#ekonomija Srbije

[zanimljivaekonomija]

Zajednička sednica Skupštine i Upravnog odbora Privredne komore Srbije

Usvojen Predlog Programa rada u 2024. godini, zelena transformacija i digitalizacija poslovanja postaju imperativ

Svet su u 2023. obeležili značajni izazovi kao što su fragmentacija globalne privrede, neizvesnost na tržištu energenata i hrane, ratovi, usporavanje međunarodne tražnje ali da je domaća privreda, uprkos svetskim neizvesnostim, zadržala umereni optimizam za naredni period, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije( PKS) na današnjoj zajedničkoj sednici Skupštine i Upravnog odbora PKS.  On je dodao da je Srbija u ovoj godini očuvala makroekonomsku stabilnost, kontinuiran priliv SDI, kreditni rejting, i da je inflacija značajno usporena.

Pred srpskom privredom su u narednoj godini velike poslovne prilike koje je, napominje Čadež, potrebno iskoristiti, poput nastavka organizacije Ekspo 2027 kroz investicije u infrastrukturu, novih sporazuma o slobodnoj trgovini sa, na primer, Kinom, UAE, Egiptom i drugima, te iskoristiti evropske grantove i povoljne kredite i snažnije se ekonomski povezivati u regionu.

Zelena transformacija i digitalizacija poslovanja postaju imperativ i jedan od najvećih izazova za očuvanje konkurentnosti srpske privrede i u 2024. i godinama pred nama, poručio je takođe Čadež. Zato, kaže, kao potpisnici Pariskog sporazuma, Zelene agende za ZB, potrebno je odlučno ući u programe Zelene transformacije srpske privrede. Dodaje da je naša realnost, niska svest o ovim izazovima, što pokazuju i podaci da 65 odsto proizvodnje struje u Srbiji dolazi iz termoelektrana na ugalj, da ne postoji razvojna banka i zeleni segment finansiranja ove transformacije...

Digitalizacija poslovanja, posebno malih i srednjih preduzeća, prema rečima Čadeža, jeste ključna za opstanak privrede, a u čemu joj može pomoći Centar za digitalnu transformaciju (CDT) PKS, koji povezuje domaći IT ekosistem sa kompanijama iz tradicionalnih sektora i čije usluge je do sada koristilo više od 6.000 domaćih preduzeća.

Na zajedničkoj sednici Skupštine i UO PKS usvojeni su Izveštaj o radu u 2023. i Predlog Programa rada u 2024. godini. Utvrđen je i Predlog finansijskog plana PKS za narednu godinu. U svečanom delu Skupštine dodeljene su godišnje nagrade najboljim i najuspešnijim poslovnim liderima, kompanijama koje su ostvarile značajan poslovni uspeh, kao i posebne nagrade za doprinos privrednom i društvenom razvoju. Takođe su uručena i priznanja „Prijatelj porodice 2023“ kompanijama, koje su po oceni stručnog žirija, javnosti i zaposlenih, najbolje uskladile rad i roditeljstvo podstičući zaposlene da grade uspešnu karijeru i kvalitetno provode vreme sa porodicom.

Saopštenje: PKS

Fotografije: Momčilo Karan

[balkanskapravila1371]

Kokanović: Vada Srbije usvajanjem Uredbe o litijumu ubrzano radi na izazivanju nemira - Ekonomija - Dnevni list Danas

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/kokanovic-vada-srbije-usvajanjem-uredbe-o-litijumu-ubrzano-radi-na-izazivanju-nemira/

[zoranphoto]

Je li učenje njemačkog jezika karta za izlazak iz siromaštva za mlade?

