#konzorcijum
Explore tagged Tumblr posts
Text
PODGORIČKE FIRME ĆE CRTATI DVIJE CESTE I AUTO-PUT
Kompanija “Geotechnics, projects and consulting” je osnovana 2008. godine u Podgorici, a registrovana je za inženjerske djelatnosti i tehničko savjetovanje. Izvor: MONDO Državni Monteput je na ponovljenom tenderu za izradu idejnih rješenja za dvije dionice budućih brzih saobraćajnica izabrao podgorički konzorcijum “Geotechnics, projects and consulting”, dok je za isti posao za jednu dionicu…
View On WordPress
0 notes
Photo
Regionalni čelendž fond nastavlja sa investicijama u obrazovne projekte
Objavljen Drugi poziva za podnošenje Izjava o zainteresovanosti – prilika za kozorcijumime da dobiju bespovratna sredstva u iznosu od 150.000 do 600.000 evra
Regionalni čelendž fond (RCF), finansijski mehanizam koji unapređuje zapošljivost, posebno mladih, u ekonomijama Zapadnog Balkana, objavio je Drugi poziv za podnošenje Izjava o zainteresovanosti za podršku investicijama u projekte dualnog ili kooperativnog obrazovanja i pozvao konzorcijume institucija stručnog obrazovanja i obuke i kompanija da konkurišu za sredstva u visini od 150.000 do 600.000 evra po projektu, koja bi se koristila za investicije u opremu i infrastrukturu obrazovnih institucija i uvođenje novih tehnologija u obrazovne procese.
Sredstva se dodeljuju nakon nadmetanja na regionalnom nivou, a nemačko Ministarstvo za ekonomski razvoj i saradnju (BMZ) ukupno je izdvojilo 39 miliona evra delegiranih Nemačkoj razvojnoj banci (KfW) da se podrže investicije u projekte sa prostora Zapadnog Balkana 6. Projekat se sprovodi u partnerstvu sa Komorskim investicionim forumom uz podršku konsultanata za implementaciju programa.
RCF je sproveo Prvi poziv za podnošenje Izjava o zainteresovanosti koji je bio otvoren 2021. godine i doveo do selekcije 37 najuspešnijijh projekata koji su predloženi za finansiranje u iznosu od oko 15,4 miliona evra u regionu Zapadnog Balkana.
Drugim pozivom RCF poziva konzorcijume institucija stručnog obrazovanja i obuke i kompanija, koji nastoje da zajednički pripremaju i sprovode programe dualnog ili kooperativnog obrazovanja i obuke da se prijave i tako:
· doprinesu efikasnom rešavanju izazova koji se ogleda u nedostatkom ljudskih resursa i strateški pristupili unapređenju kapaciteta
· poboljšaju zapošljivost polaznika/maturanata i njihovu integraciju u tržište rada
· povećaju produktivnost i konkurentnost preduzeća kao rezultat saradnje sa obrazovnim ustanovama
Drugi poziv za podnošenje Izjava o zainteresovanosti otvoren je do 14. aprila 2022. RCF prihvata prijave iz svih šest ekonomija Zapadnog Balkana kao i iz svih ekonomskih sektora.
Izjave o zainteresovanosti mogu podneti konzorcijumi obrazovnih ustanova i bar dve kompanije koje zajednički pripremaju i sprovode programe dualnog ili kooperativnog obrazovanja. Konzorcijumi treba da budu predvođeni institucijama koje pružaju stručno obrazovanje i obuku i sprovode programe koji vode ka sticanju nacionalno priznatih kvalifikacija.
Proces apliciranja za sredstva Regionalnog čelendž fonda se odvija u dve faze. Najpre konzorcijumi podnose Izjave o zainteresovanosti, a oni predselektovani nakon prve faze pripremaju i celokupne predloge projekata i detaljne planove investicija.
Informativna sesija za Srbiju tokom koje će biti pojašnjeni detalji konkursa, uslovi prihvatljivosti, dozvoljeni troškovi i procedure apliciranja biće održana onlajn 16. marta 2022 počev od 10 časova. Zainteresovani se mogu prijaviti za učešće putem linka dostupnog ovde.
