#kajems

[nostalgicandecko]

Odlazak

Znaš

Kajem se

Mogu ti priznati sada to

Ne mogu ti reći tačno zbog čega

Neka to ostane tajna

Ali kajem se jer sam otišao

Te noći

Ili je bio dan

Ne mogu se tačno setiti

Davno je bilo

I znaš

Moguće da će se ovde pronaći neko

Od kog sam otišao davno

Ali istina je da ovaj odlazak

I ovi stihovi nisu za tu osobu

Već za onu

Čiji odlazak nikad nije trebao da bude opcija

Niti da se desi

A opet

Te noći

Ili tog dana

Ne mogu se setiti tačno

Otišao sam od samog sebe

I istina je

Da se od tada

Koliko god pokušavao

Nisam vratio sebi

~ D.K.

[zodijak]

Simulacija

Volim te i voliš me,

nikoga drugog ne vidim

za mene postojiš samo ti

zaspim i ustajem pored tebe

znajući da ću tako dok ne umrem

to je sreća i život koji sam odabrao

ne kajem se nikada

svaki put kad te vidim

znam da je ljubav istina.

Volim te i voliš me,

svi to na svijetu već znaju

svima je vidljivo, primjete svi

ti sumnjaš u moju ljubav

ja sumnjam u tvoju ljubav

ne znamo se izraziti

nedostajemo jedno drugome

zaspimo u mraku

svako sam u svojoj sobi

ti se gušiš u suzama

ja se gušim u mislima

svaki put kad te vidim

pokajem se što sam te ikada pogledao

znam da nas čeka kajanje

[nadianada91]

Sve sam pogrešno uradila u životu, jupii. Živjela sam život kako nisam htjela. Jeee.

Jesam li bila rob, jesam. Da li sam sebe najmanje voljela, daa.

Imam te neke trenutke koje zasigurno nikad neću zaboraviti. Imam te neke svoje ljubavi.

Imam uspomene i sjećanja na dobre momke. Svaki je bio dobar i ostavio trag. A i ja sam se potrudila da ostavim trag njima. Ostavila sam ponešto.

Ne ponosim se lošim odlukama koje sam donijela da ublažim strast i požudu.

Ispaštam zbog svega. Kajem se i ne kajem.

Moj najveći strah je samoća u godinama koje dolaze. Budućnost je neizvjesna. Ko se nije umorio, boreći se za bolju i sigurniju budućnost, laže. Svi smo mi umorni. Ali nas nada drži. Vjera u nešto. U nekog.

Ja sam baš ovakva morala da se rodim. Sebe sastavljam 15 godina i ne mogu da se sastavim. Pokušavam samu sebe dovesti u red.

Sebi kažem:" Ajd to malo života što ti je ostalo, proživi onako kako želiš i možeš, a ne kako drugi žele. Dosta je više da drugi ljudi sviraju, a ti da igraš po njihovom. Dosta je više, negdje imaju neke granice. Dokle se može, a dokle ne. "

Ja sam inače po prirodi navikla da ćutim i da ne dižem glas. Jer sam mirna i povučena. I da, previše se toga nakupilo u glavi i u srcu.

Hoću da vičem iz sveg glasa na vrhu neke planine. Mogu i na obalama Vrbasa. Ili u centru Banja Luke. Bilo gdje.

Hoću da vičem. . .

U meni se bore hoću i neću. Mogu i ne mogu, želim i ne želim. Trebam. Ali navikla sam da ćutim i gutam u sebe sve fustracije.

Hoću li pući, pitanje je? Ne znam dokle mislim ćutati. Šta će biti okidač da se kompletno promjenim?

A ja sam htjela samo da budem srećna, ali sve se strmbalo nizbrdo u provaliju mojih depresija i strahova.

Jupi, nije lako biti ja.. Nakaradna šatirana frćkava zelenooka žena s retardiranim stavom o životu čije su misli prepune, koja je sebe iznevjerila do maksimuma. I koja uvijek ima šta da kaže čak i kad ćuti.

I kad neko sve ovo ovaj tekst fino u kompletu pročita, prekrsti se i kaže:" Voimja Oca i Sina i Duha Svetog, ova nije normalna."

Nisam normalna. Odbijam biti.

Šta će mi normalnost, kada u suštini ništa nemam.

[elezdi]

Kusmetut mi naposledyk e takuv che ako si pusna edno toto i pechelivshite chisla sa da kajem 3, 7, 22, 28, 40, 43, to moite sa bili 2, 6, 21, 27, 39, 42

[lovegram-backupp]

želeo si da ostanem i dovoljna je bila samo jedna reč da ostanem ,a onda si bio ti taj koji me je ostavio i eto .. kajem se što te nisam ostavila znam da zvuči glupo ali osećam se kao da si me izdao , kao da sam igračka sa kojom si se igrao kad god ti je dobro ili lose ja sam ostala a ti si otišao ... To je razlika , to se ne oprašta .