Za milijune ljudi širom svijeta je engleski postao neka nova lingua franca, jezik na kojem komuniciraju s ljudima izvan govornog područja svog materinjeg jezika. U globaliziranom i digitaliziranom svijetu brojnih komunikacijskih kanala i svjetski usko isprepletenih ekonomija poznavanje engleskog je samorazumljivost, prije svega u poslovnom svijetu i među mlađim ljudima     Zato ne čudi što je i u zemljema zapadnog Balkana engleski posvuda prvi strani jezik koji se uči u školama. No odmah iza njega u Bosni i Hercegovini,Hrvatskoj ili Srbiji slijedi njemački, kaže u razgovoru za DW Benjamin Hedžić, savjetnik za obrazovanje federalne ministrice u BiH i predsjednik Međunarodnog udruženja profesorica i profesora njemačkog jezika IDV.   Govoreći o situaciji U Bosni i Hercegovini on kaže da je "bilo pokušaja da se kao drugi jezik uvede ruski, turski, arapski, pa čak i kineski, ali to su sve ostali mali projekti oko kojih se okupljalo stotinjak učenika. U većini slučajeva je engleski prvi strani jezik, a njemački drugi. A oni koji uče treći, u nekim gimnazijama, onda je to francuski." Više je razloga za učenje njemačkog, kaže Hedžić, ali ipak je najvažniji onaj ekonomski: "Njemački jezik je dominantan kod mladih i onih koji žele studirati i raditi negdje na njemačkom govornom području. To pogotovo važi za jugoistočnu Europu, ali i za neke druge zemlje, poput Indije ili subsaharne Afrike. Tu se jako puno uči njemački jer je to svojevrsna karta za izlazak iz bijede u neki bolji svijet."     Statistički podaci govore da samo iz BiH godišnje odlazi 50.000 do 60.000 tisuća mladih, mnogi od njih u Njemačku, Austriju ili Švicarsku. To je svake godine jedan manji grad u BiH. Problemi su ozbiljni, upozorava Hedžić: "Odlijev mladih iz Hrvatske, Srbije ili BiH je itekako velik. Nama je drago da se uči njemački, ali mi bi htjeli da to učenje jezika nije samo u jednom pravcu, nego da je to neka razmjena kultura, da možemo bolje živjeti i na Balkanu, a ne da dolazimo u Njemačku da bi bolje živjeli. Ja bih volio da se mladi ljudi, koji ovamo dolaze i stiču kompetencije, vraćaju u svoje zemlje i da nastane neka prohodnost i kulturna razmjena, jer tako možemo graditi bolji svijet." No nije uvijek samo ekonomska motivacija u pozadini želje za učenjem njemačkog. U Hrvatskoj, Srbiji ili Bosni i Hercegovini još iz vremena Austro-Ugarske postoje brojne obiteljske veze s Njemačkom ili Austrijom, njemačka se kultura doživljava kao važna i zanimljiva, a to je dodatno pojačano tokom ratova 1990-ih. Tada je samo iz BiH izbjeglo oko 800.000 ljudi, najvećim dijelom u zemlje njemačkog govornog područja. Većina se odavno već vratila, i oni su njemački jezik donijeli sa sobom, kaže Hedžić: "Ima puno obiteljskih i prijateljskih veza, ljudi imaju potrebu komunicirati na njemačkom - nisu to samo ti ekonomsko-poslovni razlozi." Učenje jezika uvijek ima veze i s upoznavanjem kulture koja na tom jeziku nastaje. I tu se, u svjetskim razmjerima, njemački jezik nalazi pod velikim pritiskom engleskog, koji dominira suvremenom pop-kulturom - glazbom, filmovima ili video igricama. A ne treba zanemariti ni činjenicu da postoje svjetski jezici s tako velikim brojem govornika - poput, primjerice kineskog ili španjolskog - da je u usporedbi s njima i njemački jezik zapravo mali. Na svim tim jezicima se, naravno, širi i kultura. No na području zapadnog Balkana se njemački i dalje doživljava kao veliki i važan jezik. "Mada je u današnje vrijeme teško definirati kulturne krugove i razlučiti otkuda koji utjecaj dolazi, ipak se u zemljama zapadnog Balkana primjećuje prisutnost njemačke ili austrijske kulture u zemlji, u svakodnevnom životu", kaže Hedžić i dodaje: "Teško je jasno reći što je to njemačko što ulazi u BiH kao dio kulture. Ali nesporno je da je zemlja okrenuta prema Europi, prema Zapadu i prema njemačkom govornom području. To se jasno vidi i iz medija, i iz načina odijevanja, trgovačkih lanaca...Taj utjecaj je velik."

