#farmacija
Explore tagged Tumblr posts
savezpacijenata · 1 year ago
Link
0 notes
apieinvestavimapaprastai · 2 years ago
Text
Thermo Fisher Scientific Inc Shares
Thermo Fisher Scientific Inc. is the largest high-technology company in the world. It offers products and services for science, creating and #tmo #investingideas #ThermoFisherScientific
Thermo Fisher Scientific Inc. is the largest high-technology company in the world. It offers products and services for science, creating and manufacturing products for scientific research and diagnostics. Its clients include pharmaceutical and biotechnology companies, hospital diagnostic laboratories, universities, research institutes, government agencies, and other institutions…
Tumblr media
View On WordPress
0 notes
kamagrafarmacija · 1 year ago
Text
Jei norite sužinoti daugiau apie erekcijos sutrikimus ir skirtingus erekcijos sutrikimų gydymo būdus.
1 note · View note
lutoogyan · 2 years ago
Text
Detoxic-Storitve-Zakonito-kupi-kapsule-farmacija-kako uporabiti-v Slovenia | TechPlanet
    Detoxic: negativne ocene, mnenja Ministrstvo za zdravje, Altroconsumo? Se dobi v lekarni, cena? Detoxic je naravni dietni izdelek, ki pomaga pri odpravljanju parazitov iz telesa. Njegova edinstvena formula temelji na rastlinskih sestavinah, ki niso le učinkovite proti parazitom, ampak tudi krepijo imunski sistem. Kapsule lahko pomagajo znebiti se različnih vrst parazitov, kot so črvi,…
Tumblr media
View On WordPress
0 notes
xaoc20 · 2 years ago
Text
Psihoza
Muči me i laktoza
Psihijatrija je muka moja
Al što sam upoznala zdravka čolića je muka tvoja
Pričaj šta hoćeš, reci da sam luda
Al meni je bolnica dala ova muda
Inspiracija sam samoj sebi
Pa ti s ponosom kažem odjebi
Nisi bio tu kada sam ležala
I od muke vrištala
Dok sam bila vezana za krevet
I to što nisi upitao ni "kako si"
Mom srcu je najveći teret.
Diggah was ist dein Problem?
Uzimaj tablete, bit će ti lakše
Kažu samo tako, dok farmacija te laže
Znate o kojim šemama pričam
Ovo je velika paukova mreža
Koja ima svoj poseban ritam.
Budi pauk u mreži, a ne muha
Mojne jesti govna i budi vođa.
1 note · View note
zvoneradikalni · 2 years ago
Text
Farmacija, egalitarna profesija?
Kako je farmacija postala egalitarna profesija.
Tumblr media
View On WordPress
0 notes
024vijesti · 4 years ago
Text
Proizvođač cjepiva "Moderna" kaže kako je ono 96% učinkovito kod tinejdžera
Proizvođač cjepiva “Moderna” kaže kako je ono 96% učinkovito kod tinejdžera
rošli tjedan je proizvođač cjepiva Moderna rekao kako njihovo cjepivo protiv Covid-a 19 ima čak 96% učinkovitost kod tinejdžera od 12 do 17 godina. Tvrtka je objavila i rezultate vezane za izvještaj o dobiti za prvo tromjesečje gdje je vidljivo kako je tvrtka u tom prvom tromjesečju ostvarila prihod od ogromnih 1,7 milijardi dolara. Spominje se kako će početkom ovoga tjedna i suparničko cjepivo…
Tumblr media
View On WordPress
0 notes
bukimevieningi · 4 years ago
Text
Gitanas Nausėda atidirbinėja vakcinų gamintojams, ar tiesiog neturi ką veikti?
Gitanas Nausėda atidirbinėja vakcinų gamintojams, ar tiesiog neturi ką veikti?
