#princeza noći......

[enatranced]

it's so fun how I mostly don't see the light of day

[lilacerull0]

I PRESENT TO YOU -> MY RECORD COLLECTION:

1989 (Taylor's Version) (2023) - Taylor Swift

A Day At The Races (1976) - Queen

All Systems Go (1987) - Donna Summer

Azra (1980) - Azra

Berlin (1973) - Lou Reed

Besane noći (1988) - Magazin

Bitanga i princeza (1979) - Bijelo Dugme

Blonde on Blonde (1966) - Bob Dylan

Born to Run (1975) - Bruce Springsteen

Boy (1980) - U2

Ćiribiribela (1988) - Bijelo Dugme

Bridge Over Troubled Water (1970) - Simon and Garfunkel

Bringing It All Back Home (1965) - Bob Dylan

Eto! Baš Hoću! (1976) - Bijelo Dugme

The Freewheelin' Bob Dylan (1963) - Bob Dylan

Gore iznad oblaka (1987) - Tutti Frutti Band

Grupa Zana (1988) - Zana

Hajde da ludujemo (1990) - Tajči

Live At The Bowl '68 (1987) - The Doors

Hejira (1976) - Joni Mitchell

Help! (1965) - The Beatles

Kick (1987) - INXS

Magical Mystery Tour (1967) - The Beatles

Nebeske Kočije (1988) - Novi Fosili

Paket aranžman (1981) - Električni Orgazam, Idoli, Šarlo Akrobata

Pearl (1971) - Janis Joplin

Pokvarena mašta i prljave strasti (1981) - Riblja Čorba

Primitive Cool (1987) - Mick Jagger

Prodavnica tajni (1988) - Bajaga i Instruktori

Rank (1988) - The Smiths

Revolver (1966) - The Beatles

The River (1980) - Bruce Springsteen

Rubber Soul (1965) - The Beatles

Sgt. Pepper's Lonely Hearts Club Band (1967) - The Beatles

Speaking in Tongues (1983) - Talking Heads

Street Legal (1978) - Bob Dylan

Šta bi dao da si na mom mjestu (1975) - Bijelo Dugme

The Times They Are A-Changin' (1964) - Bob Dylan

Tonight (1984) - David Bowie

True Blue (1986) - Madonna

The Wall (1979) - Pink Floyd

Živo i akustično (1996) - Električni Orgazam

[manitat]

YU 100: Najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike

1. Odbrana i poslednji dani, Idoli, 1982. Srbija

2. Paket aranžman, Idoli, Šarlo akrobata, Električni orgazam, 1981. Srbija

3. Time, Time, 1972. Hrvatska

4. Korni grupa, Korni grupa, 1972. Srbija

5. Azra, Azra, 1980. Hrvatska

6. Sunčana strana ulice, Azra, 1981. Hrvatska

7. Pljuni istini u oči, Buldožer, 1975. Slovenija

8. Filigranski pločnici, Azra, 1982. Hrvatska

9. Dnevnik jedne ljubavi, Josipa Lisac, 1973. Hrvatska

10. Bitanga i princeza, Bijelo dugme, 1979. BiH

11. Bistriji ili tuplji čovek biva kad…, Šarlo akrobata, 1981. Srbija

12. Indexi, Indexi, 1974. BiH

13. Sa druge strane jastuka, Bajaga i instruktori, 1985. Srbija

14. Kad bi bio bijelo dugme, Bijelo dugme, 1974. BiH

15. Probaj me, Oliver Mandić, 1981. Srbija

16. Kost u grlu, Riblja čorba, 1979. Srbija

17. Šta bi dao da si na mom mjestu, Bijelo dugme, 1975. BiH

18. Partibrejkers, Partibrejkers, 1985. Srbija

19. Mrtva priroda, Riblja čorba, 1981. Srbija

20. Treći svijet, Haustor, 1984. Hrvatska

21. Leb i sol, Leb i sol, 1978. Makedonija

22. Još jučer samo na filmu a sada i u vašoj glavi, Film, 1981. Hrvatska

23. Pokvarena mašta i prljave strasti, Riblja čorba, 1981. Srbija

24. Distorzija, Električni orgazam, 1984. Srbija

25. Bezdan, Đorđe Balašević, 1986. Vojvodina

26. S vetrom uz lice, Ekatarina Velika, 1986. Srbija

27. Sviđa mi se da ti ne bude prijatno, Disciplina kičme, 1983. Srbija

28. Bijelo dugme, Bijelo dugme, 1984. BiH

29. Haustor, Haustor, 1981. Hrvatska

30. S vremena na vreme, S vremena na vreme, 1975. Srbija

31. Eto! Baš hoću!, Bijelo dugme, 1976. BiH

32. Zeleni Zub na Planeti dosade, Disciplina kičme, 1989. Srbija

33. Kao kakao, Leb i sol, 1987. Makedonija

34. Malinkonija, Oliver Dragojević, 1977. Hrvatska

35. Doživjeti stotu, Bijelo dugme, 1980. BiH

36. Crno bijeli svijet, Prljavo kazalište, 1980. Hrvatska

37. Pozitivna geografija, Bajaga i instruktori, 1984. Srbija

38. Ako priđeš bliže, Zdravko Čolić, 1977. BiH

39. Bolero, Haustor, 1985. Hrvatska

40. Crna dama, Smak, 1977. Srbija

41. Leb i sol II, Leb i sol, 1978. Makedonija

42. Čovjek kao ja, Arsen Dedić, 1969. Hrvatska

43. Istina, Riblja čorba, 1985. Srbija

44. Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu, Rani mraz, 1979. Vojvodina