Približiti autentičnost jezika

Sve do 1980-ih godina je na području zapadnog Balkana, ali i drugdje u svijetu, dominantna bila gramatičko-prevodilačka metoda učenja jezika: napamet su se učila gramatička pravila i leksika, praksa se sastojala prije svega u vježbanju prevođenja. To je doduše omogućavalo čitanje i pisanje na stranom jeziku, ali je njegovo aktivno korištenje često bilo vrlo ograničeno. To se u međuvremenu promijenilo, objašnjava Hedžić: "Danas nastavnici koriste različite audio-vizualne medije i induktivan pristup. Razgovara se s učenicima, pokušava im se približiti autentičnost jezika. Taško je ovladati jezikom ako nema kontakta, ako se ne govori. Tu su mediji vrlo važni. Mi imamo sve više učenika koji su njemački naučili gledajući serije ili slušajući muziku. Nastava se fokusira na to da se s učenicima priča na njemačkom." U tome nastavnicima pomaže i program DW-a usmjeren na učenje jezika. To je, naglašava Hedžić, posebno važno kada je riječ o malim jezicima: "Jako je korisno da DW, u onom dijelu koji se bavi učenjem jezika, ima sadržaje i na bosanskom. To je za jedan tako mali jezik jako bitno." Osim toga, kaže Hedžić, vrlo je uspješan program polaganog čitanja vijesti. "To se ponegdje ne koristi samo za učenje jezika, već i za vježbanje simultanog prevođenja. Ti sadržaji su za one koji žele učiti jezik vrlo dobrodošli", naglašava Benjamin Hedžić, predsjednik Međunarodnog udruženja profesorica i profesora njemačkog jezika IDV. Image by Nikolaus Bader from Pixabay Tportal.hr Read the full article

[cgvijesti]

Poziv državljanima Srbije za sezonske poslove na primorju

Poziv državljanima Srbije za sezonske poslove na primorju

Foto: Portal Analitika NVO “Ugostitelji Crne Gore” pozvala je sve zainteresovane državljane Srbije da se prijave za sezonske poslove na crnogorskom primorju. Ta organizacija oformila je viber grupu, koja broji više od 6.000 hiljada članova, a u kojoj se objavljuju slobodna radna mjesta. Oni su, kako prenosi Tanjug, pozvali sve zainteresovane iz Srbije da se priključe viber grupi, kako bi bili…

[stanrad36-blog]

Ko je i čijim kapitalom pokupovao preduzeća, banke i tržište Srbije

Ko je i čijim kapitalom pokupovao preduzeća, banke i tržište Srbije

Opšte poznate su informacija o zemljama iz kojih potiče najviše kupaca preduzeća i banaka u Srbiji, odnosno iz kojih su najznačajnije investicije u ekonomske entitete koji su orijentisani na iskorišćavanje tržišnih resursa u Srbije (maloprodajne i veleprodajne trgovinske organizacije, predstavništva, agencije…). Za sve to je, naravno, potreban kapital, pa se postavlja pitanje čijem kapitalom je…

[mentalnahigijena]

Novo okupljanje građana koji se protive potpisivanju predloženog Temeljnog ugovora sa SPC Ključna poruka sa trećeg protestnog okupljanja građanki i građana u Podgorici održanog sinoć je da ukoliko ovakav nacrt "temeljnog ugovora" između države Crne Gore i Crkve Srbije bude usvojen na današnjoj sjednici, partije koje sada daju većinsku podršku treba da se udruže i obore Vladu Dritana Abazovića. Okupljeni su od Vlade ultimativno zatražili da odustane od potpisivanja ugovora koji znači "krađu istorije, sakralnog i kulturnog nasljeđa" te da se, umjesto crkvene, osvježi briselska agenda i zemlja povede ka Evropskoj uniji. Jedan od organizatora protesta Aleksandar Saša Zeković, koji je sinoć na skupu pročitao zahtjeve, kazao je i da crkvena agenda nije potreba crkvene zajednice već režima u Beogradu da dominira regionom. – Ne želimo da jedna po jedna crnogorska vlada pada zbog tzv. crkvene agende. Ukoliko ovako nastavimo, u zemlji ćemo imati više sveštenika, popova, nego mladosti koja će spas i buducnost tražiti u zemljama EU i naprednog svijeta. Umjesto biznis sektora, društvom će dominirati crkvena ekonomija, a crkva postati i najuspješnije preduzeće – naveo je Zeković na sinoćnjem protestu. Na skupu sinoć je, pored ostalih, govorio i građanski aktivista Predrag Vušurović koji je ocijenio da je ugovor koji Vlada planira da sklopi sa Crkvom Srbije temeljni „samo po tome što udara u same temelje crnogorskog identiteta i trajanja, bezočno, lopovski i rušilački kao srpski pop u petrovićke grobove Manastira cetinjskog“.

