili su pali minimalno. Sada je neophodan novi paket mera", zaključuje Zoran Stojiljković iz sindikata "Nezavisnost".

"Ukoliko ne bude novog paketa pomoći i dijaloga o tome, očekujem dodatno povećanje socijalne nejednakosti i polarizacije, uz već prisutnu političku polarizaciju", prognozira Stojiljković, dok vlast obećava da u javnom sektoru neće biti otpuštanja i smanjenja plata.

Ministar finansija, koji se ovih dana hvali rezultatima u prvoj polovini godine, ove nedelje je potvrdio da je u toku istraživanje efekata ekonomske pomoći države privrednicima u kojem učestvuje više od 1.000 preduzeća, te da će rezultati biti poznati do 10. avgusta. Tada će se, dodao je, uraditi analiza i videti kako bi država eventualno mogla da reaguje na jesen, odnosno kakve su mogućnosti budžeta i kakve su realne potrebe privrede i u kojim sektorima.

Privrednike brine to "eventualno", koje dodatno pojačava neizvesnost.

Izvor