#predjed

[radiogornjigrad]

„ICE AND FLAME“ - VATRA I LED SARAJEVA

Što vi meni o pjesmama, o jambu i troheju, o sonetu, Što vi uopće meni, kad jasno je da nikada nismo Istim jezikom govorili ni sanjali, niti smo bili na kratko Na istoj strani, gdje se ideja sklada brani vlastitom kožom, I što vi meni o tome, kako se pjesme pišu, kada i s kojim razlogom… FLORA GREEN (iz pjesme „Vi meni tako“) . SARAJEVO – „STAZE, LICA, PREDJELI“ . Uz velike fešte, i velike…

[balkanskapravila1371]

"TADA ĆE LJUDI POČETI DA SE VRAĆAJU U ZEMLJU" Vučić: U martu sledeće godine prosečna plata da pređe magičnu cifru od 1000 evra

https://www.novosti.rs/vesti/politika/1325716/tada-ljudi-poceti-vracaju-zemlju-vucic-martu-sledece-godine-prosecna-plata-predje-magicnu-cifru-1000-evra

[jambolaja]

Allegria restavracija Ljubljana

Danes sem bil na odmoru za kosilo v restavraciji Allegria. Najdete jih v Pasaži na Nazorjevi ulici. Usedel sem se na vrtu. Izbere 1 kosilo za obroki iz dnevnega menija. Predjed so bili pečeni gamberi s česnom. Možnost je bila cvetačna juha ali goveja juha z rezanci. Glavna jed je bila goveja tagliata na žaru s pečeno zelenjavo in praženim krompirjem z grano padano. Alternativa je bila…

[heroslitteraires]

Quand l’imaginaire frôle la réalité.

Simon Predj, Charles Beauchesne, Pierre Bunk.

Chroniques de l’abîme et autres récits des profondeurs. 265 pages.

Le Éditions de l’Homme.

Une découverte souterraine provoque des violences à Gagnon, une ville minière du Québec. En Écosse, trois gardiens de phare disparaissent sans laisser de traces. Au XVIe siècle, dans un village allemand, des animaux puis des enfants sont retrouvés mutilés. Une jeune femme s’aventure sans autorisation dans un hôtel de Chicago à ses risques et périls. Dix membres d’une expédition meurent sur les pentes de l’Oural sans qu’on sache pourquoi. Cinq récits terrifiants, cinq histoires qui ouvrent une brèche sur l’abîme, cette immensité effrayante. Au croisement de faits historiques, de phénomènes occultes et d’une imagination délirante, ces chroniques tentent de résoudre certains mystères insondables qui nous obsèdent depuis toujours. Mais le malheureux lecteur risque bien de n’y trouver que des frissons et nuits blanches…

Mon avis :

J’apprécie ce genre de lecture, où la fiction joue avec la réalité. Cinq récits basés des histoires réels, entrecoupé de faits historiques. Les images frappantes au cours de la lecture, ont de beaux liens avec. J’aime bien la façon dont les récits sont racontés, l’imaginaire est amené loin. Les histoires font peur. Durant la lecture, on se demande à quel point que le mal peut aller. J’en aurait certainement pris encore plus. À la fin, il y a un « démêlons le faux du vrai » qui est intéressant. Une des histoires, certain passage est écrit en italique, à la fin, il explique que ces passages sont documentés. Je me suis prise à les relire pour comprendre ces passages. Il y a certainement eux énormément de recherches derrière ces histoires.

L’avez-vous lu?

[trojerucica-blr]

Они су дали оружје\ ne,ne,JA OCEKUJEM VELIKU MATERIJALNU ODSTETU DA MI ISPLATI OKRIVLJENO LICE ALEKSANDAR VUCIC,NAKON ZVANICNOG PODIZANJA OPTUZNICE KAD MOJ PREDMET PROTIV OKRIVLJENOG LICA AVUCICA PREDJE U K NAKON KTR.ODNOSNO NAKON ISTRAZNOG POSTUPKA I ZAKONITOG DONOSENJA PRESUDE PROTIV OKRIVLJENOG LICA ALEKSANDRA VUCICA I ZAGORKE DOLOVAC U III OJT NOVI BEOGRAD.