[prijedor24]

Vučić: Naša pozicija je užasna, dani koji idu biće samo gori

– Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je večeras da je Srbija u veoma teškoj poziciji, i da više nije reč samo o politici već i ekonomija. Vučić je, u emisiji „Prva tema“, na pitanje da li su se pojačali pritisci na Srbiju da podrži sankcije protiv Rusije, i da li su to tražili nedavni sagovornici iz Evrope, rekao da ne može da iznosi detalje razgovora, i da jedino može reći da sa…

[socceroaza]

Kulačin piše za Direktno: Dan koji je naprednjake bacio na kolena | Društvo i ekonomija | Direktno

Kulačin piše za Direktno: Dan koji je naprednjake bacio na kolena | Društvo i ekonomija | Direktno

Od trenutka kada je Aleksandar Vučić počeo da ispisuje tragične stranice istorije Srbije savremenog doba, teži dan od srede, 8. decembra nije imao. Ovaj datum treba zabeležiti i pamtiti ga kao dan kada se susreo sa stvarnošću kao nikada do sada. Ta sreda mu je verovatno bila teža i od onog dana kada ga je otac terao da jede pokvarenu paštetu. Извор: Kulačin piše za Direktno: Dan koji je…

[mozgoderina]

Zašto vladajući vole standardizovane škole?

Tokom novembra 2016. godine, u okviru Moodle sistema za učenje na daljinu[1], Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije izvodilo je veliku onlajn obuku za primenu standarda namenjenu nastavnicima opšteobrazovnih predmeta u gimnazijama. ( Sajt je, kako se navodi, nastao kroz projekat „Razvionica“ koji je iz predpristupnih fondova, naravno, finansirala / kreditirala Evropska unija.[2] )

Obuka je podeljena na više Moodle modula, pa je predviđeno da se u okviru prvog izučavaju “Standardi postignuća – karika u osiguranju kvaliteta obrazovanja”.

Sami Amerikanci muku muče sa svojim aktuelnim kurikulumom u osnovnoj školi, koji je podbacio na svim poljima, te zahtevaju promene, promene, promene… “Vreme je da se preosmisli američki obrazovni sistem”, upozorava već izvesno vreme prestižni ekonomski magazin Harvard Business Review.[3] Začuđuje, stoga, što se u Evropi trenutno (pre)prodaje stari / preinačeni predlog - standardizacija. To je koncept iz zlatnog doba industrijskog kapitalizma, odnosno Fordizma, kada je za svemoćno tržište bilo dovoljno proizvesti dve različite marke automobila, da bi se kod uzornog i ornog kupca osigurao privid izbora. Proizvodna traka prirodno iziskuje i standardizaciju opreme, radnog vremena… i na kraju - samih ljudi. Standardizacija ljudi se prirodno najefikasnije postiže kroz standardno / obavezno obrazovanje u standardizovanoj školi.

Danas je tržišna situacija daleko kompleksnija. Razmaženi potrošač je ohrabren da gaji svoj „jedinstven ukus“ te neizostavno zahteva veliku diferencijaciju robne ponude pa je proizvodnja (dalekoistočna) prinuđena da svakodnevno osluškuje hirovitog kupca koji za svoj novac zapravo priželjkuje nešto poput autentičnog identiteta koji mu sa druge strane, hvala šarenolikim potrošačkim nebesima, uporno i neprekidno izmiče. O standardizaciji bilo čega, kao prevaziđenom konceptu, više nema ni govora. Svi dvovekovni standardi su zapravo na dnevnom redu za sistematsko urušavanje. Svakodnevno svedočimo agresivnoj propagandi u kojoj se tvrdi da više ne postoji standardno radno mesto, radno vreme, zarada. „Obavljanje više poslova u isto vreme i rad u fleksibilnijim uslovima su ono što poslodavci traže.“[4] Svim snagama se razara standardna struktura porodice, ruši se razlika između slobodnog i radnog vremena, između mladih i starih, što je česta tema mnogih istraživanja i izdanja nakon pretvaranja elektronskog računara u robu široke potrošnje. Jedan od najuspešnijih / najprodavanijih pionirskih modela personalnih računara, 5150 PC firme IBM, lansiran je na tržištu 1981. godine, da bi već naredne godine priznati teoretičar medija, publicista, kritičar i istraživač obrazovanja, Nil Postman, objavio knjigu simptomatičnog naslova “Nestanak detinjstva”[5]. Čak se i standardna prirodna podela na polove polako ali sigurno minira i potire.