45. Tajni grad, Haustor, 1988. Hrvatska

46. Čokolada, Idoli, 1984. Srbija

47. Ne cvikaj, generacijo, Atomsko sklonište, 1978. Hrvatska

48. Hoćemo gusle, Rambo Amadeus, 1989. Crna Gora

49. Spavaćeš sam, Viktorija, 1988. Srbija

50. Modra rijeka, Indexi, 1978. BiH

51. Sve najbolje, Oliver Mandić, 1987. Srbija

52. Time II, Time, 1975. Hrvatska

53. Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo, Bijelo dugme, 1986. BiH

54. Pruži mi ruku ljubavi, Pro arte, 1970. BiH

55. Izlog jeftinih slatkiša, Buldožer, 1980. Slovenija

56. Ručni rad, Leb i sol, 1979. Makedonija

57. YU zlato, YU grupa, 1973. Srbija

58. Jahači magle, Bajaga i instruktori, 1986. Srbija

59. Najjači ostaju, Neca Falk, 1978. Slovenija

60. Kiselina, Pop mašina, 1973. Srbija

61. Prljavo kazalište, Prljavo kazalište, 1979. Hrvatska

62. YU grupa, YU grupa, 1973. Srbija

63. Smak, Smak, 1975. Srbija

64. Buvlja pijaca, Riblja čorba, 1982. Srbija

65. Svi za mnom!, Disciplina kičme, 1986. Srbija

66. Pub, Đorđe Balašević, 1982. Vojvodina

67. Signali u noći, Film, 1985. Hrvatska

68. Katarina II, Katarina II, 1984. Srbija

69. Sva čuda svijeta, Film, 1983. Hrvatska

70. Film u Kulušiću - Live, Film, 1981. Hrvatska

71. VIS Idoli, Idoli, 1981. Srbija

72. Na svoji strani, Lačni Franz, 1986. Slovenija

73. Kako bubanj kaže, Električni orgazam, 1984. Srbija

74. Koncert kod Hajdučke česme, Bijelo dugme, 1977. BiH

75. Prisluškivanja, Eva Braun, 1992. Vojvodina

76. Ravno do dna, Azra, 1982. Hrvatska

77. Plitka poezija, Pekinška patka, 1980. Srbija

78. Moje bube, Suncokret, 1977. Srbija

79. Prodavnica tajni, Bajaga i instruktori, 1988. Srbija

80. Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju, Riblja čorba, 1984. Srbija

81. Adijo, pamet, Lačni Franz, 1981. Slovenija

82. Anđeli se dosađuju?, Parni valjak, 1987. Hrvatska

83. Osmi nervni slom, Riblja čorba, 1986. Srbija

84. Samo za zaljubljene, Drago Diklić, 1973. Hrvatska

85. U ime naroda, Riblja čorba, 1982. Srbija

86. LP-60993, Kamen na kamen, 1973. BiH

87. Das Ist Walter, Zabranjeno pušenje, 1984. BiH

88. Drugi način, Drugi način, 1975. Hrvatska

89. Kad nedjelja prođe, Xenia, 1983. Hrvatska

90. Od šanka do šanka, Andrej Šifrer, 1979. Slovenija

91. Mitovi i legende o kralju Elvisu, Elvis J. Kurtović & His Meteors, 1984. BiH

92. Pod sjajem zvezda, Vokalni kvartet Predraga Ivanovića, 1978. Srbija

93. Naši dani, Grupa 220, 1968. Hrvatska

94. 1941, Korni grupa, 1979. Srbija

95 Teška Industrija, Teška industrija, 1976. BiH

96 Kad fazani lete, Azra, 1983. Hrvatska

97. Napokon ploča, Poslednja igra leptira, 1982. Srbija

98. Kozmetika, Kozmetika, 1979. Srbija

99. Devet lakih komada, Čutura & Laki Band, 1988. Srbija

100. Ventilator 202: Demo Top 10, Razni izvođači, 1983.

[ketxo]

EMRA- LOPOV U LJUBAVI CHAPTER 2

Dornelija je tako stajala, ne znajući što da kaže.

''Princezo?'' Zapitao je princ Anteonije nakon njene duge pauze. Dornelija se uspaniči.

''Ne želiš valjda da Emilija ostane tu jadna sama??'' Lukrecije ju povuče za uho.

Marelije ju odmah potom uhvati za drugo uho. ''Pa neće cura uvenut onooo kuš daj lik šta se sad tu preseravaš idi s frajerom tanzat stari ti je u teškom škripcu onooo slušaj brata svog''.

Dornelija se prisjeti smrti njenog brata Marelija. Bio je on nasljednik krune i plmeniti vojnik dok jednog dana nije zapeo u opasnom požaru i nadisao se previše gasa koji mu je spalio mozak. Bio je to požar sumnjivih okolnosti i nitko ne zna što se zapravo zbilo te noći u konjskoj štali. Marelijeva obitelj imala je 16 sati za oplakati ga jer su sljedeći dan putovali na odmor.

''U pravu si Marelije… ako ne pomognem ocu sad nikad mi neće dopustiti da dovedem mačku u dvorac..'' izusti Dornelija i doda '' Rado bi Vam se pridružila u plesu Veličanstveni Anteonije!''