[preporodbn]

Crno vrijeme

U lednom moru tvoje duše na dnu Moja se krv otvara kao školjka U pećini teškoj u tvom tajnom snu Ko otrovni ruzmarin niče boljka   Od koje umiru nevini dani Ko da ih nikad ni imali nismo Umiru predjeli čudni nestvarni U kojima nekad zajedno mi smo   U jednu sjenku legli U tamni mir Pjesme što bez sjećanja vodi srca U neki nepoznati ljepši svemir   Sad tvoje ime duboka noć viče Zvjerka mraka na…

[clubolive]

Midterms r over and it is spring break babie send em on in!!

[tibitrazilakise]

Stalno očekuješ od mene da ti kažem ono što znamo samo zidovi, Bog i ja. Ono što saslušaju pijane noći, proplakane, zbog tebe, zbog sebe jer ja ne znam da pružim ljubav, ne znam da priznam koliko si voljena iako ti sama to osećaš, ali žena, ko žena, voli da joj se naglasi.

Takva si i ti iako te moje oči drugačije vide, iako svet posmatraš iz neke druge dimenzije i ne smatram te da si odavde. Voliš da čuješ sve što sam sjebao. Moja kajanja, i kako me je karma stizala. Kako si me bolela i kako me boliš i dan danas. Samo ja nisam od onih što će to reći. Pre bih prećutao i umro, nego bio direktan. Pre bih bio u ćošku 300 godina nego suočio se s tobom i emocijama. Znaš me, valjda. Ne teram ja tebi inat, niti glumim egoističnog lika iz onih španskih serija, samo se mirim sa činjenicom da ti i ja ne možemo zajedno, koliko god ti zvučalo to čudno, gadno i koliko god mislila da ću se pomaći da se borim za tebe, to je mašta. Previše misliš da ti ulivam nade kada ti kažem ono što dugo nisam, previše se zagreješ kao da sam tvoj centar sveta a znaš da moraš da postupaš prioritetno i da zagrliš sebe jer nisam tu da ti brišem suze svaki put kada zbog mene pustiš koju. Ponosan sam na tebe što si izrasla u takvu ženu kakva jesi, ali preteruješ. Živiš u nerealnosti, idealizuješ me pred svetom, opravdavaš.. Zašto jednostavno ne nastaviš dalje, pročitaš neku knjigu, prošetaš psa, uživaš na suncu, pustiš muziku na najjače, i prekineš sa tim mislima. Nije za tebe ljubav, ko ni za mene. Tako lako znaš da mi se predaš posle svega što sam ti uradio i da predjes preko najgorih stvari koje sam pravio, ne razmisljajuci o tome da me mesto ne drzi. Halo devojko, ja sam pola čovek pola obećanje ludo radovanje. Ti se tako lako baciš u neko dublje razmišljanje i odeš u pakao zajedno sa time, a tamo ti nije mesto. Ti meni veruješ više nego sebi. Da li je to moguće?

A rekao sam ti na početku, mrzim vezivanje i sve što se ljubav zove, a tako si mi se pod kožu zavukla. Terao sam te od sebe. Misleći da će nam tako biti lakše. A samo sam nam otežao. Ja sam ovo sve dopustio.

A trebalo je da se držim podalje od tebe, vilo. 🧚

Jebi ga, srce je to. Ne mogu mu zabraniti da te voli.

[jedanzivot]

Gdje napravit sljedeci korak a ne propast

moj je zivot cjeli propast

zato ti se nikad necu dopast

ne volim lagat druge volim lagat samo sebe

da stvoris bolji svijet moras trenutni da predjes

[umetnica69]

Jeste, stane mi dah, srce dobije onaj ritam kao da ga neko juri, oči ne smeju da te gledaju jer ako te pogledaju doza simpatije i flerta iz tvog pogleda predje na moje celo telo i da, tad nastane muk i jednan neobjašnjivi drhtaj celog mog tela koji se zaustavi samo ako ne gledam u tebe, eto toliko..ne znam ni ja koliko je to.