Otkud onda standardi u novoj milenijumskoj školi? Radi li se o još jednoj ironiji i samovolji vlastodržaca ili je nešto daleko ozbiljnije u pitanju? Primetićemo da se istovremeno kroz školu zagovara koncept “turbo” individualizacije učenika i učenica. Svako u odeljenju ima svoje sasvim specifične potrebe, jedinstven ritam usvajanja znanja, poseban odnos prema vršnjacima, vaspitačima i edukaciji… Sve to u svakodnevnom radu mora uzimati u obzir svaki nastavnik / nastavnica za svakog učenika / učenicu ponaosob. Insistira se čak na ažurnom vođenju neverovatno detaljne pedagoške dokumentacije za svakog đaka i (… odgovarajući ženski rod mi nije poznat).

Nalazimo se pred ozbiljnom dilemom. Da li je jedinstvenost / neponovljivost (limited edition brand) samo privid i šarena glazura a standardizacija još uvek neprikosnovena skrivena suština savremenog / virtuelnog društva? Nije, naime, nikakva tajna da se najlakše upravlja armijom klonova koji u određenim, strogo omeđenim granicama, neguju dozvoljeni privid jedinstvenog identiteta. Najjednostavnije za sistem vlasti je da evidentira pojedinca tako što ga prevede u objekat sa skoro neprimetnim varijacijama dozvoljenih osobina. Stoga je sasvim logično brisanje granica - star / mlad ili muško / žensko ili crno / belo. Ili čak organizam / mašina. „Inovator i milijarder Ilon Mask osniva firmu Neuralink, čiji će cilj biti izrada uređaja za spajanje ljudskih mozgova na računare, javlja Wall Street Journal. Mask je na samitu svetskih vlada u Dubaiju rekao da ljudi, ako žele da prežive na duži rok, moraju da postanu kiborzi.“[6] Jednostavnije je, dakle, jedno doba, jedan pol, jedna rasa. Jedan kiborg: „Svi smo mi, na kraju dvadesetog veka, u našem mitskom vremenu, postali priviđenja: teorizovani i isfabrikovani hibridi mašine i organizma; ukratko, postali smo kiborzi.“[7] To što humanoid zadržava privid identiteta za sistem nije od važnosti. Naprotiv, sam mehanizam vlasti zapravo pruža izbor najrazličitijih modela ponašanja uključujući disidentski. Jedan od večito aktuelnih je “buntovnik bez razloga”.

Jedno od pitanja koja su postavljana našim nastavnicima / nastavnicama tokom pomenute onlajn obuke za primenu standarda namenjenu nastavnicima opšteobrazovnih predmeta u gimnazijama, glasi: “Po Vašem mišljenju, koje dobiti od uvođenja standarda mogu da imaju nastavnici, učenici i roditelji?”.

Imajući sve prethodno navedeno u vidu, pre nego brzopletno odgovorimo na ponuđeno pitanje, predefinisaćemo za početak zahtev. Tako pokazujemo inicijativu i pokušavamo da se odupremo ponuđenom iskušenju prepisivanja tačnog odgovora koji je zapravo naveden na prethodnoj internet stranici samog seminara, te ga je dovoljno prekopirati. Ali, što je daleko opasnije, pokušavamo da zaobiđemo i opasnost davanja netačnog odgovora koji bi nas doveo u nepriliku. Pretpostavimo jednostavno da se radi samo o stilskoj vežbi i zapitajmo se “koje dobiti od uvođenja standarda može da ima sistem kada su u pitanju nastavnici, učenici i roditelji?” Odmah primećujemo da se pred nama otvara jedna sasvim drugačija dimenzija rezonovanja koja nudi novu perspektivu sagledavanja problema.

