#konzorcijum

[haber-euro-turk]

PODGORIČKE FIRME ĆE CRTATI DVIJE CESTE I AUTO-PUT

Kompanija “Geotechnics, projects and consulting” je osnovana 2008. godine u Podgorici, a registrovana je za inženjerske djelatnosti i tehničko savjetovanje. Izvor: MONDO Državni Monteput je na ponovljenom tenderu za izradu idejnih rješenja za dvije dionice budućih brzih saobraćajnica izabrao podgorički konzorcijum “Geotechnics, projects and consulting”, dok je za isti posao za jednu dionicu…

[zanimljivaekonomija]

Regionalni čelendž fond nastavlja sa investicijama u obrazovne projekte  

Objavljen Drugi poziva za podnošenje Izjava o zainteresovanosti – prilika za kozorcijumime da dobiju bespovratna sredstva u iznosu od 150.000 do 600.000 evra

Regionalni čelendž fond (RCF), finansijski mehanizam koji unapređuje zapošljivost, posebno mladih, u ekonomijama Zapadnog Balkana, objavio je Drugi poziv za podnošenje Izjava o zainteresovanosti za podršku investicijama u projekte dualnog ili kooperativnog obrazovanja i pozvao konzorcijume institucija stručnog obrazovanja i obuke i kompanija da konkurišu za sredstva u visini od 150.000 do 600.000 evra po projektu, koja bi se koristila za investicije u opremu i infrastrukturu obrazovnih institucija i uvođenje novih tehnologija u obrazovne procese.

Sredstva se dodeljuju nakon nadmetanja na regionalnom nivou, a nemačko Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju (BMZ) ukupno je izdvojilo 39 miliona evra delegiranih Nemačkoj razvojnoj banci (KfW) da se podrže investicije u projekte sa prostora Zapadnog Balkana 6. Projekat se sprovodi u partnerstvu sa Komorskim investicionim forumom uz podršku konsultanata za implementaciju programa.

RCF je sproveo Prvi poziv za podnošenje Izjava o zainteresovanosti koji je bio otvoren 2021. godine i doveo do selekcije 37 najuspešnijijh projekata koji su predloženi za finansiranje u iznosu od oko 15,4 miliona evra u regionu Zapadnog Balkana.

Drugim pozivom RCF poziva konzorcijume institucija stručnog obrazovanja i obuke i kompanija, koji nastoje da zajednički pripremaju i sprovode programe dualnog ili kooperativnog obrazovanja i obuke da se prijave i tako:

·  doprinesu efikasnom rešavanju izazova koji se ogleda u nedostatkom ljudskih resursa i strateški pristupili unapređenju kapaciteta  

·  poboljšaju zapošljivost polaznika/maturanata i njihovu integraciju u tržište rada

·  povećaju produktivnost i konkurentnost preduzeća kao rezultat saradnje sa obrazovnim ustanovama 

Drugi poziv za podnošenje Izjava o zainteresovanosti otvoren je do 14. aprila 2022. RCF prihvata prijave iz svih šest ekonomija Zapadnog Balkana kao i iz svih ekonomskih sektora.

Izjave o zainteresovanosti mogu podneti konzorcijumi obrazovnih ustanova i bar dve kompanije koje zajednički pripremaju i sprovode programe dualnog ili kooperativnog obrazovanja. Konzorcijumi treba da budu predvođeni institucijama koje pružaju stručno obrazovanje i obuku i sprovode programe koji vode ka sticanju nacionalno priznatih kvalifikacija.  

Proces apliciranja za sredstva Regionalnog čelendž fonda se odvija u dve faze. Najpre konzorcijumi podnose Izjave o zainteresovanosti, a oni predselektovani nakon prve faze pripremaju i celokupne predloge projekata i detaljne planove investicija.

Informativna sesija za Srbiju tokom koje će biti pojašnjeni detalji konkursa, uslovi prihvatljivosti, dozvoljeni troškovi i procedure apliciranja biće održana onlajn 16. marta 2022 počev od 10 časova. Zainteresovani se mogu prijaviti za učešće putem linka dostupnog ovde.