'' Aj super'' nasmije se princ, ''Sviraju moju najdražu – 'Lopov' od Indirijane Radich, ona neka njemica, jednom je tu u dvorcu pevala.''

Emilija se nakloni i udalji se od para.

Plešu oni tako i Anteoniju se sve više sviđa Dornelija..

''Nego, princezo, jedete li vi janjetinu?'' zavrti princ Dorneliju.

''Dragi prinče, ja Vam uopće ne jedem meso, ne prija mi'' odvrati princeza.

'' Nemoguće, sigurno samo još niste probali pravo meso, imamo mi toga tu, probat ćete ukoliko odlučite ostati! Svejedno, ako ipak niste za to, imamo mi van dvorca i pašnjake di hranimo krave. Nije da ste Vi krava ili bilošta takvo, samo kažem da imate uvijek opcije tu kod mene, nema tu ofrlje, ja Vam sve mogu dati, ako ste za naravno.. Znate princezo.. vrlo mi se sviđate iako ste malo čudni… Htio bih Vas pitati za Vašu ruku u braku…''

Prekine ga Dornelijin vrisak '' LOPOV, LOPOV , AAAAA!!''

''Opa, znači znate pjesmu! Znao sam da ste prava za mene..''

Prekine ga opet Dornelija '' Ma pogledajte!!''

Okrene se Anteonije i ugleda figuru u crnom ogrtaču kako trči s vrečom punom dijamanata kroz vrata dvorca, uspješno obarajući sve stražare .

''UF!'' povikne on i zatrči se s ostatkom straže za misterioznim lopovom.

 3 SATA KASNIJE

Dornelija je dočekala Anteonija na stepenicama ulaza u dvoranu.

''Jeste li ga uhvatili?'' zapita čim ga ugleda.

''Koga?'' pita Anteonije.

''Pa ..lopova'' Dornelija napravi grimasu.

''Aaaa ma ne, pobjego je odmah u početku pa smo odlučili na povratku svratiti malo do pivnice.'' Uzme ju tada za ruku, '' princezo, niste mi odgovorili na moju prosidbu, što će li biti od nas?''.

Dornelija se opet nađe u dilemi te prizove svoje male savjetnike. Marelije se oglasi prvi: '' Pitaj ga koju pivu je uzel pa buš tak odlučila! Hehe zezam se, lik je pun ko brod, ženi to sekice!''.  Ali kako da se oženi za nekog kog ne voli?

Lukrecije se tada ubaci sa svojom mudrolijom: '' Princ je vrlo neobičan, ali sjetimo se što je rekao Aristotel: „Cilj mudrog nije da osigura zadovoljstvo, već da izbjegne bol“, mislim da bi bilo najbolje i za Vas i vaše kraljvstvo da mu pružite šansu.''

Dornelija tužno uzdahne. '' Udat ću se za Vas o plemeniti prinče''.  

Princ Anteonije bio je oduševljen '' O savršeno, savršeno!!'' uzme Dorneliju i digne ju u zrak i zavrti. '' Moram brzo obavjestiti oca o sretnoj vijesti''.

Anteonije otrči dok Dornelija ostane sama na stepenicama .

Kralj Gvan Iolić vjenčanje je najavio već za 4 dana. Svi su željno išćekivali taj veliki događaj.

Kako je prošlo??? Što je bilo nakon Dornelijine selidbe u dvorac?????  Šta je s Emilijom?????? Ko je pobogu lopov????? Saznajte u sljedecem chapteru!

[doe-drugs-overdoses-etc]

Noćna mora

Nisi kriva ti kriv je ovaj svet što ne vidi tvoju lepotu i ne čuje tvoj smeh

A da vidi i da čuje znao bi taj da nisi kriva ti što si zavolela pakao a zamrzela raj

Nisi kriva ti što vreme je te noći stalo a što bi bila kad i to bilo je premalo

A ustvari leteli su minuti leteli sati zar si kriva ti što Bog nam vreme krati

Nisi kriva ti što ti je narasla tuga što išla si stalno suprotno od pruga

Kraljica tame princeza tmine klela si se samo u sopstveno ime

Nisi kriva ti što odrasli smo tamo gde nema sunca ,gde noć je samo

Neshvaćena od društva na stolici sa svilenim šalom 'Ne radi to čuješ li me alo'

Nisi kriva ti što krv ti iz vene sada teče kriv je prokleti žilet koji našla si to veče

Tablete pune otrova ispunile su ti grlo pogledaj u ogledalo ne izgledaš li trulo

Nisi kriva ti što si mrtva sada što su se upalile sirene ispred naših zgrada

Jer ko može da ima pravo na tvoj život sem tebe tako je reci im ko vas j**e

Nisi kriva ti što sada si ispod betona kriv sam samo ja jer ti ,jer ti ,ti si samo san

Da li si stvarna to mene samo brine da li postoji osoba koja vodi se na tvoje ime

EM

2019

[toceno-veliko]

Devalvacija žene.

Devalvacija žene.

On je zgodan, lep i šarmantan, malo 'džgoljav', uglavnom, ima veći broj cipela od broja brijanja brade.

Ona je damica, mamina princeza, slatka, fina i na note. Jedno leto, jedna zima, ljubakanje po parkićima, klubovima, i klupama...cvet za laku noć, dva puta uzdah, jedan izdah.... Venčanje.

Još ako je on potkovan finansijski, tu briga nema!

