#eutanazija

[cgvijesti]

Eutanizirana žena koja je ubila svoje petoro djece

Nad Belgijankom koja je ubila svoje petoro djece izvršena je eutanazija na njen zahtjev, 16 godina nakon ubistava, prenio je danas Bi-Bi-Si. Ženevije Lermit (56) ubila je sina i četiri ćerke, uzrasta od tri do 14 godina 28. februara 2007. godine, dok otac nije bio tu. Potom je pokušala da se ubije, ali nije uspjela i na kraju je pozvala hitnu pomoć. Ona je osuđena na doživotni zatvor 2008.…

[urbanidesnicar]

Rižot od pionira

Jadni partizani su tijekom Igmanskog marša, golim rukama vruć burek jeli. To niste znali?  Normalno kad umjesto Markovine i Klasića, slušate tamo nekog Hasanbegovića. Koji u svojim izlaganjima konstantno  istinu zbori. Odakle mu pravo? A to što je za dotične debile TV u boji, ne znači puno. Jer ne ume da laže. "Srbi lažu da sakriju svoju bedu i da bi obmanuli sebe. Lažu stvaralački, maštovito i inventivno..",  reče idejni vođa genocidne nacije, Dobričina Čosić.

Domaći četnici su mi vazda bili odvratniji, od onih iz Vrnjačke Banje. Jer zagađuju čisti hrvatski zrak. Poznata su zvjerstva "hrabrih" partizana s kokardom, nakon 2.svj. rata. Normalnoj osobi neshvatljiva. Uzmimo slučaj djevojke Friede Pavlič, koju su 42 "proletera" prvo silovali a zatim izrezali na komade. Od nje su napravili gulaš i to pojeli. Ovo nije propaganda, nego dokumentirano priznanje jednog slovenskog partizana na samrti. A jugo idiotima je ovo smiješno? Poput debelog pederčića Dudlačeka, sa pročetničkog portala IMBex. Isti pati od kronične konstipacije. Kažu da je imao romansu sa 3 crnca, na potezu Bihać - Velika Kladuša. Od tada ima i novi nadimak. YU-BITCH.

U emisiji "Male tajne velikih majstora kuhinje" je bilo izvrsnih recepata. Jedan me se posebno dojmio. "Rižot od pionira"  Pa kaže: Sastojci: 10 dkg obrijanog Mesića, 1 očišćeni Lignjun, 20 dkg naribanog Puhovskog, 1/2 kg sušene bravarove koljenice, dlakavi batak Kate Peović,  prsa Rade Borića i i sitno isjeckani podočnjaci druga Stazića.Priprava: Sve sastojke staviti u nauljeni tiganj i dodati žlicu Vegete. Dinstati 30 min. na umjerenoj vatri.Dok se to krčka, u drugoj posudi skuhati pirinač i pred kraj dodati parče šargarepe.Posuti malo kačamaka, sve skupa promješati i ostaviti da se ohladi. Na kraju otvoriti prozor, i manirom Sandre Perković vaselu šerpu ubaciti u kontejner. Jer ovo ni čuko s maslom pojeo ne bi. Ima i on svoje JA.

Je li ovo bilo odvratno? Dašta je. Upravo to mi je i bio cilj, pošto znam da čitaju. Neki ljudi mogu pričati 3 sata a da ništa ne kažu. I to je "umjetnost". A nekima je dovoljna samo jedna rečenica. Pa tako General Ante Prkačin (DP) kaže: "Ustaše su bili domoljubi, a partizani izdajice koji su se borili protiv hrvatske države." Kratko, jasno i točno. Nažalost, mi smo svoju državu izgubili. Službeno je imamo, ali samo na papiru. Izgubili su je i: Ameri, Nijemci, Skandinavci, Englezi, Francuzi... Njih su okupirali postupno, a naš je neprijatelj izašao iz šume davne 45'. Što su radili u šumi? Igrali se "skrivalice", da ih zločesti čika Nemci i Ustaše ne bi pronašli.

Sve se ovo perfektno uklapa u ovaj  Globalistički projekt. Bez granica, Boga, obitelji i slobode. Svi ćemo biti isti, nećemo imati ništa ali ćemo biti sretni (ko' Rusi u gulagu). Normalno da se ovo ne odnosi na "guzonje". "Ćoravo dete" Džon, je ovo davno opisalo u pjesmi "Imagine" (Lennone , j*bem ti i Joko i "ono").

Da smo pametni (ko' što nismo), napravili bi 2 stvari. Ne danas, nego jučer. Prestati plaćati TV pristojbu jugočetnicima sa Prisavlja i organizirati Referendum o "izmjeni zakona o referendumu". Samo nam treba preslik Švicarskog modela, i to je to. Na taj način bi i narod dobio pravo glasa. Izbori? Uozbiljimo se malo. Da se njima nešto može promijeniti, odavno bi ih ukinuli. Oni služe za mazanje očiju, prividnom demokracijom. Ko biva, mi smo nekoga izabrali? K*rca graha, ili kao što to pesnik reče: "đoke pasulja".

Nogometna reprezentacija je zadnja nit koja nas veže. I zato im je trn u oku. Boljševici bi isušivali nekakvu močvaru? A upravo oni u njoj obitavaju. I zato smrde. Nevjerojatno smrde. Na jugu, komunjare, "delije", Žikino kolo i kajmak sa obronaka Zlatibora. Navodno im smetaju: Šuker, Mamić, Dalić...Nije točno. Napadi na daleko najuspješniji Hrvatski brend, su počeli nakon bronce u Francuskoj. Kada je cijeli svijet čuo za Hrvatsku. To ih je ubilo u pojam. Tada je predsjednik HNS bio pok. gosp. Vlatko Marković. Veliki čovjek i još veći Domoljub.

Već godinama nam mediji guraju jugoslavena Prosinečkog, bivšeg trenera Zvezde. Poslije je vodio uvijek neugodni Azerbajdžan, BiH i neki lijevi Turski klub. Uglavnom, svugdje ga je popušio i nikad ništa nije osvojio. Ali to je najmanje bitno. Sve da je bio i svjetski prvak, čovjek koji je vodio ČETNIČKI klub, nema što tražiti u SVETINJI. Zato veliki Žuti, odjebi u skokovima.

Gdje nam je danas košarkaška reprezentacija? Nema je ni na mapi. Zašto? Zbog Splitskog orjunaša i redovitog posjetitelja "kuće cveća" Dine Rađe, koga je crvena buržoazija progurala u sam vrh HKS. Rezultat je očit i banda je ostvarila cilj. A i KK. Split je na dresove vratio staro hrvatsko ime "jugoplastika".