Dodatne informacije o Drugom pozivu za podnošenje Izjava o zainteresovanosti, uključujući i Vodič sa smernicama za zainteresovane aplikante, dostupni su na sajtu www.rcf-wb6.org

[senatme]

Pozitivna ocjena Evropske mreže preduzetništva u CG

#preduzetništvo Pozitivna ocjena Evropske mreže preduzetništva u CG

[dropcap]E[/dropcap]vropska komisija, odnosno Izvršna Agencija za mala i srednja preduzećaEvropske komisije (European Commission, Executive Agency for SME – EC, EASME) u finalnom izvještaju aktivnosti za 2017-2019. godinu ocijenila je rad i aktivnosti Evropske mreže preduzetništva u Crnoj Gori – EEN Montenegro vrlo uspješnim i pozitivnim. Konzorcijumom EEN Montenegro koordinira Ministarstvo…

[cgvijesti]

Rusi više neće istraživati naftu u ulcinjskom podmorju

Rusi više neće istraživati naftu u ulcinjskom podmorju

Ruska kompanija “Novatek” planira da se povuče iz projekata u Crnoj Gori, saopštio je njen direktor Leonid Miheljson. Konzorcijum kompanija Eni (Italija) i Novatek je u martu prošle godine započeo istražno bušenje nafte u podmorju Ulcinja, da bi godinu kasnije saopštili da nema nafte. Zbog nepoštovanja ugovora sa ovim konzorcijumom i grčkim Energeanom očekuje se da Crna Gora dobije obeštećenja…

[prijedor24]

Dodik prodaje RŽR „Ljubija“ kompaniji iza koje stoji Zotov

Republika Srpska odlučila je da emisijom akcija dokapitalizuje Rudnik željezne rude „Ljubija“, nakon čega će ostati bez većinskog udjela u ovom preduzeću. Po dogovoru, akcije će kupiti kompanija „American – Canadian Consortium SE-GDEC CORP“, za koju je lobirao i dogovarao kontroverzni Evgenij Zotov, otkriva portal CAPITAL. Za ponuđene akcije američko–kanadski konzorcijum isplatiće 50,7 miliona…

[crnagora]

PRONAĐENA NAFTA VRHUNSKOG KVALITETA

Prema nezvaničnim saznanjima, koncesionari Eni-Novatek i Energean stigli su do dubine od oko 6.500 metara na tački udaljenoj oko 28 kilometara od obale, gdje su otkrili naftu čije karakteristike ukazuju ne samo na visok sadržaj kvalitetne nafte #CrnaGora

Konzorcijum kompanija Eni i Novatek pronašli su u podmorju između Bara i Ulcinja naftu visokog kvaliteta, pa bi vrlo brzo trebalo da bude poznata i količina rezervi. Prema nezvaničnim saznanjima, koncesionari Eni-Novatek i Energean stigli su do dubine od oko 6.500 metara na tački udaljenoj oko 28 kilometara od obale, gdje su otkrili naftu čije karakteristike ukazuju ne samo na visok sadržaj…

[mozgoderina]

Zašto vladajući vole standardizovane škole?

Tokom novembra 2016. godine, u okviru Moodle sistema za učenje na daljinu[1], Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije izvodilo je veliku onlajn obuku za primenu standarda namenjenu nastavnicima opšteobrazovnih predmeta u gimnazijama. ( Sajt je, kako se navodi, nastao kroz projekat „Razvionica“ koji je iz predpristupnih fondova, naravno, finansirala / kreditirala Evropska unija.[2] )

Obuka je podeljena na više Moodle modula, pa je predviđeno da se u okviru prvog izučavaju “Standardi postignuća – karika u osiguranju kvaliteta obrazovanja”.