Ugrabila srću. Uhvatila priliku.

Trudnoća, radost najveća, klinci nespavanja...prve svađe, brodolomi, prve suze, jedno 'idem mami', može da se ponovi koliko god puta bude trebalo, 'da se on dozove pameti', ja sam ti žena i svetica, koji lov, koja utkmica sa ortacima iz kraja???

Ipak mora negde da izađe, neka ga, i onako ga nervira ona Šeherezada, a ona plače što je Omar ne voli. Nervira ga i onaj njen stomak od porođaja što je ostao, primetila je, jer ne pamti više kad joj je pupak poljubio.

Pa šta ako gledam ove devojke u klubu, 'puk'o akvarijum' ovog leta.

Seti je se na trenutak samo, 'da li mi je ispeglala košulju za sutra?'- a zna da jeste, jer ona i nema drugog posla, šta ona pa i radi???- dete, ručak, i da brine o kući, dobro, da vodi računa o računima, o psu, da obiđe roditelje, da neguje to malo cveća, nema ona drugog posla!

'Pa dobro, nije ni meni loše'- dok kompenzira svoj bes 'gde li je do sad?' sa 'Chery' bombonjerama i sladoledom sa pistćima.

On se psihički odmara sa čežnjivim pogledom na izvajanim ženskim bedrima, ona se teši da Suza sa trećeg sprata i dalje ima šest kila više od nje, pa joj super stoji sve. Te noći će prvi put zaspati pre nego da se on vrati. Te noći se prvi put on neće vratiti sa ortacima.

Onda ce on pustiti bradu ili kosu, a ona će preskočiti termin za depilaciju.

On će sve češće gledati film dok ona odlazi na spavanje, a ona više i ne zna koliko je teža od Suze.

Jedne večeri srešće se u postelji oboje budni slučajno sasvim, i neće se prepoznati. Ona je umorna i ima migrenu, skočio joj je pritisak danas na roditeljskom....i da nije, isto je, jer on već je zaspao dok je pokušavao da se seti, sa koje strane vrata je golicljiva dok je ljubi.

Ujutru su oboje bili sigurni, da se nisu takvi hteli.

Mnogo jutara kasnije.....

Ona je u nekoj banji na programu 'lako do zadovoljne žene', on je u bašti kafea, sa pažljivo negovanom ženom, uglavnom mlađom, pije jutrnju dozu kofeina, dok planiraju zajedno kako će provesti ostatak dana. Ona ga razume, voli sve što i on, prati ga u stopu po restoranima i klubovima.

Bivšu će sresti kod dece na rođendanu, pokušavajući da se seti kako je izgledala one večeri kad ju je prvi put poljubio.

On je prosed korpulentan muškarac sa karijerom i prijateljima, u svom telefonu uvek ima najmanje tri kontakta za dobar provod.

Ona i dalje traži najbolji savet kako prebroditi krizu srednjih godina, i razmišlja, kako je mogla da ga zavoli onakvog 'dzgoljavog'-kad je tek sada pravi muškarac?!

A toliko smo se voleli, razmišljala je, dok je grebala poslednje ostatke porodičnog sladoleda.

'Ja tek sad volim'-proletela mu je misao, dok ljubio pupak, jednoj od onih kontakta koje je imao.

Kraj.

Bilo gde, bilo ko.....neko od nas!

[ajiram37]

Djevojčice moja!

Noć je. Božićna noć. Svi naoružani muškarci su otišli spavati. Uspavaj tvog brata, tvoju sestru. Čak ti je i majka zaspala. Umalo sam ih probudio dok sam došao do ove poluosvijetljene sobe. Tako si daleko od mene. No neka oslijepim ako mi uvijek nisi pred očima. Tvoj portret tu na stolu, i tu u mom srcu.

Gdje si ti? Tamo, u veličanstvenom Parizu, plešeš na velikoj teatralnoj pozornici na Elizejskim poljanama. Svjestan sam da si daleko, no ipak mi se ponekad čini, u tišini noći, kako čujem tvoje korake, kako vidim tvoje oči, blistaju kao zvjezdice na zimskom nebu.

Čujem da glumiš u toj predstavi i da igraš ulogu perzijske ljepotice koja osvaja Tatar-kana. Ljepota i ples! Budi zvijezda i sjaji! No, ako te entuzijazam i poštovanje javnosti zatruju, ako te miris cvijeća koje ti se nudi omami, sjedni u kut i pročitaj pismo, poslušaj glas svog srca. Ja sam tvoj otac, Geraldine! Ja sam Charlie, Charlie Chaplin! Znaš li kolike sam noći proveo kraj tvog uzglavlja dok si bila dijete, pričao ti bajku o Uspavanoj ljepotici, i probudio zmaja? I kad bi mi se san navukao na moje stare oči, tjerao sam ga govoreći: ''Odlazi! San moje kćeri je moj san!''

Vidio sam tvoje snove, Geraldine, tvoju budućnost. Vidio sam djevojku koja pleše na pozornici, kao vilu koja oblijeće nebom. Slušao sam publiku kako govori, ''Vidite tu djevojku? To je kćer jedne stare budale, sjećate se, njegovo ime je Charlie?''. Da, ja sam Charlie! Ja sam stara budala! Sada je na tebi red. Pleši! Ja sam plesao u prevelikim, pokidanim hlačama, ti plešeš u svilenoj haljini kao princeza. Taj ples i aplauzi ponekad će te vinuti u nebo. Leti! Leti tamo! No spusti se na zemlju! Trebaš vidjeti živote ljudi, živote uličnih plesača koji trnu od hladnoće i gladi. Ja sam bio kao oni, Geraldine. Tih noći, tih magičnih noći dok si ti spavala, umirena mojim pričama, ja sam bio budan.