Atrodytų, Lietuvoje yra Lietuvos Respublikos sveikatos apsaugos ministerija, kuri turi rūpintis skiepais bei žmonių sveikata, bet šią sritį paskutiniuoju metu perėmė mūsų aukštas ir gražus prezidentas Gitanas Nausėda. Vos ne kas dieną prezidentūra skelbia Gitano Nausėdos pranešimus apie vakcinų pirkimus bei planuojamus paskiepyti asmenis. Ketvirtadienį po Europos Vadovų Tarybos (EVT) posėdžio…
Tumblr media
View On WordPress
1 note · View note
weird-stuff-from-my-phone · 5 years ago
Text
Tumblr media
0 notes
zoranphoto · 4 years ago
Text
Novartis ulaže u tvornicu penicilina u Austriji, ne želi selidbu u Aziju 28-07-2020
Novartis ulaže u tvornicu penicilina u Austriji, ne želi selidbu u Aziju 28-07-2020
Novartis će investirati 150 milijuna eura u potpuno integriranu tvornicu penicilina u Austriji, umjesto da seli proizvodnju u Aziju, objavila je švicarska multinacionalna kompanija javlja Fenix-magazin
  Austrijska vlada ponudila je da će u tom ulaganju pripomoći s 50 milijuna eura u nastojanju da se zadrži zadnja takva tvornica koja se nalazi u Austriji, izjavila je u ponedjeljak austrijska…
View On WordPress
0 notes
srdjl · 8 years ago
Text
Ah ta prokleta "farmaceutska mafija"
Tumblr media
Pogledajte ovaj grafik.
On predstavlja očekivani životni vek (na svetskom nivou) u zavisnosti od godine rođenja. Sa grafika se vidi da će ljudi koji su rođeni sredinom prošlog veka u proseku imati dvadeset godina života manje nego neko ko se rodio početkom novog milenijuma.
Sigurno je da je mnogo faktora uticalo na ovo produženje života ali ja ću se skoncentrisati na ovaj iz naslova - na tzv. "farmaceutsku mafiju" odnosno na farmaceutske kompanije koje su u pomenutih pola veka dale možda i najveći doprinos produžetku ljudskih života. Zahvaljujući farmaceutskim kompanijama danas pacijenti oboleli od dijabetesa ne samo da mnogo bolje kontrolišu svoju bolest i tako poboljšavaju kvalitet i kvantitet života već je moguće prolongirati predijabetesno stanje i odložiti pojavu šećerne bolesti. Danas oboleli od povišenog arterijskog pritiska zahvaljujući novim lekovima mnogo bolje kontrolišu svoju bolest i tako izbegavaju da postanu teški srčani bolesnici. Danas oboleli od opstruktivnih plućnih bolesti zahvaljujući razvoju medikamenata mogu najveći deo vremena da žive bez bilo kakvog gušenja. Zahvaljujući novim lekovima hronična mijeloidna leukemija je od bolesti od koje se umire u proseku za 4-5 godina danas postala hronična bolest koja se uspešno drži pod kontrolom. Zarazne bolesti da i ne spominjem, reći ću samo da je zahvaljujući vakcinama jedna od najopakijih bolesti poznata pod imenom Variola vera danas eradikovana - virus velikih boginja danas postoji samo u dve laboratorije: u Atlanti i u Moskvi.
Da nije Novartisa, Mercka, Actavisa, Pfizera, Sanofia, hrvatske Plive (u kojoj je početkom osamdesetih godina prošlog veka sintetisan antibiotik koji je danas u širokoj upotrebi u svetu - u Srbiji je poznat pod imenom Hemomycin)... ne bi ova linija na grafiku išla ovoliko u vis. Farmaceutske kompanije su svojim radom zadužile celo čovečanstvo i sigurno nisu zaslužile tretman koje imaju kada ih nazivaju "farmaceutskom mafijom".
Jer - ako se nekome ne sviđa to što one svojim radom donose profit onda umesto da pravi teorije zavere o "farmaceutskoj mafiji" neka diže revoluciju i neka ruši kapitalizam. Stvari prosto tako funkcionišu i farmaceutske kompanije da bi opstale na tržištu moraju da poštuju opšta pravila igre. Istraživanje novih lekova je skupo, ogroman broj lekova nikada i ne stigne u stadijum kliničkog ispitivanja već bude odbačen u ranim fazama istraživanja a sve to košta - svi ti propali pokušaji su bačene pare. A sve te pare moraju od nekud da dođu. I prvenstveno zbog toga svi novi lekovi koštaju mnogo, zbog toga ih same farmaceutske kompanije forsiraju u odnosu na starije lekove iako jeste tačno da i vlasnici tih kompanija ostvaruju profit od toga. No bez tih skupih novih lekova ne bismo imali ni nova istraživanja ni nove lekove niti bi linija na gornjem grafiku išla u vis.