Sami Amerikanci muku muče sa svojim aktuelnim kurikulumom u osnovnoj školi, koji je podbacio na svim poljima, te zahtevaju promene, promene, promene… “Vreme je da se preosmisli američki obrazovni sistem”, upozorava već izvesno vreme prestižni ekonomski magazin Harvard Business Review.[3] Začuđuje, stoga, što se u Evropi trenutno (pre)prodaje stari / preinačeni predlog - standardizacija. To je koncept iz zlatnog doba industrijskog kapitalizma, odnosno Fordizma, kada je za svemoćno tržište bilo dovoljno proizvesti dve različite marke automobila, da bi se kod uzornog i ornog kupca osigurao privid izbora. Proizvodna traka prirodno iziskuje i standardizaciju opreme, radnog vremena… i na kraju - samih ljudi. Standardizacija ljudi se prirodno najefikasnije postiže kroz standardno / obavezno obrazovanje u standardizovanoj školi.

Danas je tržišna situacija daleko kompleksnija. Razmaženi potrošač je ohrabren da gaji svoj „jedinstven ukus“ te neizostavno zahteva veliku diferencijaciju robne ponude pa je proizvodnja (dalekoistočna) prinuđena da svakodnevno osluškuje hirovitog kupca koji za svoj novac zapravo priželjkuje nešto poput autentičnog identiteta koji mu sa druge strane, hvala šarenolikim potrošačkim nebesima, uporno i neprekidno izmiče. O standardizaciji bilo čega, kao prevaziđenom konceptu, više nema ni govora. Svi dvovekovni standardi su zapravo na dnevnom redu za sistematsko urušavanje. Svakodnevno svedočimo agresivnoj propagandi u kojoj se tvrdi da više ne postoji standardno radno mesto, radno vreme, zarada. „Obavljanje više poslova u isto vreme i rad u fleksibilnijim uslovima su ono što poslodavci traže.“[4] Svim snagama se razara standardna struktura porodice, ruši se razlika između slobodnog i radnog vremena, između mladih i starih, što je česta tema mnogih istraživanja i izdanja nakon pretvaranja elektronskog računara u robu široke potrošnje. Jedan od najuspešnijih / najprodavanijih pionirskih modela personalnih računara, 5150 PC firme IBM, lansiran je na tržištu 1981. godine, da bi već naredne godine priznati teoretičar medija, publicista, kritičar i istraživač obrazovanja, Nil Postman, objavio knjigu simptomatičnog naslova “Nestanak detinjstva”[5]. Čak se i standardna prirodna podela na polove polako ali sigurno minira i potire.

Otkud onda standardi u novoj milenijumskoj školi? Radi li se o još jednoj ironiji i samovolji vlastodržaca ili je nešto daleko ozbiljnije u pitanju? Primetićemo da se istovremeno kroz školu zagovara koncept “turbo” individualizacije učenika i učenica. Svako u odeljenju ima svoje sasvim specifične potrebe, jedinstven ritam usvajanja znanja, poseban odnos prema vršnjacima, vaspitačima i edukaciji… Sve to u svakodnevnom radu mora uzimati u obzir svaki nastavnik / nastavnica za svakog učenika / učenicu ponaosob. Insistira se čak na ažurnom vođenju neverovatno detaljne pedagoške dokumentacije za svakog đaka i (… odgovarajući ženski rod mi nije poznat).

