#modernoropstvo

[unitaseurope]

Život šesnaestogodišnjakinje po ceni od 3.800 $ 

Autor: Ana Krstajić, Unitas

Ima li život jedne šesnaestogodišnjakinje cenu? Koliko vredi njen talenat, snaga ili osmeh? Odgovor je 3.800 američkih dolara. 

Priča o šesnaestogodišnjoj Fatou iz Gvineje govori o prodaji života na tržištu – poput robe. Dok njeni vršnjaci idu u školu i druže se, njena slika sa naznačenom cenom i haštagom maids for transfer nalazi se na instagram profilu trgovaca ljudima. Ona je izolovana, njena osnovna prava su ugrožena, radi pod prinudom i nalazi se među nasilnim neznancima koji joj prete. Uskoro će postati vlasništvo nekog drugog – neke bogate porodice u Kuvajtu gde će raditi fizičke poslove do kraja svog života. 

Fatou je samo jedna od hiljade žena i devojaka, čija se slika sa procenom vrednosti njihovih tela nedavno našla na Instagramu, uz poziv na pregovore o kupovini. Trgovina ljudima kojom se direktno narušava Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima  pronađena je i na drugim aplikacijama koje nude Google play i Apple App Store.  

Da li ste nekada zamišljali da, dok na Instagramu tražite farmerke koje želite da kupite, prilikom pretrage možete da naiđete na fotografiju žene koja je na prodaju? Kao što brendovi svoju garderobu plasiraju na društvenim mrežama, uz komuniciranu cenu i primamljiv poziv za kupovinu, trgovci robljem na isti način tretirali su zarobljene žene. Svaku su fotografisali, procenili koliko vredi njen život i svrstali u kategorije prema rasi, visini, težini i ličnim osobinama. Jedan od oglasa izgledao je ovako: Afrikanka, čista, uredna i nasmejana.  

Topla, udobna, lepa – cipela.  Čista, uredna, nasmejana – žena. Za trgovce ljudima, ne postoji razlika. Za njih, ove žene su najobičnija roba koja je u njihovom vlasništvu i čeka svog kupca. Samo od njih zavisi da li će te žene danas dobiti čašu vode, ili komad hleba, da li će kroz prozor ugledati malo svetlosti i ono najvažnije - ko će biti njihov sledeći vlasnik.  

Ali, priča o Fatou iz Gvineje dobila je srećan epilog zahvaljujući novinarima BBC-a koji su nedavno u Kuvajtu razotkrili lanac trgovine ljudima. Oni su sproveli tajnu istragu, predstavljajući se kao bogati bračni par u potrazi za devojkom koju žele da kupe kako bi im bila služavka. Stupili su u kontakt sa 57 trgovaca ljudima putem aplikacije 4Sale, koja je dozvolila pretragu žena prema rasi i drugim kategorijama. Jedan od trgovaca rekao im je da je „Fatou uvek nasmejana, čak iako je uposliš da radi do pet ujutru.”

Kuvajtske vlasti spasile su Fatou i vratile je kući u Gvineju, gde ju je lokalna porodica usvojila. O svom iskustvu u Kuvajtu rekla je sledeće: „Konstantno su vikali na mene i nazivali me životinjom. To me je jako bolelo i stalno sam bila tužna – ali ništa nisam mogla da preduzmem povodom toga.” 

Fatou se u Gvineji vratila školovanju i ima priliku da izgradi novi život, slobodan život. „Srećna sam. Čak i sada, dok pričam o tom periodu. Osećam se kao da sam se vratila iz ropstva” – rekla je ona.

Upotreba društvenih mreža i aplikacija ima svoju mračnu stranu - često govorimo o opasnostima kao što su vrbovanje maloletnika i prodaja droge. Međutim, stvaranje online tržišta robova najnoviji je oblik grubog kršenja ljudskih prava koji se na njima razvio. Instagram je reagovao uklonivši haštag maids for transfer i 703 naloga odgovorna za nezakonite aktivnosti. Kompanije Google i Apple izjavile su da sa programerima koji razvijaju aplikacije rade na tome da se ova ilegalna aktivnost više ne pojavi. Ipak, ostaje pitanje kako će ove kompanije sprečiti dalji razvoj tržišta trgovine ljudima na njihovim platformama, budući da svaki dan nastaje mnoštvo novih naloga, aplikacija i haštagova. 