Gledao sam tvoje lice, slušao otkucaje tvog srca i pitao se, ''Charlie, poznaje li te uopće ovaj mačić?'' Ne poznaješ me, Geraldine. Mnogo sam ti priča ispričao u tim noćima, no njegovu priču – nikada. A ona je također zanimljiva. To je priča o gladnoj budali koja je pjevala i plesala na ulicama Londona i skupljala sitniš. Eto, moja priča! Znao sam što je glad, što znači biti bez krova nad glavom. Više od toga, iskusio sam ponižavajuću bol lutanja – ocean ponosa u mojim grudima je bjesnio, i taj ponos je bolno ranjavan dok su mi bacali novčiće. Ali ipak, ja sam preživio, stoga ostavimo ovu priču.

Bolje da pričamo o tebi. Poslje tvog imena – Geraldine – stoji moje prezime – Chaplin. Sa tim sam prezimenom više od 40 godina zabavljao ljude na zemlji. No ja sam plakao više nego što su se oni smijali. Geraldine, u svijetu u kojem živiš postoji mnogo toga osim plesanja i glazbe. Usred noći, kad izađeš iz veličanstvenih dvorana, možeš zaboraviti svoje bogate fanove,no ne smiješ zaboraviti pitati svog vozača ima li kod kuće ženu, da li je trudna, imaju li novca za pelene za svoje nerođeno dijete. Ne smiješ zaboraviti gurnuti novac u njegov džep.

Ponekad otiđi podzemnom željeznicom ili autobusom, istraži grad pješke. Promatraj ljude. Traži udovice i siročad! I barem jednom dnevno kaži sebi: ''Ja sam jednaka kao i oni.'' Da, ti si jedna od njih, dijete moje. Umjetnost, prije no što čovjeku pruži krila da može letjeti, obično mu polomi noge. I ako dođe dan da pomisliš kako si iznad publike, smjesta napusti pozornicu i prvim taksijem otiđi na ulice Pariza. Poznajem ih jako dobro. Tamo ćeš vidjeti mnogo plesača kao što si ti, čak i ljepše, spokojnije, ponosnije. Zasljepljujuća svjetla pozornice tamo te neće pratiti. Njih obasjava svjetlost Mjeseca. Pogledaj ih dobro! Zar ne plešu i bolje od tebe? Priznaj to, dijete moje! Uvijek postoji netko tko pleše bolje od tebe, tko svira bolje od tebe. I zapamti, tvoj otac je Charlie, seljak koji je psovao na taksi, ismijana sirotinja koja je sjedila na klupama Seine. Ja ću umrijeti, ali ti ćeš živjeti. I nadam se da nikad nećeš saznati što je neimaština. Sa ovim pismom šaljem ti čekovnu knjižicu, da možeš trošiti koliko želiš. No kad potrošiš dva novčića, nemoj zaboraviti da treći nije tvoj! On mora pripasti strancu kojem je potreban! A takve možeš lako pronaći, samo treba htjeti. Ja ti pričam o novcu jer znam da je on vražja moć.

Proveo sam mnogo vremena u cirkusu. I uvijek sam bio zabrinut za one koji šetaju na užetu. No moram ti reći kako većina ljudi dotakne dno mnogo gore nego oni.

Možda ćeš jednom na večeri biti zaslijepljena dijamantom. Istodobno će za tebe biti opasno, i biti će neizbježno da padneš. Možda ćeš jednog dana očarati nekog princa. Tog istog dana, ti ćeš biti neiskusan šetač po konopu, i pasti kao nikad prije. Nemoj prodati svoje srce za zlato i dragulje. Poznaj najveći dijamant – sunce. Srećom, ono sjaji za svakog. A kada dođe vrijeme i ti se zaljubiš, voli tog čovjeka svim srcem. Rekao sam tvojoj majci da ti ona piše o tome. Ona bolje od mene razumije ljubav.

Tvoje tijelo je prekriveno komadićem svile. U ime umjetnosti ono se obnaženo može izložiti na pozornici čak, ali je važno da se uvijek vrati, ne samo obučeno, nego i čisto. Ja sam star, i možda moje riječi zvuče smiješno. No, po mom mišljenju, tvoje obnaženo tijelo bi trebalo pripadati samo onom tko zavoli tvoju razotkrivenu dušu. Nemoj se brinuti kako ćeš o ovome razmišljati za deset godina. Ne brini se, za deset godina ćeš biti starija. Znam da su očevi i djeca stalno u nesuglasicama. I ne trebaš se slagati samnom, sa mojim mislima, djevojčice moja! Nisu mi draga poslušna djeca. I dok god moje oči nisu prepune suza poslje ovog pisma, želim vjerovati da je ova božićna noć – noć čuda.

Nadam se da postoji čudo, i da si zaista shvatila sve što sam ti želio reći. Charlie je ostario, Geraldine. Prije ili kasnije, umjesto u bijeloj haljini za pozornicu, morat ćeš biti u žalosti i doći na moj grob. Ne želim te sada uzrujavati. Samo pogledaj u ogledalo – tamo ćeš vidjeti mene, moje kvalitete. Tvojim venama teče moja krv. Kada se krv u mojim venama ohladi, nadam se da nećeš zaboraviti svog oca, Charlieja. Nisam bio anđeo, ali sam uvijek htio biti čovjek. Pokušaj i ti.