Nalazimo se pred ozbiljnom dilemom. Da li je jedinstvenost / neponovljivost (limited edition brand) samo privid i šarena glazura a standardizacija još uvek neprikosnovena skrivena suština savremenog / virtuelnog društva? Nije, naime, nikakva tajna da se najlakše upravlja armijom klonova koji u određenim, strogo omeđenim granicama, neguju dozvoljeni privid jedinstvenog identiteta. Najjednostavnije za sistem vlasti je da evidentira pojedinca tako što ga prevede u objekat sa skoro neprimetnim varijacijama dozvoljenih osobina. Stoga je sasvim logično brisanje granica - star / mlad ili muško / žensko ili crno / belo. Ili čak organizam / mašina. „Inovator i milijarder Ilon Mask osniva firmu Neuralink, čiji će cilj biti izrada uređaja za spajanje ljudskih mozgova na računare, javlja Wall Street Journal. Mask je na samitu svetskih vlada u Dubaiju rekao da ljudi, ako žele da prežive na duži rok, moraju da postanu kiborzi.“[6] Jednostavnije je, dakle, jedno doba, jedan pol, jedna rasa. Jedan kiborg: „Svi smo mi, na kraju dvadesetog veka, u našem mitskom vremenu, postali priviđenja: teorizovani i isfabrikovani hibridi mašine i organizma; ukratko, postali smo kiborzi.“[7] To što humanoid zadržava privid identiteta za sistem nije od važnosti. Naprotiv, sam mehanizam vlasti zapravo pruža izbor najrazličitijih modela ponašanja uključujući disidentski. Jedan od večito aktuelnih je “buntovnik bez razloga”.

Jedno od pitanja koja su postavljana našim nastavnicima / nastavnicama tokom pomenute onlajn obuke za primenu standarda namenjenu nastavnicima opšteobrazovnih predmeta u gimnazijama, glasi: “Po Vašem mišljenju, koje dobiti od uvođenja standarda mogu da imaju nastavnici, učenici i roditelji?”.

Imajući sve prethodno navedeno u vidu, pre nego brzopletno odgovorimo na ponuđeno pitanje, predefinisaćemo za početak zahtev. Tako pokazujemo inicijativu i pokušavamo da se odupremo ponuđenom iskušenju prepisivanja tačnog odgovora koji je zapravo naveden na prethodnoj internet stranici samog seminara, te ga je dovoljno prekopirati. Ali, što je daleko opasnije, pokušavamo da zaobiđemo i opasnost davanja netačnog odgovora koji bi nas doveo u nepriliku. Pretpostavimo jednostavno da se radi samo o stilskoj vežbi i zapitajmo se “koje dobiti od uvođenja standarda može da ima sistem kada su u pitanju nastavnici, učenici i roditelji?” Odmah primećujemo da se pred nama otvara jedna sasvim drugačija dimenzija rezonovanja koja nudi novu perspektivu sagledavanja problema.

Pozabavićemo se ukratko svakom od navedenih kategorija jer ministarstvo, kao organizator učenja na daljinu, precizira zahtev: “Odgovor treba da sadrži najmanje 3 rečenice u kojima ćete navesti bar po jednu dobit za svaku od grupa.” Da ne škrtarimo, posvetićemo, ipak, svakoj etiketiranoj grupaciji više od neophodnog minimuma - po jedne tražene rečenice:

Nastavnici standardizacijom „dobijaju“ jednostavniji model kontrole i procene efikasnosti od strane mehanizma nadzora i bržu mogućnost popravke ili zamene u slučaju „kvara“, tj, ukoliko se ne pridržavaju standarda, što dodatno jača ionako izuzetno centralizovan sistem i umanjuje ionako minornu kreativnu ulogu samog predavača. Možda je najopasnija pojava pretvaranje nastave u prilično sterilnu trku predavača u boljoj pripremi učenika za strogo formalne završne testove ili tzv. ulazne testove kojima se “standardizovano” mere i ocenjuju postignuća kako učenika, tako i nastavnika. Otići ćemo i korak dalje i zapitati se nisu li možda “standardi postignuća” zapravo “karika u osiguranju” ukidanja standardne uloge predavača u standardnoj zidanoj učionici te pretakanje školovanja u “veliku onlajn obuku” u velikoj virtelnoj učionici kakva je i sama Razvionica kao test uzorak mogućeg modela oblikovanja budućnosti obrazovanja. U tom slučaju, sistem logično nastavlja započeto brisanje granice organizam / mašina i planira veliku budžetsku uštedu nakon što nastavnici sami pripreme uslove za preoblikovanje sopstvenog poziva u obuku veštinama koje mogu lako da se izmere. Predavači nakon toga mogu lako da se zamene. Recimo,  softverom.