Dodatne informacije o Drugom pozivu za podnošenje Izjava o zainteresovanosti, uključujući i Vodič sa smernicama za zainteresovane aplikante, dostupni su na sajtu www.rcf-wb6.org
#rcf#region#economy#regional challenge fund#regional challenge#srbija#serbia#zapadni balkan#investicije#obrazovanje#konzorcijum#sredstva#dualno obrazovanje#kvalifikacije#projekti
0 notes
Text
Pozitivna ocjena Evropske mreže preduzetništva u CG
#preduzetništvo Pozitivna ocjena Evropske mreže preduzetništva u CG
[dropcap]E[/dropcap]vropska komisija, odnosno Izvršna Agencija za mala i srednja preduzećaEvropske komisije (European Commission, Executive Agency for SME – EC, EASME) u finalnom izvještaju aktivnosti za 2017-2019. godinu ocijenila je rad i aktivnosti Evropske mreže preduzetništva u Crnoj Gori – EEN Montenegro vrlo uspješnim i pozitivnim. Konzorcijumom EEN Montenegro koordinira Ministarstvo…
View On WordPress
#2020#biznis#Crna Gora#EASME#EK#firme#Horizont#Horizont 2020#kompanije#konzorcijum#mala i srednja preduzeća#mreža#MSP#poslovanje#preduzetništvo
0 notes
Text
Rusi više neće istraživati naftu u ulcinjskom podmorju
Rusi više neće istraživati naftu u ulcinjskom podmorju
Ruska kompanija “Novatek” planira da se povuče iz projekata u Crnoj Gori, saopštio je njen direktor Leonid Miheljson. Konzorcijum kompanija Eni (Italija) i Novatek je u martu prošle godine započeo istražno bušenje nafte u podmorju Ulcinja, da bi godinu kasnije saopštili da nema nafte. Zbog nepoštovanja ugovora sa ovim konzorcijumom i grčkim Energeanom očekuje se da Crna Gora dobije obeštećenja…
View On WordPress
0 notes
Text
Dodik prodaje RŽR „Ljubija“ kompaniji iza koje stoji Zotov
Republika Srpska odlučila je da emisijom akcija dokapitalizuje Rudnik željezne rude „Ljubija“, nakon čega će ostati bez većinskog udjela u ovom preduzeću. Po dogovoru, akcije će kupiti kompanija „American – Canadian Consortium SE-GDEC CORP“, za koju je lobirao i dogovarao kontroverzni Evgenij Zotov, otkriva portal CAPITAL. Za ponuđene akcije američko–kanadski konzorcijum isplatiće 50,7 miliona…
View On WordPress
0 notes
Text
PRONAĐENA NAFTA VRHUNSKOG KVALITETA
Prema nezvaničnim saznanjima, koncesionari Eni-Novatek i Energean stigli su do dubine od oko 6.500 metara na tački udaljenoj oko 28 kilometara od obale, gdje su otkrili naftu čije karakteristike ukazuju ne samo na visok sadržaj kvalitetne nafte #CrnaGora
Konzorcijum kompanija Eni i Novatek pronašli su u podmorju između Bara i Ulcinja naftu visokog kvaliteta, pa bi vrlo brzo trebalo da bude poznata i količina rezervi. Prema nezvaničnim saznanjima, koncesionari Eni-Novatek i Energean stigli su do dubine od oko 6.500 metara na tački udaljenoj oko 28 kilometara od obale, gdje su otkrili naftu čije karakteristike ukazuju ne samo na visok sadržaj…
View On WordPress
0 notes
Text
Zašto vladajući vole standardizovane škole?
Tokom novembra 2016. godine, u okviru Moodle sistema za učenje na daljinu[1], Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije izvodilo je veliku onlajn obuku za primenu standarda namenjenu nastavnicima opšteobrazovnih predmeta u gimnazijama. ( Sajt je, kako se navodi, nastao kroz projekat „Razvionica“ koji je iz predpristupnih fondova, naravno, finansirala / kreditirala Evropska unija.[2] )
Obuka je podeljena na više Moodle modula, pa je predviđeno da se u okviru prvog izučavaju “Standardi postignuća – karika u osiguranju kvaliteta obrazovanja”.
Sami Amerikanci muku muče sa svojim aktuelnim kurikulumom u osnovnoj školi, koji je podbacio na svim poljima, te zahtevaju promene, promene, promene… “Vreme je da se preosmisli američki obrazovni sistem”, upozorava već izvesno vreme prestižni ekonomski magazin Harvard Business Review.[3] Začuđuje, stoga, što se u Evropi trenutno (pre)prodaje stari / preinačeni predlog - standardizacija. To je koncept iz zlatnog doba industrijskog kapitalizma, odnosno Fordizma, kada je za svemoćno tržište bilo dovoljno proizvesti dve različite marke automobila, da bi se kod uzornog i ornog kupca osigurao privid izbora. Proizvodna traka prirodno iziskuje i standardizaciju opreme, radnog vremena… i na kraju - samih ljudi. Standardizacija ljudi se prirodno najefikasnije postiže kroz standardno / obavezno obrazovanje u standardizovanoj školi.
Danas je tržišna situacija daleko kompleksnija. Razmaženi potrošač je ohrabren da gaji svoj „jedinstven ukus“ te neizostavno zahteva veliku diferencijaciju robne ponude pa je proizvodnja (dalekoistočna) prinuđena da svakodnevno osluškuje hirovitog kupca koji za svoj novac zapravo priželjkuje nešto poput autentičnog identiteta koji mu sa druge strane, hvala šarenolikim potrošačkim nebesima, uporno i neprekidno izmiče. O standardizaciji bilo čega, kao prevaziđenom konceptu, više nema ni govora. Svi dvovekovni standardi su zapravo na dnevnom redu za sistematsko urušavanje. Svakodnevno svedočimo agresivnoj propagandi u kojoj se tvrdi da više ne postoji standardno radno mesto, radno vreme, zarada. „Obavljanje više poslova u isto vreme i rad u fleksibilnijim uslovima su ono što poslodavci traže.“[4] Svim snagama se razara standardna struktura porodice, ruši se razlika između slobodnog i radnog vremena, između mladih i starih, što je česta tema mnogih istraživanja i izdanja nakon pretvaranja elektronskog računara u robu široke potrošnje. Jedan od najuspešnijih / najprodavanijih pionirskih modela personalnih računara, 5150 PC firme IBM, lansiran je na tržištu 1981. godine, da bi već naredne godine priznati teoretičar medija, publicista, kritičar i istraživač obrazovanja, Nil Postman, objavio knjigu simptomatičnog naslova “Nestanak detinjstva”[5]. Čak se i standardna prirodna podela na polove polako ali sigurno minira i potire.