Ljubim te, Geraldine. Tvoj Charlie. Prosinac, 1965.

Charlie Chaplin

[ti-bi-trazila-kise]

otac

Često mi nedostaje da nosim broj 32 i da mi tata obuva patike sa pertlama. Želela bih da sam opet onako sitna, da on može da me baci u vis. Da zaista letim, zahvaljujući mom heroju, mom tati. Da uvek budem sigurna da neću pasti, ne dok je on tu. One noći u kojima bi me on pustio da ostanem budna posle 10, dok sam sa njim gledala neke glupave emisije koje nisam ni razumela, mada mi je on neumorno čitao prevod naglas, one noći nedostaju.  Često mi nedostaje da nosim neke haljine koje su za princeze, a da mi tata govori da ja i jesam jedna od tih princeza. Želela bih da sam opet mogu da se vozim na onim konjićima, na vašaru, i da mu mašem dok zamišljam da smo u nekom kraljevstvu. Da uvek budem sigurna da ću videti njegovo lice i ruku koja mi maše i šalje poljupce, kada se krug na tom ringišpilu završi. Oni dani u kojima bih smela da pojedem čak 2 kinder buena, krišom, da ne vidi mama, nedostaju mi. Nedostaje mi da trčim u naručje svog tate, tužna, besna ili srećna. Da budem sigurna da će me njegove ruke uvek dočekati raširene. Da mogu da se oslonim na njega. Da budem sigurna da će se oduševiti mom crtežu iz vrtića, i okačiti ga na frižider. Da mogu da zaspim jer znam da me on čuva. Nedostaje mi da imam tatu. Jer moj tata je, nekako, dok sam ja rasla iz devojčice u devojku, izrastao u oca. On više ni ne zna koji broj obuće ja nosim, da li sam bila u avionu, jesam li budna posle ponoći, koje emisije gledam, kakve haljine ja nosim, koje vožnje su mi omiljene na vašarima, da li jedem mnogo slatkog.. on više ne zna ništa. On je izrastao samo u oca, osobu koja me začela sa mojom mamom. Dok sam ja izrastala u devojku na koju bi on, bar stari on, bio ponosan, on je izrastao u oca, u čoveka kojem nikada ne bih dala da me baci u vis. Jer ne sumnjam da bih pala.- Sanja Mitrović @obecao_si

[podemos-sonar]

Kako sam zavoleo tvoju mamu -Tata? -Da, mila? -Kako si ti zavoleo mamu? -Kako sam ja zavoleo tvoju divnu mamu? -Da. -Baš to želiš da ti pričam? -Da, želim. Odgovorila je glasno, željna priče za laku noć. Namestila jastuk, povukla malo ćebe, dok su mali prsti ispod njega ostali da vire. -Dodji ovamo da te ušuškam. -Neću dobro mi je ovako. -Prehladićeš se… -Zvaću mamu! Mama! Mamaaa! Odjednom se ču glas koji je dopirao iz susedne sobe. Niz dugi hodnik, izlepljen osmesima, ukrašen jednim satom koji je uvek kasnio minut, dva, zarad dužeg poljupca rano ujutru. I jednom vazom japanskom kraj stepenica. Druga vrata levo. -Nevaljalci jedni, na spavanje! -Čuješ, mama viče, na spavanje tigre… -Nisam tigar, princeza sam! Zvaću mamu da ti dodje! - Dobro princezo, dok ne uvučeš svoje male prste ispod pokrivača, nema priče… Ušuškava se. Okreće se po krevetu ne bi li od sebe napravila pravu malu palačinku. Namešta se jastuk svetlo se gasi. Čuje se disanje, a zatim jedna slatka rečenica… - Tata, hajde… Minut tišine. Jedno: „ Evo tigre, evo. „ Kreće da priča. - Tvoju majku sam upoznao namerno a zavoleo slučajno. Na stepenicama gimnazije, na srednjoškloskoj žurci. U jednoj letnjoj noći, nešto blizu ponoći. Sedela je do prozora sa svojim drugaricama. A ja se sa svojim drugovima šetao po hodnicima. Nisam odmah prišao, jer… Znaš, mi muškarci smo ti jako stidljivi što se tiče prilaska nekoj devojci, ne dajemo značaj prilascima, koliko dajemo tome da bez prilaska budemo primećeni. Upoznao sam je namerno kao što rekoh. Od svih očiju koje sam te večeri video, bio sam ubedjen da samo sa jednim ja želim plesati. Njenim. Hodnici gimnazije, nisu bili nešto dugi. Svega par zaljubljivanja u slučajnost koja je sedela kraj prozora. Nakon par spuštanja pogleda, ostali smo bez društva i ja i ona. Videvši da nema kud, upitah je na ples, a ona se stidljivo nasmeja, zabaci kiku dugu preko svog desnog ramena, i reče „Da!“ Bio sam ko svako tadašnje muško, očajan u plesu, i poznavanju veštih i brzih koraka… Dok je ona jednim pokretom ruke, pridobila pesmu i njene stihove. Prebacila je dlan, preko mog i tiho rekla: „ Vi ove večeri vodite, gospodine! „ Poput pravog mangupa, pretvarao sam se da znam korake, igrajući kontra od onoga kako je trebalo, nizao sam njene osmehe. I tada sam otkrio sasvim da mi je to prijalo, i da sam se zaljubio. Sasvim slučajno… Nakon te večeri, i njenih dodira, do dana današnjeg ona je moja pobeda. Zavoleo sam je jer me te noći shvatila, da sam se samo pravio budalom zarad njenog osmeha. - Tata? - Da, princezo? - Pridji bliže da ti šapnem nešto… On prilazi krevetu. Polako. Ona diže glavu sa jastuka i tiho šapuće… - Mama je na vratima.