Stvarno ne znam.

Volim te.

- Bolje nemoj.

Ali volim te, (poljubac) usne se spojile nekoliko sekundi..

- Volim i ja tebe.. Tiho sam izgustila

Toplo?

- Pretoplo, kao sunce..

Hladno?

- hladno kao santa leda i tihi okean na dubini od 999 m

T. T.

[radiogornjigrad]

Žarko Paić: Uloga balkona u duhovnoj povijesti spasa

Venecija Nemjerljivo nesvodiva je uloga balkona u duhovnoj povijesti spasa, svjetskoj povijesti, povijesti psiho-seksualnosti i povijesti ljudske komunikacije. Mirisi, aura i ljepota Mediterana ne idu bez mistike balkona. Sjeverni predjeli zemlje ionako su zatvoreni u svoje šubare i bunkere, pa im ni zaleđeni balkoni ne znače ništa osim pouzdanog skladišta za krumpire, vodku i medvjeđu marihuanu…

[kolateralnasteta]

Provoditi vreme sa tobom je nesto sto bi moglo da mi predje u naviku

[ubila-me-ljubav]

Stalno očekuješ od mene da ti kažem ono što znamo samo zidovi, Bog i ja. Ono što saslušaju pijane noći, proplakane, zbog tebe, zbog sebe jer ja ne znam da pružim ljubav, ne znam da priznam koliko si voljen iako ti sam to osećaš..

Takav si i ti iako te moje oči drugačije vide, iako svet posmatraš iz neke druge dimenzije i ne smatram te da si odavde. Voliš da čuješ sve što sam sjebala. Moja kajanja, i kako me je karma stizala. Kako si me boleo i kako me boliš i dan danas. Samo ja nisam od onih što će to reći. Pre bih prećutala i umrla, nego bila direktna. Pre bih bila u ćošku 300 godina nego suočila se s tobom i emocijama. Znaš me, valjda. Ne teram ja tebi inat, niti glumim egoističnog lika iz onih španskih serija, samo se mirim sa činjenicom da ti i ja ne možemo zajedno, koliko god ti zvučalo to čudno, gadno i koliko god mislila da ću se pomaći da se borim za tebe, to je mašta. Previše misliš da ti ulivam nade kada ti kažem ono što dugo nisam, previše se zagreješ kao da sam tvoj centar sveta a znaš da moraš da postupaš prioritetno i da zagrliš sebe jer nisam tu da ti brišem suze svaki put kada zbog mene pustiš koju. Ponosna sam na tebe što si izrasao u takvog kakav jesi, ali preteruješ. Živiš u nerealnosti, idealizuješ me pred svetom, opravdavaš.. Zašto jednostavno ne nastaviš dalje, pročitaš neku knjigu, prošetaš psa, uživaš na suncu, pustiš muziku na najjače, i prekineš sa tim mislima. Nije za tebe ljubav, ko ni za mene. Tako lako znaš da mi se predaš posle svega što sam ti uradila i da predjes preko najgorih stvari koje sam pravila, ne razmisljajuci o tome da me mesto ne drzi. Halo decko, ja sam pola čovek pola obećanje ludo radovanje. Ti se tako lako baciš u neko dublje razmišljanje i odeš u pakao zajedno sa time, a tamo ti nije mesto. Zar je to moguće?

A rekla sam na početku, mrzim vezivanje i sve što se ljubav zove, a tako si mi se pod kožu zavukao. Terala sam te od sebe. Misleći da će nam tako biti lakše. A samo sam nam otežala. Ja sam ovo sve dopustila.

A trebalo je da se držim podalje od tebe.

Jebi ga, srce je to. Ne mogu mu zabraniti da te voli.