Otkud onda standardi u novoj milenijumskoj školi? Radi li se o još jednoj ironiji i samovolji vlastodržaca ili je nešto daleko ozbiljnije u pitanju? Primetićemo da se istovremeno kroz školu zagovara koncept “turbo” individualizacije učenika i učenica. Svako u odeljenju ima svoje sasvim specifične potrebe, jedinstven ritam usvajanja znanja, poseban odnos prema vršnjacima, vaspitačima i edukaciji… Sve to u svakodnevnom radu mora uzimati u obzir svaki nastavnik / nastavnica za svakog učenika / učenicu ponaosob. Insistira se čak na ažurnom vođenju neverovatno detaljne pedagoške dokumentacije za svakog đaka i (… odgovarajući ženski rod mi nije poznat).
Nalazimo se pred ozbiljnom dilemom. Da li je jedinstvenost / neponovljivost (limited edition brand) samo privid i šarena glazura a standardizacija još uvek neprikosnovena skrivena suština savremenog / virtuelnog društva? Nije, naime, nikakva tajna da se najlakše upravlja armijom klonova koji u određenim, strogo omeđenim granicama, neguju dozvoljeni privid jedinstvenog identiteta. Najjednostavnije za sistem vlasti je da evidentira pojedinca tako što ga prevede u objekat sa skoro neprimetnim varijacijama dozvoljenih osobina. Stoga je sasvim logično brisanje granica - star / mlad ili muško / žensko ili crno / belo. Ili čak organizam / mašina. „Inovator i milijarder Ilon Mask osniva firmu Neuralink, čiji će cilj biti izrada uređaja za spajanje ljudskih mozgova na računare, javlja Wall Street Journal. Mask je na samitu svetskih vlada u Dubaiju rekao da ljudi, ako žele da prežive na duži rok, moraju da postanu kiborzi.“[6] Jednostavnije je, dakle, jedno doba, jedan pol, jedna rasa. Jedan kiborg: „Svi smo mi, na kraju dvadesetog veka, u našem mitskom vremenu, postali priviđenja: teorizovani i isfabrikovani hibridi mašine i organizma; ukratko, postali smo kiborzi.“[7] To što humanoid zadržava privid identiteta za sistem nije od važnosti. Naprotiv, sam mehanizam vlasti zapravo pruža izbor najrazličitijih modela ponašanja uključujući disidentski. Jedan od večito aktuelnih je “buntovnik bez razloga”.
Jedno od pitanja koja su postavljana našim nastavnicima / nastavnicama tokom pomenute onlajn obuke za primenu standarda namenjenu nastavnicima opšteobrazovnih predmeta u gimnazijama, glasi: “Po Vašem mišljenju, koje dobiti od uvođenja standarda mogu da imaju nastavnici, učenici i roditelji?”.
Imajući sve prethodno navedeno u vidu, pre nego brzopletno odgovorimo na ponuđeno pitanje, predefinisaćemo za početak zahtev. Tako pokazujemo inicijativu i pokušavamo da se odupremo ponuđenom iskušenju prepisivanja tačnog odgovora koji je zapravo naveden na prethodnoj internet stranici samog seminara, te ga je dovoljno prekopirati. Ali, što je daleko opasnije, pokušavamo da zaobiđemo i opasnost davanja netačnog odgovora koji bi nas doveo u nepriliku. Pretpostavimo jednostavno da se radi samo o stilskoj vežbi i zapitajmo se “koje dobiti od uvođenja standarda može da ima sistem kada su u pitanju nastavnici, učenici i roditelji?” Odmah primećujemo da se pred nama otvara jedna sasvim drugačija dimenzija rezonovanja koja nudi novu perspektivu sagledavanja problema.
Pozabavićemo se ukratko svakom od navedenih kategorija jer ministarstvo, kao organizator učenja na daljinu, precizira zahtev: “Odgovor treba da sadrži najmanje 3 rečenice u kojima ćete navesti bar po jednu dobit za svaku od grupa.” Da ne škrtarimo, posvetićemo, ipak, svakoj etiketiranoj grupaciji više od neophodnog minimuma - po jedne tražene rečenice:
Nastavnici standardizacijom „dobijaju“ jednostavniji model kontrole i procene efikasnosti od strane mehanizma nadzora i bržu mogućnost popravke ili zamene u slučaju „kvara“, tj, ukoliko se ne pridržavaju standarda, što dodatno jača ionako izuzetno centralizovan sistem i umanjuje ionako minornu kreativnu ulogu samog predavača. Možda je najopasnija pojava pretvaranje nastave u prilično sterilnu trku predavača u boljoj pripremi učenika za strogo formalne završne testove ili tzv. ulazne testove kojima se “standardizovano” mere i ocenjuju postignuća kako učenika, tako i nastavnika. Otići ćemo i korak dalje i zapitati se nisu li možda “standardi postignuća” zapravo “karika u osiguranju” ukidanja standardne uloge predavača u standardnoj zidanoj učionici te pretakanje školovanja u “veliku onlajn obuku” u velikoj virtelnoj učionici kakva je i sama Razvionica kao test uzorak mogućeg modela oblikovanja budućnosti obrazovanja. U tom slučaju, sistem logično nastavlja započeto brisanje granice organizam / mašina i planira veliku budžetsku uštedu nakon što nastavnici sami pripreme uslove za preoblikovanje sopstvenog poziva u obuku veštinama koje mogu lako da se izmere. Predavači nakon toga mogu lako da se zamene. Recimo, softverom.
Učenici standardizacijom stvaraju nekakvu iluziju da su „za svoje pare“ dobili određenu kilažu znanja koja treba da bude garant takozvanog „uspeha“ na tržištu. Iskreno, u današnjim klimavim okolnostima finansijski uspeh ne može da garantuje ništa i niko, barem ne u obrazovanju. Obrazovanje može da formira čoveka, ali ne i „uspešnog“ preduzimača, čemu se zapravo teži. Ono što je sigurno je da na jednoj strani polako ali sigurno gubimo bitku u razvoju povoljnijih uslova za formiranje ljudi, a na drugoj strani ne dobijamo očekivan broj uspešnih preduzimača, barem ne sa diplomom.