Junački smo pali na EP, i nemam niti jednu lošu riječ za našu SVETINJU. Igrom nisam zadovoljan, ali to je najmanje bitno. Moj duboki naklon Daliću i igračima. U tijeku je smjena generacija, tako da je i ovo što smo napravili ravno čudu. Plasirali smo se, prošli grupu i ispali tek u produžetcima. U kvalifikacijama za SP smo trenutno prvi u grupi i pred nama je još puno pobjeda i uspjeha. Za orjunaše samo dvije riječi. PUŠITE i PATITE! A kad spominjete Modrića i ekipu, stanite "mirno" u znak poštovanja prema našim krilnicima na čelu sa Poglavnikom Dalićem.

Rijetko sam pisao o liku i djelu Zdravka Mamića. Jer ne navijam za Dinamo i jer mi čovjek ništa nije radio. U ovoj državi svaka vlast krade, i to je činjenica. Koliko su ti političari uplatili u proračun? NULA KUNA. Što znači da su svu tu lovu maznuli direktno iz naših džepova. Piše li se o njima? Vrlo malo.

Mamić je ovoj zemlji donio stotine milijuna eura. Platio je i neki porez. A ako je nešto mazno, dokažite. Ali kako god okreneš, država je na dobitku. Zašto je onda Zdravko državni neprijatelj broj 1? Jer mu ne mogu oprostiti USPJEH. Od Dinama je stvorio respektabilan Europski klub, i njegov uspjeh hrani cijeli Hrvatski nogomet. Reprezentaciju također. Je li sad jasnije zašto su drug Jovanović i četnik Stevanović iz Rijeke, cinkali naše navijače UEFI. I zašto je Ostojina sekta crtala svastiku? Pljunuta operacija "Labrador". I šire...

Kako ljudima skrenuti pozornost sa gubitka slobode, PLANdemije, širenja komunizma, totalitarizma... Treba se dogoditi nešto veliko. Nešto što će odjeknuti kao grom iz vedra neba. Od dolaska Američkih marxista na vlast, sve se više piše o NLO. Slučajno? Ni govora. Sad ćemo svakodnevno raspravljati o "malim zelenim", dok se u pozadini odvija najveći ljudski eksperiment u povijesti čovječanstva.

Za što je točno Dr. Joseph Mengele bio kriv? Za isto ono, što danas potpuno legalno rade "stožeri" diljem svijeta. Kineska gripa će nestati kad ugasimo televizore i prestanemo se bojati vlastite sjene.  Od kad je svijeta i vijeka virusi su među nama. Treba se naučiti živjeti s njima. Pogotovo s ovim, od 0.02 % smrtnosti. MANJE OD OBIČNE GRIPE.

Globalistički klaun Franja kaže, da svi mi koji prakticiramo tradicionalnu vjeru (Otac, Sin i Duh Sveti), nismo pravi vjernici. Čini mi se postoji i neka knjiga pod imenom BIBLIJA. U njoj sve lijepo piše i 2000 godina nam nije trebao prevoditelj. Ali Vatikanski progresivac bi to mijenjao jer kaže nam da moramo biti više "fleksibilni". Ako nastave ovim tempom, ubrzo će umjesto lemuzine početi skupljati pedere i migrante.

Kad smo već kod tamnopute nejači, treba pohvaliti medije. Za objektivno izvješće o zločinu iz ljubavi, koji se dogodio u multi-kulti Njemačkoj. Mladi i perspektivni Somalijac je nožem, nježno i tolerantno ubio troje ljudi. I ranio njih desetak. I sve to dok je pjevao poznatu pjesmu Kiće Slabinca: "Allahu akbar". Kažu mediji da je motiv nepoznat!? I meni se čini. Biće da je bio Budist, pa mu je nož trebao za meditaciju?

Freddy Krueger (Petak 13.) zvani Matić, je u EU parlamentu progurao zakon o pobačaju. Iliti ubojstvu nerođene djece. Pitanje prvo: Kako totalni debil može biti EU zastupnik? Pitanje drugo: Koje p*čke materine više radimo u ovoj sotonističkoj tvorevini? Pitanje treće: Zašto ga mater nije pobacila? Zahvaljući INCEST KOALICIJI i crvenoj oporbi, dotakli smo dno. I od ratnika, postali podanici.

Tko im je uopće dao legitimitet za ulazak u EU?  Manje od 1/3 Hrvata je glasovalo za ovu nepotrebnu avanturu. Danas bi nas puno više glasovalo za CROXIT. Za čvrste granice, našu Kunu, škole bez rodne ideologije, protiv NWO....Što onda čekamo? Ne bude li u skorije vrijeme građanskog neposluha ili referenduma, djecu ćemo i bukvalno ostaviti bez države. Jer nema teorije da ova nakarada opstane još 10-20 godina. A tisuće Domoljuba koji su za nju dali živote, valjda trebamo zaboraviti?

Neće moći, bando crvena. Pitanje je momenta kad će netko popizdit? A onda slijedi domino efekt...Valjda smo u zadnjih 15-ak mjeseci shvatili da je mirno rješenje NEMOGUĆE. A da će biti lako, neće. Ako se netko nada da će u slučaju nereda policija i vojska stati na našu stranu, zajebo se. Svaka korumpirana vlast ima svoj korumpirani represivni aparat.

Moćnici se vole igrati Boga. Odlučuju hoćeš li se roditi (pobačaj) i kada ćeš umrijeti (eutanazija). A razdoblje između rođenja i smrti, sve više liči na "dragovoljno" zatočeništvo. Na jednom skupu globalističkih "znanstvenika", raspravljalo se o genetskim eksperimentima. Da skratim. Dr. Kinez kaže da će određenim metodama, biti moguće smanjiti prosječnu visinu ljudi za 15-ak cm. Manje bi jeli, pili, trošili energiju, i time spasili zemlju od "klimatskih promjena" (što je to, što je to?). Dakle, umjesto autobusa putnike će prevoziti Fićo. Električni normalno. A konačno će i Pigmeji osvojiti medalju na SP u košarci. 

Križaju ljude sa miševima, šišmišima i čudnovatim kljunašima, hrana se genetski modificira, a kažu da je pušenje štetno? Ma nemoj majke ti? Je li zdravije zapaliti pravu Hercegovačku škiju (koja miriše i žuti se ko zlato), negoi pojesti pomidoru iz Kauflanda. U kojoj ima više pesticida, nego u sisama Maje Šufit.

