#knjigom do osmeha

[prerazmisljavanje]

Kulturna stanica Eđšeg postala je redovno mesto sastajanja novosadskih knjigoložnika, zahvaljujući kvartalnom festivalu razmene knjiga koji organizuje grupa mladih s portala Prerazmišljavanje.

U nedelju, 14. jula, oko 1000 čitalaca svih uzrasta došlo je punih cegera, bisaga, korpi, da oslobodi mesto na svojim policama i odmah ga popuni novim knjigama.

Najposećenija do sada, osma po redu Novosadska razmena knjiga ugostila je inicijativu „Knjigom do osmeha”, koja je poklanjanjem knjiga sa svog štanda u zamenu za humanitarni SMS sakupila još 7200 dinara za lečenje Aleksandra Adamovića. Pokretač inicijative Jovica Vukša kaže da je ovo bila prilika da ponovo sretne drage prijatelje inicijative, ali i da za nju čuju novi ljudi koji joj mogu pomoći.

Iako je Književno popodne u tradicionalnom smislu izostalo, posetioci su imali priliku da ga sami upriliče, fotografišući se s posebno ukrašenim ramom i preporukom knjige za plažu, a studenti su ponovo dobijali simbolične poklone na osnovu stanja u indeksu.

Organizatorsku ekipu letnje razmene, na čelu s Anom Bogojev, činile su Frančeska Fajhner, Dunja Vukčević, Helena Mak, Miljana Kocić i Stanislava Radosavljević. Naredna, jesenja razmena, najavljuje se za 6. oktobar. U njenoj pripremi učestvovaće i autorka ovog teksta, koja sad izlazi iz neutralne gramatike i zahvaljuje organizatorkama što su je juče učinile ponosnom na prethodne tri godine rada.

Vi ste najviše što sam smela da poželim kad sam se nadala saradnicama.

Naročitu zahvalnost dugujem(o) Milenku Vujiću, jednom od naših ‘motorizovanih volontera’, koji je nepar sati pre polaska na more izdvojio vreme da transportuje nekoliko hiljada knjiga do Eđšega, kao i članovima društva „Crveni gavranovi” koji su uvećanoj bazi knjiga pomogli da se vrati u hraniteljsku biblioteku.

Knjige na sunce! / 8. Novosadska razmena knjiga Kulturna stanica Eđšeg postala je redovno mesto sastajanja novosadskih knjigoložnika, zahvaljujući kvartalnom festivalu razmene knjiga koji organizuje grupa mladih s portala Prerazmišljavanje.

[loleetahh]

hoću da radim paralelno sa fakultetom da bih mogla da platim pola kirije za mali stan čiji pogled sa prozora podseća na ovaj

hoću da proklinjem alarm i roditelje što nisu tu uz mene kao što drugoj deci jesujesu

[ne deci nego ljudima]

jer sad smo već ljudi i pomisao da sam porasla me uvek mnogo rastuži

ali da, hoću da proklinjem ujutru alarm i roditelje sto nisu tu za mene kao što jesu mojim poznanicima i što ne mogu početkom meseca da očekujem neke pare od oca i da prosto mogu tog jutra da nastavim da spavam umesto da potrčim na slabo plaćen posao

hoću da sedim na ivici suza u nekoj čitaonici nad knjigom koju ne razumem i da podsećam sebe na onu srednjoškolsku ja koja bi sebe jednom nedeljno namerno rasplakala i koja je trčala u svet odraslih kao da u tom njenom svetu nije bilo ničeg lepog

što je jako tužno kad malo bolje razmislim

hoću da mislim da sam tužna dok gledam male žute saksije koje si mi kupio u povratku kući jer sam te to zamolila

hoću da mislim kako sam nesrećna jer ove godine nismo imali para da odemo na more i hoću da mislim kako je majka možda ipak bila u pravu kada mi je rekla da moram da izaberem muškarca koji može da me obezbedi a ne samo da me voli

iako mi je to tada zvučalo kao baš velika glupost i ta misao mi idalje ostavlja mnogo ružan ukus u ustima

hoću da odem jednog utorka na kafu sa nekim ko ima mnogo više para i mnogo manje briga

jer znate ona ne mora da razmišlja kako će da plati kiriju niti da se gura po javnom prevozu

pa da čujem kako su se ona i Miloš nedavno vratili sa nekog egzotičnog letovanja, kako joj je poklonio novi auto i kako se sprema za put u Pariz sledeće nedelje

hoću da gledam u njenu preplanulu kožu okićenu zlatom i u to što je obukla i da pomislim kako bi bilo lepo da se i ja bezbrižno šetam po ogromnoj kući na Dedinju i nosim stilski do savršenstva dovedenu odeću čak i na faks

onda da čujem kako ne zna gde je Miloš sinoć spavao, kako ne moze da skine naočare sa zlatnim okvirom jer su se "svađali" i kako mora da požuri kući jer on ne sme da sazna da je izlazila negde

hoću da posle te kafe odšetam kući u cepnutim starkama i da usput posmatram fleku od kafe na običnoj beloj bluzi koju imam jako dugo i da se poigram plastičnim privescima na mojoj narukvici od končića

i da čujem kako parket zaškripi kad uđem u stan i da me na stolu sačeka masan burek sa mesom iz obližnje pekare koja ne liči ni na šta ali ima stvarno dobar burek

onda ću se verovatno prisetiti jutra kad smo naleteli na tu pekaru u 7 ujutru u povratku sa kalemegdana na kom smo čekali izlazak sunca posle pijančenja i nasmejaću se sreći koju mi je lutanje po Beogradu po jutarnjem suncu sa tvojom rukom u mojoj donelo

hoću da te tada vidim kako izlaziš iz kupatila, brišeš kosu peškirom i osmehuješ mi se

i da vidim zelene oči kako mi se osmehuju iza osmeha

pa da shvatim da mom životu ništa ne fali

da je sve baš kako treba

jer mi smo svi u suštini predodređeni za neke veće stvari od skupih cipela i bahaćenja novcem

