#folklora

[mathiasriverus]

"Otkad tebe nema više, samo rakija miriše pa se često opijaaaam"

[besedar]

beseda dne: grozodejen

[cgvijesti]

Crnogorska narodna nošnja predstavljena u Albaniji

Crnogorska narodna nošnja predstavljena u Albaniji

Foto: ZCGA U Sarandi je 5. novembra, uz podršku Odbora za nacionalne manjine u Albaniji, održana prva Smotra folklora manjina na kojoj je crnogorska manjina dostojno predstavljena u tradicionalnim crnogorskim narodnim nošnjama. “U svom pozdravnom govoru, pravni zastupnik crnogorske manjine u Odboru Marinko Ćulafić čestitao je organizatorima ovog festivala, dok je generalna sekretarka udruženja…

[longlivetv]

Why was she a snowman? I joined the fandom in Folklora era thanks 😊

So, the special guest she is on stage with is Idina Menzel that voices Elsa in Frozen, so the song they did together was Let It Go, and Taylor was Olaf and Idina was Elsa. Why she picked Olaf instead of Anna, I legit don’t know, but I think because she thought it would be funny, and it was 😂

[portaltvpljevlja]

KUD ,,Volođa” nastupilo na Međunarodnom festivalu folklora u Tešnju - https://tvpljevlja.me/?p=134629&utm_source=SocialAutoPoster&utm_medium=Social&utm_campaign=Tumblr...

[dipnotski]

Ergun Kocabıyık – Dolaylı Hayvan (2024)

Bu kitapta insana ve hayvana dair anlatılanlar, insanın kendine ve içinde yaşadığı dünyaya yönelik olarak kurguladığı bir külliyata; tarihöncesi taş, kemik, kaya üzerindeki çizimler, oymalar ve heykelciklerden mitlere, folklora, dinsel anlatılara, edebiyata ve çeşitli sanat eserlerine kadar geniş bir malzeme yığınına dayanıyor. Bu külliyat insan zihninin, kendine ve dışındaki dünyaya ilişkin…

[i-want-to-lick-ur-toes]

yay

Skatuves mākslas nozarē ilgstoši diskutēts par profesionālās literatūras pieejamību latviešu valodā un vienotu sapratni par terminoloģiju un teorijām. Latvijas skatuves mākslas vidē var novērot laikmetīgā teātra iezīmes un paņēmienus, bet tiem trūkst atbilstošas “valodas”. Lai varētu padziļināti izprast teātra un skatuves mākslu aktuālos procesus, nepieciešama precīza, vienota terminoloģija latviešu valodā, spējot tos aprakstīt, pētīt, kontekstualizēt un galu galā arī artikulēt. Tāpat nozares radošo profesionāļu, pētnieku, kritiķu, pasniedzēju un studentu ikdienā trūkst pašu fundamentālāko un pēdējo desmitgažu būtiskāko tekstu tulkojumu – šobrīd katrs izmanto to, kas ir pieejams, lasot tekstus svešvalodās un terminoloģiju interpretējot pēc saviem ieskatiem. 

Tā kā vienotās terminoloģijas un fundamentālu tekstu trūkums ir sistēmātiski risināma problēma, Latvijas Kultūras akadēmija (LKA) un Latvijas Universitātes Literatūras, folkloras un mākslas institūts (LU LFMI) sadarbībā ar biedrību “Mākslas birojs” un žurnāla “Teātra Vēstnesis” redakciju strādā pie ilgtermiņa projekta, kas paredz būtisku skatuves mākslas tekstu tulkošanu latviski. 

Projekts ir veiksmīgi uzsākts 2021. gada pavasarī, un sākot ar 2022. gada sākumu, publiskā lietošanā datubāzē tiks nodota skatuves mākslas tekstu tulkojumu antoloģija ar projekta 1. un 2. posma tekstiem – pirmtulkojumiem un redakcionāli pārstrādātiem tulkojumiem. Starp jau tulkoto un rediģēto tekstu autoriem minami B. Brehts, K. Staņislavskis, Ē. Fišere-Lihte, T. Etčels, Dž. Barovs, Ž. Lekoks, F. Malcahers, K. Bišopa, Hanss-Tīss Lēmans u.c.

Projekts tiek turpināts, šobrīd izstrādājot atlikušos 3. posma tekstus un papildinot digitālo krātuvi ar kvalitatīvi tulkotām skatuves mākslas tekstu vienībām latviešu valodā. 2024. gadā plānots drukāts izdevums, izdodot daļu no pirmtulkojumiem.