A možda sam ja totalno u krivu? Što ako "klimatske promjene" stvarno postoje? Upravo je upeko zvizdan u sred ljeta, a tako nešto ni Manolić ne pamti. Još ako u siječnju slučajno bude hladno, učlanit ću se u Gretin pokret. Imam i ja progresivnih ideja. Npr. kako uštedjeti dragocjenu vodu? Kupiš dezodorans koji djeluje 72 sata i tri dana se ne moraš tuširati.

Ako kupiš šteku, i duže...

"ZA DOMOVINU SPREMNI"

[profesorkamaja]

Opšti smer Eutanazija

Demokratske vlade odgovorne su za zaštitu života svih svojih građana. Međutim, centralni princip demokratskog uređenja jeste da je svako lice nezavisno : ljudi poseduju kontrolu nad svojim životima. Pronalaženje ravnoteže između ova dva principa vrlo često dovodi do konflikta. Dok većina građana u demokratskom uređenju želi da zaštiti život, oni istovremeno veruju i očekuju da su u mogućnosti da donesu svoje lične odluke, naročito one koje se tiču njihovog tela – da mogu da putuju gde požele, jedu i obuku šta požele, čak i ukrase svoja tela na način na koji to žele. Ljudi takođe pretpostavljaju da se ovo pravo na kontrolu sopstvenog tela odnosi i na pitanja života i smrti. Mnogi ljudi veruju da to pravo na autonomiju obuhvata i pravo da odluče kada i kako će okončati svoj život, naročito kada život podrazumeva suočavanje sa neizlečivom bolešću, depresijom ili neizdrživim bolom. Ipak mnogi ljudi širom sveta, zbog svojih verskih učenja, smatraju odluke o okončanju života ne kao lični izbor već društvenu odgovornost; oni se protive dozvoljavanju samoubistva ili omogućavanju smrti. Ovi oprečni stavovi o zaštiti života i očuvanju autonomije se sukobljavaju kada ljudi diskutuju o tome da li vlada treba lekarima da dozvoli da pomažu pacijentima u samoubistvu Eutanazija

Pojam eutanazija potiče od grčkih reči eu što znači dobro i thanatos što znači smrt, što u slobodnijem prevoduznači ubistvo iz milosrđa ili pomaganje u umiranju. Eutanazija se najčešće primenjuje kod nemoćnih ljudi i onih koji boluju od neizlečivih bolesti a koji zbog toga doživaljavaju veliku patnju (fizičku i/ili psihološku). Eutanazija ili” laka smrt” znači dozvoljavanje ili pomaganje ljudima da umru na relativno bezbolan način. Rasprava oko eutanazije datira čak iz vremena Hipokrata, drevnog grčkog   lekara poznatog kao Otac medicine. Hipokratova zakletva u jednom delu navodi da “ Nikome neću, makar me za to i molio, dati smrtonosni otrov, niti ću mu za njega dati savet.” Mnoge škole medicine još uvek se rukovode originalnim Hipokratovim obećanjem, dok su druge usvojile drugačije zakletve o ponašanju koje lekarima dozvoljavaju da učestvuju u eutanaziji.

Protivnici eutanazije navode da je pravo na život nepovredivo, da je to univerzalno pravo koje je definisano brojnim međunarodnim dokumentima, između ostalog Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 10. decembra 1948. godine. Pravo na život je takođe garantovano Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope od 4. novembra 1950. godine u smislu da je pravo na život svake osobe zaštićeno zakonom i da niko ne može biti namerno lišen života, osim ukoliko je osuđen odlukom suda za zločin koji podrazumeva takvu kaznu (Gajić, 2012). Što se tiče naše zakonske regulative Krivnični zakonik Republike Srbije u članu 117.definiše lišenje života iz samilosti kao krivično delo protiv života i tela. “Ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izričit zahtev,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina”(2). U prilog protivnicima eutanazije ide i čuvena Hipokratova zakletva koju lekari polažu pre stupanja na dužnost. Jedan deo tezakletve glasi “Neću davati nikome smrtonosni lek, ako on to zatraži, niti ću takve savete davati”. Argumenti zagovornika eutanazije su da se ovim postupkom izbegava nepotrebna i neizbežna patnja i čuva dostojanstvo pacijenta u procesu umiranja.Zagovornici eutanazije takođe smatraju da svaka osoba ima eksplicitno pravo da umre, da je smrt privatna stvar koja ne nanosi štetu drugim ljudima i državi te da drugi ljudi nemaju pravo da se mešaju u to

Kada se govori o eutanaziji, upućuje se na jedan ili više ovakvih postupaka: Postoji petosnovnih aspekata ili pet nivoa eutanazije koje prepoznaje savremena medicina: – davanje analgetika u dozama koje mogu dovesti do smtnog ishoda- dvostruki efekat, smanjenje bola I dužine života – ograničavanje ili potpuno odsustvo lečenja ili reanimacije – isključivanje aparata za veštačko održavanje života – aktivno pomaganje pacijentu da izvrši samoubistvo – ubrizgavanje smrtonosne supstancije

Prema tome, eutanazija može biti dobrovoljna, gde se dobija želja i aktivni pristanak obolele osobe za završetak sopstvenog života i nedobrovoljna, gde se pristanak pacijenta ne može dobiti, kao što je to slučaj sapacijentima u komi ili decom sa velikim psihoorganskim deficitom na rođenju. Tada zahtev za eutanaziju podnose roditelji, starateljiili rodbina. Eutanazija takođe može biti pasivna gde se pacijentu ne daje lekovito sredstvo ili hrana, očigledno sa namerom da mu se pogorša zdravstveno stanje i tako ubrza njegov kraj(Pravo na odbijanje lečenja. Kompetentna odrasla osoba ima zakonsko pravo da odbije lečenje čak iako bi taj čin rezultirao smrću..) Sa druge strane imamo aktivnu gde se pacijentu svesno daje škodljiva supstancija ili neodgovarajući lek, čime se bitno pogoršava njegovo stanje, što dovodi do smrtnog ishoda (Gajić, 2012). Pojam srodan eutanaziji je asistirano (potpomognuto) samoubistvo koje se dešava kada lekar namerno i voljno preduzima akcije koje pomažu pacijentu da završi život; npr. propisivanje smrtonosne doze leka. U eutanaziji lekar sprovodi pacijentovu nameru u delo; u asistiranom samoubistvu lekar obezbeđuje sredstva koja će pacijentu pomoći da umre ali ne sprovodi samo delo. Literatura: Miloš Stanković, seminarski rad, 2015: “EUTANAZIJA I ASISTIRANO (POTPOMOGNUTO) SAMOUBISTVO” Filozofski fakultet, departman za psihologiju, Niš