Pozabavićemo se ukratko svakom od navedenih kategorija jer ministarstvo, kao organizator učenja na daljinu, precizira zahtev: “Odgovor treba da sadrži najmanje 3 rečenice u kojima ćete navesti bar po jednu dobit za svaku od grupa.” Da ne škrtarimo, posvetićemo, ipak, svakoj etiketiranoj grupaciji više od neophodnog minimuma - po jedne tražene rečenice:

Nastavnici standardizacijom „dobijaju“ jednostavniji model kontrole i procene efikasnosti od strane mehanizma nadzora i bržu mogućnost popravke ili zamene u slučaju „kvara“, tj, ukoliko se ne pridržavaju standarda, što dodatno jača ionako izuzetno centralizovan sistem i umanjuje ionako minornu kreativnu ulogu samog predavača. Možda je najopasnija pojava pretvaranje nastave u prilično sterilnu trku predavača u boljoj pripremi učenika za strogo formalne završne testove ili tzv. ulazne testove kojima se “standardizovano” mere i ocenjuju postignuća kako učenika, tako i nastavnika. Otići ćemo i korak dalje i zapitati se nisu li možda “standardi postignuća” zapravo “karika u osiguranju” ukidanja standardne uloge predavača u standardnoj zidanoj učionici te pretakanje školovanja u “veliku onlajn obuku” u velikoj virtelnoj učionici kakva je i sama Razvionica kao test uzorak mogućeg modela oblikovanja budućnosti obrazovanja. U tom slučaju, sistem logično nastavlja započeto brisanje granice organizam / mašina i planira veliku budžetsku uštedu nakon što nastavnici sami pripreme uslove za preoblikovanje sopstvenog poziva u obuku veštinama koje mogu lako da se izmere. Predavači nakon toga mogu lako da se zamene. Recimo,  softverom.

Učenici standardizacijom stvaraju nekakvu iluziju da su „za svoje pare“ dobili određenu kilažu znanja koja treba da bude garant takozvanog „uspeha“ na tržištu. Iskreno, u današnjim klimavim okolnostima finansijski uspeh ne može da garantuje ništa i niko, barem ne u obrazovanju. Obrazovanje može da formira čoveka, ali ne i „uspešnog“ preduzimača, čemu se zapravo teži. Ono što je sigurno je da na jednoj strani polako ali sigurno gubimo bitku u razvoju povoljnijih uslova za formiranje ljudi, a na drugoj strani ne dobijamo očekivan broj uspešnih preduzimača, barem ne sa diplomom.

Roditelji dobijaju još jednu „batinu“ kojom mogu do mile volje da klepeću po obrazovanju kada se umorni i bezvoljni vrate sa svakodnevnog čišćenja Augijevih štala u svom sektoru (kao kritičari, nastavnici se u ulozi roditelja često ne razlikuju od svojih sugrađana). Ukoliko im se ne dopada kolega ili predmet ili kompletna škola, zavisno od raspoloženja, dobrodošli su da sada potegnu i neispunjenu standardizaciju kao dodatni argument u borbi za naprednije društvo, koje obrazovanje evidentno koči… A situacija je zapravo fundamentalno drugačija. Ni jedan društveni segment ne bi funkcionisao ni približno tako dobro kao obrazovanje, da je pretrpeo i najmanji deo savremenog doživotnog eksperimentisanja bez ikakve odgovornosti. Obrazovanje je po mnogim merilima najfunkcionalniji sektor. "Uzmimo kao objektivno merilo indeks prosperiteta kojeg je ustanovio čuveni britanski Legatum institut. (...) Od 142 rangirane zemlje “čvrsta” srpska ekonomija je na “solidnom” 130. mestu. Najboje rezultate Srbija je zabeležila (verovali ili ne) na polju obrazovanja, gde je zauzela 55. mesto!"[8] Ukoliko uzmemo kao kriterijum i veličinu brige i finansijskog ulaganja od strane države, zalazimo na teren naučne fantastike…

Obrazovanje, kako na globalnom, tako i na lokalnom nivou, još uvek očekuje ili ozbiljnu i odgovornu reformu ili konačan debakl.

  [1] http://moodle.mpn.gov.rs/

[2] Projekat je sprovodio konzorcijum koji je vodila Hulla & Co, Human Dynamics K.G.

[3] „It’s Time to Re-Think the U.S. Education System“, Harvard Business Review, 2012.

[4] “Poslodavci traže više od teorije”, Blic, 2009. Tekst je nastao uz finansijsku podršku EU.

[5] Neil Postman, "The Disappearance of Childhood", Vintage Books, 1982.

[6] “Mozak ćemo uskoro direktno povezivati s računarima”, B92, 2017.