Projekta kuratori: Evarts Melnalksnis (biedrība “Mākslas birojs”) un Dārta Ceriņa (LKA Kultūras un mākslu institūta (LKA KMI) zinātniskā asistente)

Projekta redaktores: Līga Ulberte (LKA KMI pētniece, "Kultūras kapitāls kā resurss Latvijas ilgtspējīgai attīstībai" (CARD) pētniece), Edīte Tišheizere (LU LFMI vadošā pētniece, Mākslas zinātņu nodaļas vadītāja, CARD pētniece) un Zane Kreicberga ((LKA KMI pētniece, "Kultūras kapitāls kā resurss Latvijas ilgtspējīgai attīstībai" (CARD) pētniece).

[isspskola]

Manā ritmā- tēvi, dēli, vectēvi un citi velni

Darba autors: Rebeka Gaiša-Vīksna

Es jau vairākus gadus vēroju sava vīra, mūziķa un performatora,

Dzintara Vīksnas aizraušanos ar latviešu folkloras instrumenta- velna bungu, sauktu arī par velna kāju, iedzīvināšanu

laikmetīgā ritma performancē. Velna kājas skaņu iespējas ir ierobežotas, folklorā to vairāk izmantoja pamatritma turēšanai, kas nozīmē vienmērīgu atkārtošanos jeb pat zināmu piekāpšanos balsu un citu instrumentu priekšā. Daugava un novembris bija, ir un būs latviešu DNS, bet šodienas skaņu meklējumi laikmetīgajā performancē ar latviešu mūzikas instrumentiem ir kā retas pērles, kuras mūsu identitātes kodā gandrīz neatrast.

[bb-latvija]

Dzintaru koncertzālē šodien plkst.20 uzstāsies Slovākijas Valsts tradicionālās dejas ansamblis "SĽUK", aģentūru LETA informēja koncertzāles pārstāve Indra Vilipsone. Koncerta "Slovākija" programma veltīta slovāku tautas tradīcijām. Koncerta veidotāji balstījušies uz slovāku folklorai raksturīgajām iezīmēm: improvizāciju, novatorismu, grotesku, komiskumu, eksotiku un teatralitāti, pauž Vilipsone. Slovākijas Valsts tradicionālās dejas ansamblis "SĽUK" jau no 1949.gada ir profesionāls mākslinieciskais ansamblis, kura darbība vērsta uz Slovāku tautas tradīciju un folkloras apgūšanu, izpēti un interpretāciju. https://www.youtube.com/watch?v=C3jfVJUdTfE

[zanimljivaekonomija]

MEĐUNARODNI DEČIJI FESTIVAL FOLKLORA „LICIDERSKO SRCE 2023“ od 15. do 19. avgusta

Danas je na konferenciji za novinare u prostorijama Turističke organizacije Srbije (TOS) najavljen 15. Međunarodni dečji festival folkolora “Licidersko srce - Užice 2023”. Ovaj jubilarni festival održaće se od 15. do 19. avgusta, u Užicu, na Zlatiboru i u Višegradu. Počev od 2009. godine, do sada je na festivalu učestvovalo oko 12.000 dece iz 40 država. Kako je najavila Ivana Cvetković, ispred Organizacionog odbora festivala, na njemu ove godine učestvuje oko 1200 dece iz 15 zemalja - Turske, Slovačke, Mongolije, Meksika, Poljske, Kine, Kanade, Hrvatske, Gruzije, Grčke, Egipta, Crne Gore, Bugarske i Bosne i Hercegovine (Republika Srpska) i Srbije. Cvetković je istakla da je ovo jedinstven festival koji se održava na tri lokacije u dve države (Republika Srbija i Republika Srpska) pa nije samo međunarodna, već i prekogranična manifestacija. ”Na festivalu se mnogo nauči jer je većina programa eduativnog karaktera, posećuju se turističke znamenitosti, organizuju grnčarske i folklorne radioniec, a i ove godine festival ima humanitarni karakter. Sredstva prikupljena od prodaje licidarskih srca biće donirana udruženju NURDOR”, rekla je Ivana Cvetković. Organizaciju konferencije za novinare i promocije festivala u Beogradu pomogli su Turistička organizacija Beograda (TOB) i Turistička organizacija Srbije, pa su se prisutnima na konferenciji obratili i Danijela Veljović, ispred TOS-a, i Miodrag Popović, direktor TOB-a. O značaju i vrednostima festivala i pojedinim njegovim segmentima, odnosno o onome što će se dešavati u Užicu, na Zlatiboru i u Višegradu, govorili su Ratko Trmčić, član Gradskog veća za kulturne delatnosti Grada Užica, Mlađen Cicović, direktor Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, Jovana Borovčanin Đurević, predstavnica Opštine Višegrad i Marija Jeremić, pomoćnik predsednika Opštine Čajetina. Festival “Licidersko srce” organizuje Udruženje građana ERA iz Užica, a suorganizatori su Grad Užice, Predstavništvo Republike Srpske u Srbiji i Turistička organizacija Zlatibor. Festival podržava Ministarstvo kulture i informisanja, kao i Ministarstvo spoljnih poslova Vlade Republike Srbije (Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u region). Medijski partneri su Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine.

