#muzičarka

[stvar]

Steady Holiday - Love Me When I Go to Sleep

(link za pjesmu) Đede, hoćeš li da ti otpjevam pjesmu, moju pjesmu? Tako počinje ova mala priča uz gitaru koju nam je priredila Dre Barbinski iz dalekog Los Angelesa - nastupa pod imenom @steadyholiday. Danas smo krhki, i ko zna šta će biti, možda  grom ili nešto gore. Ja ću sudove, a ti stavi čaj. Baš me briga za strahove i šta donosi sjutra. Uvijek je dobro kad možemo sa nekim da podijelimo malo naše tame, i da nas neko voli kad odem na spavanje. Bez velike filozofije i nepotrebnih komplikacija, Dre ima dar da napravi male melanholične vinjete prolaznosti, o malim svakodnevnim stvarima. Pjesma o malo ljubavi, malo pažnje, malo normalnosti uvijek dobro dođe.

[pozornicame]

🎄Godina koja je na izmaku svima nam je stavila do znanja da ne ide sve u životu na način koji smo mi zacrtali. 😷Pandemija virusa Covid – 19 je zasijenila sve naše planove, snove i želje kojima smo težili u ovoj godini. Jedno je sigurno – sposobnost prilagođavanja novonastaloj situaciji je jedini recept za očuvanje zdravog razuma.🤷‍♂️ 🎅U žarkoj želji da će sljedeća 2021. godina donijeti sve ono što nije prethodna, razgovarali smo i sa mladom danilovgradskom muzičarkom, Jovanom Ćupić koja nam je otkrila kako je proteklo (i protiče) njenih 366 dana. 🖋️ @mr.scepanovic 🔗 Link u bio #decembar2020 #muzika #novagodina #danilovgrad #pozornicame #DistancaRukeMaska #pandemija #muzičarka (na lokaciji Pozornica.me) https://www.instagram.com/p/CJYZdJig0Ri/?igshid=t48kohpwyn9e

[lokalnomag]

Škotska muzičarka, producent, pevačica, tekstopisac i DJ, Sophie Xeon SOPHIE, miljenica ljubitelja avant-pop žanra napustila nas je 30. januara 2021.

Pažnju na sebe skrenula je singlom “BIPP” iz 2013. koji je zajedno sa ostalim izdanjima iz tog perioda završio na kompilaciji “Product”. Saradnjama sa izvođačima britanske muzičke izdavačke kuće PC Music je oblikovala futuristički pop pravac. Bila je jedan od glavnih producenata i tekstopisaca na izdanju “Vroom Vroom EP” koji je preokrenuo tok karijere pop zvezde Charli XCX. 2018. izdaje debi album “Oil of Every Pearl’s Un-Insides” koji je svojim smelim hyperpop zvukom i kvalitetnom produkcijom pobrao sve pohvale publike i kritičara.

Singlovi “It’s Okay to Cry”, “Ponyboy” i “Faceshopping” su zabeležili značajan uspeh kod publike koja uživa u talasu novog pop zvuka.

Ekipa lokalnomag. posebno izdvaja numeru “Immaterial”, koja je zasluženo moderna himna kvir pokreta i jedna od najboljih numera avant-popa do sada.

SOPHIE će ostati upamćena kao jedan od pionira futurističkog pop zvuka i nesumnjivo otići u istoriju kao jedan od izvođača koji su postavili temelje žanra koji inspiriše mnoge umetnike i mlade umove.

✍🏼 Nikola Aničić

📸 SOPHIE, Renata Raksha

[exyu-rock-lovers]

Kantautori (1970-e)

Na jugoslovenskoj sceni takođe je bilo prisutno nekoliko bitnih kantautora pjesama, koji su naglašavali poeziju više nego muziku, te izvodili pretežno uz akustičnu gitaru i klavir. Neke od njih inspirisala je francuska šansona ili folk rok. Jedan od prvih kritički priznatih kantautora bio je hrvatski umjetnik, Šibenčanin Arsen Dedić (1938—2015), koji je započeo svoju karijeru tokom 1960-ih; u svojoj domovini ali i drugim eks-ju zemljama još uvijek je popularan, naročito među starijom generacijom.