Učenici standardizacijom stvaraju nekakvu iluziju da su „za svoje pare“ dobili određenu kilažu znanja koja treba da bude garant takozvanog „uspeha“ na tržištu. Iskreno, u današnjim klimavim okolnostima finansijski uspeh ne može da garantuje ništa i niko, barem ne u obrazovanju. Obrazovanje može da formira čoveka, ali ne i „uspešnog“ preduzimača, čemu se zapravo teži. Ono što je sigurno je da na jednoj strani polako ali sigurno gubimo bitku u razvoju povoljnijih uslova za formiranje ljudi, a na drugoj strani ne dobijamo očekivan broj uspešnih preduzimača, barem ne sa diplomom.

Roditelji dobijaju još jednu „batinu“ kojom mogu do mile volje da klepeću po obrazovanju kada se umorni i bezvoljni vrate sa svakodnevnog čišćenja Augijevih štala u svom sektoru (kao kritičari, nastavnici se u ulozi roditelja često ne razlikuju od svojih sugrađana). Ukoliko im se ne dopada kolega ili predmet ili kompletna škola, zavisno od raspoloženja, dobrodošli su da sada potegnu i neispunjenu standardizaciju kao dodatni argument u borbi za naprednije društvo, koje obrazovanje evidentno koči… A situacija je zapravo fundamentalno drugačija. Ni jedan društveni segment ne bi funkcionisao ni približno tako dobro kao obrazovanje, da je pretrpeo i najmanji deo savremenog doživotnog eksperimentisanja bez ikakve odgovornosti. Obrazovanje je po mnogim merilima najfunkcionalniji sektor. "Uzmimo kao objektivno merilo indeks prosperiteta kojeg je ustanovio čuveni britanski Legatum institut. (...) Od 142 rangirane zemlje “čvrsta” srpska ekonomija je na “solidnom” 130. mestu. Najboje rezultate Srbija je zabeležila (verovali ili ne) na polju obrazovanja, gde je zauzela 55. mesto!"[8] Ukoliko uzmemo kao kriterijum i veličinu brige i finansijskog ulaganja od strane države, zalazimo na teren naučne fantastike…

Obrazovanje, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, još uvek očekuje ili ozbiljnu i odgovornu reformu ili konačan debakl.

  [1] http://moodle.mpn.gov.rs/

[2] Projekat je sprovodio konzorcijum koji je vodila Hulla & Co, Human Dynamics K.G.

[3] „It’s Time to Re-Think the U.S. Education System“, Harvard Business Review, 2012.

[4] “Poslodavci traže više od teorije”, Blic, 2009. Tekst je nastao uz finansijsku podršku EU.

[5] Neil Postman, "The Disappearance of Childhood", Vintage Books, 1982.

[6] “Mozak ćemo uskoro direktno povezivati s računarima”, B92, 2017.

[7] Dona Haravej, „Manifest za kiborge“, 1991.

[8] Jovan Pavlović, „Krekeću li kuvane žabe?“, Časopis KULT , 2017.

  Pripovedio i grafički opremio: Jovan Pavlović. Pedagoški nadzor: šTA TE NE uBiJE, sNAGu piJE. Ilustracije: (1) Leonid Sokov [Russia] (b 1941) ~ 'Shirt', 1974. Wood (63.5 x 46 x 7.5 cm). (2) Ron English [USA] (b 1959) ~ 'Mousemask Murphy'. Set of five, 2012-2014. (3) Travis Louie ~ 'Victorian Beast Toad'. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

ošTRiM pERoM, MozGoDERoM: ✓ Zašto je urgentno da se uči kompetentno? →  ✓ Isprobavanje sanduka →  ✓ Rekvijem za prosvetne snove → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA: ✓ Predgovor knjizi ‘Laž epohe’ (Jevtić) →  ✓ Vežbe iz politologije · Sofija Šoškić →  ✓ Od odgovora do odgovornosti (Jinger) → 

[jedimolivolicom]