[jelenajt]

Postoje ljubavi koje nikada ne osjete onaj lepršavi dodir nečijih nježnih prstiju ili vrelih usana. Ljubavi čiji trag postojanja nikada ne predje granicu našeg uma i nikada ne ugleda svjetlost dana. Zauvjek ostanu neizgovorene i neostvarene. Tihe i čežnjive. Stidljive ali i požudne. Sakrivene iza prijateljskog osmjeha i nezainteresovanog pogleda. Naizgled nepostojeće.Pitam se, jesu li one tako nepriznate, manje ljubav, nego one koje žive pod fanfarama i reflektorima tudjih očiju?Jesu li one manje i pliće? Jesu li kraće i neintezivnije? I koliko je uopšte važan taj pruženi dodir i izgovorena riječ? Ili je to precijenjena stvar?Jer dodir i osjećaj nisu jedno te isto. Zar ne? Dodir se može slagati, izlažirati...Tijelo je takvo, da se da lako prevariti. Ali sa osjećanjima, stvar stoji potpuno srugačije. Osjećanja se radjaju iz toliko različitih situacija. To znamo svi. Ali ja govorim o onom osjećanju koji dolazi kroz hemiju. A hemije ili ima li nema.Hemija je osnovna poveznica izmedju dvije duše koje su se pronašle. I to biva, po nekom nepisanom pravilu, najednom, kao grom iz vedra neba. Osjetite nečiji pogled više i snažnije nego nečiju ljubav od pola vijeka. I ne mora to biti ni pogled, ni pokret...hemija se može kriti i u stavu i u pojavi i u nekom kratkom tiku tijela, može biti mali osmejak na uglu usana koga smo samo mi uhvatili. Mi njega trenutno a on nas na ko zna na  koliko?Kažu da se sve pregrmi i da je sve OK, dok ne postanemo slabi na nečiju boju glasa. Da je to opasna stvar. Stanje koje je najteže prevazići.Želimo a ne možemo. Uhvaćeni u zamku sopstvene slabosti. Trenutak kada ljubav postane mučenje. Trenutak kada bi se rado zamijenili sa onim koji nose prazno srce ispod košulje. Trenutak kada nam svačija sudbina izgleda tako lijepa i toliko bolja od ove naše. Vrtimo se u krug i čekamo kada će popustiti i kada će želja prestati. Jer joj nije ni vrijeme ni mjestoA šta ako ne prestane nikada?  Šta ako taj glas ostane u nama i onako, s vremena na vrijeme, taman kada se umirimo i pomislimo -Prošlo je- zabubnja i udari iznutra? Šta je to onda? Udara li nas to ljubav ili čežnja ili povrijedjena sujeta...ili sjećanje na nečiji glas na koji smo već toliko vremena slabi?Postoje ljubavi...ljubavi bez ijednog dodira, nikada okrunjene i nikada priznate...i znaju biti jače i dublje nego nečije ljubavi...ljubavi za čitav život...na žalost.. Zar ne?                                                     Sladja

[preporodbn]

Noćas si sama

Noćas si sama u svijetu i svijet U tebi malo po malo dotrajava   Stare kiše pijesak godina krune i prostor se U svakoj tvojoj kretnji smanjuje i već je Tvoje srce u srcu grada koji odbija da umre Mada mu osim smrti ništa preostalo nije   Noževi sjećanja u očne  kapke zabodeni   Sijedo je već more u tebi I kamen u utrobi neba što se u more sliva I blijedo gore predjeli dubine Slijepa sjenka u…

[tibitrazilakise]

Mislićeš kao i uvek,

da si mnogo važan u mom životu,

ali ja ću ti reći da nisi,

i iako nikad nisam mislila

da ću izgovoriti nešto ovakvo,

sada je pravi trenutak i kap koja je čašu prelila:

Gadiš mi se,

zbog svega što si postao.

zar ništa crni dečače moj,

nisi naučio iz

prethodnih grešaka

da bi sutra dovoljno sazreo,

toliko dovoljno

da gospodin postaneš

i znaš šta hoćeš, a šta ne?

Kazaću ti, sram te bilo

što tako manipulišeš

osećajima, ljudima, i što

tebi ama baš niko,

nije bio toliko važan,

mogu to da potpišem,

jer sve što si činio za nekoga,

bilo je samo radi reda,

da se on ne bi osećao zapostavljenim,

da ne bi video da si tu

iz koristoljublja jedino,

a da ti ne bi bio

na stubu srama

zbog neuzvraćanja ljubavi,

emocija i pažnje.