Još jedan bitan autor bio je Đorđe Balašević (1953) iz Novog Sada. Započeo je svoju muzičku karijeru tokom 1970-ih, kao član novosadske Žetve odnosno Ranog mraza, prije nego što je ostvario veoma uspješnu solo karijeru s kojom nastavlja i do danas. Iako se isprva interesovao za akustičnu muziku, kasnije je često koristio različite elemente popa i roka, često pomiješane sa tipičnim vojvođanskim humorom ili baladskom melanholijom.

Jedna bitna muzičarka u ovoj kategoriji je i Jadranka Stojaković (1950—2016), koja je rodom iz prijestonice tadašnje SR Bosne i Hercegovine. Bila je autorka glavne muzičke teme za Zimske olimpijske igre 1984. održane u Sarajevu. Živjela je u Japanu od 1988. do 2011. godine, a od 2011. do smrti u Banjoj Luci (Republika Srpska, Bosna i Hercegovina).

Jedan umjetnik poznat po društveno angažovanim tekstovima bio je bivši član progresiv rok grupe Buldožer, slovenački kantautor Marko Brecelj (1951) iz Sarajeva.

Sredinom ’70-ih i početkom ’80-ih bio je aktivan Nikšićanin Miladin Šobić (1956), poznat po pjesmi Kad bi došla Marija. Njegove pjesme su se često bavile ljubavnom tematikom i bile prožete melanholijom. Snimio je singlicu To sam ja / Zazvoni zvono(1975) i dva albuma: Ožiljak (1981) i Umjesto gluposti (1982).

[zanimljivaekonomija]

Poznate umetnice zaključile da se stvari menjaju na bolje

Održana je onlajn debata povodom SVETSKOG DANA KULTURNE RAZNOLIKOSTI ZA DIJALOG I RAZVOJ u organizaciji Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka. Dijalog sa proslavljenim srpskim umetnicama ROD I KULTURA U SRBIJI: NAPREDAK NA IVICI? emitovan je na zvaničnoj FB stranici Zavoda pod sloganom: Ona stvara!

Na tragu važne teme rodne ravnopravnosti u kulturnim i kreativnim industrijama, o pitanjima rodne jednakosti ili nejednakosti u sektoru kulture, posebno u oblasti stvaralaštva žena, svoje stavove iznele su naše poznate umetnice: Tamara Krcunović, glumica poznata po ulogama u TV serijama: Senke nad Balkanom, Ubice mog oca i Južni vetar, Vojna akademija; Maja Todorović, scenaristkinja filma „Ajvar“ i filmskog ostvarenja o životu Tome Zdravkovića;  Bilja Krstić, čuvena etno muzičarka, Jelena Bajić – Jočić, rediteljka; Biljana Cincarević, slikarka i članice poznatog benda Frajle. Programom su moderirale Bojana Subašić i Marijana Milankov, istraživačice Zavoda.

Pitanje rodne ravnopravnosti u kulturnom i kreativnom sektoru je sve aktuelnije, kako u medijskoj sferi, tako i u kulturnoj politici Republike Srbije. „Danas su za ovim virtuelnim stolom žene, sa ciljem da što preciznije ukažemo na količinu izazova sa kojima se suočavamo, treba naglasiti i da pitanje rodne ravnopravnosti nije samo „žensko pitanje“, već se odnosi na sve muškarce, žene, devojčice i dečake“ , rekle su na početku debate moderatorke Bojana Subašić i Marijana Milankov. Koliko je ova tema važna govori i podatak da je jedan od ciljeva održivog razvoja posvećen rodnoj ravnopravnosti i osnaživanju žena i devojčica.

Kroz jedan lični pristup, iz svojih životnih biografija, umetnice su podelile razmišljanja o položaju žena u kulturi. Bilja Krstić, koja ima veoma bogato iskustvo, dugo godina je prisutna na umetničkoj sceni napravila je  paralelu o položaju umetnice nekad i sad: „Danas je ženska snaga mnogo veća nego ranije u vreme kad sam ja počinjala sa radom, što mi je posebno drago. U vreme kad sam počinjala sa Bistrikom, ja sam hrabro krenula u tu avanturu i evo trajemo punih dvadeset godina“.