[7] Dona Haravej, „Manifest za kiborge“, 1991.

[8] Jovan Pavlović, „Krekeću li kuvane žabe?“, Časopis KULT , 2017.

  Pripovedio i grafički opremio: Jovan Pavlović. Pedagoški nadzor: šTA TE NE uBiJE, sNAGu piJE. Ilustracije: (1) Leonid Sokov [Russia] (b 1941) ~ 'Shirt', 1974. Wood (63.5 x 46 x 7.5 cm). (2) Ron English [USA] (b 1959) ~ 'Mousemask Murphy'. Set of five, 2012-2014. (3) Travis Louie ~ 'Victorian Beast Toad'. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

ošTRiM pERoM, MozGoDERoM: ✓ Zašto je urgentno da se uči kompetentno? →  ✓ Isprobavanje sanduka →  ✓ Rekvijem za prosvetne snove → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA: ✓ Predgovor knjizi ‘Laž epohe’ (Jevtić) →  ✓ Vežbe iz politologije · Sofija Šoškić →  ✓ Od odgovora do odgovornosti (Jinger) → 

[zanimljivaekonomija]

Regionalni čelendž fond dodelio 2,34 miliona evra za pet konzorcijuma iz Srbije

Regionalni čelendž fond (RČF) dodelio je 2,34 miliona evra bespovratnih sredstava za kupovinu opreme i infrastrukturne radove, kao i obuku zaposlenih za pet najuspešnijih konzorcijuma obrazovnih institucija iz Srbije koje blisko sarađuju sa kompanijama na jačanju stručnog i dualnog obrazovanja, a koji su konkurisali na Drugi javni poziv Fonda. Ovaj krug prijavljivanja privukao je 123 izjave o zainteresovanosti iz šest ekonomija Zapadnog Balkana, uključujući 19 iz Srbije. Iz naše zemlje je izabrano pet konzorcijuma sa 29 kompanija, tri visokoškolske i dve srednjoškolske obrazovne institucije. Mihailo Vesović, direktor Centra Privredne komore Srbije (PKS) za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, poručio je da će PKS nastaviti da podržava aktivnosti Regionalnog čelendž fonda kao partnera za sprovođenje ovakvih projekata. „Radićemo i dalje na promovisanju Fonda sa ciljem da se na naredni, treći javni poziv od 22. maja, prijave novi konzorcijumi i time obezbede savremeni uslovi za sticanje znanja i veština u saradnji obrazovnog sektora i privrede. S obzirom na značaj zelenih veština (green skills), digitalizacije i cirkularne ekonomije na savremene uslove poslovanja, PKS poziva sve poslodavce čiji je fokus na navedenim temama da se u saradnji sa školama prijave na treći javni poziv Fonda“, rekao je Vesović na ceremoniji dodele nagrada u beogradskom hotelu Metropol. Vesović je istakao da je cilj Privredne komore Srbije da se stvori snažna veza između obrazovnog sistema i privrede i da obrazovni sistem proizvodi kadrove koji su sposobni da rade na modernim tehnologijama jer je to potreba savremenog poslovanja.

Među nagrađenim projektima dominira sektor mašinstva i prerade metala, a pet projekata su konzorcijumi na čelu sa Akademijom primenjenih tehničkih i vaspitačkih studija (Niš), Mašinskim fakultetom u Nišu, Mašinsko-saobraćajnom školom u Čačku, Fakultetom tehničkih nauka u Kragujevcu i Saobraćajno-tehničkom školom iz Zemuna. Dodeljena sredstva će se koristiti za investicije u opremu, infrastrukturu i obuku u institucijama stručnog obrazovanja, srednjim školama, fakultetima i akademijama stručnih studija, koje sprovode kooperativnu obuku u partnerstvu sa kompanijama.

Pre uručenja pisama o finansijskoj podršci projektima, prisutnima su se obratili i Gabrijela Grujić, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje, Kristijan Šiling, rukovodilac odeljenja Ambasade Nemačke za privrednu saradnju i Balša Ćulafić, koordinator projekta u ime Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (KIF ZB6). Grujić je naglasila da će donacija opreme osavremeniti obrazovanje u Srbiji. „Ovakvim projektima povezujemo tradicionalno i savremeno obrazovanje, ali je još važnije od mogućnosti za sticanje znanja, da osvestimo mlade da je neophodno da jačaju timski duh. Radeći na novoj opremi, oni će zajedno učiti i sticati nove stručne veštine, ali će deliti i dobru energiju i kreativnost”, kazala je, između ostalog, direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje.