Da zaključim - ono što se prigovara farmaceutskim kompanijama nije osobenost samo tih kompanija već celokupnog kapitalističkog sistema. Sa druge strane nepravedno se zapostavlja ogroman doprinos koji farmaceutske kompanije imaju za celokupno čovečanstvo. I to nije fer u najmanju ruku. Setite se toga sledeći put kada vama ili vama bliskoj osobi pomogne neki lek makar to "samo" bio i Caffetin koji će otkloniti glavobolju.
1 note · View note
savezpacijenata · 1 year ago
Link
0 notes
apieinvestavimapaprastai · 2 years ago
Text
Thermo Fisher Scientific Inc
Nuo idėjos paskelbimo investuotojai jau gavo 328% ikimokestinę arba 21.67% vidutinę metinę grąžą. Ar galima tokios grąžos tikėtis ateityje? Šios dienos skaičiavimais penkių-šešių metų perspektyvoje galima tikėtis 10%-17% vidutinio metinio akcijos kainos
Thermo Fisher Scientific Inc. yra didžiausia pasaulio aukštųjų technologijų įmonė. Ji siūlo produktus ir paslaugas mokslui. Kuria ir gamina produktus mokslo tyrimams ir diagnostikai. Klientai yra farmacijos bei biotechnologijos įmonės, ligoninių diagnostikos laboratorijos, universitetai, mokslo institutai, valstybinės agentūros, kitos institucijos visame pasaulyje. (more…)
Tumblr media
View On WordPress
0 notes
destinycardscafe · 4 years ago
Text
LENORMAND KARTA ZMIJA
KLJUČNE RIJEČI: Stvarna prijetnja, Izdaja, Transformacija, Majka, Svekrva, Ljubavnica, Prijateljica, Komplikacija, Crijeva, Koža, Farmacija, Trač, Ogovaranje, Dug jezik, Mudra žena koja koristi svoju moć,i utjecaj, Žena kojoj nije problem zaraditi, Lažni Prijatelji, Trovanje hranom ili alkoholom, Nepredvidive reakcije,  Nepovjerenje, Tamnija ženska osoba smeđe kose, i smeđih očiju, ispod…
Tumblr media
View On WordPress
0 notes
prijedor24 · 4 years ago
Text
10 rečenica najbogatijih ljudi o biznisu
Polako ulazimo u 2021, s nadom da će dobar dio stresa i neuspjeha iz 2020. – ostati u toj godini, u prošlosti. Ipak, protekli period nije svima nužno bio loš, barem u poslovnom smislu. Korona je “iznjedrila” mnoge nove milijardere, jer su proizvodni sektor, u domenu rukavica i zaštitnih maski, kao i farmacija – cvjetali. Takođe, Jeff Bezos je u 2020. značajno uvećao svoje bogatstvo, jer je onlajn…
Tumblr media
View On WordPress
0 notes
zanimljivaekonomija · 5 years ago
Photo
Tumblr media
Velika šansa za brendove u promeni navika potrošača
Zaključci webinara DIRECT TALKS From Home 02: “Komunikacija i oglašavanje u regiji #COVID19”
 COVID19 je, kako se i očekivalo, i u zapadnom delu regije doneo promenu navika potrošača, komunikacije brendova, ali i poslovanja agencija. Zagreb se polako oporavlja od zemljotresa posle kojeg se struja još uvek nije vratila u pojedine delove grada. U Sloveniji su građani tradicionalno disciplinovani, a u BiH gde su mere ograničenja kretanja uvedene kasnije, vreme gledanja televizije obara sve rekorde. Izolacija i rad od kuće, doneli su intenzivniju komunikaciju sa klijentima u mreži DIRECT MEDIA United Solutions i Ascanius Media kancelarijama koje posluju u afilijaciji, kao i veliku potrebu da se ovaj momentum promene navika potrošača dobro iskoristi u komunikaciji brendova.
Na drugom po redu webinaru DIRECT TALKS From Home učestvovali su:
Jovan Stojanović, CEO, DIRECT MEDIA United Solutions
Tihana Tais, Managing Director, Ascanius Media Bosna i Hercegovina
Bojan Popović, Managing Director, Ascanius Media Slovenija
Dražen Bračić, Managing Director, Ascanius Media Hrvatska
Nevena Kurtović, Managing Director, Fusion Communications
  Mediji: Fokus i na non-corona sadržajima
„U Srbiji deluje da se stvari polako vraćaju u normalu što se tiče atipičnih navika konzumacije medija koje su bile posledica prve reakcije na pandemiju, pa je tako gledanost televizija niža nego prvih nedelja pandemije, ali  je dalje  primetan rast posete sajtovima koji ide sada i preko 30%. Svakako je primetno da ljudi počinju da se okreću normalnijim temama“, kaže Jovan Stojanović.