[superbmakerzombie]

TRAŽI DA MU SUDE KAO DA JE ONA NJEGA ZLOSTAVLJALA Detalji zahtjeva Davida Komšića: Pozivaju se na članak koji propisuje najviše 10 godina

TRAŽI DA MU SUDE KAO DA JE ONA NJEGA ZLOSTAVLJALA Detalji zahtjeva Davida Komšića: Pozivaju se na članak koji propisuje najviše 10 godina

[ad_1]

David Komšić (21), koji je prije dvije godine zadao 88 ubodno-reznih rana nožem i ubio Kristinu Krupljan (18), traži da mu se ponovo sudi, i to ne za ubojstvo, već za kazneno djelo usmrćenja – djelo kojim se reguliraju eutanazija, čedomorstvo i blaže sankcioniranje dugogodišnjih žrtava nasilja koje u stanju osobitog straha oduzmu život svojem zlostavljaču.

Komšićeva obrana ističe da se…

[unikatan]

Zašto životinje žive puno manje od ljudi? Jedan prijatelj ispričao je svoju priču. On radi kao veterinar, a nedavno je u njegovu kliniku doveden pas, star 10 godina, koji je bolestan od raka i već je na samrti. Gazde su odlučile izvršiti eutanaziju, jer se pas jako muči. Oni su željeli da to urade u prisustvu njihovog 6-godišnjeg sina. Kada je psu izvršena eutanazija, otac je bio jako iznenađen zbog toga što njihov sin nije pustio nijednu suzu. Onda ga je veterinar pitao zna li zašto životinje žive puno manje nego ljudi. Odgovor je zaprepastio sve. Dječak je rekao: "Naravno da znam. Ljudi dolaze na ovaj svijet da nauče voljeti, a psi to znaju odmah, tako da im ne treba toliko vremena."

FB

[mndzdr]

ANKETA: Da li i ljude treba "uspavati"?

Eutanazija - legalizacija eutanazije | Mondo Portal Mondo izdvojeno Let's block ads! (Why?)

[prijedor24]

Zbog bruceloze popunjeni bolnički kreveti

Eutanazija 123 oboljele ovce, pet koza, jednog psa i jedne krave te ukop životinja koje su oboljele od bruceloze, obavljeni su na području opštine Kiseljaka, kazao je danas Nijaz Bunjo, vođa Civilne zaštite opštine Kiseljak.

“Uz prisustvo veterinarskog inspektora, našeg veterinara iz općine i Civilne zaštite izvršena je eutanazija”, kazao je Bunjo.

On je dodao da je bruceloza otkrivena samo tamo…

[jedimolivolicom]

Devedesetjednogodišnji bračni par Nic i Trees Elderhorst poljubili su se posljednji put, a zatim umrli zajedno držeći se za ruke. Nic i Trees u bili podvrgnuti rijetkoj dvostrukoj eutanaziji, pišu holandski mediji.

[znamobaportal]

http://www.znamo.ba/ovo-je-rat-vlasnik-kurira-ulazi-u-politiku/

"OVO JE RAT": Vlasnik Kurira ulazi u politiku

Aleksandar Rodić, čelnik Adria Media Groupa, objavio je otvoreno pismo u kojem je napao Aleksandra Vučića, predsjednika Srbije. Beogradski dnevni list Kurir, koji je dio grupe, objavio je na današnjoj naslovnici da Rodić ulazi u politiku “odlučan da spasi zemlju” od najgoreg diktatorskog režima u povijesti Srbije.

Poznato je da Vučić kontrolira sve medije u vlasti države, ali i velik broj privatnih medija koji ovise o oglasima državnih kompanija ili kompanija koje su pod kontrolom vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

Rodić svoje pismo počinje: “Izmanipulirani, uplašeni i osiromašeni su danas građani Srbije. Kontrolirani i porobljeni u državi koju je zarobila jedna stranka, SNS. Vladavina Aleksandra Vučića je simbol manipulacije, pretnji i korupcije”. Ističe zatim kako šute svi: prosvjeta, zdravstvo, pravosuđe, intelektualci… “Samo su studenti nešto pokušali”. Rodić zatim poentira: “Vreme je da se stane na put ovoj lažnoj stvarnosti u kojoj žive građani Srbije.

Da se prekine eutanazija jednog naroda koja im se događa neprimjetno dok su uljuljkani lažnim pothvatima i izmišljenim uspesima”. I nakon toga slijedi odluka: “Imam hrabrost! Hrabrost da uđem u borbu s najprljavijim i najgorim diktatorskim režimom u istoriji Srbije koju predvodi najveći politički manipultor Aleksandar Vučić.

[profesorkamaja]

EUTANAZIJA

Demokratske vlade odgovorne su za zaštitu života svih svojih građana. Međutim, centralni princip demokratskog uređenja jeste da je svako lice nezavisno : ljudi poseduju kontrolu nad svojim životima. Pronalaženje ravnoteže između ova dva principa vrlo često dovodi do konflikta. Dok većina građana u demokratskom uređenju želi da zaštiti život, oni istovremeno veruju i očekuju da su u mogućnosti da donesu svoje lične odluke, naročito one koje se tiču njihovog tela – da mogu da putuju gde požele, jedu i obuku šta požele, čak i ukrase svoja tela na način na koji to žele. Ljudi takođe pretpostavljaju da se ovo pravo na kontrolu sopstvenog tela odnosi i na pitanja života i smrti. Mnogi ljudi veruju da to pravo na autonomiju obuhvata i pravo da odluče kada i kako će okončati svoj život, naročito kada život podrazumeva suočavanje sa neizlečivom bolešću, depresijom ili neizdrživim bolom. Ipak mnogi ljudi širom sveta, zbog svojih verskih učenja, smatraju odluke o okončanju života ne kao lični izbor već društvenu odgovornost; oni se protive dozvoljavanju samoubistva ili omogućavanju smrti. Ovi oprečni stavovi o zaštiti života i očuvanju autonomije se sukobljavaju kada ljudi diskutuju o tome da li vlada treba lekarima da dozvoli da pomažu pacijentima u samoubistvu Eutanazija

Pojam eutanazija potiče od grčkih reči eu što znači dobro i thanatos što znači smrt, što u slobodnijem prevoduznači ubistvo iz milosrđa ili pomaganje u umiranju. Eutanazija se najčešće primenjuje kod nemoćnih ljudi i onih koji boluju od neizlečivih bolesti a koji zbog toga doživaljavaju veliku patnju (fizičku i/ili psihološku). Eutanazija ili” laka smrt” znači dozvoljavanje ili pomaganje ljudima da umru na relativno bezbolan način. Rasprava oko eutanazije datira čak iz vremena Hipokrata, drevnog grčkog   lekara poznatog kao Otac medicine. Hipokratova zakletva u jednom delu navodi da “ Nikome neću, makar me za to i molio, dati smrtonosni otrov, niti ću mu za njega dati savet.” Mnoge škole medicine još uvek se rukovode originalnim Hipokratovim obećanjem, dok su druge usvojile drugačije zakletve o ponašanju koje lekarima dozvoljavaju da učestvuju u eutanaziji.