Porodica turskog predsjednika Recepa Tayyipa Erdogana posjeduje tanker za prijevoz nafte vrijedan 26,5 miliona eura. Taj tanker je stečen u okviru tajnog offshore aranžmana, saopćio je konzorcijum Evropskih medijskih kuća, javljaju agencije. Prema izvještajima objavljenim u petak, Erdoganova porodica postala je vlasnik tankera za naftu "Agdas", preko firmi registrirutf8

[e-kultura]

Hotel Crowne Plaza ~ Promo : Konzorcijum Vino Chianti

[cgvijesti]

Turci otvaraju bolnicu pored Kliničkog

Turci otvaraju bolnicu pored Kliničkog

Foto: KCCG Turski konzorcijum “Medikana” započeo je proceduru dobijanja dozvole za otvaranje klinike, čije je sjedište planirano u blizini Kliničkog centra Crne Gore (KCCG), potvrđeno je “Danu” iz više izvora. Velika strana privatna bolnica mogla bi da preuzme dio ljekara iz javnog zdravstva. Prema riječima sagovornika “Dana”, već izvjesno vrijeme se pominje otvaranje privatne turske klinike…

[cgvijesti]

Nema nafte na bušotini konzorcijuma Eni - Novateka

Nema nafte na bušotini konzorcijuma Eni – Novateka

Proizvodnja ugljovodonika na ležištu koje buši konzorcijum kompanija Eni i Novatek u crnogorskom podmorju neće biti moguća, jer je bušotina, prema informacijama koncesionara, suva, saopštio je državni sekretar za energetiku i rudarstvo u Ministarstvu kapitalnih investicija Marko Perunović, prenosi Pobjeda. Konzorcijum Eni – Novatek počeo je u martu prošle godine prvo istražno bušenje nafte u…

[zanimljivaekonomija]

Kako prepoznati drveće pod stresom?

Klimatske promene utiču na promenu vremena što može da predstavlja veliki stres za drveće. Kao posledica ovakvog ugrožavanja vitalnosti mnogih vrsta drveća počele su da se traže metode koje bi obezbedile nadgledanje velikih oblasti pod šumom. Konzorcijum austrijskih, bavarskih i nemačkih institucija na čelu sa Institutom za geomatiku Poljoprivrednog univerziteta u Beču je sproveo obiman terenski eksperiment, projekat „VitTree“.

Za potrebe eksperimenta naučnici su izabrali po 140 stabala u dve grupe smreka različite starosti u Bavarskoj na granici sa Austrijom. Polovini stabala je odstranjen deo kore u celom obimu stabla širine 20 centimetara na visini od 130 centimatara. Svaka eksperimentalna grupa se sastojala od pet drveća, a u neposrednoj blizini se nalazila kontrolna grupa sa takođe pet drveća kojima nije odstranjen deo kore. Prikupljanje podataka je sprovedeno u jednakim vremenskim razmacima u dva različita vegetativna perioda i različitim geografskim oblastima.

Naučnici su kontrolisali opadanje iglica, promenu boje iglica, formiranje cvetova i čunjeva i pojavu potkornjaka, dok su iglice analizirali u laboratoriji. Takođe je izvršeno hiperspektralno snimanje područja pomoću aviona.

Istraživanje je pokazalo da je mlađe drveće u periodu od dve godine nakon odstranjivanja kore pokazalo minimalne promene, dok su se kod starijeg drveća javile promene na iglicama i na krošnji. Interesantno je da su promene kod hiperspektralnog snimanja bile primetne mnogo ranije nego na terenu. „Rezultati su pokazali veliki potencijal hiperspektralnog snimanja u otkrivanju promena u vitalnosti drveća“, objašnjava Markus Imicer sa Instituta za geomatiku. Narednih godina će biti dostupno nekoliko hiperspektralnih senzora sa satelitskom podrškom (CHIME, EnMap, PRISMA) što će omogućiti precizno i besplatno prikupljanje podataka.