Roditelji dobijaju još jednu „batinu“ kojom mogu do mile volje da klepeću po obrazovanju kada se umorni i bezvoljni vrate sa svakodnevnog čišćenja Augijevih štala u svom sektoru (kao kritičari, nastavnici se u ulozi roditelja često ne razlikuju od svojih sugrađana). Ukoliko im se ne dopada kolega ili predmet ili kompletna škola, zavisno od raspoloženja, dobrodošli su da sada potegnu i neispunjenu standardizaciju kao dodatni argument u borbi za naprednije društvo, koje obrazovanje evidentno koči… A situacija je zapravo fundamentalno drugačija. Ni jedan društveni segment ne bi funkcionisao ni približno tako dobro kao obrazovanje, da je pretrpeo i najmanji deo savremenog doživotnog eksperimentisanja bez ikakve odgovornosti. Obrazovanje je po mnogim merilima najfunkcionalniji sektor. "Uzmimo kao objektivno merilo indeks prosperiteta kojeg je ustanovio čuveni britanski Legatum institut. (...) Od 142 rangirane zemlje “čvrsta” srpska ekonomija je na “solidnom” 130. mestu. Najboje rezultate Srbija je zabeležila (verovali ili ne) na polju obrazovanja, gde je zauzela 55. mesto!"[8] Ukoliko uzmemo kao kriterijum i veličinu brige i finansijskog ulaganja od strane države, zalazimo na teren naučne fantastike…
Obrazovanje, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, još uvek očekuje ili ozbiljnu i odgovornu reformu ili konačan debakl.
[1] http://moodle.mpn.gov.rs/
[2] Projekat je sprovodio konzorcijum koji je vodila Hulla & Co, Human Dynamics K.G.
[3] „It’s Time to Re-Think the U.S. Education System“, Harvard Business Review, 2012.
[4] “Poslodavci traže više od teorije”, Blic, 2009. Tekst je nastao uz finansijsku podršku EU.
[5] Neil Postman, "The Disappearance of Childhood", Vintage Books, 1982.
[6] “Mozak ćemo uskoro direktno povezivati s računarima”, B92, 2017.
[7] Dona Haravej, „Manifest za kiborge“, 1991.
[8] Jovan Pavlović, „Krekeću li kuvane žabe?“, Časopis KULT , 2017.
Pripovedio i grafički opremio: Jovan Pavlović. Pedagoški nadzor: šTA TE NE uBiJE, sNAGu piJE. Ilustracije: (1) Leonid Sokov [Russia] (b 1941) ~ 'Shirt', 1974. Wood (63.5 x 46 x 7.5 cm). (2) Ron English [USA] (b 1959) ~ 'Mousemask Murphy'. Set of five, 2012-2014. (3) Travis Louie ~ 'Victorian Beast Toad'. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi →
✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →
✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →
✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →
✓ pHoTocRowD FoToGRAF → ✓ FAcEBook sTRANicA → ✓ piNTEREsT TABLA →
ošTRiM pERoM, MozGoDERoM: ✓ Zašto je urgentno da se uči kompetentno? → ✓ Isprobavanje sanduka → ✓ Rekvijem za prosvetne snove →
oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA: ✓ Predgovor knjizi ‘Laž epohe’ (Jevtić) → ✓ Vežbe iz politologije · Sofija Šoškić → ✓ Od odgovora do odgovornosti (Jinger) →
#oštrim perom mozgoderom#laž epohe#obrazovanje#vlast#društvo#sloboda#mentalna higijena#kritika#portfolio#fsk#članci#znanje#ekonomija#tehnika#progres#zelena učionica#fbg#leonid sokov#ron english#travis louie
67 notes
·
View notes
Link
0 notes
Link
Porodica turskog predsjednika Recepa Tayyipa Erdogana posjeduje tanker za prijevoz nafte vrijedan 26,5 miliona eura. Taj tanker je stečen u okviru tajnog offshore aranžmana, saopćio je konzorcijum Evropskih medijskih kuća, javljaju agencije. Prema izvještajima objavljenim u petak, Erdoganova porodica postala je vlasnik tankera za naftu "Agdas", preko firmi registrirutf8
0 notes
Text
Turci otvaraju bolnicu pored Kliničkog
Turci otvaraju bolnicu pored Kliničkog
Foto: KCCG Turski konzorcijum “Medikana” započeo je proceduru dobijanja dozvole za otvaranje klinike, čije je sjedište planirano u blizini Kliničkog centra Crne Gore (KCCG), potvrđeno je “Danu” iz više izvora. Velika strana privatna bolnica mogla bi da preuzme dio ljekara iz javnog zdravstva. Prema riječima sagovornika “Dana”, već izvjesno vrijeme se pominje otvaranje privatne turske klinike…
View On WordPress
0 notes
Text
Nema nafte na bušotini konzorcijuma Eni - Novateka
Nema nafte na bušotini konzorcijuma Eni – Novateka
Proizvodnja ugljovodonika na ležištu koje buši konzorcijum kompanija Eni i Novatek u crnogorskom podmorju neće biti moguća, jer je bušotina, prema informacijama koncesionara, suva, saopštio je državni sekretar za energetiku i rudarstvo u Ministarstvu kapitalnih investicija Marko Perunović, prenosi Pobjeda. Konzorcijum Eni – Novatek počeo je u martu prošle godine prvo istražno bušenje nafte u…
View On WordPress
0 notes
Photo
Kako prepoznati drveće pod stresom?