Protivnici eutanazije navode da je pravo na život nepovredivo, da je to univerzalno pravo koje je definisano brojnim međunarodnim dokumentima, između ostalog Univerzalnom deklaracijom o pravima čoveka koju je usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 10. decembra 1948. godine. Pravo na život je takođe garantovano Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Saveta Evrope od 4. novembra 1950. godine u smislu da je pravo na život svake osobe zaštićeno zakonom i da niko ne može biti namerno lišen života, osim ukoliko je osuđen odlukom suda za zločin koji podrazumeva takvu kaznu (Gajić, 2012). Što se tiče naše zakonske regulative Krivnični zakonik Republike Srbije u članu 117.definiše lišenje života iz samilosti kao krivično delo protiv života i tela. “Ko liši života punoletno lice iz samilosti zbog teškog zdravstvenog stanja u kojem se to lice nalazi, a na njegov ozbiljan i izričit zahtev,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina”(2). U prilog protivnicima eutanazije ide i čuvena Hipokratova zakletva koju lekari polažu pre stupanja na dužnost. Jedan deo tezakletve glasi “Neću davati nikome smrtonosni lek, ako on to zatraži, niti ću takve savete davati”. Argumenti zagovornika eutanazije su da se ovim postupkom izbegava nepotrebna i neizbežna patnja i čuva dostojanstvo pacijenta u procesu umiranja.Zagovornici eutanazije takođe smatraju da svaka osoba ima eksplicitno pravo da umre, da je smrt privatna stvar koja ne nanosi štetu drugim ljudima i državi te da drugi ljudi nemaju pravo da se mešaju u to

Kada se govori o eutanaziji, upućuje se na jedan ili više ovakvih postupaka: Postoji petosnovnih aspekata ili pet nivoa eutanazije koje prepoznaje savremena medicina: – davanje analgetika u dozama koje mogu dovesti do smtnog ishoda- dvostruki efekat, smanjenje bola I dužine života – ograničavanje ili potpuno odsustvo lečenja ili reanimacije – isključivanje aparata za veštačko održavanje života – aktivno pomaganje pacijentu da izvrši samoubistvo – ubrizgavanje smrtonosne supstancije

Prema tome, eutanazija može biti dobrovoljna, gde se dobija želja i aktivni pristanak obolele osobe za završetak sopstvenog života i nedobrovoljna, gde se pristanak pacijenta ne može dobiti, kao što je to slučaj sapacijentima u komi ili decom sa velikim psihoorganskim deficitom na rođenju. Tada zahtev za eutanaziju podnose roditelji, starateljiili rodbina. Eutanazija takođe može biti pasivna gde se pacijentu ne daje lekovito sredstvo ili hrana, očigledno sa namerom da mu se pogorša zdravstveno stanje i tako ubrza njegov kraj(Pravo na odbijanje lečenja. Kompetentna odrasla osoba ima zakonsko pravo da odbije lečenje čak iako bi taj čin rezultirao smrću..) Sa druge strane imamo aktivnu gde se pacijentu svesno daje škodljiva supstancija ili neodgovarajući lek, čime se bitno pogoršava njegovo stanje, što dovodi do smrtnog ishoda (Gajić, 2012). Pojam srodan eutanaziji je asistirano (potpomognuto) samoubistvo koje se dešava kada lekar namerno i voljno preduzima akcije koje pomažu pacijentu da završi život; npr. propisivanje smrtonosne doze leka. U eutanaziji lekar sprovodi pacijentovu nameru u delo; u asistiranom samoubistvu lekar obezbeđuje sredstva koja će pacijentu pomoći da umre ali ne sprovodi samo delo. Literatura: Miloš Stanković, seminarski rad, 2015: “EUTANAZIJA I ASISTIRANO (POTPOMOGNUTO) SAMOUBISTVO” Filozofski fakultet, departman za psihologiju, Niš

[superbmakerzombie]

Prave greške liječnika od kojih će vam se dići kosa na glavi

Prave greške liječnika od kojih će vam se dići kosa na glavi

[ad_1]

Kad ljudi idu na operaciju, svoje živote stavljaju u ruke doktora koji ju izvode. Dok se većina operacija odvija bez problema, često se dogode i medicinske greške. U stvari, jedna studija je procijenila da su medicinske greške treći vodeći uzrok smrti u Sjedinjenim Državama, tvrdeći da više od 250.000 ljudi godišnje zbog njih umre. 

‘OTIŠLI SU KAKO SU HTJELI’ Legalna eutanazija: Nakon 66…

[mndzdr]

Da li ste za legalizaciju eutanazije? (ANKETA)