Fotografije:

© BOKU Geomatics

[prijedor24]

DANAS POČINJE OBNOVA MAGISTRALNOG PUTA PRIJEDOR-BANJALUKA

Vršilac dužnosti direktora preduzeća “Putevi Republike Srpske” Davor Kostrešević i pomoćnik ministra saobraćaja i veza Republike Srpske Dragan Stanimirović danas će na lokalitetu Kozarac ozvaničiti početak obnove magistralnog puta Prijedor-Banjaluka. Izvođača radova je konzorcijum “Prijedorputevi/Kozaraputevi” Prijedor, saopšteno je iz “Puteva Republike Srpske”. SRNA

[zanimljivaekonomija]

Regionalni Challenge Fond uputio poziv za podršku investicijama u kooperativnu obuku na Zapadnom Balkanu

60 projekata će biti finansirano sa 150.000 do 600.000 evra, a ukupna investicija iznosi 18,8 miliona evra

Beograd, 3. februar 2021 - Regionalni Challenge Fond je objavio poziv za podršku investicijama u projekte dualnog obrazovanja, u iznosu od 150.000 do 600.000 evra po projektu, sa ukupnim fondom od 18,8 miliona evra. Uvodni događaj na kom je predstavljen početak ovog velikog regionalnog projekta je okupio predstavnike međunarodnih organizacija i inicijativa, regionalnih organizacija, javnih institucija zaduženih za stručno obrazovanje i obuku, privrednih komora, institucija za stručno obrazovanje i obuku i firmi. Cilj Fonda je da unapredi kvalitet i relevantnost stručnog obrazovanja i obuke za tržište rada kroz finansiranje investicija u opremu i infrastrukturu odabranih projekata kooperativne/dualne obuke koji se sprovode u okviru partnerstava između insitituta za obrazovanje i obuku i kompanija.

“Regionalni „Challenge“ Fond je inovativni instrument koji je nastao na osnovu potražnje za adekvatno obučenom radnom snagom, u pravom trenutku. Fond predstavlja priliku za kompanije i provajdere stručnog znanja i treninga da se na adekvatan način pripreme za vreme koje dolazi nakon pandemije, koji će dalje doprineti stabilizaciji i razvijaju njihovih pojedinačnih biznis modela” – rekla je Viktorija Fajt, viši portfolio menadžer u KfW Nemačkoj razvojnoj banci.

„Podrška koju Regionalni Challenge Fond Nemačke razvojne banke (KfW) pruža Zapadnom Balkanu podsticanjem partnerstva između obrazovnih institucija – srednjih škola i fakulteta – i kompanija predstavlja najbolji način da se pomogne oporavku, rastu i konkurentnosti naših ekonomija. Razvojem dualnog obrazovanja u srednjim stručnim školama i uvođenjem dualnih studija možemo da uskladimo obrazovne sisteme sa potrebama ekonomije i obezbedimo neophodan kadar za lokalne kompanije i strane investitore koji ovde posluju, kao i one koji planiraju da ulažu u region”, izjavio je Mihajlo Vesović ispred Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.

Na ovom onlajn događaju su pokrenute različite teme, uključujući i „Unapređivanje partnerstava kooperativne obuke između institucija za stručno obrazovanje i obuku i kompanija na Zapadnom Balkanu”. Učesnici su razmenili mišljenja o saradnji između privatnog sektora i sektora za stručno obrazovanje i obuku koja treba da obezbedi podršku daljem obrazovanju i ekonomskim reformama na Zapadnom Balkanu. Navedeno je takođe da privatni sektor treba da bude više uključen u saradnju sa institucijama za stručno obrazovanje i obuku.