Klimatske promene utiču na promenu vremena što može da predstavlja veliki stres za drveće. Kao posledica ovakvog ugrožavanja vitalnosti mnogih vrsta drveća počele su da se traže metode koje bi obezbedile nadgledanje velikih oblasti pod šumom. Konzorcijum austrijskih, bavarskih i nemačkih institucija na čelu sa Institutom za geomatiku Poljoprivrednog univerziteta u Beču je sproveo obiman terenski eksperiment, projekat „VitTree“.
Za potrebe eksperimenta naučnici su izabrali po 140 stabala u dve grupe smreka različite starosti u Bavarskoj na granici sa Austrijom. Polovini stabala je odstranjen deo kore u celom obimu stabla širine 20 centimetara na visini od 130 centimatara. Svaka eksperimentalna grupa se sastojala od pet drveća, a u neposrednoj blizini se nalazila kontrolna grupa sa takođe pet drveća kojima nije odstranjen deo kore. Prikupljanje podataka je sprovedeno u jednakim vremenskim razmacima u dva različita vegetativna perioda i različitim geografskim oblastima.
Naučnici su kontrolisali opadanje iglica, promenu boje iglica, formiranje cvetova i čunjeva i pojavu potkornjaka, dok su iglice analizirali u laboratoriji. Takođe je izvršeno hiperspektralno snimanje područja pomoću aviona.
Istraživanje je pokazalo da je mlađe drveće u periodu od dve godine nakon odstranjivanja kore pokazalo minimalne promene, dok su se kod starijeg drveća javile promene na iglicama i na krošnji. Interesantno je da su promene kod hiperspektralnog snimanja bile primetne mnogo ranije nego na terenu. „Rezultati su pokazali veliki potencijal hiperspektralnog snimanja u otkrivanju promena u vitalnosti drveća“, objašnjava Markus Imicer sa Instituta za geomatiku. Narednih godina će biti dostupno nekoliko hiperspektralnih senzora sa satelitskom podrškom (CHIME, EnMap, PRISMA) što će omogućiti precizno i besplatno prikupljanje podataka.
Fotografije:
© BOKU Geomatics
0 notes
Text
DANAS POČINJE OBNOVA MAGISTRALNOG PUTA PRIJEDOR-BANJALUKA
Vršilac dužnosti direktora preduzeća “Putevi Republike Srpske” Davor Kostrešević i pomoćnik ministra saobraćaja i veza Republike Srpske Dragan Stanimirović danas će na lokalitetu Kozarac ozvaničiti početak obnove magistralnog puta Prijedor-Banjaluka. Izvođača radova je konzorcijum “Prijedorputevi/Kozaraputevi” Prijedor, saopšteno je iz “Puteva Republike Srpske”. SRNA
View On WordPress
0 notes
Photo
Regionalni Challenge Fond uputio poziv za podršku investicijama u kooperativnu obuku na Zapadnom Balkanu
60 projekata će biti finansirano sa 150.000 do 600.000 evra, a ukupna investicija iznosi 18,8 miliona evra
Beograd, 3. februar 2021 - Regionalni Challenge Fond je objavio poziv za podršku investicijama u projekte dualnog obrazovanja, u iznosu od 150.000 do 600.000 evra po projektu, sa ukupnim fondom od 18,8 miliona evra. Uvodni događaj na kom je predstavljen početak ovog velikog regionalnog projekta je okupio predstavnike međunarodnih organizacija i inicijativa, regionalnih organizacija, javnih institucija zaduženih za stručno obrazovanje i obuku, privrednih komora, institucija za stručno obrazovanje i obuku i firmi. Cilj Fonda je da unapredi kvalitet i relevantnost stručnog obrazovanja i obuke za tržište rada kroz finansiranje investicija u opremu i infrastrukturu odabranih projekata kooperativne/dualne obuke koji se sprovode u okviru partnerstava između insitituta za obrazovanje i obuku i kompanija.
“Regionalni „Challenge“ Fond je inovativni instrument koji je nastao na osnovu potražnje za adekvatno obučenom radnom snagom, u pravom trenutku. Fond predstavlja priliku za kompanije i provajdere stručnog znanja i treninga da se na adekvatan način pripreme za vreme koje dolazi nakon pandemije, koji će dalje doprineti stabilizaciji i razvijaju njihovih pojedinačnih biznis modela” – rekla je Viktorija Fajt, viši portfolio menadžer u KfW Nemačkoj razvojnoj banci.
„Podrška koju Regionalni Challenge Fond Nemačke razvojne banke (KfW) pruža Zapadnom Balkanu podsticanjem partnerstva između obrazovnih institucija – srednjih škola i fakulteta – i kompanija predstavlja najbolji način da se pomogne oporavku, rastu i konkurentnosti naših ekonomija. Razvojem dualnog obrazovanja u srednjim stručnim školama i uvođenjem dualnih studija možemo da uskladimo obrazovne sisteme sa potrebama ekonomije i obezbedimo neophodan kadar za lokalne kompanije i strane investitore koji ovde posluju, kao i one koji planiraju da ulažu u region”, izjavio je Mihajlo Vesović ispred Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.