Najnovija verzija građanskog zakonika prvi put u Srbiji predviđa pravo na dostojanstvenu smrt - eutanaziju, a iako će tekst biti objavljen tek danas, uveliko je rasplamsao polemiku u javnosti. Iako eutanazija predstavlja pravo pojedinca da mu u izuzetnim slučajevima, najčešće ako je teško i neizlečivo oboleo, život pun bola bude okončan na human način, osnovna dilema relevenatnih stručnjaka, sagovornika "Kurira", jeste da li je srpsko društvo civilizacijski za to spremno zbog mogućih zloupotreba čiji ishod ne može biti popravljen. Činjenice o eutanaziji Eutanazija se može primeniti samo na dobrobit umirućih pacijenata, a ne na sve kategorije obolelih, starih ili bespomoćnih. Preduzima se samo na zahtev, a ne proizvoljno. U slučaju maloletnog pacijenta ili punoletnog koji nije u stanju da izjavi sopstvenu volju, pristanak daje njegov zakonski zastupnik. Okončanje se obavlja na bezbolan ili minimalno bolan način, sa ciljem prestanka patnje. U Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Švajcarskoj, Danskoj, Norveškoj, Austriji, SAD i Kanadi dozvoljena je zakonom. U Grčkoj i Rumuniji eutanazija je zabranjena, a lekar koji primeni te mere može da završi u zatvoru. "Ljudsko je pravo čoveka da ne bude izložen bolu i patnji, pa ako je sposoban da sam rasuđuje, lično smatram da mu treba omogućiti da sam odluči o tome da li želi da okonča svoj život, odnosno, da izabere onu opciju koja je za njega najmanje bolna. U tom smislu, smatram da bi eutanaziju trebalo uvesti u pravni sistem", smatra advokat Ivan Ninić, osnivač Centra za vladavinu prava. Napominje, međutim, da bi to otvorilo ogroman prostor za zloupotrebe, posebno kada su u pitanju kategorije bolesnika koji ne mogu sami da odlučuju, već odluke o njihovom životu donose staratelji. "Imajući u vidu srpski mentalitet i istorijske prilike, mislim da naše društvo još nije civilizacijski spremno i zrelo da preupredi mogućnosti zloupotrebem pogotovu što se posledice eutanazije ne mogu nikada popraviti", ističe Ninić za "Kurir". Protiv eutanazije je izričito onkolog prof. dr Vladimir Kovčin, koji se svakodnevno susreće s najtežim bolesnicima. "Lekarska etika nalaže da se sve učini za život pacijenta i ja kao lekar, a verujem ni ostale moje kolege, nikada ne bih mogao da pacijentu ubrizgam smrtonosnu injekciju, kako to predlažu pravnici koji se bave ovom problematikom. To se kao greh kosi i sa hrišćanskom religijom. Ipak, kada gledam moje pacijente koji su u bezizlaznoj situaciji, mislim da i o eutanaziji treba ozbiljno debatovati", smatra dr Kovčin. Direktor Lekarske komore Srbije Milan Dimić nije želeo da komentariše najavu ozakonjenja eutanazije dok ne bude zvanično objavljen nacrt građanskog zakonika: "Etički odbor Komore sigurno će učestvovati u javnoj raspravi i doneti zaključke o ovoj temi, ali nakon što taj dokument bude objavljen i vidimo šta je tačno predloženo." Ratomir Slijepčević, sekretar Komisije za izradu građanskog zakonika, ističe za "Kurir" da će tekst prednacrta biti objavljen danas, dok će se o legalizaciji eutanazije u Srbiji javno raspravljati na savetovanju pravnika u Budvi od 2. do 6. juna. "Većina članova komisije je za uvođenje eutanazije u zakonik, ali to nije definitivan stav, već želimo da čujemo mišljenja i argumente svih ostalih stručnjaka i javnosti. Tek nakon toga komisija će ponovo razmotriti ovo pitanje i dati svoj konačan predlog", kaže Slijepčević i dodaje da bi nakon eventualnog usvajanja prava na eutanaziju morao biti promenjen Krivični zakonik. Šta previđa zakonik Član 86 druge verzije Prednacrta građanskog zakonika propisuje: "Pravo na eutanaziju, kao pravo fizičkog lica na saglasni, dobrovoljni i dostojanstveni prekid života, može se izuzetno ostvariti ako se ispune propisani humani, psihosocijalni i medicinski uslovi. Uslovi i postupak za ostvarivanje prava na eutanaziju propisuju se posebnim zakonom. Zloupotreba prava na eutanaziju radi pribavljanja neosnovane materijalne ili druge koristi predstavlja osnov za krivičnu odgovornost." Let's block ads! (Why?)

[prijedor24]

U Hrvatskoj pojačana kontrola držanja svinja

Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede Hrvatske provodi pojačanu kontrolu držanja svinja u zatvorenim prostorima zbog pojave afričke svinjske kuge u Mađarskoj, gdje je počela eutanazija zaraženih životinja.

Svinje se moraju držati u zatvorenom i ograđenom prostoru da ne bi došle u kontakt sa divljima svinjama, objavilo je hrvatsko Ministarstvo poljoprivrede na svojoj internet stranici.

[jedimolivolicom]

Devedesetjednogodišnji bračni par Nic i Trees Elderhorst poljubili su se posljednji put, a zatim umrli zajedno držeći se za ruke. Nic i Trees u bili podvrgnuti rijetkoj dvostrukoj eutanaziji, pišu holandski mediji.

[dotkomnecenzurisano]

  Početkom juna negde na potezu Čardaka (Novosađani i oni koju stanuju blizu Novog Sada dobro znaju gde je to) u večernjim časovima desila se saobraćajna nesreća.Neoprezni vozač automobila udario je neoprezno kuče koje je ostalo da leži nepokretno kraj puta.To malo stvorenje je ipak preživelo, ali je ležalo u bolovima sve negde do pola dva popodne sledećeg dana kada je jedna devojka naišla, videla kuče i rešila da mu pomogne, da se bori za njegov život.Ta devojka se zove Jelena Milosavić i ona, po sopstvenom priznanju voli životinje, naročito pse do fanatizma.Ta ljubav prevazilazi sve njene mogućnosti.I finansijske i vremenske i emotivne, ali ona ne može i neće da se bori protiv nje jer je upravo ljubav, po njenom shvatanju, smisao života.Jelena je trenutno nezaposlena, živi sama, ali u svom stanu ima tri psa, i za još četiri ! (doskora je bilo šest) plaća pansion i sve njhove troškove (koji iznose oko 60 evra po psu).Kaže, ni ona sama ne zna kako, ali ovo nam nije ispričala zbog sebe i svojih problema,već da nam ispriča priču o jednom heroju.Heroju Đoletu koji je odbio da umre, koji se borio da ostane živ i oseti svu lepotu života uz Jelenu, Belog, Švrću i još neke dobre ljude (i pse).

Jelena je Đoleta nosila kod četiri veterinara i pošto su utvrdili da mu je slomljena kičma svi do jednog su predlagali eutanaziju.Tek peti veterinar je pristao da operiše Đoleta i mada je bio optimista što se tiče oporavka posle pogledanog rendgenskog snimka obistinilo se najgore : Đoletova kičma je bila kao presečena makazama i nije postojao način da mu se pomogne da ponovo prohoda.Pre svega toga psić je bio sedam dana u jednom prihvatilištu u nedopustivo lošim uslovima.Bukvalno je ležao u bolovima, u sopstvenom izmetu i mokraći bez ikakve nege i pomoći.

Tu tek kreće borba za život malog Đoleta.Veterinar je imobilisao kičmu i izneo svoje viđenje povrede – da Đole više nikada neće hodati.Jelena je, tvrdoglava po prirodi, kuče uzela k sebi s namerom da mu olakša oporavak koliko može i da proba da ga udomi nekom ko voli životinje, ali je znala da je, pogotovo u Srbiji, udomljavanje psa sa invaliditetom gotovo nemoguće.