Izvor: pks.rs

Foto: M.Karan

[balkanskapravila1371]

PAKT: Sramnom odlukom Vlade Srbije vraćen projekat Jadar, Rio Tinto na korak od izgradnje rudnika - Ekonomija - Dnevni list Danas

https://www.danas.rs/vesti/ekonomija/pakt-sramnom-odlukom-vlade-srbije-vracen-projekat-jadar-rio-tinto-na-korak-od-izgradnje-rudnika/

[zoranphoto]

‘TREBAMO HITNO UVESTI SANKCIJE RUSIJI’! Srpski ministar poslao jasnu poruku Vučiću: ‘Razuma kao da je ponestalo’

Posljednja objava srpskog ministra gospodarstva uzburkala je strasti. Naime, Rade Basta danas je na Instagramu zatražio od vlade Srbije da se hitno izjasni o uvođenju sankcija Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Kako pišu srbijanski mediji, njegov prijedlog je podržao ministar bez portfelja i potpredsjednik Socijalističke partije Srbije Đorđe Milićević. “Naša zemlja već plaća veliku cijenu zbog neuvođenja sankcija Rusiji i to postaje neizdrživo. Ja kao ministar gospodarstva gledam koliki se pritisak vrši na predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, a da mi šutimo, to ne mogu prihvatiti. Zato sam za uvođenje sankcija Rusiji, stojim uz predsjednika Vučića u obrani državnih i nacionalnih interesa i imam apsolutno povjerenje u njega. Zato od vlade Srbije i svih ministara tražim da se izjasne po ovom pitanju”, napisao je Basta. Dodao je kako se nada da će pri donošenju odluke “prevladati razum i da će dvije strane sjesti za pregovarački stol”. “Nažalost, s protokom vremena suočeni smo s jednom novom realnošću. Sukobu se ne vidi kraj, a razuma kao da je ponestalo. U sukobu velikih uvijek stradaju male države i uslijed globalnih previranja Srbija je suočena sa strahovitim pritiscima”, upozorio je Basta. Smatra i da će srpska vlast na čelu s Vučićem učiniti sve kako bi sačuvala mir i stabilnost.   “Ekonomija je ključna za Srbiju i zato kao ministar privrede ukazujem kako i pored teške vanjskopolitičke situacije moramo sačuvati gospodarski rast i boriti se da naši građani bolje žive. Srbija ima svoju ozbiljnu, odgovornu i samostalnu politiku i nastavit će štititi svoje građane”, zaključio je Basta. Dnevno.hr   Read the full article

[cgvijesti]

Bošković: Vlada sprovodi društveni genocid, zdravstvo poniženo, ekonomija uništena...

Bošković: Vlada sprovodi društveni genocid, zdravstvo poniženo, ekonomija uništena…

Ono što je evidentno jeste da ova Vlada i nikad nije bila Vlada Crne Gore, već postavljena od drugog (SPC) sa ciljem sprovođenja društvenog genocida prema svemu što se ne uklapa u projekat svetosavske velike Srbije, kazao je poslanik Demokratske partije socijalista (DPS) Predrag Bošković. “Godinu dana je od ustoličenja apostolske Vlade. Godina dana koja je iznenadila čak i sve nas koji smo…

[stanrad36-blog]

(1) GDP per capita, pokazatelj nivoa razvijenosti - Komparativna trend analiza (1980-2014) - Nova verzija - 20 najvećih ekonomija Sveta u fokusu - Faktografija

(1) GDP per capita, pokazatelj nivoa razvijenosti – Komparativna trend analiza (1980-2014) – Nova verzija – 20 najvećih ekonomija Sveta u fokusu – Faktografija

Specijalni tabelarni apstrakt – komparativni trendovi GDP per capita, indikatora nivoa razvijenosti 20 najvećih ekonomija sveta  Obeležja razvijenosti prema GDP per capita : Najrazvijenije: više od 50.000; Visoko razvijene: 30.000 do 50.000; Srednje razvijene: od 15.000 do 30.000; Nedovoljno razvijene: od 7.500 do 15.000; Slabo razvijene: do 7.500 Rang pozicije prema veličini učešća… Zemlje prema…