čak i kad bih imala sav novac ovog sveta idalje bih jurila za izlascima i zalascima sunca, prašnjavim šumskim stazama i obližnjim planinskim vrhovima

odlascima na selo

odlascima na more

[ i to ne mislim na turističke agencije i ☆☆☆☆☆]

kad kažem more mislim sitan grčki pesak bez ležaljki, jeftini apartmani kod neke simpatične babe grkinje, giros kod Jorgosa sa kosom ulepljenom od soli i odlazak na plažu čim sunce svane kako bih skupila školjke

pre svega bih jurila za ljubavlju

a naš skromni život ima sve nabrojano

i ja sam možda i najsrećnija provincijalka u celom Beogradu.

http://recordofstyle.tumblr.com/

[prerazmisljavanje]

Kulturna stanica Eđšeg ugostila nas je po drugi put u nedelju, 10. februara. Šestoro organizatora i još desetak volontera, uz pomoć ekipe iz kulturne stanice, provelo je dvocifreno sati prilagođavajući prostor i pomažući učesnicima trampe i radionica da se snađu u gužvi od knjiga i ljudi.

Autorka fotografija iz galerije koja sledi: Miljana Kocić

Književno popodne #KnjigeGreju razlikovalo se od svih prethodnih, jer nije sadržalo promociju knjige ili pisca, već dve kreativne radionice (izrada novih korica za stare knjige pod vođstvom Milana Trpkovića Knjigosaurusa i origami od starog papira sa Helenom Mak).

Specijalni gosti bili su nam sjajni ljudi iz inicijative „Knjigom do osmeha”, koji su knjige prodavali za humanitarne SMS-ove (139 na 3030 za pomoć Radetu Šijaku).

Posetioci su mogli i da se okrepe kafom ili čajem po simboličnoj ceni, dok ne naiđe novi talas knjiga, koje će im možda biti zanimljivije od izloženih, dok učestvuju u radionicama ili prosto ćaskaju sa prijateljima. Novac prikupljen na ovaj način poslužiće nam za štampanje novih obeleživača, nalepnica i još koječega — što ćete moći da vidite na našem štandu na Sajmu knjiga u Novom Sadu, od 5. do 11. marta.

Najsrećniji učesnici Razmene, bez sumnje, bili su mališani koji su pronašli skrivenu knjigu „Neko se uselio u onu staru vilu” Uroša Petrovića, poklon Novosadskog Sajma koji je u dvorcu ostavila knjiška vila.

Dobro ste pročitali — Novi Sad od 10. februara ima svoju knjišku vilu. Prepoznaćete je po jarkozelenom cegeru sa natpisom „I believe in book fairies”, iz kojeg će na svakih nepar dana, sve do zatvaranja Sajma knjiga 11. marta, izvlačiti knjige i sakrivati ih oko kulturnih centara i spomenika. Na instagramu, pod heštegom #vilanasajmu, možete pratiti sakrivanje i pronalaženje knjiga, a ako koju pronađete baš vi, objavite fotografiju sa istim heštegom kako biste svoju sreću podelili s nama. 🙂

Meni je svaki put sve teže da sročim koliko mi Razmena znači i koliko je neslućeno porasla od onog skromnog juna u Domu b612.

Zato ću još samo ukratko u brojkama:

više od 900 učesnika,

desetine hiljada razmenjenih knjiga,

dve uspešne radionice i

16.000 dinara prikupljeno za Knjigom do osmeha,

a prostor za utiske prepustiti onima koji još uvek imaju reči.

Loran Prokopić u Eđšegu nastupa 14. februara, ali došao je i da podrži Novosadsku razmenu knjiga

Dok je Vuk Cvetković učio da pravi obeleživače i koverte, Milica je fotkala i pila kafu s ‘ekološki osvešćenim popustom’.

Radmila Marković je došla čak iz Beograda, sa našim gostom Knjigosaurusom, i vidite kako se provela. 🙂

Utisci volonterki mogu vam dodatno dočarati kako se Novosadska razmena knjiga ne može ne voleti, kad se jednom upozna (kao ni njen grad, uostalom).

Autor fotografija iz galerije koja sledi: Uroš Dožić

Uskoro, čim se oglase ostali fotografi, uključićemo i ostale galerije u ovaj tekst, pa svratite još koji put. 🙂 Sve probrane fotografije možete pronaći na fejsbuk stranici Prerazmišljavanja.

Ako vas zanima gde su knjige sada i šta će biti s njima do maja kada se družimo na drugom Razlistavanju, pogledajte ovaj video:

A do proleća, čitamo se!

Šaljite nam fotografije ‘ulova’ i utiske sa razmene, uživamo čitajući i one koji nisu samo pohvalni — konstruktivna kritika znači da vam je stalo. 🙂

6. Novosadska razmena knjiga (galerija i utisci) #KnjigeGreju Kulturna stanica Eđšeg ugostila nas je po drugi put u nedelju, 10. februara. Šestoro organizatora i još desetak volontera, uz pomoć ekipe iz kulturne stanice, provelo je dvocifreno sati prilagođavajući prostor i pomažući učesnicima trampe i radionica da se snađu u gužvi od knjiga i ljudi.