Prinudni rad jedan je od najzastupljenijih oblika trgovine ljudima. Žrtve su najčešće osobe koje u potrazi za poslom odlaze u strane zemlje. U potrazi za boljim životom Srbiju godišnje napušta oko 35.000 ljudi. Međutim, postoje određene kategorije radnika koje su znatno ranjivije od drugih i to ih čini potencijalnim žrtvama, kao što su žene koje dolaze iz siromašnih krajeva i već su u prošlosti bile zlostavljane ili marginalizovane. Izrabljivači zloupotrebljavaju položaj žrtava i pretnjama, ucenama i nasiljem primoravaju ih na rad. Osobe izložene prisilnom radu najčešće su zaposlene kao pomoć u kući, u poljoprivredi ili u fabrikama. Međunarodna organizacija rada objavila je zastrašujuć podatak – da na globalnom nivou 24,9 miliona ljudi radi pod prisilom. 

Postoji više indikatora koji upućuju na to da je neka osoba prinuđena na rad: 

•    Zabrana kretanja

•    Izolacija

•    Fizičko i seksualno nasilje

•    Zastrašivanje i pretnje

•    Oduzimanje ličnih dokumenata

•    Zadržavanje zarade

•    Dužnički rad 

•    Loši radni i životni uslovi

•    Preteran prekovremeni rad

•    Zloupotreba ranjivosti osobe koja radi

•    Obmanjivanje osobe koja radi

Ohrabrujemo vas da se obratite za pomoć ukoliko ove indikatore prepoznajete u svom okruženju. 

Srbija – SOS Telefon +381 11 785 0000

Evropski broj za nestalu decu +116 000

SAD +1 888 373 7888

Region www.HopeOn.Today 

Izvori:

https://www.ilo.org/global/topics/forced-labour/lang--en/index.htm

https://tribun.hr/trgovci-ljudima-u-kuvajtu-nesmetano-prodaju-robove-na-instagramu-video/

https://www.youtube.com/watch?v=Qxz-vmbFXd4

https://www.pri.org/stories/2019-06-14/maids-sale-how-ads-trap-women-modern-day-slavery-jordan

[unitaseurope]

Moderno ropstvo sveta

Industrija trgovine ljudima pozicionirana je na drugom mestu prema kriterijumu visine profita koji ostvaruje na godišnjem nivou. Poređenja radi, ova industrija ostvaruje veći profit na godišnjem nivou od ukupnog, udruženog profita giganata kakvi su Starbucks, Disney, Facebook i Nike kompanija.

U okviru ove industrije ljudsko telo se posmatra kao resurs koji se nekoliko puta može reciklirati za različitu namenu i koji je svaki naredni put moguće unovčiti još više i još bolje.

Uzmimo, na primer, privlačnu, mladu ženu koja, sticajem okolnosti, u potrazi za boljim uslovima života, pozove broj telefona naznačen u poslovnom oglasu kojim se nudi dobra zarada i odlični uslovi rada. Naizgled, sve je legitimno i regularno... Nema ničeg neprirodnog niti čudnog u motivaciji da se vlastitim trudom ostvari i dosegne nivo zarade za koji osoba misli da joj pripada. Jedina pogreška je nesmotrenost i neupućenost u činjenicu da ovakvi oglasi, najčešće, predstavljaju osnovno sredstvo za vrbovanje žrtava trgovine ljudima. Ulaskom u lanac trgovine ljudima, žrtva postaje roba kojoj se istog trenutka ukidaju sva  ljudska prava-pravo slobode kretanja, sloboda govora i mišljenja, pravo na izbor, itd.

Prva faza izrabljivanja žrtve, najčešče, podrazumeva seksualnu ekploataciju, a kada iz osobe iscure jedrina, snaga i privlačnost, ona postaje resurs koji se eksploatiše za prošnju, kriminalne radnje i sve aktivnosti koje donose profit, a koje podrazumevaju prinudu i odsustvo slobodne volje žrtve. Kada nastupi krajnja iscrpljenost, žrtvi se vade organi i započinje eksploatacija žrtve sa ciljem trgovine organima. Na ovaj način,  samo jedan čovek postaje resurs koji donosi ogroman profit. Ovaj patern je najprisutniji, a njegova nemilosrdnost i brutalnost ostaju toliko neobjašnjivi i neshvatljivi tako da običan građanin ima apstraktnu i nejasnu predstavu o ovoj problematici i samo nejasno ubeđenje da je reč o problemu koji se dešava negde tamo daleko i samo retkim, nesrećnim ljudima.

I upravo zbog brutalnosti, slojevitosti i višedimenzionalnosti problema, šira javnost ne razmatra realne okvire prisutnosti ove pojave, a time joj nedostaje i realno razumevanje rizika koji svakog od nas mogu uvesti u zamku trgovine ljudima.