Na ovom onlajn događaju su pokrenute različite teme, uključujući i „Unapređivanje partnerstava kooperativne obuke između institucija za stručno obrazovanje i obuku i kompanija na Zapadnom Balkanu”. Učesnici su razmenili mišljenja o saradnji između privatnog sektora i sektora za stručno obrazovanje i obuku koja treba da obezbedi podršku daljem obrazovanju i ekonomskim reformama na Zapadnom Balkanu. Navedeno je takođe da privatni sektor treba da bude više uključen u saradnju sa institucijama za stručno obrazovanje i obuku.
Prema rečima Vesovića, ovaj projekat pokrenut pre pandemije sada dobija još veći značaj zato što će obezbediti zapošljavanje radnika u sektorima koji su najviše pogođeni kovidom 19 i koji će nastaviti da posluju smanjenim kapacitetom. Vesović je istakao da će privredne komore, članice Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana, kao partner na sprovođenju ovog projekta, uložiti sve svoje napore i doprineti uključivanju kompanija iz sektora koji su od ključne važnosti za razvoj pojedinačnih ekonomija i regiona u celini. On je pozvao kompanije da se povežu sa srednjim školama, visokim strukovnim školama i fakultetima da se prijave za sredstva i zajednički uspostave centre za obuku koji će učenicima i studentima omogućiti da se upoznaju sa mašinama, opremom i alatima koje će koristiti u realnom radnom okruženju tokom obuke i kasnije, kad se zaposle.
Panelisti su se složili da programi poput Regionalnog fonda podržavaju podizanje nivoa kvaliteta stručnog obrazovanja, čemu značajno doprinosi i adekvatan zakonodavni okvir. Kroz podršku RCF-a kompanijama će biti olakšan proces obučavanja učenika, potencijalnih budućih zaposlenih, jer će oni dolaziti u radno okruženje sa prethodno usvojenim bazičnim tehničkim veštinama koje će sticati zahvaljujući savremenoj opremi i alatima u svojim školama. Poršku RCF-a kompanije mogu iskoristiti i za dodatnu obuku svojih zaposlenih.
Poziv je objavljen na sajtu www.rcf-wb6.org i traje od od 1. februara do 30. aprila 2021. godine. Prijave važe za konzorcijume iz ekonomija Zapadnog Balkana koji se sastoje od jedne institucije za stručno obrazovanje i obuku i najmanje dve kompanije.
#challenge fond#challenge#fond#fondovi#obrazovanje#dualno#projekti#investicije#obuka#zapadni balkan#dualno obrazovanje#stručnost#inicijative#kvalitet#srbija#učenici#studenti#kovid19#pandemija#partneri#kompanije#company#institucije#savremena oprema#alati
0 notes
Photo
Organizovane grupe iz Austrije u poseti Srbiji /saopštenje TOP TOURS nt company & Rubicon Travel iz Beograda/
Konzorcijum TOP TOURS nt company & Rubicon Travel iz Beograda, u saradnji sa reprezentativnim Udruženjem penzionera Austrije, obezbedili su dolazak velikog broja organizovanih grupa iz Austrije, po prvi put. Ciljna grupa turista su penzioneri iz Austrije u organizaciji i pod patronatom reprezentativnog Udruženja penzionera Austrije. Pomenuto Udruženje ima svoju agenciju za putovanja Senioren Raisen, sa višedecenijskom tradicijom i iskustvom u radu.
Na Konkursu 2018.godine Udruženja penzionera Austrije za putovanje „ Jesen u 2019. godini“ izabralo je Srbiju i Beograd kao destinaciju.
Naša poslovna operatika je usaglašena Ugovorom za septembar i oktobar 2019. godine. Realizacija grupa će biti u tri turnusa: 1. 15.09-22.09.2019 2. 22.09-29.09.2019 3. 29.09-06.10.2019
Dolazak svake grupe je projektovan na nivou 400-500 osoba, što ukupno čini 1200-1500 putnika sa preko 8.500- 10.500 noćenja u Beogradu u zavisnosti od konačnog broja realizovanih putnika. Svaka grupa je predviđena da ima oko 10 autobusa, ukupno oko 30 autobusa. Dužina boravka svake grupe je 8 dana/ 7 noći sa meštajem u četiri beogradska hotela sa 3* i 4* i sa uslugama 4 puna i 3 polupansiona.
Tokom boravka predviđeno je više izleta i to četiri poludnevna u Beogradu i tri celodnevna u Srbiji. U Beogradu su predviđena razgledanja grada, vožnja brodom po Savi i Dunavu, poseta Avalskog tornja, Veče boema - Skadarlija. Celodnevni izleti su tura po Vojvodini, izlet u Topolu i na Oplenac sa posetom Kraljevoj vinariji i jednodnevni izlet: dve države Srbija i Rumunija (Vršac i Temišvar).
Drugog dana po dolasku grupe predviđen je WELCOME SHOW u trajanju od 1h i 15 min u Kolarčevoj zadužbini. Nakon intoniranja himni Austrije i Srbije, kao i dizanja zastava, počinje prigodan program na reprezentativnom nivou kao i sa govorima od strane zvaničnika Srbije i Austrije.
Grupa stranih turista u Beogradu, foto: M.Karan
#beograd#turisti#dolasci#belgrade#travel#austria#top travel#penzioneri#senioren#srbija#serbia#skadarlija#rubicon travel#destinacije#putovanja
0 notes
Text
Zašto je urgentno da se uči kompetentno?