Stidi se.

Kazaću ti, sram te bilo,

zbog svih obećanja koje nisi realizovao, i zbog

svih mojih nada

što sam imala u vezi tebe kao čoveka,

da ćeš jednog dana zaista

progledati,

koga je to trebalo da

ceniš više od života

i šta smo bili mi.

Čestitam, porušene su,

nade te.

Mada, to se uvek moglo

i očekivati od tebe,

da srušiš sve što ti se da,

a da uvek zatražiš više,

bez obzira što neko nema

šta više da ti pruži.

Pošto lažeš da ne znaš,

i lažeš da nemaš vremena

da prisetiš se,

UVEK kad o tome te pitam,

očekivajući da ću dobiti odgovor,

jer prošlo je,

puno vremena

i prevazišli smo to- valjda

i jer si strahovao da će

hladnokrvni dečak ipak morati

da prizna, svoje emocije,

a to bi ga puno koštalo

egocentričnosti zbog koje je

bio spreman da se odrekne

svojih najmilijih

kamoli mene

ja ću biti muško, kao i uvek

u ovom našem odnosu,

i kazaću ti:

Bili smo ti i ja mnogo više,

od ljubavi,

al mnogo manje od prave,

i nikad nisi to umeo sebi

da priznaš, još manje meni.

Često sam se pitala,

kidajući delove sebe i poklanjajući ih tebi, koji ne zaslužuješ ni mrvicu

pažnje,

al ko te pita, kad srce je tako želelo

kako?

kako je moguće da i dalje ne vidiš

svu tu ljubav koja ti se pruža

Kako je moguće da imaš sve

i da tražiš nesto bolje,

a da znaš sam

da to bolje od boljeg ne postoji?

I, kako je moguće, da ti

koji najmanje treba da odeš od mene

to zaista činiš?

Najmanje si ti trebao da izdaš

ovo sve što sam čuvala,

godinama.

I izgleda, da ti te godine,

i nisu bile toliko važne,

da su te godine, čisto, eto tako

radi moranja

da budeš pored mene, a ne radi želje

koju imala sam ja, dečače.

Neću zaboraviti i

nisam zaboravila

kako si lagao i varao,

kako si se ljutio

kada god sam ti rekla

istinu koju si i sam znao, ali

nisi želeo da pustiš da dopre do tebe.

Plašio si se karme, iako si govorio

kako to ne postoji, i kako ti ona

ne može ništa.

I kako je to samo jedna varka,

zbog koje ljudi svasta umišljaju

u svojim glavama.

Nadam se da si je sada, dobio

u punom sjaju, obliku

i da ti je jasnije,

zašto ti se neke stvari dešavaju

i zašto toliko bole

i kako može uopšte da zaboli

onog koji vara i koji kaže

da ništa ne oseća.

I baš onda kada sam ja stala,

sa tom karmom,

sa željom da ti se sve vrati,

da tebe neko povredi

ti si mene ponovo povredio,

umesto da si potpuno normalno

postupio i da smo se k'o ljudi razišli.

Jasnije li ti je, šta sam sve morala

da uradim inače, da se izdignem,

iz problema svojih, i postanem

ne klinka, devojčica koja sanja princa na belom konju, već žena

koja voli sebe, i koja zna svoje kvalitete

a koja se konstantno bori sa životom.

Ti si na sve to ostao nem.

Nisi čak ni ruku pružio.

Uvek si me svi pitali "Kako si mogla s njim, i kako možeš da mu opraštaš"

Al to je, jer ne znaju oni mene.

Takva sam ti ja, kada nekoga

iskreno volim- sve ću uraditi.

Samo, sada, naučila sam

da jedino po cenu prave ljubavi

ću dati sebe,

koliko i druga strana da

i da jedino po cenu prave ljubavi

ja neću odustati.

A ko me jednom povredi,

i predje, prag moje tolerancije

sa njim je gotovo.

On je zatvorio vrata

sa sobom zauvek.

Njemu neće biti oprošteno.

Ni opet nešto pruženo.

