#ma samo vino rakija i pivo

[bookmunchies]

Hahahahahaha, twinning tnght, al kako nisi znala da je jak, bas zato se i pije dzin tonik obicno, ja na svadbi rekoh konobaru, naspi mi dzin a on na to dzin tonik? ok i odma podje, morala sam da ga hvatam da mu kazem da cu cist, ne volim gazirano a dzin tonik ko gaziran, svjedno, on mene gleda ko da ne sme da toci cisti dzin, ono kao ej brate, morala sam mu ponovit i on meni pa koliko ces da ti naspem? sta to uopste znaci, pa imas casu za dzin i spias sta znam visina zavisi od toga da li ga sluze s ledom, ali posto smo trebali uskoro da idemo, ja njemu kazem pa nzm naspi dva prsta, kad on kaze da ce nasut pola case, ja mislim ono ok, pila sam i vise bice ok, i pristanem kad meni on dade pola case za sok dzina, ja se sva zbunila. ko daje dzin u casi za sok sta je to, inace je grk ko cemer zar ne, pa ko ga moze toliko popit ja nzm, ali ja nisam taj tip.

I rly didn't think gin was that strong like.... auwgh?

[tvoja-tt]

Dan #2

Opet ja vama, o njoj. Mirisala je na parfem i dim cigarete, nekako strastveno. Njen osmeh i njen glas slušam svaku noć pred spavanje dok prelistavam galeriju u onom tamo našem folderu na telefonu koji je ona napravila. Nikada nisam ni voleo da se slikam i snimam a danas bih sve dao za neku novu sliku sa njom ili neki novi mini video film njenog najboljeg trenutka sa mnom. Eh, njene oči sjetne i sjajne ja, ne izbacujem iz glave.

Vino, rakija, pivo – ma sve što si volela, sada su mi samo uspomene, bez ukusa stvarnosti pravog trenutka. I ona muzika tvoja koju si slušala one Barbarine pesme sada bez tebe zvuče drugačije, nekako prazno i hladno. Tvoje ime na usnama, ostalo mi ali postalo nedostižno, i nedodirljivo.

Pišem o tebi kao da si postala deo nekog drugog sveta. Možda i jesi, možda si se udala, možda sada imaš nekog novog, zgužvao sam ovo. Besan sam, skrhan, ne nemaš ti nikog. Na samu pomisao ubio bih ga, razbio bih ga ako bi samo ikada zaplakala zbog nekog tamo majmuna. Uh! Aaaa! Nekada smo bili bliski i srećni zajedno, sada si samo senka u mom srcu. Nisam te zaboravio, niti ću ikada, ali moram da idem dalje, bez tebe. Moram da pronađem negde sebe. Gde sam ovo sada ja? Postojim li ili sam i ja iluzija u nečijoj glavi? Ostaće mi misterija.

Naravno, da ne znam kako da vam je dočaram na najbolji mogući način, vi ne znate kako je njen osmeh bio kao sunčev zrak koji probija sve oblake. Sećam se kako bi se smešila, a njene oči bi se sijale kao dragulji. Bila je ta koja je donosila svetlost u moj svakodnevni dosadni, isplanirani život.

tvoja. t. t.