Tokom novembra 2016. godine, u okviru Moodle sistema za učenje na daljinu[1], Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije izvodilo je veliku onlajn obuku za primenu standarda namenjenu nastavnicima opšteobrazovnih predmeta u gimnazijama. Sajt, kako se navodi, nastao je kroz projekat „Razvionica“ koji je iz predpristupnih fondova, naravno, finansirala / kreditirala Evropska unija. Kako nepisani red i zakon nalažu, u hroničnom nedostatku kompetentne domaće inteligencije, novčana sredstva su preusmerena, kako opet zvanično saznajemo, „konzorcijumu koji je vodila Hulla & Co, Human Dynamics K.G.”, koji je projekat i sprovodio.
Obuka je podeljena na više Moodle modula, pa je predviđeno da se u okviru drugog izučavaju opšte i međupredmetne kompetencije. Pre odgovarajućeg kompleta pitanja, hrabro se ističe: “U savremenim obrazovnim sistemima više se ne govori o sticanju znanja nego o razvoju kompetencija.” Probaćemo ovog puta da zanemarimo “slona u sobi”, koji nastavnicima opšteobrazovnih predmeta u gimnazijama otvara oči za činjenicu da se u obrazovanju ne govori o znanju. Ošamućeni spoznajom, iskolačenih očiju čitamo pitanja:
Kako Vi razumete pojam kompetencije?
Koja je razlika u značenju izraza „znati nešto“ i „biti kompetentan za nešto“?
Da li je to isto ili se razlikuje?
Ako ne želite da odustajanjem dodatno finansijski oštetite svoju matičnu školu, koja vas je o svom trošku svesrdno uputila u toplinu sopstvenog doma, pred sopstveni računar, u sopstveno slobodno vreme, na učenje na daljinu, valja nekako i odgovoriti.
Odgovor:
Negde pri početku teksta „Poslodavci traže više od teorije“[2] navodi se izjava, po svemu sudeći fiktivne ličnosti, Milice J. (možda po uzoru na Jozefa K.):
• “Ne znam ni sama gde sam sve konkurisala. Nije da me nisu zvali na razgovor za posao, ali kad čuju da nemam nikakvog iskustva, iako sam imala visok prosek na fakultetu, ostane na tome da će me pozvati. Eto i dalje sam bez posla.” – jeca naša vrla Milica J.
Na kraju članka (objavljenog u Blicu, Novostima…) navodi se: „Ovaj materijal nastao je uz finansijsku podršku Evropske unije“. Pozivam se, eto, na navedeni prilog jer i ministarstvo ima istog sponzora. Rezonujemo, sa vrlo malo razmišljanja, da visok prosek nije garant zaposlenja. Jednačina je jednostavna i jasna: “nikakvo iskustvo” + “visok prosek” = “bez posla”. Iskustvo treba steći radeći, na veliko zadovoljstvo gospode poslodavaca, bez novčane nadoknade – recimo volontiranjem. Koliko je novca društvo uložilo u te nabeđene “visoke proseke” a “bez posla”! Hvala multinacionalnim korporacijama koje p‹r›oberu barem one ponajbolje. Kad velikom pomažeš, nisi ni ti mali - “tvoji su te drugom dali.” Dalje saznajemo:
• “Naš visokoobrazovni sistem nedovoljno ili uopšte ne obezbeđuje da mladi steknu praktična znanja koja savremeno tržište rada traži. Radno iskustvo, veština timskog rada, obavljanja više poslova u isto vreme i rad u fleksibilnijim uslovima su ono što poslodavci traže.”
Šta nakon jezgrovitog izlaganja menadžera programa za mlade „Građanskih inicijativa“, dodati kada je i slepom sve jasno? No, ponavljanje je majka znanja. Pre svega, novo obrazovanje treba da se iskuje shodno zahtevima „poslodavaca koji traže“. Traži, traži, pa ćeš naći. Što? Što? Fleksibilnije uslove rada već su pronašli, to je jasno svakome kome svakodnevni hleb nasušni zavisi od hirovitog poslodavca. Nema fiksnog radnog vremena, nema garantovane zarade, nema socijalnog osiguranja… Dovoljno fleksibilno?
“Obavljanje više poslova u isto vreme?” Možda se pitate da li je to izvodivo? Pitate se, pitate. Zato što niste kompetentni! Kao što svaki kolega fizičar dobro zna: “nastavnik koji se povinuje kvantnoj pedagogiji može biti u kvantnoj superpoziciji različitih stanja”. Pojasnimo. Na primer, kreditno ste opterećeni kod neke inozemne banke. Dakle, vi u isto radno vreme privređujete i za domaćeg poslodavca i za stranog kreditora. Jasno? Jasno. Moguće je zamisliti da i sam poslodavac vraća dug nekom stranom investitoru poput Svetske banke ili Investicione banke EU. U tom slučaju, vi u isto radno vreme udarnički valjate klade za svog inozemnog kreditora, potom domaćeg poslodavca i naposletku njegovog stranog investitora po izboru. Itd. Što vrednije radite, dugovanja brže rastu. Ovo rezonovanje prevazilazi zakone (kvantne) fizike i logiku zdravog razuma pa se polako približavamo zoni sumraka. Škiljeći tako u polumraku, naziremo ipak izlaz - dodatno zaposlenje, jedno, dva, tri… Đipate sa posla na posao poput vredne žabice. Da li je to što (u)radite kvalitetno? Ne zamarajte vašu vrednu glavu takvim pitanjima. Vi stičete šarenoliko “radno iskustvo” i dragocenu “veštinu timskog rada”. Tako poslodavac ište.