Biljana Cincarević koja se u svom likovnom opusu aktivno se bavi pitanjima položaja žene, i organizovala je nekoliko izložbi na ovu temu poput HOLY FEMININITY i Woman nature, na temu ravnopravnosti iznela je svoj stav da „kultura uvek strada, kada se borimo za sopstvenu egzistenciju. Mene je ta situacija podstakla da istražujem ženski princip, istražujući žensku kosmogoniju u drugim kulturama, shvatila sam da stari narodi na primer nemaju mentalnih bolesti, savremeno društvo nas formatira tako da žena stavi u zapećak ono iskonsko - porodicu, mogućnost da bude majka. Kroz rad, ali i performans Krug žena, koji se bavio oslobađanjem transgeneracijskih trauma naše ženske predačke linije, shvatila sam da u svemu treba pronaći balans. Da bi imali stabilno društvo, mi moramo imati stabilno korenje. Nekada su postojali ženski šatori, tokom kojih su se žene okupljale i bile jedna drugoj podrška, savremeni svet je uzajamnu podršku žena uzdrmao“.

Članice ženskog benda Frajle Nevena i Jelena Buča, osvrnule su se na svoje početke u kojima su se prijatelji kladili da li će četiri žene uspeti same. „Vremenski okvir u kojem žene mogu da se ostvare kao majke, svakako utiče na njihovu karijeru. Važno je imati podršku i od države, kako bi žene mogle da usklade sve izazove majčinstva i karijere“.

Maja Todorović, umetnica sa već velikim uspesima, nadovezala se  komentarišući ulogu žena u književnosti. „Ne mislim da samo žene treba da pišu o ženama, danas nemamo primer jakog ženskog junaka, junakinje koja vodi radnju, to je i dalje muški svet, u kome žena pomaže muškarcu. U kinematografiji taj zaokret mora da se desi.“

Jelena Bajić Jočić, koja dolazi iz porodice poznatih muških umetnika, uporedila je muški i ženski put u umetnosti. „situacija je danas mnogo bolja nego ranije, trenutno nekoliko najjačih produkcijskih kuća u Srbiji vode žene, mlade generacije su hrabrije i borbenije. Ja nisam pesimistična, iako se od rođenja borim sa muškarcima. U kinematografiji danas ima mnogo više žena i vrlo su uspešne, zaista nam nedostaju ženski likovi u ostvarenjima. Globalni utisak je da žene jesu postale agresivnije i borbenije, dok su se muškarci zavalili u fotelje i čekaju.“

Tamara Krcunović, istakla je da „u svim segmetima žene troše mnogo više novca na pripremu za ostvarenje ženskog lika. Moje kolege su na primer okarakterisani kao prelepi,  najpoželjniji glumci - neženje od strane novinara, mene nikada nisu tako predstavili“.

Učesnice su povele i živu raspravu o produkciji. Tamara Krcunović istakla je i da glumice ponekad imaju potrebu da i da produciraju, ali je to muški svet. Scenaristkinja Todorović se nadovezala da u javnom poslu nema mnogo solidarnosti i to možda i nije pitanje muško – ženskih odnosa, ali je primetno da su žene surovije prema ženama samim.

Sumirajući današnji otvoreni dijalog učesnice su se složile sa preporukama istraživačica Zavoda da je neophodno pokrenuti konkurse u kulturi namenjene stvaralaštvu žena, uvesti nagrade u kulturi za žene stvaraoce i žene stručnjake u kulturi, za najbolja umetnička ostvarenja i projekte u kulturi, ali da je potrebno i ohrabriti umrežavanje i saradnju žena.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka će nastaviti da podstiče kulturne programe u javnim ustanovama kulture koji doprinose zagovaranju rodne ravnopravnosti i dekonstrukciji rodnih stereotipa i uloga jer  ostaje mnogo posla ako želimo postići rodnu ravnopravnost u ovom sektoru.

[sugasuga-rs]

SUGA.SUGA ICONS: SARA JO

Kao u svakoj pravoj pop priči, ona je pevačica koja veliku strast gaji i prema plesu, što je danas čini možda i top performerom na ovim prostorima. Prvo je došao njen Jutjub kanal sa obradama njenih omiljenih pesama, potom je usledilo jedno, pa drugo takmičenje, pa Eurosong, a opet se čini da je tek sada na “svom terenu” i da tek treba da zasija punim sjajem. Upoznaj Saru Jo.

SS: Kako si provela leto: radno ili odmarajući?