Tekst i foto: Momčilo Karan

[carica-ficus]

Recenzija: Šumor Divljine: Zeleno Dno Našeg Kozmosa

Originalan naslov: Šelest divjine: Zeleno dno našega kozmosa

Autor: Zmago Šmitek

Date: 13/04/2023

Rating: ⭐⭐⭐⭐

———————————————————————————————

Volim čitati neuobičajene znanstvene knjige, stoga sam odmah ugrabila ovaj naslov kada sam je vidjela među preporukama knjižnice. Osim što prolazi kroz vrlo zanimljive poveznice unutar folklora različitih naroda, također ulazi u pitanje ekologije i ljudske povezanosti sa prirodom, što je meni vrlo bliska tema.

Knjiga je u biti analiza čovjekovog povijesnog razumijevanja prirode, a Šmitek ističe kako je ono slično svugdje u svijetu, neovisno o kojem narodu se radi. Tako se recimo karakteristike srednjeazijskih šamana isprepleću sa osobinama sjevernoameričkih, a paralela se može povući i sa europskim iscjeljiteljima i vješticama. Religijska vjerovanja i arhetipovi likova iz priča mijenjaju se tijekom povijesti, no u svojoj suštini ostaju odani svojim originalnim verzijama koje sežu do samih početaka pisma i usmene predaje. Centralna pouka stoga prenosi da je čovjek oduvijek na neki način povezan kroz sličnosti u folklornim vjerovanjima, neovisno o tome koje je rase, nacionalnosti ili vjere.

Iako se Šmitek bavi raznim kulturama i predajama, u samom središtu njegova rada je Slavenska mitologija i kultura na Slovenskom povijesnom prostoru. S obzirom da se one uvelike poklapaju sa predajama drugih Slavenskih država, poput Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske, knjiga je gotovo jednako poučna i za čitatelje te regije. Sama sam porijeklom iz Hrvatske pa mogu svjedočiti da je se dobar dio znanja unutar djela prenosi na naše područje.

Impresivan je broj izvora na koje se Šmitek poziva, pogotovo uzimajući u obzir da se bavi temama koje se generalno ne spominju u znanstvenim istraživanjima i koji se nisu sačuvali u pisanom obliku. Usprkos autorovom intenzivnom radu, iz priloženog teksta knjige nažalost je vrlo očito koliko znanja je tijekom vremena jednostavno nestalo.

Osobno smatram vrlo zanimljivim što iza svakog naoko nemogućeg vjerovanja potencijalno stoji nešto istine. Istaknula bih poglavlja koja se temelje na iscjeljiteljima koji su bili sposobni komunicirati sa biljkama i saznati njihova tajna medicinska svojstva. Takva moć prenosila se od učitelja na učenika, utvrđena je tijekom poroda ili je stečena kao dar nekog magičnog bića. U svakom slučaju, bivala je otkrivena tek određenim pojedincima koji svoje znanje nisu širili sa širom populacijom te je ono zato tijekom godina jednostavno nestalo. Iako je logično za pretpostaviti da je dio isjeljiteljske moći vjerojatno nastao preuveličavanjem puka, postoji mogućnost da su određeni elementi činjenični te da ih moderna znanost još nije u potpunosti razjasnila. Naime, novija istraživanja pokazuju da biljke doista imaju sposobnost sporazumijevanja sa drugim jedinkama iste vrste i sa okolinom. Biti će interesantno otkriti koliko su vjerovanja i tradicije naših predaka zaista zasnovani na znanstvenim temeljima.

Šmitek smatra kako je današnji čovjek udaljen od prirode više nego što je bio ikada prije te postavlja pitanje što će tomu biti posljedice. Sa stvaranjem pojma ekologije prošlog stoljeća, puno se više pozornosti predaje čovjekovom suživotu sa prirodom, no nedovoljno prema čovjekovom životu u prirodi. Mnoga nestala znanja skrivaju se upravo u bajkama, mitovima i tradicijama naših predaka, stoga ih je potrebno ozbiljnije shvatiti te podrobnije proučiti.