22. mart je, kako se ispostavilo, imao rekordne skokove u gledanosti televizije, posebno u BiH, dok su rekorde u Hrvatskoj oborili sajtovi. „Nakon potresa su padali serveri pojedinih portala budući da je posećenost rasla i do 75%. Normalna stvar je da je rasla gledanost info sadržaja na televizijama, ali zanimljivo je da je prošle nedelje nakon ručka emitovan snimak polufinala svetskog prvenstva u fudbalu od pre dve godine koji je gledalo 350 hiljada ljudi“, kaže Dražen Bračić.
U BiH koja prednjači u zapadnom Balkanu po broju sati provedenih uz televizor, tog dana se televizija gledala skoro 3 sata duže, čak 8 sati i 25 minuta. „U proseku je gledanje televizije poraslo za 30%, a poseta sajtovima za oko 40% u danima nakon izbijanja pandemije. Standardno su porasli info i edukativni programi, serije i filmovi, ali i striming platforme“, Kaže Tihana Tais.  
Istog dana je u Sloveniji, gde stanoviništvo provodi u proseku 3 sata i 45 minuta ispred televizora, izmerena gledanost od preko 6 sati, koja je zatim opala, ali i dalje ostajući na čitavih sat iznad proseka. „Imamo ogroman porast digitala, do 40% više unique usera, znatno povećanje broja otvorenih stranica i vremena provedenog na sajtovima. Fokus je naravno na sadržaju vezanom za koronu, ali ne iskučivo, imamo porast kulinarike i sličnih sadržaja“, navodi Bojan Popović.  
Prema rečima Nevene Kurtović, poseta društvenim mrežama je svuda u porastu, gde i oni koji su bili povremeni posetioci mreža, sada češće odlaze tamo da se informišu. Korona je vratila social u social media, budući da su ljudi sve aktivniji u komunikaciji na mrežama, u velikom je porastu poseta news feed-u, a Facebook najčešće koriste starije generacije da kontaktiraju sa prijateljima i porodicom. „Milencijalci slušaju muziku i istražuju putovanja, dakle ne čita se samo o koroni. Konzumacija online video konteta raste na svim mrežama, humor drži dobru poziciju u smislu kontenta koji se gleda. Zanimljivo je da 76%  ljudi kaže da će tu naviku zadržati i nakon pandemije, kao i onlajn čitanje knjiga.“, kaže Nevena.
Novi proizvodi i kampanje u nastajanju
Prema rečima Bojana Popovića, u Sloveniji je oglašavanje više oglašivačkih kategorija palo, ali su određene kategorije ipak rasle poput farmacije, određenih segmenata unutar hrane i telekomunikacija.
„U Bosni i Hercegovini oglašavanje farmaceutskih proizvoda raste preko 700%, Confectionary&Sweet snacks raste preko 35% kao i FMCG Retail preko 30%, a pada turizam i ugostiteljstvo kao i slične kategorije. Zanimljivo je da imamo porast oglašavanja proizvoda za smanjenje telesne težine, u poređenju sa martom prošle godine“, navodi Tihana Tais.
U Hrvatskoj su prestale da se oglašavaju kategorije poput auto industrija i banke. „Pričao sam sa kolegom iz HURE gde smo došli do zaključka da su neki brendovi prestali da se oglašavaju jer nisu imali spremne reklame. Oni koji su imali ljude u reklamama koji nisu u prirodi, grupama i na zabavama, svakako su mogli da iskoriste taj kontent, kaže Dražen i navodi da je kategorija čišćenje porasla za 25%, dok farmacija beleži rast od 3%. Primetno je da napokon sadržaj dolazi u fokus i pokazuje pun potencijal.
Prema rečima Jovana Stojanovića, ovo je pravo vreme za proaktivne brendove da osmisle nove proizvode, kao što je to slučaj sa jednim proizvođačem sredstava za dezinfekciju koji je osmislio upravo to, novi proizvod za kojim postoji velika potražnja trenutno. Definitivno će se promeniti navike potrošača i to će se promeniti bespovratno. Brendovi treba da prilagode svoju komunikaciju, ali ne i da je zaustave.