Večiti Sanjar.

[morphxium]

Plesala je ispred mene. Kao najsjajnija zvezda u jednoj sasvim običnoj noći. Njeni koraci su bili nežni i tihi i odisali su gotovo opipljivom strašću i hiljade knjiga i ispisanih stranica bi bilo potrebno da vam dočaram ovaj trenutak.

Njene reči su bile satkane od najfinije svile a glas toliko nežan da me je milovao dok je govorila i pružao mi beskrajno uživanje. Njena kosa odavala je miris magije i nestvarnog sna a njen dodir je doveo moju žudnju do razmera beskonačnosti. Njeni uzdasi stvarali su melodiju lepšu od tihog plača violine i promuklog jutarnjeg glasa gitare. Nisam se usudio da pratim njene korake i da koračam sa njene desne strane zato što sam se bojao da će zastati. Zajedno sa vremenom i svim satovima ovog sveta. Pustio sam je da odpleše moja najsjajnija zvezda jer me je ljubav prema njoj bolela a žudnja prema njenom dodiru me dovela do ludila.

Ja sam sasvim običan čovek. Ne umem sa vilama i snovima. Magijom i beskrajom. Mogu samo da pružim patnju i ne verujem da bi iko uživao u njoj. Pustio sam je da odpleše od mene tiho jer sam je voleo više nego sebe i život, više nego svoju slobodu i sve knjige ovog sveta.

Ona je bila princeza iz sna satkana od najlepših reči kao da je radjena po meri za mene. A ja sam sasvim običan čovek. Veruj mi. Nisam umeo sa njenim plesovima i ludilima. Zato sam je pustio da ode.

[dzentlmenbgd]

Ona je dokaz da još uvek ima princeza Ne mislim na onu kič varjantu princeza, televizijskih Nego na žensku otmenost, damsku Kada u pokretu, stavu, razgovoru Osećaš jednu posebnu kulturu koja se ne uči preko noći Nego stiče, razvija Kako vaspitanjem, tako i jednom posebnom vrstom dobrote Preko koje je do vrhunca dovedena ženska priroda Takve žene često i nemaju potrebu da budu deo nečeg velikog Da svi gledaju u njih, večito željne dokazivanja Da se bave profesijama koje privlače široke narodne mase Ne Dovoljni su im i mali lični krugovi da se potvrde Sećam se jedne takve Znam je dugo iako smo se viđali kratko… Tako izgleda, tako se ponaša I što je najvažnije, toga uopšte nije svesna Što devojka za sebe misli da je običnija Često je posebnija Zato što nema potrebu da se stalno dokazuje Više uživa, više se prepušta… Više voli, manje je opterećena onim da nije dovoljno voljena Kada ima dovoljno ljubavi u sebi Ne traži je toliko u drugima… Sećam se jednom kada je pripremala hranu Tako se zanela Da kao da ništa nije drugo osim nas dvoje nije postojalo Lepota žene nije samo u njenoj lepoti Nego i u sposobnosti da te svojom pojavom izvuče iz ovog sveta Velikih priča, obećanja I da te uvede u nešto što samo ona može da ti da Posebno ako imaš maštu i sposobnost to da prepoznaš Ne može muškarac do kraja da voli ženu Ako ne voli ženski svet Ovde ne mislim na ženske priče već na prepoznavanje onog osećaja Kada se nešto dešava I kada se ne dešava ništa Kada ti je lepo samo dok je gledaš Nju, njene stvari, sobu, krevet, knjige, šminku Kada ti je sva zanimljiva Ona je to imala i ima Iako se već dugo ne viđamo Ostali su mi mnogi divni osećaji od nje I u vezi nje Oni pravi, damski Mnogo toga Voleo bih i takvu ćerku da imam I voleo bih da je više takvih žena Čija pojava neguje srce i dušu Kada imaš osećaj da o svemu sa njima možeš Bude u tebi poverenje, privrženost, ljubav, toplinu Mnogo daju A ne traže puno Osim da ih voliš I budeš onakav prema njima Kakve su one (у месту Belgrade, Serbia)

[jollycherryblossomwombat]

HIT: Da li ste videli šta čita?