[volim-majmune]

Pitala me sa l' se kajem, rekao sam ne..

tell me about the things that have silenced your heart

[knjigeobradovic]

NE KAJEM SE ZBOG TEBE - KOLIN HUVER

[ljubavniromani]

“Dopisivao sam se sa djevojkama” Bivši muž Tine Ivanović iskreno o njihovom odnosu prvi put nakon razvoda

Pjevačica Tina Ivanović i Zvezdan Anđić razveli su se nakon 25 godina braka, a njen sada već bivši suprug otvoreno je progovorio o razlozima kraha ovog dugogodišnjeg braka. Kako je istakao, iako su se rastali on se ne kaje zbog vremena koje su proveli zajedno. – Uživao sam s Tinom punih 25 godina, ne kajem se. Tina je žena koju sam volio najviše na svijetu i dalje je volim – započeo je Zvezdan,…

[leylaslittleworld]

mrzim te,

prezirem te ološu jedan

I ne, s ovim ljubav nema ništa.

Mrzim što si me uništio, ubio onu naivnu iskrenu djevojčicu koja je imala snage za ljubav, da voli, da sanja, da želi…

Stvorio si svog klona, stvorio si nekog ko odlazi bez riječi, ko nesvjesno povrijeđuje ljude i ko je bez grižnje savjesti, ološu

Da li si je ti imao, kada si me i nakon nove šanse upropastio?

Željela sam da te volim, da te popravim da to naše uspije, ali to “naše” je bila samo moja iluzija tebe

Željela sam da ti oprostim što si me bez riječi ostavio, na riječima i jesam

Čak sam ti i dala onu drugu prokletu šansu jer sam mislila da će biti bolje,

a gle

zaboravila sam jedan mali dio

onaj kada si od mene napravio osvetoljubivu kučku

Ni sama nisam bila svjesna da živi u meni,

sve do onog momenta kada sam ti prvi put prešutila izdaju, drugi put te slagala,

a već treći put si me ponovo ostavio

Znam da si saznao.

Ne kajem se, željela sam to

Željela sam da znaš kakvog si monstruma od mene napravio, ološu

Mrzim te,

Želim da ti se svaka moja suza, bol i protraćene noći pune patnje vrate,

jer ja, i da si posljednji na svijetu neću nikad.

[khamed]

Život je bolno očigledan.

Naša nemogućnost da ga prestanemo upropaštavati

Dokaz je postojanja đavola

A naša pokajanja i gorčine svijesti

Božiji su dodiri u našoj nutrini.

Kajem se

Toliko da bih najradije sve ispočetka

Tako sitnim koracima, tih i neprimijetan,

Zaobišao sve one ulice

U kojima sam sretao duše pune nadanja

I negdje u sumrak s par knjiga u rukama

Otšetao od svijeta ne dotaknuvši nikog.

[suck-itaand-see]

.

Bez preispitivanja i jedne tvoje reci, bezuslovno poverenje, svaka tvoja red je bila moja svetinja, svaki kompliment mi je produzio zivot, svaki savet izmamio osmeh na lice, svako 'tu sam, uvek' osecaj sigurnosti koji nikad pre nisam osetila, 'zajedno cemo' je zvucalo kao da sam dosla kuci, a ja se nikada nisam osecala kao da sam kod kuce sve do tebe. Konstantno hvaljenje mojih sposobnosti koje sam mislila da nemam, pre tebe mislila sam da nista ne umem da uradim, da sam jedva znala kako disati. Uperila si prste u sve dobro u meni i odlucila sam da ti verujem da vredim. Sve sto nikada nikome nisam dala, priznala, rekla, ucinila///tebi sam. Ne kajem se, opet bih. Povredjena sam, a tako sam zelela da budes osoba koja ce mi dokazati da ne mora svemu dobrom doci razocaranje. Zamolila sam te da mi ne govoris neke stvari ako iskreno to ne mislis, da mi ne cinis usluge koje su ti previse. Rekla sam ti da ce biti najgore ako jedan dan shvatim da toga vise nema.

Ne kajem se, ali se plasim da vise nikada nikome necu verovati. Apsolutno nista, a posebno da mu je stalo do mene, da vredim, da imam nesto dobro da ponudim. Ne kajem se, zauvek si sve sto mi je potrebno. No, i poslednje sto mi je potrebno. Hvala ti mada ne znam da li bi te dotakla cinjenica da vise ni jedan zdrav odnos necu imati?

Sudjeno mi je da budem ljustura od osobe.

Mozda je ovo bilo samoispunjavajuce prorocanstvo, mozda je sve ovako Bog postavio da mi dokaze da verujem u svoje osecaje. Placam skupu kaznu proslih zivota i mirim se sa tim. Bila si samo olaksica.