Sara: I jedno i drugo. Što se odmaranja tiče, otišla sam sa drugaricom u Crnu Goru, a potom sa mojima u Grčku jer me retko viđaju. Sa poslovne strane imala sam Tuborg kampanju sa Viklerom, Frenkijem i Who See-jem koja je super prošla, a u okviru koje smo nastupili u Beogradu u Barutani, na Kamenovo plaži u Crnoj Gori i klubu Sloga u Sarajevu.

SS: Kakvi su bili tvoji muzički počeci?

Sara: Baš sam bila aktivna kao dete i tinejdžerka i uvek sam se bavila gomilom različitih stvari. Trenirala sam ples i odbojku, a roditelji su me stalno usmeravali ka pevanju kao nečemu čime bi trebalo da se bavim i govorii da je to nešto što treba da se neguje. Kao svaka tvrdoglava Škorpija odmah sam naravno pomislila da su time hteli da kažu da nisam dovoljno dobra u plesu i odbojci pa sam to više forsirala haha. Vremenom sam sve više počela da pevušim i odlučila da krenem da kačim obrade pesama na svoj Jutjub kanal, zanimali su me komentari i reakcije ljudi. U nekom trenutku me je drugarica obavestila da jedan naš časopis organizuje takmičenje za mlade pevače i da bi trebalo da se prijavim. Pravila su bila takva da je za audiciju trebalo spremiti jednu pesmu na engleskom jeziku i jednu na srpskom. Ja sam u tom trenutku tek došla iz Italije i nisam dobro znala srpski i bukvalno jedina pesma sa ovih prostora koju sam znala napamet bila je pesma “Kolačići” Marine Perazić. U žiriju su bile Aleksandra Radović, Jelena Tomašević, Mari Mari, Aleksandra Milutinović, baš jedna onako kul ekipica. Aleksandra Mulutinović je po svemu sudeći znala za mene i pre takmičenja jer je krenula da me “rešeta” i traži da pevam obrade sa mog Jutjub kanala. Na kraju sam pobedila i osvojila pesmu Aleksandre Milutinović “Zauvek” koju sam snimila sa 16-17 godina.

SS: U žižu javnosti bacio te je PGS, koliko ti se život promenio tokom tog takmičenja?

Sara: Baš negde u vreme pobede na ovom takmičenju, ponovo su me drugarice obavestile da počinje šou Prvi Glas Srbije i da je to prava stvar za mene. Nekako sam uspela da zakasnim sa prijavom pa u prvoj sezoni nisam učestvovala, ali eto sudbinski sam se pojavila u drugoj sezoni i tu je krenulo sve. Na prvi pogled polako, ali u stvari sve se jako brzo odigralo.

SS: Kakvo je uskustvo bilo učešće na Eurosongu?

Sara: Negde malo nakon što smo Nevena, Mirna i ja ušle u finale PGS, produkcija nas je okupila i iznela nam svoju ideju, tj. da žele da nas pošalju na Beosong. Mi smo bile van sebe od sreće. Pobedile smo na Beosongu i otputovale na Eurosong. To je san svakog muzičara. Organizacija, protokol, sve. Provele smo nekoliko predivnih dana u Malmeu zajedno i to mi je jedno od najlepših iskustava u životu.

SS: Da li si doživela neke poteškoće u ovom poslu kao žena?

Sara: Kako da ne. Kao ženski pop izvođač stalno se susrećem sa različitim predrasudama u vezi sa tim kako treba da zvuči i izgleda jedan “performer”. Recimo - ako žena izgleda dobro na sceni i ume da igra, onda sigurno ne peva dobro ili je tu zbog nekih drugih skilova, a ne muzičkih itd.

SS: Nominovana si za MTV Best Adria Act. Koliko ti znači ova nominacija?

Sara: Nominacija me je potpuno obrila sa nogu. Pripadam toj generaciji, svi moji omiljeni izvođači su na MTV-ju i činjenica da sam nominovana za ovu nagradu mi znači mnogo. Videćemo kako će da prođe sa glasanjem.

SS: Sa kojim producentom si imala najbolju saradnju do sada?