Četiri i po meseca je prošlo od tada i Đole je još uvek kod Jelene i kako sama kaže – ne bi ga dala ni za šta na svetu.Đole je sada jedan veseo pas, prepun ljubavi i volje za životom koju je pokazivao i dok je neposredno posle operacije ležao nepomičan.I tada je bio srećan i zahvalan što ima nekog ko se brine o njemu i ko ga iskreno voli.Posle nekog perioda kada su bolovi uminuli i kada je shvatio da pužeći može da se kreće ta sreća i radost su bili još veći.I kako Jelena kaže, videlo se da ni u jednom trenutku nije bio tužan, kao da nije bio svestan svog nedostatka, potpuno ravnopravno je počeo da učestvuje u igri sa druga dva Jelenina psa.

This slideshow requires JavaScript.

Dok je Đole trčkarao između naših nogu, dok smo pili kafu u jednoj bašti lokala u Zmaj Jovinoj ulici, razgovor je tekao otprilike ovako :

DOTKOM : Kako si uopšte saznala za Đoleta ? Ja sam razumeo da si ga ti našla na putu.

JELENA : Ne, Đoleta je druga devojka našla i odnela u prihvatilište. Ja sam odmah reagovala kada sam videla njegovu objavu na FB i tada sam počela da se raspitujem šta je sa njim. Svi su tvrdili da je on dobro tamo u prihvatilištu a niko od njih nije otisao da ga obiđe! Naravno da mi je to bilo sumnjivo i odmah sam nazvala da proverim u kakvom stanju je pas i dobila odgovore koje sam i očekivala….Da se treba što pre nositi odatle, da nema terapiju, nije urađen rtg, ma katastrofa! Odmah potom sam uspela da ga izbavim uz pomoć šefa prihvatilišta i taj dan direkno otišla u jednu veterinarsku stanicu gde su uradili rtg i rekli da ne zele da ga operišu. Bukvalno sam čekala na red kod veterinara drzeći Đoleta u rukama…Zatim sam taj snimak od rtg poslala i ostalim veterinarima i niko nije hteo da prihvati da ga operiše… Da nisam nazvala prihvatilište taj dan kada sam saznala da je Đole tamo, on bi bio uspavan, jer oni koji su ga sklonili, tj. odneli tamo, tvrdili su da je on dobro i tako misleći oni ne bi otišli da ga obiđu i on bi bio eutanaziran….

DOTKOM : Koliko košta nega jednog ovakvog psa invalida?

JELENA : Troškovi za negu ovakvog jednog psa su prilično veliki.Sedam,osam pelena dnevno, pet medicinskih podmetača koji moraju biti ispod psa kad se menjaju pelene.Pakovanje vlažnih maramica traju dan i po – dva.Na mesečnom nivou bez hrane i vitamina – samo kozmetika i medicinske stvari koštaju oko 200 eura.

DOTKOM : Kako to finansijski izdržavaš ?

JELENA : I sama se ponekad pitam. Donacije i pomoć, pre svega, nekih gospođa iz Engleske, mada ima i naših ljudi, su jedini izvor prihoda uz trošenje skromne sopstvene ušteđevine.Žena što finansira pansion i hranu za jednog od mojih pasa ( Dobrivoja) mi posalje uz to i koji dinar i za ostale… Takođe se desi da neko od naših uplati ponekad za moje ostale pse u pansionu. Ali sve je to daleko od ukupnog iznosa koji plaćam na mesečnom nivou…

DOTKOM : Gde si kupila ova Đoletova kolica ?

JELENA : Đole, kako možete videti na slikama, ima specijalna kolica, pomoću kojih se kreće, a koja su donacija iz Engleske i njihovo pravljenje je koštalo 380 funti,znači više od 450 eura.Kolica su poslale žene iz Engleske, koje su preko nekih zajedničkih prijatelja na Fejsbuku videle Đoletovu sudbinu i rešile da pomognu.I pored kolica, one redovno šalju koliko mogu, neku količinu novca koju trošim uglavnom na Đoleta, a na ostale pse koji su trenutno u pansionu snalazim se kako znam i umem.Jedna od njih je osnivač udruženja za pomoć životinjama invalidima – “The Broken Biscuits Club“.To je jedna ozbiljna organizacija koja šalje pomoć povređenim i invalidnim,pre svega psima po celom svetu.Ta gospođa se zove Cassie.Imena ostalih dama su Tracy, Christine, Sabina & Sarah.

DOTKOM : Interesuju me i ti psi za koje plaćaš pansion.Kako to funkcioniše ?

JELENA : Od slučaja do slučaja, stvarno. Ja imam sreće što jedna devojka koja se brine o tim mojim psima stvarno voli životinje i nije u tom poslu samo zbog novca.Jedan pas mi je u drugom pansionu, kod jedne žene koja ima puno pasa na čuvanju.I ona zaista jako voli pse i novac joj nije primaran. Ima slučajeva, i sama sam viđala, da psi žive gore nego u svinjcu.Niti se hrane redovno, niti se održava higijena u tim boksovima, niti se izvode u šetnju, ma ništa, ljudi se kao brinu o psima, a ustvari zanima ih samo kako da uzmu novac bez imalo muke i brige o životinjama. Ima slučajeva i da to nisu prijavljene ustanove za držanje pasa, već kako to biva u zemlji Srbiji,  ako neko neočekivan dođe , šatro su to “psi od prijatelja pa ih mi čuvamo dok oni ne dođu sa odmora”.Naša posla. :)

DOTKOM : To bi mogao biti unosan posao.Mislim, otvaranje pansiona za pse.Mogao bih da promenim profesiju :).

JELENA : Toga se i plašim.Bojim se da će sve više ljudi voditi brigu o takvim psima isključivo zbog novca i tu neće biti nikakve ljubavi ni empatije prema životinjama.Jer, ako ćemo iskreno, to počinje da biva unosan biznis.A baš tim psima, sklonjenim sa ulice treba više ljubavi nego ostalima, jer su prestrašeni, istraumirani itd.

DOTKOM : Mnogo voliš životinje, pogotovo pse, kako se odupireš navali objava na Fejsbuku : “Molim vas, pomozite ovom psu”, “Molimo, udomite ovo lepo kuče”, “Ovom lepotanu treba dom” i sličnim objavama.Nemoguće je svima pomoći i spasiti ih.Kako se nosiš sa tim ?