[vapaj-tisine]

Sto ja nemam novu ljubav

ni razlog da zivim

ne kajem se, ne plasim se

nikoga ne krivim

Ni subotu, ni nedelju

ni ostale dane

sve sto imam u zivotu

u suzu mi stane

Tugo mojih dana

dublja od svi okeana

jutra su mi najbolnija

da li su i tvoje zore

uzburkane kao more

more tuge u mojim ocima

[4eternal-life]

Žarko Laušević (19. januar 1960 - 15. novembar 2023)

"... Znam da bol ne čuje, ali od mene ne bi bilo srećnijeg čoveka na kugli zemaljskoj da se to nije desilo, da sam mogao drugačije. Da sam mogao da pucam u noge, da sam mogao da ne pucam uopšte. Ali, nisam umeo, ni smeo. Da jesam, koliko bi mi lakša zora bila. Odlučio sam da se sklonim, da ustupim vremenu prolaz, ako će to nešto značiti nesrećnicima koji su ostali bez svoje dece. Od oštećenih ne tražim da mi oproste. Znam da to ne mogu, jer ni ja sam sebi ne opraštam, samo Bog to može. Njihovo je pravo da mrze, moje pravo da se kajem što ne mogah drugačije..."

[huzur-djul]

Ne kajem se što sam voljela, opet bih. Kajem se što sam verovala.

[piecesofmeareyours]

zapamtite ovo, meni je spasilo život.

bila sam tako besna na činjenicu da smo dopustile da postanemo svađalice u telima osoba koje bi dale život jedna za drugu. raskinula sam sa njom. znam da pomišljate da je ne volim dovoljno inače ne bih otišla. otišla sam baš zato što je volim, da isteram tu nesnosnu svađalicu iz sebe koja je birala da pređe u drugu sobu i legne ljuta umesto da je grli još jače u našoj postelji. mrzela sam što je tu, nisam želela minut da provedemo u istoj prostoriji, videla sam je kako odlazi. krv mi se zaledila. da li sam uradila ispravnu stvar? da li da je zovem da se vrati, kajem se? ostala sam pri svojoj odluci, besno gledajući ma krive smo, neće biti bolje. nakon nekog vremena, nalazim sebe u kadi punoj vode i shvatam da je kafa promenila ukus, jaja više nisu toliko slatka, ručak ne miriše do ulaznih vrata, stvari mi više nisu toliko čiste i zaboga, haos mi je u kupatilu. sa mnogo srama uzimam telefon mokrih ruku i šaljem taj emoji 🧃 soka od jabuke, znate, nekad je to bio naš znak da mislimo jedna na drugu i 'voleo bih da si tu' kliše poruke, kako neko na poslu slučajno ne bi video neku poruku. poslala sam i plašila se svog telefona više nego majčinog poziva posle roditeljskog sastanka. nisam zaslužila odgovor, ipak sam ja ta koja joj je okrenula leđa. imam sve, konačno sam srećna, ali nemam taj topli zagrljaj da me dočeka na kraju dana kad sve stane i svi odu. stiže poruka, umalo ne ispustih telefon, ona glasi 'izađi ispred' , a ona nikad lepša izlazi iz auta u pidžami sa pandama, raščupane kose, sa jastukom u ruci i govori mi da donesem ćebe, spavamo na kauču. nismo progovorile. legle smo i zaspale bezbrižno, kao da nikad ni jedna ružna reč pala nije. spavala sam mirno posle toliko vremena, kao beba.

ljudi, poenta ove priče nije naša ljubav. poenta je da sam se ozbiljno posvađala sa svojom glavom i razbacala sve stvari koje nisu bile potrebne u njoj. shvatila sam da moraš osetiti kako je to kad nekoga nema u tvom zagrljaju da bi shvatio koliko ti taj zagrljaj znači. dajte sebi vremena, snage i volje da razumete ljubav. danas kad želimo da spavamo odvojeno radujemo se spavanju na širem krevetu, kad pomislimo da se ne volimo, zamislimo jedna drugu u kovčegu. šta bi više radile, da smo imale priliku? da li bi ��alile za nečim? shvatiš da ne želiš da nestane, već samo da ti da prostora da udahneš sveži vazduh, jer ovaj koji delite je zagađen negativnom energijom i rečima.

[balkanskapravila1371]

Убица се не каје...

https://m.vk.com/away?utf=1&m_puad=pwl01jtjZ1mEm02PFd4J5C0NtFLU2xIW5WdqrOWc_JU&m_puad_expire=1684578174&to=https%3A%2F%2Fwww.glas-javnosti.rs%2Fvesti%2Fhronika%2Fne-kajem-se-pao-mi-je-mrak-na-oci–detalji-sa-saslusanja-masovnog-ubice–njegove-reci-lede-krv-u-zilama