Sara: Do sada sam radila sa Aleksandrom Milutinović, Markom Mandićem, Cobijem, Viklerom i od svakog producenta sam dobila nešto drugo. Volela bih da budem još više uključena u svaki proces stvaranja. Takav je bio slučaj sa “Nemam vremena za to”. Nije bilo lako odvojiti se od imidža slatke male devojčice iz Prvog Glasa Srbije. Cobi i ja smo napravili bit koji je ispao jako mračan, ja sam otpevala melodijsku liniju i onda je došao Reksona sa predlogom da glavna fraza glasi “Nemam vremena za to” i da tema pesme bude sve što mi je na duši (smeh). Dopala mi se ta ideja i tako je nastala pesma. Na novim pesmama trenutno radim sa Cobijem, Viklerom i jednim mladim producentom iz Kragujevca.

SS: Omiljena pesma trenutno?

Sara: Otkrila sam jednu fenomenalnu devojku. Ona se zove H.E.R., a pesma “Focus” i baš je dobra stvar. Dua Lipa mi se jako dopada takođe. Guilty pleasure mi je Travis Scott. Sa naših prostora - Vukašin Irie FM.

SS: Kada krećeš sa danom, kada se budiš?

Sara: Zavisi od obaveza. Retko kad imam priliku da dugo spavam ujutru, obično zaređam nekoliko dana ranog buđenja i kasnog leganja i onda kada dođe slobodan dan jedva ga dočekam.

SS: Tetovaže?

Sara: Nemam nažalost. Mnogo mi se to dopada, ali nekako mi se čini kada bih krenula da ne bih mogla da stanem :)

SS: U kom gradu bi volela da živiš barem godinu dana?

Sara: Zbog tatinog posla sam živela na relaciji Beograd-Rim, a konačno sam se preselila u Beograd u srednjoj školi. Upravo iz tih razloga nisam razmišljala o selidbi jer mi ih je preko glave, ali kada bih birala grad za život, onda bi to bio London. Nisam još uvek bila tamo, ali imam osećaj da kada bih otišla, ne bih želela da se vratim.

SS: Kojom profesijom bi se bavila da nisi muzičarka?

Sara: Fiilologija me je oduvek privlačila, a volim i da prenosim znanje drugima pa bih verovatno držala neke časove romanskih jezika. Takođe sam veliki zaljubljenik u šminku i uvek šminkam svoje drugarice za sve prilike.

SS: Životni moto?

Sara: Budi samo svoj. Čini mi se da je to najvažnije kojim god poslom da se baviš i da tek kada si skroz svoj možeš da ostvariš svoj maksimalni potencijal.

[balkanrock-com]

Angel Olsen predstavila novi video

Angel Olsen predstavila novi video

Američka indi rok muzičarka Angel Olsen objavila je spot za pesmu “Pops” koja se nalazi na njenom aktuelnom albumu. (more…)

[socnevesti2018]

Prijateljica Milice Pavlović, inače muzičarka i profesorka pevanja Suzana Branković, na svom nalogu na društvenoj mreži Instagram ostavila je veoma emotivnu poruku koju je uputila pevačici. Suzana … http://bit.ly/2SiW9xX

[mndzdr]

Dok joj operišu mozak, ona svira flautu!

Muzičarka Sofija Pinajeva izvodila je koncert na flauti u austrijskoj klinici dok su joj hirurzi uklanjali tumor na mozgu, navode naučni portali. Foto: Guliver/Getty Images/santypan Hirurzi su zamolili dvadesetpetogodišnju Pinajevu, poreklom iz Rusije, da svira kako bi bili sigurni da nisu oštetili važne delove njenog mozga, objavljeno je na Univerzitetskoj klinici u Gracu. Zahvat je obavljen prošle godine, ali je bolnica odlučila da ne objavljuje detalje dok ne budu sigurni da se devojka u potpunosti oporavila. "Operacija mozga u budnom stanju jedini je način da se ukloni takav tumor, a da se ne žrtvuju određene moždane funkcije", objašnjava Gord von Kampe, vođa operativnog tima. U takvom tipu operacije pacijenti primaju anesteziju, ali su budni dva časa, koliko traje zahvat. Pinajeva je u operacionoj dvorani izvodila Mocartovu "Malu noćnu muziku", te Baha i Prokofjeva. Operacija je protekla gotovo bez ikakvih problema. Let's block ads! (Why?)

[znamobaportal]

http://www.znamo.ba/sarajevo-zavrseno-trodnevno-novogodisnje-slavlje/

Sarajevo-Završeno trodnevno novogodišnje slavlje

Nakon sjajne novogodišnje noći i koncerta Zdravka Čolića, sinoć je sarajevsku publiku pozdravio bend Crvena jabuka.