Možda se pitate i sledeće. Ako vi radite dva, tri posla, ne smanjujete li time mogućnost da do zaposlenja dođe neko ko trenutno nema ni jedan radni angažman? Da ja vas nešto pitam. Šta ste vi? Žaba gatalinka? Radi se o “naprednim međupredmetnim kompetencijama” i nemojte se razočarati ukoliko ne ukopčate sve iz prve. Vaše je da “obavljate više poslova u isto vreme u fleksibilnijim uslovima”. Zasučite rukave i nogavice, i priključite se opštem đipanju. Dugovanja, hvala integracijama, ima dovoljno za nekoliko pokolenja. Međunarodna zajednica nas neprekidno hvali. Ima, eto, razloga za ponos… i nova zaduženja.
Šta ćemo sa studentima i studentkinjama društvenih nauka? Ne diskriminišimo! Tržištu hvala, biće i od njih kakvog ćara… Jedan deo, eto, edukuje nas, uhvaćene na mreži. Kolege su se snašle. Uhlebili se. Jer su kompetentni. Dok smo mi sa decom pogrešno “govorili o sticanju znanja”, kolege su ispravno širile kompetencije. Sada honorarno šire kućni budžet, a mi hvatamo priključak. Hvala im za drugu šansu. Uvek se nađu vredne žabice da razduže našu EU i njen “konzorcijum koji je vodila Hulla & Co, Human Dynamics K.G.”
Taman izvedosmo blistavi zaključak da su kompetencije nešto fantastično ali deficitarno u balkanskim vrletima i da u kompetencijama leži zeka-peka iz progresivnog jendeka, kad nam rektor Univerziteta u Beogradu pomuti rasuđivanje:
• “Nije lako obezbediti praksu za studente, jer tržište nije razvijeno, a poslodavci nisu zainteresovani.”
Eto ti sad! Rektor, verovatno usled opterećenosti nepotrebnim znanjem koje vuče poput bukagija za sobom, nije uspeo da već u narednom članku pročita kako “Srbija nezadrživo srlja u progres”. Možda nije kompetentan? Ipak je studirao u neko drugo vreme. Najverovatnije je rektor jedan od onih sa “visokim prosekom” i “nikakvim iskustvom”.
Da zaključimo. Evidento je, dakle, da je autor članka od bednog „znati nešto“ doskočio do vrednog „biti kompetentan za nešto“ pa se naposletku iskobeljao iz gliba nezaposlenosti „uz finansijsku podršku Evropske unije“. Reklo bi se da ni menadžer programa za mlade „Građanskih inicijativa“ ne stoji loše sa kompetencijama a verovatno ni sa finansijama. Rektor je iz nekompetentnih vremena, inače ne bi mračio vedru budućnost.
Jedino naša mučena Milica J. neutešno roni gorke suze. A samo u ovom članku njoj pokušavaju da pomognu najmanje dva lica u čiju smo se kompetentnost nedvojbeno uverili. Obrazlažu, izlažu, objašnjavaju, i što je najbitnije, svojim primerom pokazuju. Badava!
Pomozimo uplakanoj Milici da se pribere. Postoje najmanje tri nivoa kompetencija dostupnih nekome kao što je ona. Najviši nivo, i titulu majstora zaslužuje svako ko pronađe način da dalje širi opšte dužničke kompetencije. U tom slučaju ste čak u zavidnom položaju da preko najraznovrsnijih (ne)vladinih inicijativa mudrujete zašto za mnoge i pored visokog proseka nema zaposlenja u sopstvenoj državi. Nešto niži nivo i titulu “snaš'o se” zaslužuje svako ko se domogne odgovarajuće stranačke knjižice. Ova, politička kompetencija, veoma je popularna, a jednostavno se i brzo razvija i bez Razvionice. Ne zahteva nikakvu posebnu preduzimljivost ili inicijativu ili, daleko bilo, diplomu (prosek bolje da ne pominjemo).
Ukoliko ste, iz nekog nepoznatog razloga, gadljivi na prethodna zvanja, a nećete verovati ima i takvih (uzmimo samo Miličin primer), onda vam preostaje najniži nivo i zvanje vredne žabice koja pokušava da se iskobelja iz dužničkog gliba. No, njene kompetencije su ograničenog opsega. Što se više i upornije batrga, dublje tone.
Eto, Milice, na tebi je samo da odabereš! A ti se radije sve isto dereš: “visok prosek” pa “visok prosek”. Pa šta!
Nije to isto, bedno „znati nešto“ i vredno „biti kompetentan za nešto“, nego se razlikuju saaaaamo tako. Kol'ko vikneš!
Zato je URGENTNO da se uči KOMPETENTNO!
[1] http://moodle.mpn.gov.rs/
[2] http://www.blic.rs/vesti/beograd/poslodavci-traze-vise-od-teorije/ty001sh
Pripovedio i grafički opremio: Jovan Jona Pavlović. Pedagoški nadzor: "Lale Gator Samoevaluator". Ilustracije: (1) Lincoln Agnew - "Harry Horsie". (2) Caio Orio - "Corporate Happiness". (3) Naoto Hattori - "Innocent Mind". EkoNoMski EpiLoG, DoNiRAJTE BLoG: Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → svAkE NEDELJE u 9H, od 01. JAN, 2017! → ✓ pAyPAL.ME DoNAciJA → ✓ FAcEBook sTRANicA → ✓ piNTEREsT TABLA →
Oštrim perom, MozGoDERoM:
[ Banana kriticizam: anti-propaganda sa istog štanda ]
[ Стара криза у новом оделу ]
[ Rekvijem za prosvetne snove ]
#članci#portfolio#obrazovanje#znanje#ekonomija#kritika#parodija#satira#crni humor#mentalna higijena#oštrim perom mozgoderom#tehnika#progres#lincoln agnew#fsk#naoto hattori#caio orio
4 notes
·
View notes