Prema rečima Vesovića, ovaj projekat pokrenut pre pandemije sada dobija još veći značaj zato što će obezbediti zapošljavanje radnika u sektorima koji su najviše pogođeni kovidom 19 i koji će nastaviti da posluju smanjenim kapacitetom. Vesović je istakao da će privredne komore, članice Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana, kao partner na sprovođenju ovog projekta, uložiti sve svoje napore i doprineti uključivanju kompanija iz sektora koji su od ključne važnosti za razvoj pojedinačnih ekonomija i regiona u celini. On je pozvao kompanije da se povežu sa srednjim školama, visokim strukovnim školama i fakultetima da se prijave za sredstva i zajednički uspostave centre za obuku koji će učenicima i studentima omogućiti da se upoznaju sa mašinama, opremom i alatima koje će koristiti u realnom radnom okruženju tokom obuke i kasnije, kad se zaposle.

Panelisti su se složili da programi poput Regionalnog fonda podržavaju podizanje nivoa kvaliteta stručnog obrazovanja, čemu značajno doprinosi i adekvatan zakonodavni okvir. Kroz podršku RCF-a kompanijama će biti olakšan proces obučavanja učenika, potencijalnih budućih zaposlenih, jer će oni dolaziti u radno okruženje sa prethodno usvojenim bazičnim tehničkim veštinama koje će sticati zahvaljujući savremenoj opremi i alatima u svojim školama. Poršku RCF-a kompanije mogu iskoristiti i za dodatnu obuku svojih zaposlenih.

 Poziv je objavljen na sajtu www.rcf-wb6.org i traje od od 1. februara do 30. aprila 2021. godine. Prijave važe za konzorcijume iz ekonomija Zapadnog Balkana koji se sastoje od jedne institucije za stručno obrazovanje i obuku i najmanje dve kompanije.

[zanimljivaekonomija]

Organizovane grupe iz Austrije u poseti Srbiji /saopštenje TOP TOURS nt company & Rubicon Travel iz Beograda/

Konzorcijum TOP TOURS nt company & Rubicon Travel iz Beograda, u saradnji sa reprezentativnim Udruženjem penzionera Austrije, obezbedili su  dolazak velikog broja organizovanih grupa iz Austrije, po prvi put. Ciljna grupa turista su penzioneri iz Austrije u organizaciji i pod patronatom reprezentativnog Udruženja penzionera Austrije. Pomenuto Udruženje ima svoju agenciju za putovanja Senioren Raisen, sa višedecenijskom tradicijom i iskustvom u radu.

Na Konkursu 2018.godine Udruženja penzionera Austrije za putovanje „ Jesen u 2019. godini“ izabralo je Srbiju i Beograd kao destinaciju.

Naša poslovna operatika je usaglašena Ugovorom za septembar i oktobar 2019. godine. Realizacija grupa će biti u tri turnusa: 1.         15.09-22.09.2019 2.         22.09-29.09.2019 3.         29.09-06.10.2019

Dolazak svake grupe je projektovan na nivou  400-500 osoba, što ukupno čini 1200-1500 putnika sa preko 8.500- 10.500 noćenja u Beogradu u zavisnosti od konačnog broja realizovanih putnika. Svaka grupa je predviđena da ima oko 10 autobusa, ukupno oko 30 autobusa. Dužina boravka svake grupe je 8 dana/ 7 noći sa meštajem u četiri beogradska hotela sa 3* i 4* i sa uslugama 4 puna i 3 polupansiona.

Tokom boravka predviđeno je više izleta i to četiri poludnevna u Beogradu i tri celodnevna u Srbiji. U Beogradu su predviđena razgledanja grada, vožnja brodom po Savi i Dunavu, poseta Avalskog tornja, Veče boema - Skadarlija. Celodnevni izleti su tura po Vojvodini, izlet u Topolu i na Oplenac sa posetom Kraljevoj vinariji i jednodnevni izlet: dve države Srbija i Rumunija (Vršac i Temišvar).

Drugog dana po dolasku grupe predviđen je WELCOME SHOW u trajanju od 1h i 15 min u Kolarčevoj zadužbini. Nakon intoniranja himni Austrije i Srbije, kao i dizanja zastava, počinje prigodan program na reprezentativnom nivou kao i sa govorima od strane zvaničnika Srbije i Austrije.

Grupa stranih turista u Beogradu, foto: M.Karan