Foto: YouTube   Tek dve epizode "Igre prestola" su emitovane, a već teorije "zavere" kolaju po Internetu. Sve teorije o "Igri prestola" Pažljivi gledaoci mogli su da uoče da se u knjizi koju Semvel Tarli čita u biblioteci krije jedan izuzetno interesantan podatak! Lansiteri UVEK plaćaju dugove! Semvel traži oružje protiv Belih hodača, ali i proceduru kojom bi izlečio Džoru Mormonta od kamene bolesti. Pa, da pogledamo izbliza…Foto: YouTube Zmajstaklo se pominje na strani koju on čita, i uprkos tome što ne vidimo ceo tekst, nekoliko informacija se ističe. Zmajstaklo je lek! U jednoj od prethodnih epizoda videli smo da su Deca noći ugurala komad zmajstakla u srce Bendžena Starka, kako bi usporili proces koji ga pretvara u utvaru. A na stranici piše i "gutanje zmajstakla"… Da li to leči kamenu bolest? Jedina osoba koja je preživela jezivu bolest iz Vesterosa je princeza Širin Barateon, za koju nikako da nam otkriju kako se tačno izlečila. Ali znamo da je to bilo dok je još uvek bila beba, kada su Barateoni živeli, pogodićete, u Zmajkamenu. U dvorcu Targarjena koji počiva na planini zmajstakla, kojeg je Robert Barateon poklonio svom bratu Stanisu kada je svrgnuo Targarjene. Hoće li Sem shvatiti da je odgovor na oba njegova pitanja - kako ubiti Bele hodače, i kako izlečiti kamenu bolest, isti? Imamo još pet epizoda da saznamo, pogledajte šta će se desiti u sledećoj! Izvor: YouTube Let's block ads! (Why?)

[mndpor]

"Da sam znao da nam je to poslednji razgovor..."

Prošlo je 20 godina od smrti princeze Dajane. Njeni sinovi su prvi put iskreno progovorili o tom tužnom danu, ali i o svom životu bez majke. Foto: Youtube/Printscreen Britanska televizija ITV je snimila dokumentarac "Dajana, naša majka: Njen život i zaostavština" povodom 20 godina od saobraćajne nesreće u kojoj je princeza Dajana izgubila život. Film će biti emitovan u ponedeljak 24. jula, a prikazuje iskrenu priču njenih sinova o tome kako je se sećaju, ali i kako izgleda život dvojice dečaka bez majke. Vilijam je u vreme kada se nesreća dogodila imao 15, a Hari 12 godina. Britanski prinčevi su se u tom intervjuu prisetili poslednjeg telefonskog razgovora koji su vodili sa princezom Dajanom pre njene smrti, navodeći da ih progoni to što je poziv trajao kratko i da bi duže pričali sa njom da su znali šta će uslediti. "Hari i ja smo očajnički žurili da kažemo 'ćao, čujemo se kasnije'... Da sam znao šta će da se desi, ne bih bio toliko nezainteresovan ni povodom toga ni povodom bilo čega drugog. Ali taj poziv mi je urezan u sećanje, duboko", rekao je Vilijam.Foto: Youtube/Printscreen Princ Hari je objasnio da će zbog tog razgovora sa majkom žaliti do svog poslednjeg dana. "Sećajući se toga sada, neverovatno je teško. Moraću da se na neki način mirim sa tim do kraja života. Znajući sada da je to bio poslednji put da ću pričati sa svojom mamom. Koliko drugačije bi se taj razgovor odvijao da sam imao i najmanji nagoveštaj da će joj biti oduzet život te noći", rekao je Hari. Obojica su teško podnela život bez majke, bila im je potrebna i pomoć psihoterapeuta. Više o tome u vesti: Let's block ads! (Why?)

[dzentlmenbgd]

Ona je dokaz da još uvek ima princeza Ne mislim na onu kič varjantu princeza, televizijskih Nego na žensku otmenost, damsku Kada u pokretu, stavu, razgovoru Osećaš jednu posebnu kulturu koja se ne uči preko noći Nego stiče, razvija Kako vaspitanjem, tako i jednom posebnom vrstom dobrote Preko koje je do vrhunca dovedena ženska priroda Takve žene često i nemaju potrebu da budu deo nečeg velikog Da svi gledaju u njih, večito željne dokazivanja Da se bave profesijama koje privlače široke narodne mase Ne Dovoljni su im i mali lični krugovi da se potvrde Sećam se jedne takve Znam je dugo iako smo se viđali kratko… Tako izgleda, tako se ponaša I što je najvažnije, toga uopšte nije svesna Što devojka za sebe misli da je običnija Često je posebnija Zato što nema potrebu da se stalno dokazuje Više uživa, više se prepušta… Više voli, manje je opterećena onim da nije dovoljno voljena Kada ima dovoljno ljubavi u sebi Ne traži je toliko u drugima… Sećam se jednom kada je pripremala hranu Tako se zanela Da kao da ništa nije drugo osim nas dvoje nije postojalo Lepota žene nije samo u njenoj lepoti Nego i u sposobnosti da te svojom pojavom izvuče iz ovog sveta Velikih priča, obećanja I da te uvede u nešto što samo ona može da ti da Posebno ako imaš maštu i sposobnost to da prepoznaš Ne može muškarac do kraja da voli ženu Ako ne voli ženski svet Ovde ne mislim na ženske priče već na prepoznavanje onog osećaja Kada se nešto dešava I kada se ne dešava ništa Kada ti je lepo samo dok je gledaš Nju, njene stvari, sobu, krevet, knjige, šminku Kada ti je sva zanimljiva Ona je to imala i ima Iako se već dugo ne viđamo Ostali su mi mnogi divni osećaji od nje I u vezi nje Oni pravi, damski Mnogo toga Voleo bih i takvu ćerku da imam I voleo bih da je više takvih žena Čija pojava neguje srce i dušu Kada imaš osećaj da o svemu sa njima možeš Bude u tebi poverenje, privrženost, ljubav, toplinu Mnogo daju A ne traže puno Osim da ih voliš I budeš onakav prema njima Kakve su one (у месту Belgrade, Serbia)