Jednom sam se opekla

za život ceo.

Veliko hvala što si mi ostavio

takav bol da ću te se sećati

i kad sutra budem imala

svog muža, i svoju decu, ali jedno znam, ja ću biti srećna jer

mene neko voli onako kako je trebalo ti da zavoliš bar na tren, a ti ćeš biti tužan jer si prokockao sve što se može prokockati na svetu.

I ne, ja nisam besna, niti razočarana, pa previše sam to bila i nije ovo prvi put.

Očekivala sam.

Navikla sam.

Prastala sam.

Ispadala glupa.

Vreme je da se te navike precrtaju.

Vreme je, čoveče, da se ti precrtaš.

Ne zasluzuješ ništa više moje.

Davno je to trebalo da shvatim.

Ali, sam uvek verovala, tebi, i onim malenim nama koji nisu dali zrelim ljudima da završe svoj odnos na tragičan način.

I znaš, svaki put kad te pogledam, vidim onog dečka čija oštrina reči koje izgovori toliko jako zaboli,

da ne shvata za ozbiljno da i ja osećam, da sam i ja živo biće.

Svaki put kad te pogledam,

vidim dečka koji me je pre mnogo godina isto tako gledao u oči

i zabio mi nož u grudi, jer svaka njegova reč je bila laž, svako njegovo delo je bilo zato što kasni već odavno, pa da se iskupi.

I ja sam to prihvatala.

To, ispravljanje greške.

Misleći da si me zavoleo.

Da je moja ljubav konačno

dobila na značaju,

I da sve što sam trčala za tobom, ne gledaš kao "Ona je klinka, i njena poniženja idu mi u korist", nego "Verna je, neće otići sa drugim, sve će uraditi za ovu ljubav i moram da se trgnem i borim za nju"

Idi.

Idi tamo gde se ljudi ne cene,

gde poštovanje ne zaslužuješ da vidiš, osetiš i imaš,

gde daješ sebe neprijateljima, i tako lako, opraštaš i prelaziš preko svih stvari koje su ti radjene.

Sad znam.

Sad znam, da je trebalo žestoko da te povredim, da bi uvek bio pored mene.

I znam da:

Nisi ti za ove male stvari, za ovu planetu, i znaš,

suludo je što sam ikada pomislila da smo slični, da nismo odavde, da smo odrasli ranije. Zajedno.

Idi. Idi njoj.

Koja ne zna toliko stvari o tebi, a ponaša se kao da je ona jedina kojoj ti veruješ, a nije.

Dobro znamo da im uvek iste priče govoriš, kao i da padaju na iste,

samo da bi imao što veću korist od njih

Idi.

Tamo ti je bolje.

Idi. Ovako nam je bolje.

Slažete se u tome. Podržava sve tvoje laži, učestvuje u tome, neznajući za to što joj radiš iza ledja, pa čak i da zna, prelazi ti, jer te voli, ali nikad nijedna kao ja.

Samo, na isti način smo prevarene.

Na isti način izneverene.

Na isti način smo vrištale bol.

A mene, setićeš se nekad ti. Kad ti bude loše, kad budeš sam i na pločicama od kupatila bos gledao u ogledalo i pitao se "Šta sam ja to postao", kad ne budeš nikoga želeo da vidiš i prijatelje svoje odbijao, tvoja unutrašnjost ti neće dati da radiš neke stvari koje te čine srećnim, tvoje samopouzdanje će ti se skršiti kao što si ti moje, i ne neću ti se smejati, kao što si ti meni, jer u ovoj ženi postoji ljudskost, postoji ono "Proživljavala sam isto" ako treba suze prolićeš zbog ovakve kao što sam bila ja- sve ću sačekati, i na to i ja ću ostati nema, gledaću te kako te boli(m) al neću biti tu da raširim ruke i da pustim da poletiš u moj zagrljaj,kao nekad kad sam ti sve rane znala zašivati, previti samo da ne iskrvariš.

Došli smo do kraja, čestitam.

- TI BI TRAŽILA KIŠE.

instagram: ti.bi.trazila.kise -----> FOLLOW