JELENA : Da budem iskrena, već sam počela da ignorišem, da ne otvaram te objave, nemam ni vremena, ni snage, ni mogućnosti da im pomognem a duša me boli kad vidim njihove sudbine.Zaista mi je žao, ali ne mogu da pomognem svima.

DOTKOM : Da li si osim Đoleta, imala još koji tako težak slučaj povređenog psa kojem si na neki način pomogla ?

JELENA : Imala sam jednog jako povređenog zlatnog retrivera kojeg je hitno trebalo operisati i operacija je koštala 350 eura.Velika je sreća da je jedna devojka, poznata javna ličnost ,”uletela” i platila operaciju i nastavila da se brine o tom psu.

DOTKOM : A da li znaš za još neki slučaj psa-invalida ovde kod nas,u našem kraju ,oko Novog Sada ili malo šire ? (Neverovatna stvar se desila dok smo slikali Đoleta u Dunavskom parku pre početka ovog razgovora.Naime, prišla nam je jedna žena koja se interesovala gde se mogu naći takva kolica kao što ih ima Đole i ispostavilo se da je žena iz Kovilja i da ima isto nepokretnog psa, ali da nema adekvatno pomagalo a htela bi da mu olakša život jer ga njena porodica neizmerno voli.Jelena je, naravno, preuzela na sebe obavezu da pomogne toj ženi i tom psu pa su razmenile telefone i obećale jedna drugoj da će biti u kontaktu dok ne reše taj problem).

JELENA : Znam za dva psa u Nadalju, jedan je upucan i metak mu je oštetio kičmu i on je u istom stanju kao i Đole, pa i gorem, jer mu je amputirana jedna noga , ali se oporavio i živ je i isto ima kolica koja mu pomažu.Zove se Miki.Drugi je Gaga kojeg je sklonio SPANS i takođe je nepokretan.On ima neka improvizovana kolica ali nisu tako kvalitetna i funkcionalna kao Đoletova.Imam negde i Mikijevu sliku, gde zajedno za Đoletom trčkara po Keju.Za druge slučajeve ne znam, a i evo, po reakcijama ljudi vidim da im je to totalno strano.Dole, u Srbiji, znam za jedan slučaj u Kraljevu ili Kragujevcu i to je sve.Ti slučajevi se mogu izbrojati na prste jedne ruke.

DOTKOM : Šta misliš, zašto je to tako ? Odnos naših ljudi prema povređenim psima, naš mentalitet, odsustvo edukacije … Reakcije ljudi, evo, ovih što šetaju po Zmaj Jovinoj su ili osmesi ili neverica.

JELENA : Šta da vam kažem…Veterinari, prvi savetuju da se takvi psi ,jako povređeni, eutanaziraju, uspavaju.Možda ipak postoji šansa da se tim psima pomogne, ali oni idu linijom manjeg otpora i u 99 % slučajeva savetuju uspavljivanje.Eto i u Đoletovom slučaju četiri veterinara su mi savetovali eutanaziju, da mu nema spasa.A pogledajte ga sada.To je jedan srećan pas.

DOTKOM : Da li je Đole, pored tog svog nedostatka, zdrav pas ?

JELENA : Apsolutno, po svim parametrima je zdrav pas. I krvna slika, i stanje unutrašnjih organa.Đole je jedan zdrav, mlad pas (koji još nije napunio godinu dana) koji se raduje životu.

DOTKOM : Čime hraniš Đoleta ? Da li je izbirljiv, šta voli da jede ? Da li nešto izbegava ?

JELENA : Moram da priznam da sam prema njemu malo bolećiva i na putu sam da ga ozbiljno “razmazim”.Trenutno jede prilićno skupu pseću hranu “Royal Canin” po preporuci veterinara jer su mu pronašli malo peska u mokraći, ali to nije ništa strašno.Ipak, ja se trudim da za njega nađem samo najbolje i imam sreće što u prodavnici “Zoovet” u Kisačkoj ulici imam popust kao redovna mušterija pa kvalitetnu hranu dobijam za manje para.

DOTKOM : Još nešto da te pitam.Živiš sama.Da li bude problema kada odeš od kuće na malo duže ? Kako se tvoji psi ponašaju kad tebe nema?

JELENA : Apsolutno nikakvih.Oni su jako dobri kad mene nema, mada, iskreno, otkako je Đole kod mene, ja ni ne radim, pa i ne odsustvujem dugo.

#gallery-0-40 { margin: auto; } #gallery-0-40 .gallery-item { float: left; margin-top: 10px; text-align: center; width: 100%; } #gallery-0-40 img { border: 2px solid #cfcfcf; } #gallery-0-40 .gallery-caption { margin-left: 0; } /* see gallery_shortcode() in wp-includes/media.php */

DOTKOM : Čini mi se da razgovor moramo privoditi kraju, jer je Đole već nervozan, a i čini mi se da mu je već teško.

JELENA : Jeste, već dugo je na nogama, on sa kolicima ne može da se pruži, pa mu je opterećenje na prednjim nogama veliko.Morali bismo već da krenemo.

DOTKOM : Jelena, hvala ti na razgovoru.Hvala ti što voliš pse, što se brineš o njima i hvala ti što si nas upoznala sa hrabrim Đoletom koji voli život, pre svega.

JELENA : Hvala i vama što ste imali strpljenja i sluha da čujete moju i Đoletovu priču i nadam se da će bar neko promeniti mišljenje o napuštenim psima i o povređenim psima i da će im pružiti svu moguću pomoć i ljubav.

  Ako želite da pomognete Jeleni, postoji nekoliko načina :

Paypal: monaodisb@gmail.com

žiro račun: 250-2010000561550-87

Postnet: 063/8824-136

Možete posetiti i Đoletovu FB stranicu ANGEL DJOLE na kojoj se dodatno možete informisati o svemu što vas zanima u vezi ovog malog heroja.Stranica je na engleskom , ali verujem da to neće predstavljati problem

Razgovarala i fotke uradila  redakcija DOTKOMA

U ime Đoleta i u svoje ime govorila Jelena Milosavić

              Priča o jednom heroju Početkom juna negde na potezu Čardaka (Novosađani i oni koju stanuju blizu Novog Sada dobro znaju gde je to) u večernjim časovima desila se saobraćajna nesreća.Neoprezni vozač automobila udario je neoprezno kuče koje je ostalo da leži nepokretno kraj puta.To malo stvorenje je ipak preživelo, ali je ležalo u bolovima sve negde do pola dva popodne sledećeg dana kada je jedna devojka naišla, videla kuče i rešila da mu pomogne, da se bori za njegov život.Ta devojka se zove…