Što se tiče kritika, knjiga je pomalo suhoparna. Poglavlja se ponekad čine kao nepovezana skupina informacija koja, iako zanimljiva, nikada nemaju neki specifičan kraj, odnosno zaključak. Tekst zbog toga nije veoma tečan. Također bih naglasila kako neke stvari imaju tendenciju ponavljanja, no nikada nisu u postpunosti ista što zna biti zbunjujuće.

Međutim, "Šumor divljine: Zeleno Dno Našeg Kozmosa" uistino je posebna knjiga koja čitatelja pokreće da promisli o svemu što misli da zna o sebi i o prirodi. Djelo nudi veoma opširan i intenzivan uvid u svijet folklora. od čega se on sastoji i kako je nastao te kako se njegovi elementi manifestiraju u današnje vrijeme. Definitivno je preporučujem svim osobama koje žele dobiti detaljniji uvid u Slavonsku mitologiju, tradiciju i njihove prvotne izvore.

[malhela-lumoo]

Glosaro

Koboldo estas folklora estulo. Laŭ spiritismo, koboldo estas folklora nomo por frivolaj spiritoj.

[zoranphoto]

Plesnim korakom po Europi: Dubrovnik susreće Beč

Pod nazivom „Plesnim korakom po Europi: Dubrovnik susreće Beč“ u ponedjeljak, 27. ožujka 2023. u 19:30 sati u bečkom kazalištu Akzent Theater (Theresianumgasse 18. 1040 Wien),  nastupit će  renomirani folklorni ansambl iz Dubrovnika „Linđo“. Gost večeri je folklorni ansambl gradišćanskih Hrvata „Kolo Slavuj“. Večer folklora organizira Hrvatski centar u suradnji s VRH Beč. Ansambl Linđo predstavit će raznolik i zanimljiv program pjesama i plesova raznih krajeva Hrvatske; Uz linđo,  ples dubrovačkog kraja po kojemu je ansambl dobio ime, nezaobilaznog klapskog pjevanja i splitskih plesova kao tradicije Dalmacije,  ansambl će izvesti i plesove i pjesme Zagorja, Slavonije,  Međimurja, Podravine i ostalih područja Hrvatske.  Gost večeri, „Kolo Slavuj“ iz Beča, obogatit će program plesovima gradišćanskih Hrvata. I Linđo i Kolo slavuj su ansambli  duge i bogate tradicije koji surađuju već godinama i  garancija su vrhunskom doživljaju tradicijske glazbe. LINK Das Ensemble Linđo widmet sich der Sammlung, dem Arrangement und der szenischen Präsentation traditioneller Tänze und Gesänge Kroatiens, wobei eine möglichst authentische Darstellung angestrebt wird. Das Ensemble wurde 1965 gegründet und trägt den Namen Linđo nach dem bekanntesten Volkstanz der Dubrovniker Küstenregion. Dieser befindet sich auch auf der UNESCO Liste des immateriellen Kulturerbes. Ein besonderes Augenmerk schenkt das Ensemble auch dem sog. Klapa-Gesang, der auch heute noch eine verbreitete Art des mehrstimmigen Gesanges in den südlichen Regionen Kroatiens ist und ebenso zum immateriellen Kulturerbe gehört. Mit seinen bis zu 300 Mitgliedern im Alter von 12 bis 30 Jahren, die mehrere Tanz- und Gesangsensembles sowie ein eigenes Orchester bilden, zählt Linđo zu den wichtigsten und größten Ensembles dieser Art in Kroatien und genießt einen exzellenten Ruf auch über die nationalen Grenzen hinweg. Seit 1967 sind die Auftritte des Ensembles Linđo fixer Bestandteil der Dubrovačke ljetne igre / Dubrovniker Sommerfestspiele. Für Dubrovnik und die gesamte Region ist das Ensemble zu einer Art “Wahrzeichen” mit einem stark identitätsstiftenden Charakter geworden. Bei diesem Gastspiel wird das Ensemble neben dem namensgebenden Tanz Linđo und traditionellen Klapa-Gesängen auch Tänze, Lieder und Musik aus anderen Regionen Kroatiens vorstellen: Međimurje, Zagorje, Slawonien, Podravina etc. Als Gast dieses Abends präsentiert das überregionale Folkloreensemble der Burgenländischen Kroaten “Kolo Slavuj” kroatische Tänze, Lieder und Musik aus dem Burgenland. LINK   Read the full article

[portaltvpljevlja]

Foklorni ansambl KUD-a ,,Volođa” učestvovao na Međunarodnom festivalu folklora u Draču u Albaniji - ...