Slavni bend je nastup kod Vječne vatre otvorio starim hitom “Vrata tvoga srca”, a nakon toga je uslijedila pjesma “Bježi kišo s prozora”.

Prije Crvene jabuke publiku je zagrijala sarajevska muzičarka Ina sa bendom Open Mind Group.

Unatoč povremenoj kiši, brojna publika je i večeras pokazala zašto Sarajevo za vrijeme novogodišnjih praznika često bude centar regije.

Desetine hiljada ljudi su i sinoć doprinijeli sjajnoj atmosferi uz odličnu svirku.

[stvar]

Steady Holiday - Living Life

(link za pjesmu) Jedan relativno novi američki band, u stvari projekat (to je sada moderna riječ) koji je 2015 osmislia Andrea Dre Babinski, glumica i muzičarka iz Los Anđelsa. Ova pjesma, koja je objavljena prije par nedelja, govori o onim malim stvarima koje čine život. Hleb i vino, uflekana haljina, klinac sa violinom koji nas podsjeti na djetinjstvo, sve je tu da nam kaže da nas previše mudrovanja udaljava od stvari koje volimo i u kojima treba da uživamo. Malo brži tempo i melodija koja je istovremeno sjetna i poletna sa pozivom da zapjevamo, samo obične note koje svako može da pjeva – bez velikog pametovanja.

[narkonianews]

Neviđeno čudo na sahrani Donne Ares!

Neviđeno čudo na sahrani Donne Ares!

Za vreme njene bolesti dobila je podršku brojnih kolega sa estrade, a društvene mreže su danima bile zatrpane statusima poznatih ličnosti o Doni Ares, ali samo se sedam pevača pojavilo na njenoj sahrani.

Pre tri dana je u Bihaću na večni počinak ispraćena bosanska pevačica i muzičarka, Azra Kolaković poznatija kao Donna Ares, koja se pune tri godine borila sa rakom.

Doni Ares je pre tri godine…

[lokalnomag]

blog. | Zašto muzika Bebi Dol nije dostupna na streaming servisima?

I tako… na streaming servisima u 2022. godini još uvek ne može da se pronađe diskografija čuvene pop ikone bivše Jugoslavije - Dragane Šarić, poznatije kao Bebi Dol.

Zašto mene ovo potresa? Zato. Hoću da mogu da idem ulicom i uključim Spotify ili Deezer i slušam “Hajde da uzmemo neki dobar auto”, a da pritom ne moram kao tetka u pedesetici da držim upaljen telefon sa YouTube-om.

Kratka edukacija o Bebi Dol: Bebi Dol je muzičarka rođena 1962. u Beogradu, u tadašnjoj Jugoslaviji.

Od malena se bavila muzikom jer je i njen otac takođe muzičar, a nakon kratkog perioda provedenog kao deo raznih muzičkih projekata koji nisu zaživeli, 1981. okrenula se solo karijeri. Već iste godine legendarnom pesmom “Mustafa” i fantastičnim B-side singlom “Na planeti uzdaha” osvojila je pop scenu bivše Juge.

1983. godine, uz pozitivne kritike stručne javnosti izdaje svoj prvi album pod nazivom “Ruže i krv”. Iste godine je prvi put učestvovala na Jugoviziji, sa još jednim legendarnim singlom - “Rudi”.

Ostatak osamdesetih provela je delom u Egiptu, a kada se vratila bila je redovna na muzičkim festivalima bivše države.

Godine 1991. bila je jedan od poslednjih predstavnika Jugoslavije na Evroviziji sa pesmom “Brazil” koja, bez obzira na izostanak dobrog plasmana ostaje u istoriji Evrovizije, ali i domaće muzičke scene kao jedan od omiljenih guilty pleasure hitova.

Nakon Evrovizije, Bebi Dol je proredila svoje prisustvo na sceni, a svaki put kada bi se pojavila, častila bi nas novim pop biserima, pesmama poput pomenute “Hajde da” ili recimo “Krv, Sreća, Suze i Znoj”.

Sudbina Draganine muzike u prethodnih 15 godina nažalost je tužna. Kako se ni same izdavačke kuće iz vremena bivše Jugoslavije još uvek nisu prilagodile novim načinima konzumiranja muzike, ako uopšte 10+ godina dostupnosti servisa za streamovanje muzike možemo nazvati novom tehnologijom, većina muzike Bebi Dol ostala je da skuplja prašinu ko zna gde.