„Imate primer gde je jedan retailer za kratko vreme snimio potpuno novi spot sa svojim zaposlenima. Dakle, to može da se izvede. 78% potrošača očekuje da kompanije brinu o zdravlju zaposlenih, 77% da brendovi prilagode komunikaciju u smislu kako je brend koristan u ovoj situaciji, 70% očekuje ohrabrujući ton reklame, a samo 8% njih očekuje da brendovi smanje oglašavanje. To je poruka oglašivacima, ne postoji rizik“, poručuje Stojanović.
„Strani mediji javljaju da polovina čovečanstva sedi u kućama, to je nestvarna publika koju imamo. Praktično je na delu svojevrsna „igra komunikacija“, kaže Nevena Kurtović i dodaje da su se mnogi brendovi koji su zasnivali svoju komunikaciju na „share“ momentu brzo uspeli da se prilagode, navodeći kao primer Nectar od domaćih brendova, Jelen pivo, kao i platforme poput „Imamo bolje vesti“ gde se plasiraju pozitivne informacije.
Kuda dalje i šta može da učini struka?
Prema rečima učesnika panela, ovo je izuzetna prilika ne samo za brendove, konačnu digitalnu transformaciju, već i da  svi u branši postanu još iskreniji partneri jedni drugima u smislu solidarnosti, slušanja problema i iznalaženja načina kako da svi zajedno izađu iz ove situacije.
„Za 14 dana se već toliko toga prilagodilo da sam siguran da će se prilagoditi i brendovi i industrija“, smatra Dražen Bračić.
Prema njegovim rečima, HURA postoji preko 20 godina, ima 6 stalno zaposlenih, okuplja 41 najveću agenciju, ima budžet od preko 2 miliona kuna. „Njen uticaj se video najpre kada smo imali krizu u kojoj su oglašivači počeli da povlače budžete nakon nespretne izjave državnog zvaničnika, a vratili ih nakon brze intervencije HURE i izvinjenja samog ministra“, ocenjuje Dražen Bračić i navodi da se u Hrvatskoj radi na očuvanju industrije, u koju spadaju i istraživačke agencije čije podatke koristimo. 
„Treba se fokusirati na pozitivne stvari. Mi na dnevnom nivou vidimo otvaranje online shopova, koji u normalnim okolnostima ne bi ulazili u ecommerce i to je ono sto je pozitivno iz svega ovoga. Optimista sam po pitanju transformacije cele naše industrije“, kaže Bojan Popović. U Sloveniji je, prema njegovim rečima krenula interesantna kampanja sa ciljem da ukaže na značaj oglašavanja.“Poruka je: ako gasiš jedan oglas ne dešava se ništa, a ako gasiš celo oglašavanje ne samo da gasiš industriju, već i ljude iza nje, ljude koji generišu kontent koji se toliko konzumira“, poručuje Bojan.
„Mi u ovom momentu tek shvatamo da svašta još možemo da uradimo za brendove, smatra Nevena Kurtović. Neke reči koje su ključne u komunikaciji danas su one koje su se izgubile, a to su empatija, solidarnost, kao osnovne ljudske vrednosti. Nadam se da će se kroz PR i komunikaciju brendova vratiti među ljude“, kaže Nevena.
„Prema svim istraživanjima, potrošači dobro reaguju na reklame jer uz njih imaju osećaj da je sve normalno. To polako počinju da shvataju i oglašivači. Imamo primer da je jedan klijent odložio sve kampanje, a sada se vratio sa novim brifovima. Mnogi brendovi su naglo obustavili oglašavanje, jer nisu bili sigurni oko distribucije. Sada kada je malo stabilizovana situacija po pitanju potražnje, brendovi razmišljaju kako da nastave i treba u tome da im pomognemo“, smatra Tihana Tais.
Prema rečima Jovana Stojanovića, vlade podržavaju onu industriju koja je njihovoj državi najbitnija. Ono što se manje razume je da oglašivačka industrija pokreće celu privredu, omogućava da se potražnja za proizvodima poveća, da se pokrene ceo proizvodni lanac. „Mi smo u okviru IAA pričali o tome i to je svakako tema dnevnog reda kojim alatima može država, a kojim  mi kao strukovna udruženja da stimulišemo oglašavanje. Imam osećaj da su mediji svesni situacije i da su spremni da sa svoje strane pomognu oglašivačima, jer jedni bez drugih ne mogu.“, zaključuje Stojanović.
Naredni Zoom webinar biće održan u petak 10. aprila u 13h na temu „CSR: uloga društvene odgovornosti za vreme i nakon pandemije #COVID19“
0 notes