Pitanje za PGP RTS (tadašnji PGP RTB), Mascom Records (u slučaju kasnije diskografije Bebi Dol) ili ko god da polaže vlasništvo nad delima ove umetnice je sledeće: Kada ćete se sabrati, ući u 21. vek i učiniti dostupnom diskografiju Bebi Dol, ali i drugih izvođača bogatog kulturno-umetničkog nasleđa scene bivše Jugoslavije? ✍🏼 Nikola Aničić

📸 Bebi Dol, Blic žena

[jedimolivolicom]

Bivša punk rock muzičarka iz Velike Britanije Sally Jones, zloglasna članica IDIL-a odgovorna za višestruke terorističke napade, kazala je kako se želi vratiti kući.

[mndstz]

"Žene, hajde da sada mi malo vladamo"

U Beogradu održan skup uspešnih žena - #ProFemina - sa kojeg je poručeno: Hrabro je roditi se i živeti kao žena! Da li bi svet bio bolji i sigurniji da njime vladaju žene? Nije da na visokim funkcijama, među državnicima, nema žena, ali da li je njihov potencijal dovoljno iskorišćen? I koliko su same odgovorne što se njihov glas ne čuje više? Sve ove teme i mnoge druge bile su "prečešljanje" na petom regionalnom skupu "ProFemina", koji je održan u beogradskom Mikser hausu. Šef pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević imala je zanimljivu metaforu: "Zahvaljujem se organizatorima što ovu konferenciju nisu napravili 8. marta. Ja posmatram ulogu žene dublje i šire od tog datuma. Pričaću vam o tome gde je mesto žene u procesu koji teče i kojim se ja bavim. Zamislite da imate zemljište od jednog hektara i da obrađujete samo jednu polovinu, znate da nećete imati dobar prenos. Pogledajte to kroz ulogu žene, činimo pola stanovništa, a ne koristimo sve naše kapacitete. Najbogatije zemlje koriste sve ono što imaju, sve kapacitete, sve čime raspolažu. E, to je moj cilj. Da probamo da iskoristimo sve naše potencijale". Izvor: MONDO Tokom pet panela učesnici su govorili o položaju žene u društvu, feminizmu, tradicionalnim vrednostima i ravnopravnosti polova. "Život me je naučio da ako ste uporni, sve možete da uradite. I naravno nikada o problemima ne treba ćutati, jer ako ćutimo ništa se neće promeniti. Muškarci su pokazali koliko znaju do sada, hajde da mi žene uzmemo stvari u svoje ruke i vodimo ovu državu. Kucnuo je čas da se napravi sastav skupštine u kojem će biti 30% muškaraca, a sve ostalo žene", rekla je prof. dr Danica Grujičić Razgovaralo se i o zdravoj ishrani i mnoštvu trendova u toj oblasti, kao i o tome kako izabrati onaj pravi, zatim o najmlađima i potrebi da deca imaju više fizičke aktivnosti, o bebinoj koži, kao i o lepoti sa i bez filtera. "Kada neko kaže da lepo izgledam, barem ja pomislim da držim stvari pod kontrolom. Pošto imam dvoje male dece, meni to deluje kao ok, držim stvari pod kontrolom. Više mi to znači nego da mi neko kaže da sam lepa na fotografijama. Izazov je sasvim drugačiji pre roditeljstva i kada ste roditelj", rekla je džez muzičarka, Lena Kovačević.  Izvor: MONDO Najveću pažnju publike, ali i najveću diskusiju, izazvao je panel posvećen abortusu, a učesnici su govorili o medicinskom, moralnom i etičkom pogledu na abortus, o pravu žene na abortus i donošenju odluke šta će učiniti sa svojim telom. Na kraju konferencije, koju je organizovao magazin "Lepota i zdravlje", na temu "Prepoznavanje", govorila je Marina Maljković, bivša selektorka ženske košarkaške reprezentacije Srbije, trener Galatasaraja, kojoj je zatim uručena ovogodišnja “Pro-Femina nagrada", a statuu je dizajnirala vizuelna umetnica Jelena Blečić.  Let's block ads! (Why?)

[pokazivac]

Vic dana: Muzičarka

http://dlvr.it/NpHc0G